Nakon što se više od 800.000 vernika poklonilo Časnom pojasu Presvete Bogorodice, ova velika svetinja će danas, uz najviše crkvene i državne počasti, biti ispraćena iz Hrama Svetog Save nazad na Svetu Goru, u manastir Vatoped.

Svečani ispr.aćaj će, uz najviše crkvene i državne počasti, uslediti posle liturgije i akatista Presvetoj Bogorodici, uz učešće Garde Vojske Srbije, orkestra Ministarstva unutrašnjih poslova, folklornih društava, horova.

Patrijarh Porfirije i episkopi Srpske pravoslavne crkve i igumani i monasi manastira Vatoped, odakle je Pojas stigao, služili su liturgiju jutros u Hramu Svetog Save.

U besedi nakon liturgije u Hramu Svetog Save patrijarh Porfirije zahvalio je Gospodu što je i ovog puta pokazao da smo dostojna deca Svetog Save i Svetog kneza Lazara i njihovog zaveta.

“Časni Pojas Presvete Bogorodice se vraća u Svetu Goru, u sveštenu svetogorsku obitelj manastir Vatoped, ali mi znamo da blagoslov koji nam je taj Pojas doneo ne odlazi od nas. Ono što smo svi primili verom, molitvom i pokajanjem ostaje u našim srcima, u našem biću kao neprocenjivi i neprolazni dar Božji”, rekao je patrijarh Porfirije.

Napomenuo je da su se ovih dana reke ljudi slivale ka Hramu, dolazi su i stari i mladi, deca i roditelji, bolesni i zdravi, oni koji nose radost u srcu i oni koji nose težak krst svog života.

“Ima, mi to dobro znamo, i još mnogo, mnogo onih koji su želeli da dođu i da se poklone ovoj svetinji, ali zbog bolesti, neki zbog starosti, nemoći ili drugih bilo kakvih životnih okolnosti to nisu mogli. Neka znaju da mi – koji smo dolazili i vi – koji ste dolazili: došli smo i za njih! Neka znaju da će Presveta Bogorodica i njih blagosloviti i da njih nije zaboravila. Ona čuje i molitvu iz bolesničke postelje i uzdah iz porodičnog doma i suzu onog koji pati i koji strada u tišini. Njen pokrov nije ograničen mestom, prostorom i vremenom, niti njena ljubav zavisi od toga da li smo mogli telom da stanemo pred Nju, pred ovu svetinju. Tamo gde je živa vera, gde je molitva, tamo je i blagoslov Presvete Bogorodice, jer tamo je i blagodat Božja”, poručio je patrijarh Porfrije.

Kako je istakao, u vremenu koje je često ispunjeno bukom, nemirima, podelama i sukobima, ovde smo danima gledali jednu sasvim drugačiju sliku.

“Stotine hiljada ljudi su hodočastile u tišini, miru i slozi. Strpljivo su čekali noseći molitvu u srcu ne samo za sebe, nego i za svoje bližnje, za dobro svih, za mir među ljudima, za slogu u porodicama, za radost dece, za zdravlje bolesnih, za utehu onih koji stradaju i za svaki istinski duhovni napredak i rast. Mnogi su čekali i po deset, dvanaest, pa i četrnaest sati da bi celivali ovu svetinju. Čekali su u miru, strpljenju, u molitvi. Nikome nije bilo teško, jer tamo gde postoji ljubav, tamo gde postoji vera, ljubav prema Bogu, čovek ne broji ni korake, ne broji ni sate. Kada čovek stoji pred tajnom Božjom, tj. kada mi stojimo pred tajnom Božjom, pred živim Bogom, vreme prestaje da se meri časovnikom, a srce naše počinje drugačije da kuca i da živi drugačijim ritmom”, rekao je patrijarh.

Dodaje da su se mnogi pitali otkud to i to u Srbiji, kakva je to sila koja je pokrenula stotine hiljada ljudi da dolaze i strpljivo čekaju satima kako bi se poklonili jednoj svetinji.

“Neki su na osnovu svojih kapaciteta i mogućnosti pokušavali da ovaj događaj, jer to je događaj kao što je i Crkva događaj, objasne sociološkim, neki psihološkim ili čak političkim kategorijama i razlozima. Svako od njih je možda i prepoznao i pogodio poneki spoljašnji aspekt ovog našeg sabiranja, svetog sabiranja. Međutim, suština ostaje dublja od svakog spoljašnjeg objašnjavanja, suština ostaje neshvatljiva i nerazumljiva samo golom logikom ovog sveta i samo našim ljudskim raciom”, rekao je patrijarh.

Ističe da se ne radi o fenomenu koji može do kraja da se razume statistikom, logikom ili matematičkim formulama.

“Ovde je reč o veri. A vera je, draga duhovna deco, uvek veća od onoga što možemo izmeriti i izračunati. Ona je šira od našeg razuma, dublja od naših osećanja i uzvišenija od svega što možemo videti golim okom i što možemo dodirnuti svojom rukom. Ona naravno ne odbacuje ni razum ni telo, ali sve to preobražava, uzdiže u duhovnu sferu postojanja gde važi drugačija logika i postoje drugi zakoni. Vera ne obuhvata samo jedan deo našeg bića, nego nas obuhvata celovito, obuhvata čitavog našeg čoveka, i naš um, i naše srce, i dušu, i telo. Vera je, u krajnjoj liniji, sinonim ili druga strana ljubavi. A tamo gde postoji ljubav, nije dovoljna samo logika, logika ovog sveta, jer ljubav se ne dokazuje argumentima, isključivo i samo vidljivim. Ona je tajna, ona se živi, ona je iskustvo, ona je odnos, ona je susret i zajednica. Tako je isto i sa verom. Vera je živo iskustvo naše zajednice sa Bogom, a vera i ljubav zajedno rađaju poznanje, rađaju znanje. Nije obrnuto, ne prethodi znanje pa tek onda dolazi vera i ljubav. Vera i ljubav daju istinsko i pravo, potpuno i celovito znanje, poznanje Boga i poznanje čoveka. Tek kada istinski verujemo i istinski ljubimo, tada možemo i da poznajemo, kako nas uči Sveti apostola Pavle”, napomenuo je patrijarh.

Patrijarh je istakao da se Pojas Presvete Bogorodice vraća u manastir Vatoped, ali blagoslov ovih dana ostaje sa nama.

“Ostaje kao poziv da i mi budemo bolji ljudi, istinski hrišćani, narod molitve, narod mira, narod Božji. Neka bi molitva Presvete Bogorodice i Prisnodjeve Marije bila sa nama. Neka bi nas one ukrepile i sačuvale našu svetu Crkvu, naš narod i sve ljude dobre volje. Neka bi ostala molitva u našim srcima: Presveta Bogorodice, spasi me! Presveta Bogorodice, spasi nas! Neka se molitva srodi sa našim bićem, neka postane naše drugo ja i prožme sve, neka bude stub i stožer našeg života, a onda će sve doći na svoje mesto i onda ćemo moći svi zajedno, zajedno sa svima svetima, a najpre sa Presvetom Bogorodicom, da slavimo Jednog u Trojici Boga, Oca i Sina i Svetoga Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin”, poručio je patrijarh.

Uoči liturgije, u Hramu Svetog Save okupio se veliki broj vernika, a Pojas je sinoć podignut na postolje, ispod kojeg vernici i dalje prolaze kako bi dobili blagoslov. 

Posle liturgije, oko 13 časova, uslediće moleban i nakon toga će Pojas biti ispraćen uz nastup orkestra i hora.

Patrijarh srpski Porfirije pozvao je verni narod, sveštenstvo i monaštvo da “uzmu molitveno učešće u ovoj istorijskoj duhovnoj svečanosti“.

“Dođimo u naš zavetni hram na Vračaru da dostojno ispratimo veliku svetinju i visokoprepodobnog igumana vatopedskog Jefrema i njegovo sveto bratstvo”, navodi se u pozivu.

TANJUG/ JADRANKA ILIĆ

Pripreme za svečani ispraćaj Pojasa Presvete Bogorodice, su obavljene po blagoslovu patrijarha srpskog Porfirija, a uz saglasnost visokoprepodobnog arhimandrita Jefrema, igumana manastira Vatoped.

Zbog nezapamćenog interesovanja i vernika koji su satima strpljivo čekali u redovima kako bi celivali relikviju, boravak Časnog pojasa u Srbiji je, na inicijativu patrijarha Porfirija, produžavan čak dva puta.

Jedna od najvećih svetinja pravoslavnog sveta, stigla je 20. maja u Beograd, a tokom tradicionalne Spasovdanske litije proneta je beogradskim ulicama.