Da li nas oslanjanje na AI vodi u intelektualnu lenjost?
U svetu gde se brzina slavi kao vrhunska vrlina, veštačka inteligencija (AI) postala je omiljeni asistent. Međutim, najnovije istraživanje donosi otrežnjujuće rezultate da korišćenje AI za bazične zadatke može oštetiti naše intelektualne sposobnosti nakon svega 10 minuta upotrebe.
Studija sprovedena na 1.200 ispitanika pokazala je opasan obrazac, oni koji su koristili AI za rešavanje jednostavnih matematičkih i logičkih zadataka bili su uspešniji na samom početku, ali su totalno zakazali onog trenutka kada im je tehnologija bila uskraćena.
Fenomen „kognitivnog duga“
Istraživači sa MIT-a upozoravaju na pojavu koju nazivaju „kognitivni dug“. Problem nije samo u tome što AI rešava zadatke umesto nas, već u tome što gubimo sposobnost „produktivne borbe“, procesa u kojem se mozak napreže da bi usvojio veštinu.
Kada koristimo AI, mi očekujemo trenutni odgovor. Onog momenta kada ostanemo sami sa zadatkom, on nam deluje naporno, dosadno i odustajemo mnogo brže nego ranije.
Efekat „kuvane žabe“
Ovaj proces je podmukao i podseća na poznati efekat „kuvane žabe“. Svaki pojedinačni čin oslanjanja na AI deluje bezazleno i štedi nam vreme, ali kumulativni efekat tokom meseci i godina može biti razoran po naše dugoročno znanje i memoriju.
Foto: Freepik
Zanimljivo je i to da su ispitanici koji su koristili ChatGPT za pisanje eseja često kasnije nisu mogli ni da prepoznaju, a kamoli da se sete onoga što je „njihov“ rad napisao.
AI kao mentor, a ne kao rešenje
Istraživači sugerišu da bi budući AI sistemi treba da budu dizajnirani kao mentori, da nas vode kroz problem, nudeći smernice, ali ne i konačna rešenja. Cilj je da tehnologija podrži ljudski intelekt, a ne da ga polako, ali sigurno, gasi.
U eri u kojoj se borimo za svaki gram pažnje i kreativnosti, pitanje je da li štedimo vreme ili polako trošimo sopstveni mozak?
Schneider Electric PrismaSeT Summit postavlja standarde za energetski efikasne zgrade budućnosti
Kompanija Schneider Electric, svetski lider u oblasti energetskih tehnologija, bila je domaćin prvog PrismaSeT Technical Summita, održanog od 14. do 16. aprila u Beogradu i Novom Sadu. Ovaj prestižni tehnički događaj okupio je više od 100 stručnjaka i predstavnika preko 50 vodećih kompanija iz cele Evrope, članova EcoXpert mreže partnera.
Modernizacija kao prioritet evropske privrede
Centralna tema Samita bila je modernizacija postojećih objekata, takozvane ‘brownfield’ investicije, kao ključni odgovor na sve rigoroznije zahteve u oblastima održivosti i efikasnosti, naročito s obzirom na podatak da će više od 85% današnjih zgrada biti u upotrebi i 2050. godine. Većina postojeće infrastrukture nije projektovana za izazove koje donose ubrzana elektrifikacija, integracija obnovljivih izvora energije i razvoj infrastrukture za električna vozila, niti za standarde kao što su LEED i BREEAM.
„Ponosni smo što je Srbija centar okupljanja vodećih evropskih stručnjaka u trenutku kada se industrija suočava sa najvećim izazovima u poslednjih nekoliko decenija. Naša poruka je jasna – održivost više nije teorija, već poslovni imperativ. Kroz rešenja koja smo prikazali na PrismaSeT Summitu, demonstrirali smo kako se postojeća infrastruktura transformiše u digitalno napredne sisteme spremne za budućnost. Kao tehnološki partner, tu smo da podržimo kompanije u kreiranju skalabilne i bezbedne energetske arhitekture koja čuva resurse i optimizuje poslovanje“, naglašava Miloš Vuksanović, generalni direktor Schneider Electrica za Srbiju i Crnu Goru.
Tehnološka rešenja za novu eru
Tokom trodnevnog programa, učesnici su kroz radionice u beogradskom Sava Centru, objektu koji je prošao sveobuhvatnu modernizaciju u skladu sa BREEAM standardima i savremenim zahtevima energetske efikasnosti, kao i kroz posetu naprednim industrijskim lokacijama, analizirali dva ključna pravca razvoja. Prvi pravac odnosi se na digitalizaciju energetskih sistema, kroz implementaciju „pametnih“ rešenja koja omogućavaju punu vidljivost, upravljanje i optimizaciju performansi u realnom vremenu. Drugi pravac obuhvata dizajn nove generacije sistema – fleksibilnih i visoko-kapacitivnih rešenja (do 6300A), projektovanih za rast opterećenja i integraciju distribuiranih izvora energije, uključujući infrastrukturu za e-mobilnost.
Srbija kao centar razmene znanja
Izbor Srbije za domaćina ovog evropskog samita potvrđuje lokalno tržište kao relevantnu tačku za razvoj novih tehnologija. Primeri napredne prakse već postoje u našoj zemlji, Schneider Electric razvojni centar InGrid u Novom Sadu (nosilac LEED Platinum sertifikata), koji su učesnici samita takođe posetili, predstavlja referentni model digitalizovane i energetski efikasne infrastrukture. Kao objekat projektovan za minimalan ugljenični otisak i visoku energetsku optimizaciju, InGrid funkcioniše kao živi demonstrator održivih tehnologija i centar razvoja globalno primenjenih softverskih rešenja, uključujući ADMS platformu za upravljanje distributivnim mrežama.
Samit je poslužio i kao platforma za razmenu iskustava internacionalnih partnera. Za Pitera Hola (Peter Hall), generalnog direktora kompanije Hallson Limited, saradnja sa kompanijom Schneider Electric traje već tri decenije: „Ovo partnerstvo nam omogućava da klijentima pristupimo sa posebnim kredibilitetom i autoritetom, jer nas na tržištu prepoznaju kao deo jedinstvenog i stručnog tima. U eri u kojoj se energetski pejzaž ubrzano transformiše, a regulative postaju sve zahtevnije, poverenje koje smo izgradili kroz ovaj dugogodišnji odnos je ključno. Boravak u Beogradu na PrismaSeT samitu je fantastična prilika da se uskladimo oko novih rešenja koja direktno odgovaraju na izazove poput nedostatka stručnog kadra i pritiska na produktivnost. Naš cilj ostaje isti, da kupcima nastavimo da isporučujemo održivu infrastrukturu svetske klase.“
Kanađani će dobiti jednokratnu isplatu za namirnice 5. juna
Kanadska poreska agencija (CRA) objavila je da će Kanađani primiti jednokratnu isplatu za namirnice 5. juna.
Isplata je deo novog vladinog programa kanadske pomoći za prehrambene proizvode i osnovne potrepštine , koji bi trebao zameniti postojeći GST/HST kredit.
„Ova isplata će pružiti neposrednu podršku za više od 12 miliona Kanađana sa niskim i skromnim prihodima kako bi im pomogli u upravljanju svakodnevnim osnovnim troškovima dok CGEB ne stupi na snagu“, navodi se u saopštenju CRA.
Premijer Mark Carney najavio je 26. januara kanadsku povlasticu za prehrambene proizvode i osnovne potrepštine , navodeći da savezna vlada povećava postojeći iznos GST kredita za 25 posto i obezbeđuje jednokratnu isplatu „ekvivalentnu 50 posto GST kredita ove godine“.
„Trenutno, četveročlana porodica prima oko 1.100 dolara godišnje s postojećim GST kreditom. S novom povlasticom za kanadske prehrambene proizvode i osnovne potrepštine, ta ista porodica će ove godine primati do 1.890 dolara i oko 1.400 dolara godišnje za svaku od naredne četiri godine“, rekao je Carney.
SERBIANNEWS/CANADA
SRBI I SRPKINJE U NBA
Kroz NBA prošlo 126 igrača i igračica srpskog porekla. I desetak košarkaških trenera. Njih 14 su osvojili šampionat NBA i zlatni prsten Amerike. To će učiniti i Anđela Dugalić
Piše: Marko Lopušina
Kako je samo u nedelju dana mlada Anđela Dugalić, Srpkinja iz Čikaga od prvakinje Univerzitetske lige košarkašica postala član ženskog NBA takmičenja, primorala me da menjam naslov i rukopis moje nove knjiga SRBI (I SRPKINJE) U NBA. Naime, Anđela je na draftu izabrana u tim Vašington Ženske nacionalne basket asocijacije. prvih dana aprila u finalnoj utakmici Univerzitetske košarkaške lige SAD (NCAA) ekipa Univerziteta Kalifornija, Los Anđeles (UCLA) pobedila je tim Univerziteta Južna Karolina ubedljivim rezultatom 79:51.
Tako su košarkašice UCLA postale pobednice NCAA lige i šampionke najačeg ženskog košarkaškog takmičenja na svetu. Sve je ovo za srpski narod važno, jer je šampionka postala i košarkšica Anđela Dugalić, čiji su roditelji poreklom iz Čačka.
Dugalić je rođena u Americi. Odrasla je u Des Plaines, predgrađu Čikaga, gde je počela da igra košarku. Kako je je još od malena iskazala želju da obuče dres srpske reprezentacije, njeni roditelji su joj ispunili tu životnu želju. Anđela se školovala, trenirara i zaigrala za državni tim Srbije na Evropksom prvenstvu košarkašica 2021. godine u Španiji. I osvojila pobedničku zlatnu medalju.
Kada je ostvarila svoj srpski san Anđela Dugalić, student UCLA i košarkašica je poželela da ostvari i američki san. U finalu NCAA lige odigrala odličnu utakmicu, zabeležila 9 koševa, 5 skokova, 4 asistencije, po jednu blokadu i jednu osvojenu loptu. Bila je bila jedna od najvažnijih igračica u timu Univerziteta Klaifornija. Ulaskom u WNBA najaču ženski košarkašku ligu na svetu mlada srpska košarkašica Anđela Dugalić ostvarila svoj američki san.
Sve se ovo događa u trenutku kada je Nikola Jokić u anketi NBA proglašen za najboljeg igrača, a trener Darko Rajaković uveo Toronto u plejof najače košarkaške lige na svetu.
Nije Anđela Dugalić jedina Srpkinja koja je kroz košarkaše uspehe ostvarila ameriki san. Dvadesetak divnih naših košarkašica igrale su poslednjih decenije u Ženkoj nacionalnoj basket ligi (WNBA) i u Univerzitetskoj košarkaškoj ligi SAD (NCAA). Prva se na američkom parketu 1991. godine pojavila Milica Vukadinović iz Beograda, američka studentica i košarkašica kalifornijskog koledža “Golden bears”. Ova rođena Beograđanka (1968.) igrala je za ŽKK “Crvena zvezda” i za jugoslovensku reprezentaciju. Otišla je na studije u SAD i zaigrala koledž košarku kao strelac na kalifornijskom Univerzitetu Berkli za tim “Zlatni medvedi”.
Vukadinović je dovela „Zlatne medvede“ do univerzitetske NCAA lige. Odvela je Kalifornijski univerzitet do NCAA plej-ofa 1992. i 1993. godine. Kada je Milica Vukadinović na koledžu kao kapiten tima “Golden bears” izabrana za košarkašicu decenije godine 1997. je zaigrala u WNBA ligi.
Navršava se osam decenija od stvaranja NBA lige. Od 1946. do danas kroz NBA prošlo 126 igrača i igračica srpskog porekla. I desetak košarkaških trenera. Osmorica igrača su postali prvaci najbolje košarkaške lige na svetu: Darko Miličić (2004), Radoslav Nestorović (2005), Saša Vujačić (2009.), Predrag Stojaković (2011), Ognjen Kuzmić (2015), Nemanja Bjelica, (2022), Nikola Jokić (2023) i Nikola Topić (2025).
Šampioni NBA su i četvorica naših trenera: Greg Popović, pet puta, Igor Kokoškov, Dejan Milojević i Darko Rajaković. Košarkaške dame koje su osvojile šampionski tron i zlatno prstenje u ženskoj WNBA ligi su:
– Mila Nikolić. Uspela je u sezoni 1999. sa ekipom “Houston Comets” da postane prvakinja SAD.
– Ana Dabović je 2016. godine postala šampionka WNBA sa klubom “Los Anđeles Sparksi”.
Nadam se da će Anđela Dugalić da posle srpskog osvajanja Evropskog prvenstva 2021. u Španiji, u SAD da bude prvakinja ženskog NBA.
SERBIANNEWS/CANADA
Istorijska mesta pripadaju celom čovečanstvu
Nijedan objekat nije direktno pogođen projektilom, već je šteta načinjena udarnim talasom obližnjih eksplozija
Na početku dvonedeljnog primirja iranski ministar turizma Reza Salehi-Amiri izjavio je da se šteta na istorijskim spomenicima u Iranu, nastala tokom sukoba sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, procenjuje na oko 57,7 miliona dolara, odnosno približno 7,5 biliona iranskih rijala. Oštećenja su zabeležena na ukupno 140 istorijskih lokaliteta raspoređenih u 20 provincija širom zemlje, rekao je ministar, a prenele agencije. Prema njegovim rečima, najveća šteta registrovana je u Teheranu, gde su oštećena 63 spomenika, zatim u Isfahanu sa 23 i u regionu Kurdistana, gde je oštećeno 12 lokaliteta. Ostali objekti nalaze se u različitim delovima zemlje.
Ministar nije izneo detalje o tome koji su konkretni spomenici pretrpeli oštećenja, niti koliki je stepen njihovog uništenja. Međutim, nedavno su iranske državne novinske agencije javile da je nekoliko istorijskih zgrada u kompleksu palate Sadabad u Teheranu oštećeno u udarnom talasu američko-izraelskih vazdušnih napada na iransku prestonicu, dok se na samom početku rata i Unesko oglasio navodeći koja kulturna dobra iz svetske baštine su oštećena.
Mada informacije nisu precizne, iranski mediji su preneli da je u pomenutom istorijskom kompleksu Sadabad udarnim talasom eksplozija navodno oštećeno nekoliko zgrada, u kojem se nalaze muzeji i predsednička rezidencija. Fotografije i video-snimci koje su objavile novinske agencije IRNA i ISNA prikazuju krhotine, posebno razbijeno staklo i delove plafona, razbacane po podu Zelene palate, jednog od glavnih paviljona. Najmanje dva druga paviljona su takođe oštećena, saopštila je IRNA.
Kompleks palata Sadabad u severnom Teheranu je istorijska znamenitost koja obuhvata više od 100 hektara u podnožju planine Alborz. Nekadašnja letnja rezidencija dinastija Kadžar i Pahlavi danas je pretvorena u ogroman muzej sa 15 do 18 palata i muzeja okruženih raskošnim vrtovima, a ističe se Belom i Zelenom palatom. Ovaj veliki kompleks u severnom Teheranu obuhvata prirodnu šumu, ulice, kanate, galerije, vile/palate i muzeje. Pored muzeja, u palati Sadabad, jednom od najposećenijih mesta u ovom gradu, nalaze se rezidencije iranskog predsednika i guvernera pokrajine, dok se u blizini nalaze objekti Revolucionarne garde i pravosuđa.
Unesko je takođe još pre mesec dana, kako je tada preneo „Gardijan”, identifikovao četiri oštećena lokaliteta u Iranu, od 29 lokaliteta svetske baštine u zemlji, a među njima su palata Golestan, zgrada u istorijskom centru Teherana, džamija Džameh u Isfahanu (centralni Iran) i praistorijska nalazišta u dolini Horamabad (istočni Iran). Šteta je naneta uprkos koordinatama koje je Unesko poslao, saopšteno je tada.
Koliko se moglo saznati po ipak šturim informacijama, najozbiljnija šteta naneta je teheranskom Golestanskom dvorcu, koji datira iz 14. veka, i dvorcu Čehel Sotun u Isfahanu iz 17. veka.
Sudeći po video-snimcima i javnim izjavama, nijedna istorijska zgrada nije direktno pogođena projektilom, ali su udarni talasi od obližnjih eksplozija i mogući ostaci projektila razbili staklo i oštetili pločice i zidove.
Video sa mesta događaja, koji se vrteo na „Instagramu”, pokazao je da je čuvena dvorana ogledala palate Golestan razbijena, dok su komadići stakla razbacani po njenom podu.
Kad je reč o dvorcu Čehel Sotun u Isfahanu, prestonici Irana u tri istorijske epohe, gde veliki deo arhitekture datira iz doba dinastije Safavida, od 16. do 18. veka, on je pretrpeo najveća oštećenja, ali su prijavljena i oštećenja u palati Ali Kapu i nekoliko džamija oko ogromnog trga Nakš-e Džahan. Video-snimci koje su snimili stanovnici unutar trga prikazuju stubove dima koji se dižu od obližnjih vazdušnih napada, preneo je „Gardijan”.
Guverner Isfahana Mehdi Džamalinedžad rekao je tada da je šteta naneta čak i nakon što su koordinate istorijskih lokaliteta bile razmenjene među zaraćenim stranama i nakon što su plavi štitovi – koji označavaju istorijska blaga prema Haškoj konvenciji iz 1954. godine o zaštiti kulturnih objekata u ratu – postavljeni na krovove važnih zgrada.
„Isfahan nije običan grad, to je muzej bez krova”, rekao je Džamalinedžad u govoru objavljenom na društvenim mrežama, naglasivši da ni u jednoj od prethodnih epoha, ni u avganistanskim ratovima, ni u mogulskom osvajanju, čak ni tokom ’svete odbrane’ (rata između Irana i Iraka 1980–1988) ovo nikada nije urađeno”.
„Ovo je objava rata civilizaciji. Neprijatelj koji nema kulturu ne obraća pažnju na simbole kulture. Zemlja koja nema istoriju ne poštuje znakove istorije. Zemlja koja nema identitet ne ceni identitet”, dodao je Džamalinedžad.
Jedan iranski geolog koji je godinama radio u Isfahanu rekao je u poruci prosleđenoj „Gardijanu” da je drevna prestonica posebno ranjiva. „Isfahan je dugo bio napadan odozdo, sleganjem tla koje uništava strukture iz doba Safavida, a sada i odozgo, od strane Amerikanaca. Čini se da Isfahan danas ima manje prijatelja nego ikad”, rekao je geolog.
Unesko je još početkom marta izdao saopštenje o zabrinutosti zbog ovih oštećenja, navodeći da je „svim zainteresovanim stranama saopštio geografske koordinate lokaliteta na listi svetske baštine”.
Bolove u predelu zglobova ima više od 30 odsto obolelih od psorijaze
Savremena terapija pruža mogućnost da oboleli postignu potpunu kontrolu bolesti
Oboleli od psorijaze u Srbiji nisu dovoljno informisani o ovoj bolesti i načinima lečenja, zbog čega smo održali tribine o oboljenju u Kraljevu, Zrenjaninu i Leskovcu, istakao je danas Vladimir Kecić, predsednik udruženja Pacijenti protiv psorijaze „3P”.
On je naglasio da će predstavnici udruženja nastaviti da obilaze gradove po Srbiji jer je cilj da se probudi svest ljudi o ovom problemu i da se vrati poverenje u zdravstveni sistem kod onih koji su ga izgubili, jer u Srbiji zaista postoje odlične terapije za lečenje ove bolesti.
-Primetili smo da se u manjim sredinama ljudi ne javljaju lekarima za pomoć. Neki od njih su dugi niz godina pokušavali sami da se leče bez uspeha ili sa nezadovoljavajućim rezultatima, pa prosto ne veruju da sada postoje terapije koje zaista mogu da im pomognu. Psorijaza značajno utiče na kvalitet života pacijenata, s obzirom na promene na koži, koje uključuju crvenilo, ljuspanje kože i svrab, kao i bolove u predelu zglobova koje ima više od 30 odsto obolelih. Bitno je da ljudi odu na pregled kod dermatologa. Postoje lekovi za lokalnu i sistemsku primenu, uključujući i biološku terapiju za one sa umerenim i teškim oblikom psorijaze. Koriišćenjem biološke terapije povlače se promene na koži, poboljšava se kvalitet života – objasnio je Kecić.
Psorijaza je hronična inflamatorna bolest kože i zglobova, koja može da ima i sistemske manifestacije.
-Nije sasvim jasno šta izaziva psorijazu. Pretpostavlja se da na psorijazu mogu da utiču genetika, stanje imunog sistema i neki spoljni uticaji. Smatra se i da stres može biti okidač za psorijazu. U pitanju je autoimuna bolest: najprostije rečeno organizam je „zbunjen“ i kreće da snažno aktivira imuni sistem kao da se brani kožu od neke velike infekcije. Pri tom nastaje ogroman broj novih ćelija koje kratko žive, a toliko ih je da organizam ne može sam da ih ukloni pa počinju da se nagomilavaju na površini kože. Psorijaza se može javiti u svakom životnom dobu, ali se obično pojavljuje između 15 i 25 godine života. Svakodnevno sarađujemo sa lekarima i farmaceutima koji su život posvetili lečenju pacijenata sa psorijazom – kaže Kecić.
U Srbiji od ovog oboljenja pati oko 140.000 ljudi, a u svetu između 125 i 150 miliona ljudi. Savremena terapija pruža mogućnost da oboleli postignu potpunu kontrolu bolesti, da imaju čistu kožu, čime se prevenira i pojava komplikacija dodatnih problema kao što su dijabetes, kardiovaskularne bolesti, depresija.
Manastiri – mesta na kojima se vidi duhovno zdravlje jednog naroda
Patrijarh srpski Porfirije osveštao je danas, na Istočni petak, manji oltarski prostor (paraklis) i novoizgrađeni konak manastira Mislođin
Patrijarh srpski Porfirije osveštao je danas, na praznik Živonosnog istočnika – Istočni petak, manji oltarski prostor (paraklis) i novoizgrađeni konak manastira Mislođin i služio liturgiju u manastirskoj crkvi Svetog Hristofora.
Porfirije je u besedi naveo reči Svetog ave Justina, da su manastiri mesta na kojima se vidi duhovno zdravlje jednog naroda.
„I da su monasi pokazatelj da li je jedan narod duhovno ispravan, da li je svoj i Božji u isto vreme, jer se tu vidi da li jedan narod ima dovoljno snage da svoje kćeri i sinove prinese u slavu Božju i Njemu na žrtvu. Broj monaha u jednom narodu pokazuje koliko smo živi”, poručio je patrijarh, a objavila Srpska pravoslavna crkva.
On je istakao da današnji dan, petak Svetle sedmice, jeste dan proslave pobede nad smrću, Vaskrsenja Gospodnjeg. Poručio je i da je Gospod ljubav, i da On čitavog sebe daje za nas.
„On sve poziva u radost susreta sa Njim, u zagrljaj sa Njim, ali je neophodno da pored tog Njegovog poziva, Njegovog zagrljaja, Njegove topline i ljubavi u odnosu na svakog čoveka – nerazumne, nadumne, beskrajne, lude ljubavi Božje u odnosu na nas – neophodno je i da mi hoćemo taj zagrljaj Božji”, poručio je patrijarh.
Istakao je da se u Svetloj sedmici slavi Vaskresenje Gospodnje, ali i Vaskresenje ljudske prirode, koje je dar Božji i trijumf života nad smrću, đavolom i grehom koji su naši jedini neprijatelji.
Obnova manastira Mislođin počela je 2010. godine sa blagoslovom mitropolita Amfilohija, tadašnjeg administratora Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke. Zalaganjem igumanije mislođinske Justine podignuta je manastirska crkva posvećena Svetom Hristoforu, koju je osveštao patrijarh Irinej 4. oktobra 2015. godine. Ktitor hrama je Ljubinka Pejica, prenosi Tanjug.
Potpisan ugovor za najveći energetski projekat u istoriji Republike Srpske
Projekat će omogućiti gasifikaciju 18 gradova i opština
U Banjaluci je danas potpisan ugovor o projektovanju i izgradnji magistralnog gasovoda Šepak-Novi Grad, vredan milijardu i 29 miliona konvertibilnih maraka (oko 630 miliona evra), saopštio je danas direktor preduzeća „Sarajevo-gas” iz Istočnog Sarajeva Nedeljko Elek, uz ocenu da je u pitanju najveći energetski projekat u istoriji Republike Srpske.
Elek je, kako prenosi Srna, izjavio da će projekat biti finansiran iz budžeta Republike Srpske, bez kreditnog zaduženja, u 60 mesečnih rata, kao i da će omogućiti gasifikaciju 18 gradova i opština.
Elek je naveo da je tender sproveden transparentno, bez pritužbi, uz podršku lokalnih vlasti iz svih političkih opcija, ističući da je reč o projektu od opšteg značaja.
On je dodao da se paralelno radilo i na zakonu o izgradnji gasovoda, koji će se naći pred Narodnom skupštinom Republike Srpske, i zahvalio predsedniku SNSD-a Miloradu Dodiku na inicijativi za realizaciju projekta.
Prema njegovim rečima, plan je da gasovod za 14 meseci stigne do Banjaluke, čime bi, kako je naveo, bio rešen i problem zagađenja u tom gradu.
Direktor beogradske firme „Konvar” Miloš Petrović rekao je da će gasovod biti dug oko 500 kilometara i prolaziti kroz 18 opština, naglasivši da je reč o strateškom projektu za energetsku stabilnost Republike Srpske.
„Čast nam je biti partner Vladi Republike Srpske na realizaciji ovog istorijskog projekta koji donosi zelenu energiju, pokreće industiju, grije domove i osnažuje buduće kadrove”, naveo je Petrović.
On je istakao da će radovi biti završeni u predviđenom roku, uz angažovanje domaće radne snage i privrede.
Ugovor su potpisali Elek i Petrović, u prisustvu premijera Republike Srpske Sava Minića i ministra energetike i rudarstva Republike Srpske Petra Đokića, prenosi Tanjug.
„Gugl” uvodi nove AI funkcije za lakše kupovine i planiranje letovanja
