Švajcarska najavila da će otvoriti dosijee o Jozefu Mengeleu, šta su istoričari otkrili

Viktor

16. maj 2026. | 07:13

A train track with a bunch of buildings in the background

Federalna obaveštajna služba Švajcarske saopštila je da će konačno otvoriti dugo zapečaćene dosijee o ozloglašenom nacističkom ratnom zločincu Jozefu Mengeleu, ali bez navođenja roka.

Jozef Mengele je pobegao iz Evrope posle Drugog svetskog rata, a godinama su kružile glasine da je neko vreme proveo u Švajcarskoj, iako je za njim izdata međunarodna poternica.

Имање у близини Аушвица 1944. године. С лева надесно: Рихард Бер (командант Аушвица), Јозеф Менгеле и Рудолф Хес (бивши командант Аушвица)

Imanje u blizini Aušvica 1944. godine. S leva nadesno: Rihard Ber (komandant Aušvica), Jozef Mengele i Rudolf Hes (bivši komandant Aušvica)

Istoričari su u više navrata tražili pristup dosijeima, ali su im švajcarske vlasti to do sada odbijale.

Mengele je bio lekar u nemačkom Vafen SS. Raspoređen je u nacistički logor Aušvic u okupiranoj Poljskoj, gde je vršio selekciju osuđenih na odlazak u gasne komore – procenjuje se da je život izgubilo 1,1 milion ljudi, među kojima blizu milion Jevreja.

Poznat kao “Anđeo Smrti”, odabirao je zatvorenike – pretežno decu i blizance – za sadističke medicinske eksperimente, da bi ih potom takođe slao u smrt.

Kakva je veza za Švajcarskom

Posle rata Mengele je, poput mnogih visoko pozicioniranih nacista, brzo promenio i uniformu i ime.

Uz pomoć lažnog identiteta, u švajcarskom konzulatu u Đenovi, na severu Italije, dobio je putne isprave Crvenog krsta, a potom ih upotrebio za beg u Južnu Ameriku.

Crveni krst je te dokumente namenjivao hiljadama Evropljana raseljenih ili apatrida nastalih usled rata, ali su takođe uspeli da ih pribave i nacisti u bekstvu od pravde – nešto za šta se ta organizacija naknadno izvinila.

Dakle, kakva je Mengeleova veza s Švajcarskom?

Skijanje na Alpima 1956. godine

Iako je pobegao iz Evrope 1949, Mengele je 1956. godine sa sinom Rolfom boravio na skijanju u švajcarskim Alpima. Ta informacija poznata je od osamdesetih godina.

Zvanično, posle toga proveo je ostatak života u Južnoj Americi. Ali švajcarska istoričarka Regula Bohsler uvek se pitala je li se Mengele vratio ponovo – i to, ključno, posle 1959. godine, kada je za njim izdata međunarodna poternica.

Istražujući moguću ulogu Švajcarske kao tranzitne zemlje za odbegle naciste, Bohsler je otkrila da je austrijska obaveštajna služba juna 1961. godine upozorila Švajcarsku da Mengele putuje pod lažnim imenom i da se možda nalazi na švajcarskom tlu.

“Čini se da postoje dokazi da je Mengele planirao put u Evropu 1959. godine”, rekla je istoričarka za Bi-Bi-Si. “Zašto je gospođa Mengele iznajmila stan u Cirihu?”

Stan je bio u skromnom predgrađu, a Mengeleova porodica imala je dovoljno sredstava za nešto mnogo luksuznije. No, bio je u blizini međunarodnog aerodroma.

Bohsler je imala uvid u dosijee ciriške policije, koji su potvrdili da je 1961. nad tim stanom uspostavljen nadzor; policija je čak zabeležila da gospođa Mengele vozi svoj “folksvagen” u pratnji neidentifikovanog muškarca.

Ali – da li je to bio njen muž? Hapšenje traženog ratnog zločinca, kakav je Mengele bio, uključivalo bi švajcarsku saveznu policiju. Bohsler je 2019. podnela zahtev Švajcarskom saveznom arhivu za uvid u te dosijee. Zahtev je odbijen. Dosijei su zapečaćeni do 2071. radi nacionalne bezbednosti i zaštite šire porodice.

Bohsler nije bila ni prva ni poslednja koju su odbili. Godine 2025. kolega istoričar Žerar Vetštajn pokušao je ponovo. I on je odbijen. “Delovalo je apsurdno”, rekao je za Bi-Bi-Si. “Sve dok su zapečaćeni do 2071. godine, to hrani teorije zavere – svi govore: ‘sigurno nešto kriju’.”

Vetštajn je osporio tu odluku tužbom protiv švajcarskih vlasti – skupocen postupak za koji je potražio grupno finansiranje. “Prikupili smo 18.000 švajcarskih franaka (17.000 funti; 23.000 dolara) za svega nekoliko dana.”

I tada je Švajcarska federalna obaveštajna služba konačno promenila stav. U saopštenju izdatom ovog meseca, koje nagoveštava da potpuna transparentnost možda ipak neće doći tako skoro, stoji: “Podnosiocu žalbe biće omogućen pristup dosijeu, pod uslovima i zahtevima koji će tek biti utvrđeni.”

Šta piše u dosijeima

Nisu svi uvereni da će dosijei otkriti mnogo o samom Mengeleu.

Sača Zala, predsednik Švajcarskog društva za istoriju, apsolutno je “siguran da u njima nema ničeg relevantnog o Mengeleu”, ali smatra da bi moglo biti pomena stranih obaveštajnih službi ili stranih informatora.

Krajem pedesetih izraelski Mosad aktivno je tragao za odbeglim nacističkim ratnim zločincima, a Zala sumnja da su možda bili u kontaktu sa Švajcarcima. To bi davalo švajcarskim vlastima razlog da dosijee drže zapečaćenim, budući da se osetljive informacije u vezi sa stranim obaveštajnim službama uglavnom rediguju.

Ali je li prosti pomen Mosada u vezi s njegovim opštepoznatim progonom nacista pre 70 godina zaista tako osetljiv? “To pokazuje glupavost procesa ukidanja tajnosti bez istorijskog znanja”, smatra Zala. “Na taj način, administracija je hranila teorije zavere.”

Švajcarska osetljivost i stid zbog uloge u Drugom svetskom ratu

Drugi istoričari, poput Jakoba Tanera, kažu da tajnovitost oko dosijea više otkriva o Švajcarskoj nego što će oni ikada otkriti o Mengeleu. “To je sukob između nacionalne bezbednosti i istorijske transparentnosti, a prva u Švajcarskoj neretko pobedi.”

Taner je učestvovao u Beržijevoj komisiji devedesetih, koja je ispitivala odnose neutralne Švajcarske sa nacističkom Nemačkom – posebno ulogu švajcarskih banaka.

Odlično poznaje švajcarsku osetljivost i stid zbog uloge zemlje u Drugom svetskom ratu, kada su jevrejskim izbeglicama zatvarana vrata na granici, dok su švajcarske banke čuvale novac jevrejskih porodica koje su potom stradale u nacističkim koncentracionim logorima.

“To je problem za demokratsku državu što ti dosijei još nisu otvoreni”, tvrdi Taner.

Ipak, smatra da je verovatno da je Mengele 1961. bio u Švajcarskoj.

Traženi nacistički ratni zločinac Adolf Ajhman uhapšen je od strane Mosada u Argentini 1960. godine, a postoje dokazi da su drugi nacisti koji su pobegli u Južnu Ameriku smatrali da su i oni tamo nesigurni i da bi Evropa – gde su im prijatelji i rodbina ostali – mogla biti bezbednije utočište.

Taner napominje da je Valter Rauf, još jedan traženi nacistički ratni zločinac koji je pobegao u Čile, neko vreme boravio u Nemačkoj 1960.

Jedan istoričar sa Beržijeve komisije nakratko je 1999. imao uvid u neke od Mengeleovih dosijea i zaključio da je nemoguće potvrditi ili opovrgnuti njegovo prisustvo na švajcarskom tlu.

No, to je bilo svega nekoliko redova u izveštaju od 24 toma o čitavom ratu. Dosijei su ponovo zapečaćeni; istoričar je preminuo pre sedam godina.

“Plašim se da će izgledati kao Epstinovi dosijei”

U međuvremenu, datum otvaranja dosijea nije određen, a formulacija o “uslovima i zahtevima” iz saopštenja Federalne obaveštajne službe deluje zlovešto Vetštajnu. “Plašim se da ćemo dobiti dosije koji je više crn nego transparentan”, kaže on.

I Bohsler strahuje da će dosijei biti pretežno redigovani. “Uopšte ne verujem vlastima. Plašim se da će izgledati kao Epstinovi dosijei. Zašto su ti Mengeleovi dosijei tako dugo bili zapečaćeni?”

Mengele je decenijama predmet misterije, glasina i teorija zavere.

Nikada nije ni uhapšen, a kamoli osuđen za svoje strašne zločine. Kada je umro u Brazilu 1979. godine, sahranjen je pod lažnim imenom.

Ali glasine su se nastavile. Godine 1985. telo je ekshumirano, a 1992. DNK testiranje konačno je potvrdilo da je reč o njemu.

Zloglasni lekar iz Aušvica bio je mrtav.

Ali – da li je ikada bio u Švajcarskoj? Jesu li Švajcarci jednostavno propustili da ga uoče?

Jesu li zatvarali oči pred potencijalno neugodnim prisustvom, da bi izbegli neželjenu pažnju koju bi hapšenje privuklo? Ili je, kao i toliko toga vezanog za Mengelea, i to samo glasina?

“Možda nikada nećemo saznati pravu istinu”, kaže Vetštajn. “Nikada nećemo znati da li je bio ovde… ali možda možemo imati barem nešto jasniju sliku.”

Izložba “Sveti Sava” svečano otvorena u Galeriji SANU

Viktor

15. maj 2026. | 09:45

The ceiling of a building with a painting on it

Patrijarh srpski Porfirije rekao je da se otvaranjem izložbe ne otvaraju samo vrata jedne postavke, već “dveri osmovekovnog srpskog duhovnog, kulturnog i istorijskog pamćenja okupljenog oko ličnosti Svetoga Save”

Izložba "Sveti Sava" svečano otvorena u Galeriji SANU

Izložba “Sveti Sava”, priređena povodom obeležavanja 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, prvog arhiepiskopa autokefalne Srpske pravoslavne crkve, otvorena je sinoć u Galeriji SANU.

Izložbu je otvorio patrijarh srpski Porfirije, a svečanosti su prisustvovali ministar kulture Srbije Nikola Selaković i ministarka kulture i sporta Grčke Lina Mendoni, ministri u Vladi Srbije Zoran Gajić, Nenad Vujić i Dragan Glamočić, kao i predstavnici crkvenog života, diplomatskog kora i predsednik SANU Zoran Knežević.

Tanjug/AMIR HAMZAGIĆ

Ministar Selaković istakao je da izložba predstavlja veliki nacionalni i kulturni poduhvat kojim se delo i ličnost Svetog Save predstavljaju kao trajno duhovno i kulturno nadahnuće srpskog naroda.

Selaković je zahvalio Muzeju Srpske pravoslavne crkve, autorima izložbe, naučnicima i institucijama koje su omogućile realizaciju postavke, a posebnu zahvalnost uputio je manastiru Hilandaru, Zadužbini Hilandara i Ministarstvu kulture Grčke zbog ustupanja dragocenih eksponata iz hilandarske riznice.

On je naglasio da prisustvo ministarke kulture Grčke svedoči o dubokim istorijskim i duhovnim vezama srpskog i grčkog naroda, koje povezuju pravoslavna vera, Sveta Gora i zajedničko vizantijsko nasleđe.

Tanjug/AMIR HAMZAGIĆ

“Značaj dela iz hilandarske riznice večeras pred nama prevazilazi okvire jedne izložbe. To su svedočanstva duhovnog bića srpskog naroda, čuvari našeg pamćenja i našeg trajanja kroz vekove”, rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima, izložba pruža priliku građanima koji nisu u mogućnosti da posete Hilandar i Svetu Goru da deo tog nasleđa vide u Srbiji.

“Neka nas lik i delo Svetoga Save i dalje sabiraju, mire, prosvećuju i podsećaju da narod koji čuva svoje duhovne korene čuva i svoju budućnost”, poručio je Selaković.

Patrijarh srpski Porfirije rekao je da se otvaranjem izložbe ne otvaraju samo vrata jedne postavke, već “dveri osmovekovnog srpskog duhovnog, kulturnog i istorijskog pamćenja okupljenog oko ličnosti Svetoga Save”.

Patrijarh je ocenio da ime Svetog Save vekovima objedinjuje najdublje slojeve duhovnog, kulturnog i istorijskog iskustva srpskog naroda i povezuje Hilandar, Studenicu, Žiču, srpsku književnost, ikonopis i bogoslužbeni život.

“Pred nama nije samo istorijski pregled, nego svedočanstvo jednog dugog i neprekidnog trajanja, stalnog prisustva Svetoga Save među Srbima”, rekao je Porfirije, prenosi Tanjug.

Posebno je ukazao na značaj svetinja pristiglih iz Hilandara, među kojima su ikone pred kojima su se molili Sveti Sava i Sveti Simeon Mirotočivi, kao i Karejski tipik.

Patrijarh je dodao da svetosavsko nasleđe i danas može biti poziv na izmirenje, istinu i duhovnu odgovornost u vremenu podela i društvenih izazova.

“Dokle god budemo umeli da čuvamo to nasleđe znaćemo odakle smo, ko smo i šta nam je krajnji cilj. Neka nas ova izložba tome još više približi”, poručio je Porfirije.

Ministarka kulture i sporta Grčke Lina Mendoni ocenila je da posebnu vrednost izložbi daju eksponati iz Hilandara, koji predstavljaju vrhunska dela vizantijske umetnosti i svedoče o vezama srpske monaške tradicije i Vizantije.

Predsednik SANU Zoran Knežević istakao je da Sveti Sava i danas predstavlja jedan od najvećih simbola srpskog identiteta i duhovnosti.

Autori izložbe su vikarni episkop moravički prof. dr Tihon Rakićević, dopisni član SANU Igor Borozan i dr Miljana Matić.

Postavka kroz pet tematskih celina prikazuje život, delo i nasleđe Svetog Save od njegovog vremena, preko osmanskog perioda i Velike seobe Srba, do moderne epohe i savremenog doba.

Među najznačajnijim eksponatima nalaze se replika hilandarskog igumanskog štapa, prepis Karejskog tipika iz prve četvrtine 13. veka i replika ikone Bogorodice Trojeručice.

Posetioci mogu da vide i originalne istorijske dokumente, rukopisne i štampane knjige od 13. do 18. veka, freske, ikone, grafike, crkveno-umetnički vez, kao i digitalne i multimedijalne sadržaje.

Izložba “Sveti Sava” biće otvorena za posetioce u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti do 19. jula.

Premijera opere “Evgenije Onjegin” sutra u Narodnom pozorištu u Beogradu

Viktor

15. maj 2026. | 09:43

Iz Narodnog pozorišta su podsetili da je opera “Evgenije Onjegin” jedno od najuzvišenijih dela romantizma, a nastala je po istoimenom romanu u stihovima Aleksandra Puškina koji je Čajkovski pretočio u raskošnu muzičku dramu, napisavši libreto sa Konstantinom Šilovskim

Premijera opere "Evgenije Onjegin" sutra u Narodnom pozorištu u Beogradu

Premijera opere Petra Iljiča Čajkovskog “Evgenije Onjegin” biće održana sutra na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, u režiji Marija Pavla del Monaka, najavili su organizatori.

Nastupiće solisti Opere Narodnog pozorišta i polaznici Operskog studija “Borislav Popović”, a dirigentska palica poverena je Dmitriju Jurovskom, jednom od najistaknutijih dirigenata svoje generacije i nasledniku čuvene ruske muzičke dinastije Jurovski, istaknuto je u saopštenju.

Kako je najavljeno, sopran iz Gruzije Marina Šahdinarova nastupiće kao Tatjana, Onjegina će dočarati bariton Milan Obradović, lik Tatjanine sestre Olge poveren je mecosopranu Anđeli Simić, Knez Gremin biće bas Ivan Tomašev, a pesnik Lenski je Leo Lans, umetnik koji nastupa u vodećim ruskim muzičkim institucijama i čiji repertoar obuhvata značajne tenorske uloge iz operske literature, prenosi Tanjug.

Iz Narodnog pozorišta su podsetili da je opera “Evgenije Onjegin” jedno od najuzvišenijih dela romantizma, a nastala je po istoimenom romanu u stihovima Aleksandra Puškina koji je Čajkovski pretočio u raskošnu muzičku dramu, napisavši libreto sa Konstantinom Šilovskim.

Del Monako je ocenio da tiha, ali postojana težina ovog dela nije u samom gubitku, već u saznanju da je postojala putanja koja je mogla biti proživljena, a koja je zauvek ostala izvan domašaja.

U ansamblu su i Teodora Ilić, Tatjana Mitić, Darko Đorđević, Miloš Gašić i Ilija Markov, uz učešće Orkestra, Hora i Baleta Narodnog pozorišta.

Koreograf je Tamara Antonijević Spasić, scenografiju je kreirao Miraš Vuksanović, a kostime Katarina Grčić Nikolić.

Kako je najavljeno, prva repriza biće 17. maja, a u podeli će biti Vesna Đurković kao Tatjana, Marko Pantelić kao Onjegin, Anastasija Pavlović kao Olga, Siniša Radin kao Lenski, a tu su i Teodora Ilić, Sandra Prodanović, Ivan Tomašev, Slobodan Živković, Miloš Gašić i Ilija Markov.

Ovo će u Narodnom pozorištu biti šesta postavka opere “Evgenije Onjegin”, a poslednju je režirao Radoslav Zlatan Dorić čija je premijera održana 12. juna 1999. godine, pod dirigentskom upravom Bojana Suđića.

Naučnici otkrili zašto je nekim ljudima teško da se odreknu slatkog

Viktor

15. maj 2026. | 09:39

Ukus čokolade, torte ili sočnog kolača za neke predstavlja pravi raj za nepce i iskušenje kome je teško odoleti, dok drugima takvi slatki zalogaji ne pričinjavaju posebno zadovoljstvo i lako ih mogu preskočiti. Naučnici sada tvrde da razlog za to možda leži u genima.

Naučnici otkrili zašto je nekim ljudima teško da se odreknu slatkog — Zašto je nekim ljudima teško da se odreknu slatkiša

Nekim ljudima je zaista teže da se odreknu slatkiša – ne mogu da zamisle dan bez “nečeg slatkog” posle ručka ili čokolanice kojoj će da zaslade dan. Šećer, posebno onaj koji dolazi iz prerađene hrane može se odraziti negativno na zdravlje, ali i sa tom činjenicom, mnogi od nas jednostavno ne mogu da mu odole. Šta može da utiče na ovaj jak poriv za slatkim?

Geni mogu uticati na želju za šećerom i osećaj gladi, objašnjava doktorka genetike Ekaterina Surkova, a prenosi Gazeta.

“Želja za slatkim delimično zavisi od načina na koji mozak reaguje na nagradu. U tom procesu učestvuje dopaminski sistem, koji stvara osećaj zadovoljstva. Kod nekih ljudi genetske osobine čine ovaj sistem manje osetljivim”, pojašnjava Surkova.

Prema rečima stručnjaka, na ljubav prema slatkišima utiče i način na koji doživljavamo ukus. Kod različitih ljudi receptori različito reaguju na šećer, pa ista hrana nekome može delovati veoma slatko, dok drugima deluje gotovo neutralno. Zbog toga je kod pojedinih ljudi želja za desertima izraženija.

Ipak, genetska predispozicija ne znači da će čovek obavezno preterano konzumirati slatkiše. Ekspertkinja je istakla da veliki značaj imaju kvalitet sna, nivo stresa i redovna ishrana. Drugim rečima, ako čovek dovoljno spava, ne preskače obroke i vodi računa o ishrani, želja za šećerom može se značajno smanjiti.

Slatka opasnost šećera

Šećer ima dvostruku reputaciju kada je reč o zdravlju – istovremeno je i poželjan i štetan. On se prirodno nalazi u svim namirnicama koje sadrže ugljene hidrate, kao što su voće, povrće, žitarice i mlečni proizvodi. Konzumiranje celovitih namirnica koje sadrže prirodne šećere nije problem; na primer, biljne namirnice bogate su vlaknima, važnim mineralima i antioksidansima, dok mlečni proizvodi sadrže proteine i kalcijum.

Pošto organizam sporo vari celovite namirnice, šećer koji se u njima nalazi obezbeđuje stabilan izvor energije za ćelije. Takođe je dokazano da unos voća, povrća i integralnih žitarica smanjuje rizik od hroničnih bolesti, poput dijabetesa, srčanih oboljenja i nekih vrsta karcinoma.

Međutim, problem nastaje kada unosimo previše dodatog šećera – odnosno šećera koji se dodaje namirnicama kako bi bile slađe ili kako bi im se produžio rok trajanja, piše Helt Harvard.

“Nigde ljudi ne žive slobodnije nego ovde”: Zašto su evropski putnici bili oduševljeni ruskim seljacima

Viktor

15. maj 2026. | 09:37

houses near green trees and river during daytime

Stranci koji su putovali kroz Rusiju od 15. do 19. veka često su bili iznenađeni onim što su videli u selima, na pijacama i za trpezama običnih ljudi. Dok se u Evropi siromaštvo seljaka smatralo gotovo normalnim, mnogi putnici su o ruskom selu imali pozitivne utiske koji se danas retko pominju – čak su otvoreno pisali da su ruski seljaci živeli bolje nego siromašni slojevi u Francuskoj, Irskoj ili Engleskoj.

"Nigde ljudi ne žive slobodnije nego ovde": Zašto su evropski putnici bili oduševljeni ruskim seljacima — Putnici su imali brojne utiske o životu na selu u Rusiji.

Kada se govori o životu ruskih seljaka u prošlosti, najčešće se pominju kmetstvo, težak rad i surovi uslovi života. Međutim, brojni strani putopisci, diplomate i naučnici koji su tokom vekova posećivali Rusiju ostavili su opise koji se ne poklapaju sa tom slikom. Njihova svedočanstva govore o izobilju hrane, velikom broju prirodnih resursa, relativnoj samostalnosti seljaka i uslovima koji su, u poređenju sa mnogim delovima Evrope, delovali iznenađujuće povoljno, a neki od najistaknutiji putopisa su:

Jurij Križanič i sloboda ruskih seljaka

Hrvatski naučnik i teolog Jurij Križanič živeo je u Rusiji oko šesnaest godina, počev od 1659. godine. Deo života proveo je u egzilu u Toboljsku, što mu je omogućilo da vidi svakodnevni život daleko od carskog dvora i velikih gradova. U svom delu “Politika” ostavio je zapažanje koje se često navodi kao jedan od najneobičnijih opisa Rusije tog doba:

“Ni u jednom kraljevstvu obični ljudi ne žive tako slobodno, i nigde nemaju takva prava kao ovde.”

Križanič je bio i u Španiji, Italiji, Poljskoj i Austriji, pa je Rusiju mogao direktno porediti sa Evropom. Posebno je isticao da su ruski seljaci imali pristup zemlji, šumama, ribi, krznu i žitu u razmerama koje su zapadnim seljacima bile nezamislive. Strance je iznenađivalo i to što su čak i obični ljudi nosili odeću ukrašenu vezom, biserima i zlatnim koncem. Iako to danas zvuči preterano, slične opise ostavljali su različiti putnici u različitim epohama.

Persijski diplomata koji je bio šokiran količinom hrane

Krajem 16. veka kroz Rusiju je putovao persijski diplomata Orudž-bek Bajat, na putu ka Španiji. Njegovo poslanstvo provelo je osam dana u Kazanju, a ostavio je detaljan opis gozbi kojima je prisustvovao:

“Proveli smo punih osam dana u ovom gradu – i uvek nas je dočekala tako raskošna gozba da smo ostatke jednostavno morali da bacimo kroz prozor. U ovim krajevima nećete naći nijednog siromašnog čoveka, jer je hrana ovde toliko jeftina da su ljudi spremni da je daju prolaznicima direktno na ulicama.”

Njegovo svedočanstvo pokazuje koliko je obilje hrane delovalo neobično ljudima koji su dolazili iz drugih delova sveta.

Pijace koje su iznenađivale Evropljane

Mletački diplomata Josafat Barbaro u 15. veku opisivao je moskovske pijace sa velikim čuđenjem. Posebno ga je iznenadilo što se meso nije prodavalo na težinu, već “na oko”, jer ga je bilo u ogromnim količinama. Prema njegovim beleškama, bilo je moguće kupiti i po dvesta zamrznutih trupova odjednom.

Slične utiske imao je i austrijski diplomata Johan Korb, koji je boravio u Rusiji krajem 17. veka. On je pisao da su se jarebice i patke, koje su u Beču važile za skupocenu hranu rezervisanu za bogate, u Rusiji prodavale veoma jeftino.

Bogata gozba je zadivila mnoge putnike koji su prolazili kroz sela Rusije.AI/ChatGPT

Rusija posle Petra Velikog

Početkom 18. veka reforme Petra Velikog značajno su promenile društvo. Povećani su porezi, razlike između društvenih slojeva postale su veće, a život mnogih ljudi teži. Ipak, čak i posle tih promena, strani putnici su nastavili da opisuju rusko selo kao mesto sa relativno velikim prirodnim bogatstvom.

Tako je francuski naučnik Žilber Rom, koji je oko 1780. godine putovao kroz Sibir, ostavio je veoma pozitivne utiske o životu lokalnih ljudi:

“Nikada se nisam bolje osećao… Reke i jezera bogata ribom, tako izvrsnog ukusa i raznolikosti kao nigde drugde. Rusi, bez grožđa, naučili su da prave veliki izbor pića – od meda, od brezovog soka, od raznih plodova zemlje.”

Poređenja sa Irskom i Engleskom

Britanski kapetan Džon Dandas Kokrejn, koji je peške prošao ogroman deo Rusije, pisao je 1824. godine da je položaj ruskih seljaka bio bolji od položaja irskih seljaka. To je bilo vreme kada je Irska živela u ekstremnom siromaštvu, neposredno pre Velike gladi koja će odneti više od milion života.

Još jedan britanski putnik, koji je posetio Rusiju 1839. godine, zabeležio je da ruski seljaci žive lakše nego siromašni slojevi u Irskoj, Engleskoj i Škotskoj.

Složenija slika prošlosti

Ova svedočanstva ne znače da je život u ruskom selu bio idealan ili bez teškoća. Kmetstvo, siromaštvo i društvene nejednakosti postojali su i ostavili trag u istoriji Rusije. Ipak, beleške stranih putnika pokazuju da je stvarnost bila složenija – i lepša – nego što se često predstavlja.

Mnogi od tih stranaca nisu imali razlog da ulepšavaju Rusiju, ali su ipak opisivali zemlju u kojoj je običan čovek, bar u nekim periodima i regionima, imao više hrane, zemlje i prirodnih resursa nego veliki deo evropskog seljaštva tog doba.

Osam psiholoških trikova koje je KGB koristio tokom ispitivanja

Viktor

15. maj 2026. | 09:34

a couple of men sitting next to each other

Veliki deo ispitivanja u KGB-u svodio se na samo na način na koji neko govori i bira reči, već i kako reaguje na dvosmislene fraze ili menja ton u određenim trenucima. Sovjetski operativci godinama su usavršavali tehnike kojima su pokušavali da otkriju laž, strah, nesigurnost ili skrivene informacije – i to često bez direktnog postavljanja pitanja.

Osam psiholoških trikova koje je KGB koristio tokom ispitivanja — Agenti su se služili psihologijom da bi došli do odgovora.

Psihologija komunikacije u KGB-u imala je ogromnu ulogu tokom ispitivanja osumnjičenih za špijunažu. Istražitelji su pažljivo analizirali govor, izbor reči, intonaciju i reakcije sagovornika.

Mnoge tehnike bile su zasnovane na lingvistici i posmatranju ponašanja, a cilj je bio da se ispitanik navede da se opusti, napravi grešku ili nesvesno otkrije informacije koje pokušava da sakrije, a najuspešnije metode su bile:

Tehnika “ogledala”

Jedna od najpoznatijih metoda bila je takozvana tehnika “ogledala”. Istražitelj bi postepeno počinjao da oponaša držanje tela, ritam govora, intonaciju, pa čak i disanje ispitanika. Namera nije bila karikiranje, već stvaranje podsvesnog osećaja bliskosti i poverenja.

Operativci su pažljivo prilagođavali tempo razgovora i koristili slične govorne obrasce kako bi sagovornik stekao utisak da razgovara sa nekim ko ga razume. Prema procenama koje su kružile unutar službe, ova tehnika je mogla značajno da poveća otvorenost ispitanika tokom razgovora.

“Lingvistička zamka”

KGB je često koristio dvosmislene reči i fraze kako bi ispitanika naveo da sam sebe ispravi ili otkrije kontradiktornosti u priči. Istražitelji su ubacivali izraze koji mogu imati više značenja, koristili žargon ili profesionalne termine i namerno ostavljali prostor za različita tumačenja.

Kada bi ispitanik reagovao previše brzo, počeo da objašnjava nešto što nije direktno pitanje ili menjao raniju verziju priče, operativci su to tumačili kao znak nesigurnosti ili prikrivanja informacija.

Praćenje promena u tonu i izboru reči

Ova metoda zasnivala se na analizi emocija u govoru. Istražitelji nisu slušali samo šta neko govori, već i kako govori o određenim temama. Pažnja se obraćala na izbor reči, promene u rečniku i ton glasa kada razgovor pređe na osetljive teme.

KGB je pravio takozvane “semantičke mape” – sisteme za praćenje emocionalnih nijansi u govoru. Ako bi neko naglo promenio način izražavanja kada se pomene određena osoba, mesto ili događaj, to je moglo da privuče pažnju istražitelja.

“Lingvističko sidro”

Operativci su pokušavali da pronađu reči ili izraze koji kod ispitanika izazivaju snažnu emocionalnu reakciju. Te “okidače” bi zatim koristili u ključnim trenucima ispitivanja kako bi izazvali nervozu, nelagodu ili impulsivnu reakciju.

Posmatrali su promene u držanju, govoru i ponašanju nakon izgovaranja određenih reči. Tokom jednog ispitivanja mogli su da stvore čitav niz takvih “sidra” kako bi lakše kontrolisali tok razgovora.

Tehnika “semantičkih polja”

Ova metoda bavila se odnosima između reči i pojmova koje ispitanik koristi. Istražitelji su pokušavali da otkriju “praznine” u priči, to jest teme koje osoba izbegava.

Na osnovu svedočenja pravljene su složene mape povezanih pojmova, a zatim su se tražile nedoslednosti. Ako bi neko detaljno govorio o sporednim stvarima, ali izbegavao konkretne delove priče, to je smatrano važnim signalom.

“Unakrsni spektar”

KGB-ovi istražitelji često su naglo menjali stil komunikacije tokom ispitivanja. Razgovor bi u jednom trenutku bio formalan i hladan, a već u sledećem opušten i kolokvijalan. Ponekad su koristili žargon, menjali temu bez upozorenja ili glumili različite društvene uloge.

Cilj je bio da se ispitanik izbaci iz rutine i da se uoči kako reaguje pod pritiskom iznenadnih promena. Takve situacije su, prema procenama službe, često otkrivale nedoslednosti koje klasično ispitivanje nije moglo da uoči.

Jezičko modeliranje

Ova tehnika služila je za procenu da li se neko zaista predstavlja kao osoba za koju tvrdi da jeste. KGB je analizirao govorne obrasce različitih profesija, društvenih grupa i regiona, a zatim ih upoređivao sa govorom osumnjičenog.

Na primer, ako bi neko tvrdio da je inženjer ili vojno lice, a nije koristio karakterističan rečnik te profesije, to je moglo da probudi sumnju.

Semantička inverzija – namerno izvrtanje značenja tokom ispitivanja

Jedna od agresivnijih tehnika podrazumevala je namerno izvrtanje značenja onoga što je ispitanik rekao. Istražitelj bi parafrazirao izjavu tako da malo promeni smisao, a zatim pažljivo pratio reakciju.

Ako bi osoba burno reagovala na određenu izmenu, operativci su to tumačili kao znak da su pogodili osetljivu tačku. Što je reakcija bila snažnija, to je sumnja postajala veća.

Iz SAD nova tura oružja za tzv. Kosovo: Uz “džaveline” Kurti nabavlja i samohodne haubice

Viktor

15. maj 2026. | 09:30

a tank driving down a street next to a crowd of people

Prema rečima vojnog analitičara Andreja Mlakara, očigledno je da Kurti ide na razvoj mobilnih struktura KBS-a, snaga za brze, iznenadne udare

Iz SAD nova tura oružja za tzv. Kosovo: Uz "džaveline" Kurti nabavlja i samohodne haubice

SAD spremaju novu turu naoružavanja lažne države, odnosno novi paket vojne pomoći tzv. Kosovu, izvoz “odbrambene opreme, tehničkih podataka i vojnih usluga” vredan 14 miliona dolara ili više. O predlogu za izdavanje dozvole za ovaj posao, američki Stejt department obavestio je Kongres SAD, objavio je Radio slobodna Evropa.

U dokumentu Kongresa nisu navedeni javni detalji o vrsti opreme ili usluga obuhvaćenih ovom dozvolom.

Najavljena nova isporuka oružja iz SAD tzv. Kosovu, samo je jedna u nizu već sprovedenih poslednjih godina.

Pred realizacijom je nabavka 246 protivoklopnih raketa američke proizvodnje “džavelin” sa pripadajućim lanserima, 24 komada, a prošle godine tzv. Kosovu odnosno njegovim bezbednosnim snagama koje po međunarodnom pravu i važećim međunarodnim ugovorima ne bi smele da postoje, najavljena je isporuka samohodnih haubica.

Ranije, 2021. godine SAD su Kosovu isporučile 55 oklopnih vozila M1117 “gardijan”, naoružanih mitraljezima 12,7 mm i bacačima granata 40 mm, a kasnije je isporučena još jedna tranša.

Tzv. kosovskim bezbednosnim snagama isporučene su i veće količine lakog pešadijskog naoružanja i opreme, puške, mitraljezi, optika, komunikaciona i zaštitna oprema. Na Kosovu su u posedu KBS-a i kamioni i prikolice američke proizvodnje kao i druga pomoćna vozila iz američkog programa vojne pomoći EDA (Excess Defense Articles).

Još pre osam godina, na tzv. Kosovo su iz SAD stigla vojna vozila “hamvi”. Za nabavku 51 vozila tog tipa, vlada lažne države je iste godine potpisala ugovor sa američkom kompanijom “Ej-Em dženeral”.

Vesti o novom paketu oružja i vojne opreme za Kosovo iz SAD stigle su par dana pošto je vlada turske najavila pomoć tzv. Kosovu od 200 miliona turskih lira za “jačanje kapaciteta KBS-a”.

“Što se tiče novog paketa iz SAD, verovatno je u pitanju isporuka ‘dževelina’ jer je realizacija tog posla najavljena upravo za ovu godinu. Osim ‘dževelina’ u paketu su samohodne haubice kalibra 105 mm, koje je Priština naručila iz SAD, zatim municija, i najveće ulaganje je fabrika municije na Kosovu što je ranije najavljeno i što je za njih najvažnija stvar. Postoji i priča o američkim helikopterima ali ne verujem da će to biti sada realizovano”, kaže vojni analitičar, novinar RT Balkan Andrej Mlakar.

Prema njegovim rečima, očigledno je da Kurti ide na razvoj mobilnih struktura KBS, snaga za brze, iznenadne udare.

Uz sve ovo, poslednjih dana pojavile su se i vesti o velikom ukrajinskom transportnom avionu snimljenom na aerodromu u Prištini.

“Avion je ukrajinski, njihove civilne kargo kompanije a paket je nemački. Dopremljena je verovatno municija, kao i, moguće je, kamioni, vojna balistička oprema. Radi se samo o vojnoj opremi”, kaže Mlakar.

Naš sagovornik ponavlja da je za Srbiju ovo što Kurti radi sa naoružavanjem veoma ozbiljna stvar.

“Prva stvar je što niko nije digao uzbunu kada su nabavili bespilotne letelice koje su u izviđačkoj i borbenoj verziji. Drugo, Turska je isporučila 1.000 dronova i najavila nove količine. Pritom, i tzv. kosovsku policiju naoružali su dronovima kamikazama, što je uz Ukrajinu, jedinstven slučaj u svetu da se policija naoružava dronovima kamikazama. Šta će policijskoj službi dronovi kamikaze? Neminovno je da se Vojska Srbije pojačano naoruža sredstvima, opremom za protivdronsku borbu. Nabavljaju samohodne haubice, vučne haubice, samohodne minobacače što dovoljno govori šta spremaju”, kaže Mlakar.

On ukazuje i na pojačano “interesovanje” Kurtija za Preševsku dolinu i Albance koji žive u tom delu Srbije.

“Tom najavom, pričama o ugroženosti Albanaca na jugu Srbije on nišani i sever Kosmeta. Zanimljivo je da Kurti kopira upravo ono što je Tuđman radio 1991. godine, upadi, demonstracija sile. On pravi ofanzivnu vojsku koja je po rezoluciji 1244. zabranjena. Bukvalno se realizuje sve ono što je 2006. godine predvideo Entoni Velč u vašingtonskom Institutu za mir kada je napravio projekat kosovske vojske. Albanija i Kosovo već imaju struktuisane potpuno identične jedinice, kao da prave vojsku ‘velike Albanije’ i to me mnogo zabrinjava. Bukvalno to je pretnja. Broj ‘džavelina’ je identičan broju operativnih tenkova u Vojsci Srbije. To dovoljno govori”, zaključuje Mlakar i dodaje da će još gore biti ako se Priština odluči za nabavku PVO sistema i da će to, uz moguće provokacije u tom smislu, biti veliki problem sa Vojsku Srbije.

Zanimljivo je da najave o novoj turi oružja iz SAD za tzv. Kosovo i ovog puta stižu u vreme predizborne kampanje za izbore zakazane za 7. jun ove godine.

Politikolog Ognjen Gogić, izjavio je za “Blic” uoči decembarskih vanrednih parlamentarnih izbora da se “kao i u prethodnim slučajevima, ne radi o iznenadnom potezu već o kontinuiranom naoružavanju tzv. Kosova u skladu sa planom transformacije tzv. kosovskih bezbednosnih snaga u oružane snage do 2028.”

“Dok je nabavka oružja postala redovna praksa na Kosovu, vesti o tome se plasiraju u vreme predizbornih kampanja. To je predizborni adut ‘Samoopredeljenja’ Aljbina Kurtija koje građanima šalje poruku da su ‘bezbedni'”, izjavio je Gogić.

JASIKEVIČIJUS PRED F4: OLIMPIJAKOS JE FAVORIT

Viktor

15. maj 2026. | 09:26

“Ne mislim da je atmosfera nešto važna. Prvo pravilo na Fajnal-foru jeste da ne budeš pod uticajem bilo čega. Moraš da pokušaš da budeš u svom najboljem izdanju”

Ostalo je još nedelju dana do početka završnog turnira Evrolige u Atini. Poznato je da će se za trofej elitnog takmičenja boriti Olimpijakos, Valensija i Real Madrid, dok će Fenerbahče pokušati da odbrani tron.

Može se reći da će turski tim i sastav iz Pireja odigrati svojevrsno finale pre finala. Trener aktuelnog šampiona Evrope Šarunas Jasikevičijus je održao konferenciju za medije na kojoj je govorio o predstojećem Fajnal-foru.
“Veoma smo srećni što smo se vratili na Fajnal-for. Ne potcenjujemo ovo dostignuće i radimo na tome da pripremimo tim na najbolji mogući način. Videćemo da li možemo da odemo tamo i uradimo dobar posao”, počeo je litvanski stručnjak.

Priznao je Jasikevičijus da mu je bilo potrebno vreme ove sezone da naštima novu ekipu.
“Svake sezone morate pristupati svakoj utakmici na poseban način. Ove godine smo potpuno nova ekipa. Tokom celog procesa pokušali smo da pronađemo svoj put i postepeno smo išli ka tome. Uspeli smo da se ujedinimo pre plej-ofa i uspešno da prođemo kroz ovu fazu. Suočićemo se sa timom koji je ligaški deo završio na liderskoj poziciji i oni su veliki favoriti. Međutim, ako izađemo sa pravim mentalitetom i fizičkom spremom, onda možemo da pobedimo bilo koga”.

Bez obzira na to što se Fajnal-for igra u OAKA areni, domu Panatianikosa, jasno je da će Olimpijakos imati daleko veću podršku u odnosu na Fener.
“Ne mislim da je atmosfera nešto važna. Prvo pravilo na Fajnal-foru jeste da ne budeš pod uticajem bilo čega. Moraš da pokušaš da budeš u svom najboljem izdanju”, naveo je Litvanac.

Zaista će biti spektakularno gledati okršaj Fenera i Olimpijakosa već u polufinalu, ali ništa manje neće biti zanimljiva ni borba između Reala i Valensije.

Burger spektakl stiže na Kalemegdan i ove godine!

Viktor

14. maj 2026. | 11:37

Beogradski Burger Festival 2026 održaće se od 14. do 25. maja na Kalemegdanu, kod Ribareve fontane, i ove godine donosi najveće izdanje do sada. Tokom 11 festivalskih dana prestonica će okupiti najpoznatije burger brendove iz Srbije, Evrope i sveta, uz bogat muzički, zabavni i sportski program.

Festival organizuje Beofest uz podršku OTP banke, a organizatori najavljuju rekordnu posećenost i najbogatiji sadržaj do sada.

Svetski poznati burger brendovi prvi put u Beogradu

BBF2026 ove godine pravi veliki iskorak i po prvi put u Beograd dovodi neka od najpoznatijih imena svetske burger scene:

HOLY Burger iz Sao Paula u Brazilu, nedavno proglašen za drugi najbolji burger na svetu
ALL OR NOTHING Burger sa Kanarskih ostrva u Španiji, jedan od top 15 burger brendova na svetu
MAIJARD Smash Burgers iz Amsterdama u Holandiji, poznat po vrhunskim sastojcima i autentičnoj “from scratch” pripremi smash burgera

Pored internacionalnih gostiju, festival će okupiti i najbolje domaće burger majstore koji godinama razvijaju lokalnu gastro scenu i pozicioniraju Beograd kao jednu od najatraktivnijih foodie destinacija u regionu.

Foto: Magnific/MichaelMoeller

Muzika, nagrade i sadržaj za celu porodicu

Organizatori najavljuju mnogo više od dobre hrane. Tokom trajanja festivala biće organizovani DJ nastupi, live koncerti, sportske aktivnosti, interaktivni sadržaji i nagradne igre, a posetioci će imati priliku da osvoje i letnja putovanja.

„Želeli smo da napravimo mesto na koje ljudi dolaze zbog hrane, ali ostaju zbog atmosfere i energije. Burger Festival je danas mnogo više od food festivala – to je događaj koji okuplja grad i pravi uspomene“, izjavio je Miloš Vukšić, direktor festivala.

Posebne pogodnosti očekuju i korisnike Mastercard kartica OTP banke, koji će tokom festivala moći da ostvare popuste i benefite na festivalskim štandovima.

Više od 100.000 posetilaca prošle godine

Prošlogodišnje izdanje Beogradskog Burger Festivala posetilo je više od 100.000 ljudi, a organizatori ove godine očekuju rekordnu posećenost.

Festival nastavlja saradnju sa kompanijom Sekopak kroz aktivnosti posvećene reciklaži, održivosti i podizanju svesti o zaštiti životne sredine.

Ulaz na festival je slobodan. Radno vreme je od 14 do 23 časa radnim danima, dok će vikendom festival raditi od 12 časova do ponoći.

Beogradski Burger Festival 2026 podržali su Grad Beograd, OTP banka, Coca-Cola Hellenic, Heineken, Aviko, Heinz, Tvojih5minuta i Mozzart Sport.

Marame sa printom i nijanse zalaska sunca: Predstavljamo H&M Summer kolekciju

Viktor

14. maj 2026. | 11:35

a group of women walking down a street next to a tall building

H&M kolekcija Summer 2026 polazi od marame kao glavnog inspirativnog elementa, oslanjajući se na bogatu simboliku ovog modnog aksesoara u svetu stila, luksuza, putovanja i modne istorije. Njena inspiracija vidljiva je kroz printove, šare i siluete, utemeljujući kolekciju koja donosi smelu i šarenu viziju leta, ekscentričnu, ali istovremeno prefinjenu.

Svestranost marame i njen potencijal za prilagođavanje i lični izraz, kroz kreativnu slobodu oblikovanja različitih elegantnih formi, u samom su središtu ove vizije. Način na koji se marama obavija i leprša oblikuje ključne komade poput suknji u sarong stilu, topova i haljina, kao i dinamičnih setova koji spajaju dramatiku i lakoću nošenja.

„Ove sezone fascinirala nas je istorija marame, njen spoj lakoće i smelosti, kao i njena uloga jednog od najranijih modnih predmeta, koji se nosio od antičkih vremena do danas. Kolekcija prenosi taj duh prošlosti i sadašnjosti, elegancije i opuštenosti, donoseći karakter koji je bogat pričama, ali i senzualan i svež“, kaže Eliana Masgalos Duarte, Womenswear Lead H&M.

Raspoloženje je euforično, vizija leta ispunjenog zabavom, slobodom i avanturama od dana do noći. Tonovi izlaska i zalaska sunca pojavljuju se kroz celu kolekciju. Paleta boja je raskošna, sa nijansama papaje, manga, kivija i mandarine, uravnoteženim zemljanim tonovima terakote i braon boje. Višebojne perlice unose razigrane, dugine akcente, dodajući taktilni detalj bretelema i ukrasima. Printovi su jarki, sa kaleidoskopskim egzotičnim cvećem i geometrijskim šarama u vintage stilu koje nagoveštavaju inspiraciju maramom. Siluete slave pokret. Maksi haljine lepršaju oko tela. Sarong suknje u slojevitim printovima mogu se nositi uz odgovarajuće topove ili samostalno, u kombinaciji sa majicama bez rukava i t‑shirt majicama, uključujući i razigrani kratki model sa printom morskog konjića koji priziva praznični duh. Pantalone dolaze kao barrel ili baloon kroju. Neki modeli imaju preklop u vidu suknje od poluprozirnog materijala, koji dodaje lakoću i fluidnost. Heklani topovi i haljine doprinose bogatom osećaju zanatske izrade koji definiše kolekciju. Talasaste pletene haljine i suknje donose skulpturalni volumen, dok pleteni šortsevi koji prelaze iz narandžaste u krem nijansu podsećaju na sparne letnje večeri.

Izbor kupaćih kostima je šik i svestran. Ključni komad je jednodelni kupaći kostim u ombré nijansama zalaska sunca, dok bikiniji dolaze u istim tonovima koji se tope. Ostali modeli upotpunjeni su prefinjenim detaljima poput lanaca ili delikatnih perlica. Predstavljeni u bojama koje odražavaju paletu cele kolekcije, ovi komadi osmišljeni su za nošenje na plaži, ali i van nje.

Ponuda obuće uključuje providne gumene japanke u različitim nijansama, svežu interpretaciju letnjeg klasika. Ostali modeli reinterpretiraju ovu siluetu uz kitten štikle ili platforme.

Večernje torbe sa perlicama i dugim resama odražavaju tonove mora, sunca i peska, dok nakit dodatno naglašava eklektični duh kolekcije. Minđuše inspirisane školjkama prate nijanse zalaska sunca, a predimenzionirane narukvice i masivne ogrlice u zlatnim tonovima donose kontrast i strukturu. Razigrani, nostalgični detalji pozivaju na lično stilizovanje kroz slojevito nošenje i kombinovanje.

Zajedno, kolekcija hvata raspoloženje slobode – garderobu oblikovanu putovanjima, kreativnošću i ličnim izrazom.

Kolekcija Summer 2026 biće dostupna online i u prodavnicama od 13. maja.

1...141516...1.517 Stranica 15 od ukupno 1.517

NewsWeekPRO

Federalna obaveštajna služba Švajcarske saopštila je da će konačno otvoriti dugo zapečaćene dosijee o ozloglašenom nacističkom ratnom zločincu Jozefu Mengeleu, ali bez navođenja roka.

Jozef Mengele je pobegao iz Evrope posle Drugog svetskog rata, a godinama su kružile glasine da je neko vreme proveo u Švajcarskoj, iako je za njim izdata međunarodna poternica.

Imanje u blizini Aušvica 1944. godine. S leva nadesno: Rihard Ber (komandant Aušvica), Jozef Mengele i Rudolf Hes (bivši komandant Aušvica)

Istoričari su u više navrata tražili pristup dosijeima, ali su im švajcarske vlasti to do sada odbijale.

Mengele je bio lekar u nemačkom Vafen SS. Raspoređen je u nacistički logor Aušvic u okupiranoj Poljskoj, gde je vršio selekciju osuđenih na odlazak u gasne komore – procenjuje se da je život izgubilo 1,1 milion ljudi, među kojima blizu milion Jevreja.

Poznat kao “Anđeo Smrti”, odabirao je zatvorenike – pretežno decu i blizance – za sadističke medicinske eksperimente, da bi ih potom takođe slao u smrt.

Kakva je veza za Švajcarskom

Posle rata Mengele je, poput mnogih visoko pozicioniranih nacista, brzo promenio i uniformu i ime.

Uz pomoć lažnog identiteta, u švajcarskom konzulatu u Đenovi, na severu Italije, dobio je putne isprave Crvenog krsta, a potom ih upotrebio za beg u Južnu Ameriku.

Crveni krst je te dokumente namenjivao hiljadama Evropljana raseljenih ili apatrida nastalih usled rata, ali su takođe uspeli da ih pribave i nacisti u bekstvu od pravde – nešto za šta se ta organizacija naknadno izvinila.

Dakle, kakva je Mengeleova veza s Švajcarskom?

Skijanje na Alpima 1956. godine

Iako je pobegao iz Evrope 1949, Mengele je 1956. godine sa sinom Rolfom boravio na skijanju u švajcarskim Alpima. Ta informacija poznata je od osamdesetih godina.

Zvanično, posle toga proveo je ostatak života u Južnoj Americi. Ali švajcarska istoričarka Regula Bohsler uvek se pitala je li se Mengele vratio ponovo – i to, ključno, posle 1959. godine, kada je za njim izdata međunarodna poternica.

Istražujući moguću ulogu Švajcarske kao tranzitne zemlje za odbegle naciste, Bohsler je otkrila da je austrijska obaveštajna služba juna 1961. godine upozorila Švajcarsku da Mengele putuje pod lažnim imenom i da se možda nalazi na švajcarskom tlu.

“Čini se da postoje dokazi da je Mengele planirao put u Evropu 1959. godine”, rekla je istoričarka za Bi-Bi-Si. “Zašto je gospođa Mengele iznajmila stan u Cirihu?”

Stan je bio u skromnom predgrađu, a Mengeleova porodica imala je dovoljno sredstava za nešto mnogo luksuznije. No, bio je u blizini međunarodnog aerodroma.

Bohsler je imala uvid u dosijee ciriške policije, koji su potvrdili da je 1961. nad tim stanom uspostavljen nadzor; policija je čak zabeležila da gospođa Mengele vozi svoj “folksvagen” u pratnji neidentifikovanog muškarca.

Vetštajn je osporio tu odluku tužbom protiv švajcarskih vlasti – skupocen postupak za koji je potražio grupno finansiranje. “Prikupili smo 18.000 švajcarskih franaka (17.000 funti; 23.000 dolara) za svega nekoliko dana.”

Šta piše u dosijeima

Nisu svi uvereni da će dosijei otkriti mnogo o samom Mengeleu.

Sača Zala, predsednik Švajcarskog društva za istoriju, apsolutno je “siguran da u njima nema ničeg relevantnog o Mengeleu”, ali smatra da bi moglo biti pomena stranih obaveštajnih službi ili stranih informatora.

Ali je li prosti pomen Mosada u vezi s njegovim opštepoznatim progonom nacista pre 70 godina zaista tako osetljiv? “To pokazuje glupavost procesa ukidanja tajnosti bez istorijskog znanja”, smatra Zala. “Na taj način, administracija je hranila teorije zavere.”

Švajcarska osetljivost i stid zbog uloge u Drugom svetskom ratu

Drugi istoričari, poput Jakoba Tanera, kažu da tajnovitost oko dosijea više otkriva o Švajcarskoj nego što će oni ikada otkriti o Mengeleu. “To je sukob između nacionalne bezbednosti i istorijske transparentnosti, a prva u Švajcarskoj neretko pobedi.”

Taner je učestvovao u Beržijevoj komisiji devedesetih, koja je ispitivala odnose neutralne Švajcarske sa nacističkom Nemačkom – posebno ulogu švajcarskih banaka.

Odlično poznaje švajcarsku osetljivost i stid zbog uloge zemlje u Drugom svetskom ratu, kada su jevrejskim izbeglicama zatvarana vrata na granici, dok su švajcarske banke čuvale novac jevrejskih porodica koje su potom stradale u nacističkim koncentracionim logorima.

“To je problem za demokratsku državu što ti dosijei još nisu otvoreni”, tvrdi Taner.

Ipak, smatra da je verovatno da je Mengele 1961. bio u Švajcarskoj.

Taner napominje da je Valter Rauf, još jedan traženi nacistički ratni zločinac koji je pobegao u Čile, neko vreme boravio u Nemačkoj 1960.

Jedan istoričar sa Beržijeve komisije nakratko je 1999. imao uvid u neke od Mengeleovih dosijea i zaključio da je nemoguće potvrditi ili opovrgnuti njegovo prisustvo na švajcarskom tlu.

No, to je bilo svega nekoliko redova u izveštaju od 24 toma o čitavom ratu. Dosijei su ponovo zapečaćeni; istoričar je preminuo pre sedam godina.

“Plašim se da će izgledati kao Epstinovi dosijei”

U međuvremenu, datum otvaranja dosijea nije određen, a formulacija o “uslovima i zahtevima” iz saopštenja Federalne obaveštajne službe deluje zlovešto Vetštajnu. “Plašim se da ćemo dobiti dosije koji je više crn nego transparentan”, kaže on.

I Bohsler strahuje da će dosijei biti pretežno redigovani. “Uopšte ne verujem vlastima. Plašim se da će izgledati kao Epstinovi dosijei. Zašto su ti Mengeleovi dosijei tako dugo bili zapečaćeni?”

Mengele je decenijama predmet misterije, glasina i teorija zavere.

Nikada nije ni uhapšen, a kamoli osuđen za svoje strašne zločine. Kada je umro u Brazilu 1979. godine, sahranjen je pod lažnim imenom.

Ali glasine su se nastavile. Godine 1985. telo je ekshumirano, a 1992. DNK testiranje konačno je potvrdilo da je reč o njemu.

Zloglasni lekar iz Aušvica bio je mrtav.

Ali – da li je ikada bio u Švajcarskoj? Jesu li Švajcarci jednostavno propustili da ga uoče?

Jesu li zatvarali oči pred potencijalno neugodnim prisustvom, da bi izbegli neželjenu pažnju koju bi hapšenje privuklo? Ili je, kao i toliko toga vezanog za Mengelea, i to samo glasina?

“Možda nikada nećemo saznati pravu istinu”, kaže Vetštajn. “Nikada nećemo znati da li je bio ovde… ali možda možemo imati barem nešto jasniju sliku.”

Patrijarh srpski Porfirije rekao je da se otvaranjem izložbe ne otvaraju samo vrata jedne postavke, već “dveri osmovekovnog srpskog duhovnog, kulturnog i istorijskog pamćenja okupljenog oko ličnosti Svetoga Save”

Izložba “Sveti Sava”, priređena povodom obeležavanja 850 godina od rođenja Rastka Nemanjića, prvog arhiepiskopa autokefalne Srpske pravoslavne crkve, otvorena je sinoć u Galeriji SANU.

Tanjug/AMIR HAMZAGIĆ

Ministar Selaković istakao je da izložba predstavlja veliki nacionalni i kulturni poduhvat kojim se delo i ličnost Svetog Save predstavljaju kao trajno duhovno i kulturno nadahnuće srpskog naroda.

On je naglasio da prisustvo ministarke kulture Grčke svedoči o dubokim istorijskim i duhovnim vezama srpskog i grčkog naroda, koje povezuju pravoslavna vera, Sveta Gora i zajedničko vizantijsko nasleđe.

Tanjug/AMIR HAMZAGIĆ

“Značaj dela iz hilandarske riznice večeras pred nama prevazilazi okvire jedne izložbe. To su svedočanstva duhovnog bića srpskog naroda, čuvari našeg pamćenja i našeg trajanja kroz vekove”, rekao je Selaković.

Prema njegovim rečima, izložba pruža priliku građanima koji nisu u mogućnosti da posete Hilandar i Svetu Goru da deo tog nasleđa vide u Srbiji.

Patrijarh srpski Porfirije rekao je da se otvaranjem izložbe ne otvaraju samo vrata jedne postavke, već “dveri osmovekovnog srpskog duhovnog, kulturnog i istorijskog pamćenja okupljenog oko ličnosti Svetoga Save”.

Patrijarh je ocenio da ime Svetog Save vekovima objedinjuje najdublje slojeve duhovnog, kulturnog i istorijskog iskustva srpskog naroda i povezuje Hilandar, Studenicu, Žiču, srpsku književnost, ikonopis i bogoslužbeni život.

“Pred nama nije samo istorijski pregled, nego svedočanstvo jednog dugog i neprekidnog trajanja, stalnog prisustva Svetoga Save među Srbima”, rekao je Porfirije, prenosi Tanjug.

Posebno je ukazao na značaj svetinja pristiglih iz Hilandara, među kojima su ikone pred kojima su se molili Sveti Sava i Sveti Simeon Mirotočivi, kao i Karejski tipik.

Patrijarh je dodao da svetosavsko nasleđe i danas može biti poziv na izmirenje, istinu i duhovnu odgovornost u vremenu podela i društvenih izazova.

Ministarka kulture i sporta Grčke Lina Mendoni ocenila je da posebnu vrednost izložbi daju eksponati iz Hilandara, koji predstavljaju vrhunska dela vizantijske umetnosti i svedoče o vezama srpske monaške tradicije i Vizantije.

Predsednik SANU Zoran Knežević istakao je da Sveti Sava i danas predstavlja jedan od najvećih simbola srpskog identiteta i duhovnosti.

Autori izložbe su vikarni episkop moravički prof. dr Tihon Rakićević, dopisni član SANU Igor Borozan i dr Miljana Matić.

Postavka kroz pet tematskih celina prikazuje život, delo i nasleđe Svetog Save od njegovog vremena, preko osmanskog perioda i Velike seobe Srba, do moderne epohe i savremenog doba.

Posetioci mogu da vide i originalne istorijske dokumente, rukopisne i štampane knjige od 13. do 18. veka, freske, ikone, grafike, crkveno-umetnički vez, kao i digitalne i multimedijalne sadržaje.

Izložba “Sveti Sava” biće otvorena za posetioce u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti do 19. jula.

Iz Narodnog pozorišta su podsetili da je opera “Evgenije Onjegin” jedno od najuzvišenijih dela romantizma, a nastala je po istoimenom romanu u stihovima Aleksandra Puškina koji je Čajkovski pretočio u raskošnu muzičku dramu, napisavši libreto sa Konstantinom Šilovskim

Premijera opere Petra Iljiča Čajkovskog “Evgenije Onjegin” biće održana sutra na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, u režiji Marija Pavla del Monaka, najavili su organizatori.

Nastupiće solisti Opere Narodnog pozorišta i polaznici Operskog studija “Borislav Popović”, a dirigentska palica poverena je Dmitriju Jurovskom, jednom od najistaknutijih dirigenata svoje generacije i nasledniku čuvene ruske muzičke dinastije Jurovski, istaknuto je u saopštenju.

Iz Narodnog pozorišta su podsetili da je opera “Evgenije Onjegin” jedno od najuzvišenijih dela romantizma, a nastala je po istoimenom romanu u stihovima Aleksandra Puškina koji je Čajkovski pretočio u raskošnu muzičku dramu, napisavši libreto sa Konstantinom Šilovskim.

Del Monako je ocenio da tiha, ali postojana težina ovog dela nije u samom gubitku, već u saznanju da je postojala putanja koja je mogla biti proživljena, a koja je zauvek ostala izvan domašaja.

U ansamblu su i Teodora Ilić, Tatjana Mitić, Darko Đorđević, Miloš Gašić i Ilija Markov, uz učešće Orkestra, Hora i Baleta Narodnog pozorišta.

Koreograf je Tamara Antonijević Spasić, scenografiju je kreirao Miraš Vuksanović, a kostime Katarina Grčić Nikolić.

Kako je najavljeno, prva repriza biće 17. maja, a u podeli će biti Vesna Đurković kao Tatjana, Marko Pantelić kao Onjegin, Anastasija Pavlović kao Olga, Siniša Radin kao Lenski, a tu su i Teodora Ilić, Sandra Prodanović, Ivan Tomašev, Slobodan Živković, Miloš Gašić i Ilija Markov.

Ovo će u Narodnom pozorištu biti šesta postavka opere “Evgenije Onjegin”, a poslednju je režirao Radoslav Zlatan Dorić čija je premijera održana 12. juna 1999. godine, pod dirigentskom upravom Bojana Suđića.

Ukus čokolade, torte ili sočnog kolača za neke predstavlja pravi raj za nepce i iskušenje kome je teško odoleti, dok drugima takvi slatki zalogaji ne pričinjavaju posebno zadovoljstvo i lako ih mogu preskočiti. Naučnici sada tvrde da razlog za to možda leži u genima.

Geni mogu uticati na želju za šećerom i osećaj gladi, objašnjava doktorka genetike Ekaterina Surkova, a prenosi Gazeta.

“Želja za slatkim delimično zavisi od načina na koji mozak reaguje na nagradu. U tom procesu učestvuje dopaminski sistem, koji stvara osećaj zadovoljstva. Kod nekih ljudi genetske osobine čine ovaj sistem manje osetljivim”, pojašnjava Surkova.

Slatka opasnost šećera

Pošto organizam sporo vari celovite namirnice, šećer koji se u njima nalazi obezbeđuje stabilan izvor energije za ćelije. Takođe je dokazano da unos voća, povrća i integralnih žitarica smanjuje rizik od hroničnih bolesti, poput dijabetesa, srčanih oboljenja i nekih vrsta karcinoma.

Međutim, problem nastaje kada unosimo previše dodatog šećera – odnosno šećera koji se dodaje namirnicama kako bi bile slađe ili kako bi im se produžio rok trajanja, piše Helt Harvard.

Jurij Križanič i sloboda ruskih seljaka

Persijski diplomata koji je bio šokiran količinom hrane

Krajem 16. veka kroz Rusiju je putovao persijski diplomata Orudž-bek Bajat, na putu ka Španiji. Njegovo poslanstvo provelo je osam dana u Kazanju, a ostavio je detaljan opis gozbi kojima je prisustvovao: