Turisti i biznismeni beže od Bliskog istoka
Oružani sukob u Iranu je poremetio ne samo isporuke nafte i gasa, nego i trgovinske i turističke tokove u mnogim zemljama u širem regionu Bliskog istoka jer su se pojedine države u Zalivu našle na udaru, pošto Amerika u njima ima svoje vojne baze. Prema prvim računicama najteži danak će sigurno platiti Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Katar, ali neće biti pošteđeni ni Turska i Egipat, pogotovo što je u regionu povremeno poremećeni avionski saobraćaj.
Mnoge zemlje u zapadnoj Evropi već upozoravaju svoje građane da dobro razmisle pre nego što krenu na put u taj deo sveta. Prema prvim procenama turističkih stručnjaka broj stranih gostiju će se u regionu u ovoj godini smanjiti najmanje za 12 odsto. Pominje se i mnogo veća brojka (27 odsto), pogotovo ukoliko se dalje zaoštri kriza u Iranu i u Persijskom zalivu. To se moglo očekivati pošto zapadni turisti ne žele ništa da rizikuju, dok su na godišnjem odmoru. U Italiji, Španiji i Francuskoj turistički poslenici užurbano se pripremaju da ugoste veći broj stranih turista, nego prethodnih godina.
Ankara nastoji da ostane po strani sukoba koji se već i te kako oseća i u Anadoliji. Od početka sukoba krajem februara Turska je četiri puta bila na nišanu balističkih raketa koje su stigle sa teritorije Irana. Na udaru je bila velika vojna baza „Indžirlik” na jugoistoku zemlje koju decenijama, pored turske armije, koriste Amerikanci i drugi NATO saveznici. Turistički radnici u Turskoj se već hvataju za glavu pošto bi sukob, ako se nastavi, tek mogao da otera mnoge strane goste, čak i one koji već godinama letuju u Antaliji, Istanbulu i drugim mestima na obalama Male Azije. Turska je turistička velesila, četvrta na svetu, iza Francuske, Španije i Amerike. Prošle godine Tursku je posetilo više od 64 miliona inostranih gostiju koji su na mediteranskoj obali i na obalama Bosfora i Dardanela ostavili 65 milijardi dolara. Ove godine se očekivao dalji rast prometa i prihoda, ali se sada strahuje da će to izostati. Ankara je spremna da se suoči i sa ovim izazovom, kao što smo to radili i u vreme epidemije korona virusa, krize u Gazi i rata u Ukrajini, ističu u turskom Ministarstvu za kulturu i turizam. Posledice se već osećaju. Ove godine je već izostao dolazak Iranaca koji tradicionalno u severoistočnoj Anadoliji dočekuju i proslavljaju dolazak iranske Nove godine i proleća (Novrus), koji pada 21. marta. Prema Statističkom zavodu Tursku je prošle godine posetilo 3,5 miliona građana iz susednog Irana. Tada su Iranci bili peti na listi stranih turista, posle onih koji su stigli iz Rusije, Nemačke, Britanije i Bugarske.
Ohrabruje to što zasad nema masovnih otkazivanja aranžmana, kada se radi o popularnim destinacijama, kao što su Antalija, Istanbul, Izmir i Bodrum.
Otvaranje izložbe „Banka sećanja“ u Palati nauke
– U Palati nauke u Beogradu, Zadužbini Miodraga Kostića, sutra će biti otvorena izložba „Banka sećanja“, novi deo stalne postavke u Galeriji S.E.F.
Galerija S.E.F. osmišljena je kao mesto susreta nauke, umetnosti i kolektivnog pamćenja. Smeštena u prostoru nekadašnjeg bankarskog trezora, simbolizuje transformaciju onoga što jedno društvo smatra vrednim čuvanja.
Izložba „Banka sećanja“ pokazuje kako se prostor nekadašnjeg trezora transformisao u prostor čuvanja i prenošenja znanja – Palatu nauke.
Polazeći od ključnih godina istorijata zgrade u Kralja Milana 11, postavka istražuje kako se kroz vreme menjaju načini na koje društvo razume, vrednuje i prenosi znanje. Kroz stereoskope koji arhivske fotografije pretvaraju u trodimenzionalne prizore, posetioci će moći da zavire u deset ličnih, naizgled običnih istorija i dožive audio-svedočenja u formatu kratkih radiodramskih inserata.
„Ideja koja stoji u osnovi ove postavke je da nauka nije apstraktan niz otkrića i izuma, već proces koji se direktno odražava na svakodnevni život ljudi u konkretnim istorijskim okolnostima“, rekla je Gordana Grabež, programska direktorka Palate nauke.
Galerija S.E.F. i izložba „Banka sećanja“ besplatno su dostupne odraslima, deci i mladima, nastavnicima, istraživačima, svima koje zanima istorija Beograda i kulturno nasleđe, ali i onima koji žele da se na trenutak zaustave i promisle o ulozi nauke u svakodnevnom životu, saopšteno je iz Palate nauke.
Izložba će biti otvorena u 18 časova.
Kraljice balkona: Kada je pravo vreme za muškatle i kako ih pravilno negovati
Muškatle potiču iz toplijih delova Afrike, zbog čega su veoma osetljive na niske temperature. Na otvoreno ih treba iznositi tek kada prođe opasnost od jutarnjih mrazeva. Kao okvirno pravilo, to je period oko sredine maja, kada je u kontinentalnim krajevima rizik od kasnih mrazeva znatno manji.
Ako želite da ranije stavite svoje muškatle na balkon ili terasu, potrebno je da pažljivo pratite vremensku prognozu. Ako temperature noću padnu blizu nule, najbolje je da saksije privremeno unesete unutra ili u zaštićenu, negrejanu prostoriju. Položaj direktno uz zid kuće takođe može pomoći, jer je tamo obično nekoliko stepeni toplije nego u ostatku bašte, piše Miss7.
Tokom dana, muškatlama prija kada živa u termometru redovno raste iznad deset stepeni. Tokom ove faze, mogu se ostaviti napolju nekoliko sati, ali ih ipak treba uneti unutra ili dobro zaštititi noću.
Polako navikavajte svoje muškatle na boravak na otvorenom. Muškatle iz zimskog skladišta, iz plastenika ili direktno iz kuće su prvenstveno navikle na redovne uslove. Na otvorenom se iznenada susreću sa vetrom, direktnom sunčevom svetlošću i značajnim temperaturnim kolebanjima. Bez aklimatizacije brzo reaguju i mogu se razviti simptomi stresa, poput spaljenog lišća ili usporenog rasta. Stoga se preporučuje period adaptacije. U prvih nekoliko dana, stavite muškatle na zaštićeno mesto napolju samo na nekoliko sati, kao što je natkriveni balkon ili blizu zida kuće. Nakon toga, postepeno povećavajte vreme koje provode napolju dok na kraju ne budu mogle trajno da ostanu napolju. Ovo omogućava listovima i korenu da se prilagode novim uslovima.
Muškatlama je potrebno puno svetlosti, ali ne puno sunca odmah
One se smatraju ljubiteljima sunca. Potrebno im je puno svetlosti da bi obilno cvetale. Međutim, često ne mogu da podnesu puno sunca odmah nakon što se premeste napolje. Delimično osenčeno mesto je idealno u početku. Tamo biljke dobijaju dovoljno svetlosti bez izlaganja punom podnevnom suncu. Posle nekoliko dana do nekoliko nedelja, možete ih premestiti na sunčanije mesto, kao što je mesto okrenuto ka jugu ili zapadu. Mesta okrenuta ka severu uglavnom nisu pogodna za muškatle.
U jeku leta, ekstremne podnevne vrućine mogu biti problematične, posebno na veoma toplim, otvorenim balkonima. U ovom slučaju, preporučuje se lagana zaštita od sunca tokom najtoplijih sati kako bi se sprečile opekotine lišća i prebrzo isušivanje zemljišta.
Zalivanje, đubrenje, orezivanje: kako muškatle održati lepim do jeseni
Kada muškatle uđu u svoju „letnju fazu“, nagradiće pouzdanu negu cvetanjem do kasne jeseni. Zemlja treba da bude stalno vlažna, bez stajaće vode u tacni saksije ili spoljnoj posudi. Preporučuje se često zalivanje, ali manjom količinom vode, umesto retkog zalivanja velikim količinama vode.
Zemlja bogata hranljivim materijama pruža dobru osnovu za cvetajuće biljke.
Dodavanje tečnog đubriva za cvetajuće biljke u kantu za zalivanje tokom sezone podstaći će cvetanje. Međutim, posebno đubrivo za geranijume nije apsolutno neophodno. Važno je da biljke redovno dobijaju hranljive materije, jer će nedeljama razvijati nove pupoljke i cvetove. Svetlozelene, veoma tanke izdanke treba ukloniti. Oni gotovo da ne proizvode cvetove i crpe energiju biljke. Uvele cvetove takođe treba redovno uklanjati kako bi muškatle mogle da ulože svoju energiju u nove cvetove. Orezivanje u proleće je posebno korisno za biljke koje su prezimele, a skraćivanje izdanaka na oko deset do petnaest centimetara podstiče kompaktniji i snažniji novi rast.
Presađivanje: Više prostora za korenje i cveće
Vremenom, muškatle razvijaju jak korenov sistem. Da bi ostale zdrave, potrebno im je dovoljno prostora i sveže zemljište. Preporučuje se da se novokupljene biljke presade u malo veću saksiju nakon kupovine. Ovo omogućava korenju da se lakše širi, a sveže zemljište obezbeđuje muškatlama dodatne hranljive materije. Starije biljke treba presađivati otprilike svake tri godine. Prilikom presađivanja, uklonite deo stare zemlje, nežno podrežite korenje ako je potrebno i stavite biljku u svežu mešavinu za saksije. Saksija sa drenažnim otvorima je neophodna kako bi višak vode mogao da se odvodi. Prekomerno zalivanje oštećuje korenje i, u najgorem slučaju, može dovesti do smrti biljke.
Ako obratite pažnju na temperature, aklimatizaciju, lokaciju i negu, vaše muškatle mogu uživati u opuštenom početku sezone na otvorenom i pretvoriti vaš balkon ili terasu u more cveća tokom celog leta.
Kardiolog upozorava: Infarkt sve češći kod mlađih ljudi, faktori rizika se zanemaruju
Bolesti srca i krvnih sudova i dalje su vodeći uzrok smrti u Srbiji, a posebno zabrinjava trend sve češćih infarkta kod mlađih ljudi.
Srbija spada u zemlje sa veoma visokim kardiovaskularnim rizikom, zajedno sa Ukrajinom, Moldavijom, Litvanijom i Mađarskom. Ovu sliku dodatno potvrđuje i visok broj smrtnih ishoda od bolesti koronarnih arterija, kaže u intervjuu docent dr sc med Ivan Ilić, specijalista interne medicine, kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“.
U svakodnevnoj kliničkoj praksi, kako objašnjava, sve je više pacijenata koji infarkt doživljavaju u mlađem životnom dobu, često već sa razvijenim komplikacijama. Uzroci su višestruki, od nedovoljne svesti o značaju prevencije i zdravih životnih navika, do posledica savremenog načina života. Iako je primetan porast broja ljudi koji vežbaju, paralelno raste i broj onih koji vode sedentarni način života, nepravilno se hrane i izloženi su hroničnom stresu. Tome dodatno doprinose i rasprostranjeno pušenje, kao i nedovoljna kontrola krvnog pritiska, nivoa šećera i masnoća u krvi. Sve navedeno rezultira povećanim brojem osoba sa visokim kardiovaskularnim rizikom, ali i zabrinjavajućim trendom porasta broja mladih koji doživljavaju infarkt srca, najčešće kao posledicu naglog zapušenja koronarne arterije.
Često se kaže da se većina srčanih udara može sprečiti, šta to konkretno znači u praksi?
Srčani udar ili infarkt miokarda predstavlja naglo nastalo zapušenje koronarne (venačne) arterije koja snabdeva krvlju, odnosno kiseonikom srčani mišić. Deo srčanog mišića koji snabdeva arterija u kojoj više nema protoka usled nedostatka kiseonika izumire. Prekid protoka nastaje kao posledica pucanja zida krvnog suda u kome se nalazi aterosklerotski plak odnosno naslaga koja se sastoji od holesterola, ćelija koje izazivaju zapaljenje i kolagenih vlakana. Ateroskleroza ili stvaranje naslaga u zidovima počinje vrlo rano, praktično u detinjstvu i taj proces nije normalno starenje kako se nekada mislilo. Proces ateroskleroze je patološki proces koji je podržan visokim nivoima lošeg holesterola (LDL), niskim nivoima „dobrog“ holesterola (HDL), povišenim krvnim pritiskom, povišenim šećerom u krvi, kao i lošim životnim navikama, pušenjem, gojaznošću i odsustvom fizičke aktivnosti. Interesantno je da domorodačka plemena koja žive u nenaseljenim krajevima Bolivije praktično nemaju aterosklerozu, nemaju dodira sa „savremenim“ životom, zagađenjem, prerađenom hranom i stresom. Važan element njihovog života je fizička aktivnost i hrana bazirana na biljkama, a siromašna zasićenim mastima. Takođe nivo lošeg holesterola kod njih je uglavnom nizak, daleko ispod nivoa koji imaju ljudi u savremenim društvima. Iz svega navedenog je jasno da se adekvatnim preventivnim merama od mladosti može sprečiti razvoj ateroskleroze, što kada je u pitanju srčani mišić znači smanjiti rizik od nastanka srčanog udara. Protiv naslednih činilaca se ne možemo boriti, ali uticajem na faktore rizika koji se mogu modifikovati se može smanjiti rizik od nastanka srčanog udara. Preventivne mere podrazumevaju ishranu siromašnu kalorijama i zasićenim mastima, redovnu fizičku aktivnost, prestanak pušenja i kontrolu nivoa masti i šećera u krvi od mladosti.
Koji su najvažniji faktori rizika koje građani najčešće zanemaruju?
Običan čovek zna da nije dobro pušiti i da duvanski dim šteti zdravlju srca, pluća i krvnih sudova. Takođe povišen krvni pritisak, hipertenzija, je bolest koja se vrlo lako može dijagnostikovati i lečiti, mada može postojati dugačak period pre definitivne dijagnoze. Dijabetes je prepoznat kao bolest koja teško oštećuje sve krvne sudove i veoma rano dovodi do oštećenja srca, mozga i bubrega. Suprotno navedenim faktorima rizika za nastanak ateroskleroze, poremećaj nivoa masti u krvi odnosno nivoa holesterola je vrlo često neadekvatno i nepravovremeno prepoznat kao potencijalni činilac koji izaziva bolesti. Poremećaji nivoa LDL holesterola su povezani sa nastankom mnogih oboljenja koja nisu povezana sa klasičnim infarktom srca i bolešću koronarnih arterija, kao što su demencija uključujući Alchajmerovu bolest, različiti oblici srčane slabosti, srčanih aritmija, bolesti srčanih zalistaka i aorte, krvnih sudova nogu, bubrežne slabosti, suženja bubrežniih arterija, erektilne disfunkcije kod muškaraca, bolesti trbušnih krvnih sudova uključujući i proširenje trbušne aorte. Razloga ima puno koji su doveli da poremećaji metabolizma masti nisu dovoljno dijagnostikovani i lečeni. Počev od kulturoloških gde je uobičajen stav da je čovek zdrav ako može puno da pojede, popularne percepcije da je meso jedina hrana koja čini čoveka sitim i snažnim i tradicionalno poznato „kakav je to ručak kad nema mesa“, pa do nepoznavanja normalnih vrednosti ukupnog holesterola i njegovih delova (frakcija). Važan segment predstavlja nedovoljna prosvećenost, odnosno neznanje o ulozi holesterola u organizmu, kao i popularno verovanje o štetnosti lekova za snižavanje holesterola. Postoji jedno verovanje gde je holesterol potreban za razvoj mozga i normalno funkcionisanje mozga i da zbog toga ne treba snižavati nivoe holesterola. Činjenica je da je holesterol potreban za izgradnju ćelija mozga, kao i drugih organa, ali je dominantna činjenica da većina organa može samostalno stvarati holesterol i da nivoi holesterola u cirkulaciji nemaju direktnu vezu sa ovim procesima. Sa druge strane pokazano je da nivoi lošeg holesterola rastu sa starenjem gde bebe imaju vrednosti LDL holesterola manju od 1,0 mmoL/L dok odrasle osobe imaju znatno veće vrednosti. Poznato je da je u dečjem uzrastu potrebno mnogo više gradivnih materija, pa i holesterola, za normalan rast i razvoj, a sve je to moguće sa ovako niskim vrednostima LDL holesterola. Stoga, popularno verovanje da suviše nizak holesterol predstavlja rizik po zdravlje nema utemeljenje u nauci i medicini. Iz svega navedenog jasno je da postoji nedovoljno znanja i potpuno nerazumevanje značaja holesterola u održanju metabolizma, kao i značaja povišenog holesterola za nastanak ateroskleroze.
Koliko je zapravo opasan povišen holesterol ako osoba nema simptome i zašto se holesterol često naziva „tihim ubicom“?
Povišen holesterol odnosno povišene vrednosti LDL holesterola se mogu pojaviti vrlo rano u životu, naročito kod osoba koje imaju nasledne poremećaje metabolizma holesterola. Postoje istraživanja koja su pokazala da aterosklerotske promene na krvnim sudovima srca se mogu detektovati veoma rano, čak i kod tinejdžera. Zahvaljujući fiziologiji srčanog mišića, odnosno protoka kroz koronarne arterije, koji se održava normalnim u mirovanju i naporu uprkos suženjima, ozbiljni simptomi nastaju tek kada aterosklerotske naslage prevaziđu 70 odsto poprečnog preseka krvnog suda, što znači da nastanak tegoba predstavlja već poodmakli stadijum bolesti. Sa druge strane pucanje zida krvnog suda pod dejstvom narastajućeg opterećenja aterosklerozom nastaje vrlo često naglo i može imati fatalne posledice, a da pre toga se nije moglo detektovati uobičajenim dijagnostičkim postupcima. Pokazano je da je većina infarkata uzrokovana pucanjem zida krvnog suda na mestima gde postoji aterosklerotski plak, ali koji je daleko od značajnog suženja koje može izazvati simptome bolesti kao što su bol u grudima i pojačano zamaranje. Naslage holesterola na krvnim sudovima budu vrlo često otkrivene kada je bolest pokazala svoje pravo lice, neretko u formi smrtonosnog infarkta srca.
Koliko često bi građani trebalo da kontrolišu lipidni status i ko je u najvećem riziku?
Profil holesterola treba uraditi veoma rano, u adolescentskoj dobi i nakon toga na pet godina dok se sa starenjem ovaj period kontrole lipidnog statusa smanjuje na jednom godišnje. Ranom dijagnostikom se mogu identifikovati familijarni poremećaji metabolizma masti i uvesti adekvatna terapija što je veoma važno. U posebnom riziku su osobe koje boluju od dijabetesa. Posebnu pažnju treba obratiti na osobe koje imaju više faktora rizika odjednom kao što su pušači sa hipertenzijom i poremećajem nivoa masti.
S obzirom na to da referentne vrednosti nisu ujednačene u svim laboratorijama, ljudi često sami tumače te rezultate. Međutim, referentne vrednosti nisu iste za sve pacijente?
Nažalost, granice normalnih vrednosti masti u krvi nisu tačno date u većini laboratorija. Referentne vrednosti date pored dobijenih rezultata se odnose na normalne osobe bez ateroskleroze i ne daju referentne vrednosti za posebne grupe pacijenata. Na drugoj strani su pacijenti, gde nisu svi isti i nisu za sve iste granice nivoa lošeg holesterola. Osobe koje su doživele infarkt ili dobile stent ili bajpas su osobe veoma visokog rizika za ponovljene infarkte te za njih je granica LDL holesterola 1,4 mmoL/L. Osobe sa dijabetesom ili vrlo visokim vrednostima holesterola i triglicerida treba da imaju LDL holesterol manji od 1,8mmoL/L. Zdrave osobe bez faktora rizika treba da imaju LDL manji od 3,0 mmoL/L. Posebno treba izdvojiti pacijente koji imaju ponovljene infarkte miokarda gde ciljni nivoi LDL holesterola treba da bude manji od 1,0 mmoL/L. Ovo je posebno osetljiva grupa pacijenata koji su visokom riziku od smrti, pa treba naglasiti značaj adekvatnog snižavanja nivoa holesterola. Potrebno je ponavljati ove ciljne vrednosti LDL holesterola da bi pacijenti prepoznali sebe i shvatili koji su ciljevi njihove terapije snižavanja lošeg holesterola. Ono što treba da bude naš posao je da laboratorijski izveštaji sadrže ove granice koje su usvojene od strane Evropskog i našeg udruženja kardiologa u cilju dobrog informisanja pacijenata.
Koliko rano treba početi sa proverama i da li se danas kasno otkrivaju poremećaji lipida u Srbiji?
Već smo rekli da prvo merenje nivoa holesterola može biti u dečjem uzrastu ukoliko se postavi sumnja na porodične, nasledne poremećaje nivoa masti u krvi. U opštoj populaciji takozvani „skrining“ nivoa holesterola treba započeti sa 18 godina. Smatram da preventivni pregledi koji postaju sve više deo naše svakodnevice treba da detektuju pacijente sa poremećajem nivoa holesterola. Problem nastaje kada treba savetovati pacijente kako dalje. Lekari opšte prakse i specijalisti interne medicine koji najčešće obavljaju ove preglede treba da daju jasna objašnjenja o rizicima visokih vrednosti LDL holesterola i da pacijente upute na terapiju koja treba da bude takva da brzo, efikasno i snažno snizi nivoe LDL holesterola. Ovakvo preventivno delovanje – rano, snažno i efikasno treba da bude cilj lečenja ovih poremećaja. U praksi, vrlo često nije jednostavno sprovesti ovakvo lečenje, jer zahteva ponovljene posete lekaru i učestalo uzimanje laboratorijskih analiza na početku što opterećuje zdravstveni sistem, ali ima dugoročne benefite po zdravlje stanovništva.
Koliko adekvatna kontrola LDL holesterola može da smanji rizik od infarkta i produži život pacijenata?
Ne postoji suviše nizak nivo LDL holesterola. To je važeća „mantra“ lečenja dislipidemija – poremećaja nivoa masti. Svako sniženje LDL holesterola za 1mmoL/L smanjuje rizik od neželjenih kardiovaskularnih događaja za 22%, odnosno za 1/5. Manje događaja uvek znači produžetak života. Naše preporuke su veoma striktne kada su u pitanju pacijenti koji imaju ponovljene infarkte, intervencije na koronarnim krvnim sudovima, za njih je cilj da LDL bude manji od 1,0 mmoL/L. Neki eksperti iz ove oblasti zovu LDL holesterol vaskularnim toksinom, znači otrovom za krvne sudove, te svakako ne postoji prihvatljiv nivo otrova u krvi.
Danas postoje savremene terapije koje značajno snižavaju LDL, koliko je važno da pacijenti imaju pravovremen pristup takvim terapijama?
Terapija nivoa masti u krvi može biti u vidu tableta i/ili injekcija. Svaki od lekova ima određenu snagu, odnosno moć da snizi nivo LDL holesterola za određeni procenat. Kombinacije lekova mogu još više da snize nivoe LDL-a tako da se postignu ciljevi. U našoj zemlji su praktično dostupni svi lekovi za snižavanje nivoa holesterola, pri čemu postoji značajan broj pacijenata koji zahteva kombinovanu terapiju. Parenteralni lekovi odnosno oni koji se daju u vidu potkožne injekcije, su rezervisani za pacijente koji ne postižu predviđene preventivne ciljeve nivoa LDL holesterola ili za pacijente kojima je terapija potrebna, ali ne podnose lekove koji se daju u vidu tableta. Terapija u vidu injekcija namenjena je pacijentima sa veoma visokim kardiovaskularnim rizikom koji ne postižu ciljeve standardne terapije. U takvim slučajevima, u Srbiji je omogućeno da se ovi lekovi dobiju besplatno u stacionarnim ustanovama, na osnovu konzilijarnog mišljenja kardiologa ili endokrinologa.
Koja je Vaša ključna poruka građanima, šta je prvi korak koji svako od nas može da napravi već danas da bi smanjio rizik od infarkta?
Prvi korak je stvarno samo korak, pokrenite se, budite fizički aktivni jer fizička aktivnost je jedna od najvažnijih preventivnih mera koju je ekstremno jednostavno primeniti. Dalje, izmerite sutra ujutru nivoe masti u krvi i počnite da delujete preventivno u cilju produžetka života i očuvanja zdravlja.
“Veruje se da je ovde u Istočnoj Srbiji grob Kraljevića Marka”: Maša Memedović posetila zaboravljeni manastir o kome se malo govori
U poslednjem TikTok videu Maše Memedović, ćerke novinara Jovana Memedovića i mlade rediteljke koja često deli putovanja i skrivene lokacije iz Srbije, pažnju je privukla poseta manastiru Koroglaš u istočnoj Srbiji.
“Veruje se da je ovde u Istočnoj Srbiji grob Kraljevića Marka”, kaže Maša u videu dok prelazi preko livade i hoda ka usamljenom manastiru.
Maša je u videu prikazala put do manastira, objašnjavajući kako se dolazi do ovog arheološkog lokaliteta u blizini Negotina, uz napomenu da deo puta do njega vodi i peške kroz prirodu.
Reč je o manastiru Koroglaš, čiji se ostaci nalaze kod sela Miloševo, oko šest kilometara severozapadno od Negotina.
Manastir predstavlja nekadašnju srednjovekovnu crkvu čija prošlost i dalje nije u potpunosti razjašnjena.
Ne zna se pouzdano ko ga je podigao, niti kome je tačno bio posvećen, ali se na osnovu arhitekture svrstava u moravski stil i datuje u kraj 14. ili početak 15. veka.
Tokom arheoloških istraživanja sprovedenih sedamdesetih godina prošlog veka otkrivena je i velika srednjovekovna nekropola sa oko 150 grobova.
Nalazi nakita, oružja, vizantijskog novca i drugih predmeta ukazuju na to da je ovo područje bilo naseljeno i od značaja u širem periodu između 12. i 14. veka.
Crkva je građena od lokalnog kamena, sa jednostavnom jednobrodnom osnovom i karakterističnim elementima moravskog stila, dok su ostaci fresaka danas gotovo u potpunosti uništeni.
Ipak, i fragmenti koji su preostali svedoče o nekadašnjem kvalitetu zidnog slikarstva.
Ono što Koroglaš čini posebno intrigantnim jeste narodno predanje koje ga povezuje sa Kraljevićem Markom. Prema verovanju, Marko je, teško ranjen nakon Bitke na Rovinama 1395. godine, na povratku preko Dunava stigao do negotinske nizije, gde je, kako legenda kaže, i preminuo.
U lokalnoj tradiciji se veruje da je upravo ovaj prostor njegovo moguće mesto smrti, pa se Koroglaš često vezuje za priče o njegovom poslednjem boravištu. Ipak, istorijski izvori nisu jedinstveni — dok neki autori njegovo mesto sahrane smeštaju na druga mesta, poput Hilandara ili drugih manastira, Koroglaš ostaje jedno od najupornijih lokalnih predanja koje se prenosi generacijama.
Zanimljivo je i da je nemački putopisac i istraživač Feliks Kanic zabeležio postojanje kamenog natpisa koji se vezuje za Marka Kraljevića, što je dodatno učvrstilo legendu u narodnom sećanju.
Danas je manastir Koroglaš zaštićen kao spomenik kulture od velikog značaja u Srbiji. Iako nema stalnih crkvenih službi, ovo mesto i dalje posećuju oni koje privlači spoj istorije, arheologije i legende — kao i sve češći putnici koji ga otkrivaju kroz društvene mreže, poput nedavnog videa Maše Memedović.
Ovaj hobi je jedna od najboljih stvari za mozak, tvrdi neurolog
Neurolog ističe da je aktivno bavljenje muzikom jedna od najkorisnijih aktivnosti za mozak. Prema rečima dr Bajbinga Čena, sviranje ili druga vrsta muzičkog angažmana može doprineti jačanju moždanih mreža i unapređenju kognitivnih sposobnosti. Iako je već poznato da aktivnosti poput rešavanja zagonetki, čitanja ili učenja stranih jezika pozitivno utiču na mentalno zdravlje, on naglašava da muzika može imati posebno snažan efekat.
Zašto je bavljenje muzikom dobro za mozak
Dr Bajbing Čen, poznatiji na mrežama kao dr Bing, detaljnije je objasnio svoju tezu u videu objavljenom na TikToku. „Neuronauka pokazuje da muzika može biti jedna od najboljih stvari za vaš mozak“, rekao je. „Svi kažu da je muzika dobra za vaš mozak, ali ako bi to bilo dovoljno, svako ko sluša muziku bio bi genije.“
Objasnio je da najveće koristi dolaze od aktivnog bavljenja muzikom. „Neuronauka pokazuje da najveće koristi muzike za mozak ne dolaze od pasivnog slušanja, već od aktivnog bavljenja njome. Kada pevate, svirate instrument ili plešete, vaš mozak aktivira više moždanih mreža istovremeno. Ova aktivacija skoro celog mozga jača veze između regiona i promoviše neuronsku plastičnost“, rekao je dr Čen, prenosi Index.hr.
„Postoje stvarni dokazi da učenje muzike može strukturno promeniti mozak. Muzičari imaju tendenciju da imaju jače veze između leve i desne hemisfere putem corpus callosum-a, i bolju slušnu obradu i radnu memoriju“, dodao je.
Međutim, to ne znači da nužno morate početi da svirate instrument. „Ako niste muzičar, važno je kako koristite muziku. Važno je da vas muzika aktivno angažuje, bilo da je u pitanju učenje novog instrumenta, ples uz složene ritmove ili pevanje u horu. Sve to uključuje pažnju, pamćenje i koordinaciju“, objasnio je.
„Upravo taj mentalni napor jača vaše moždane mreže. Uporedite to sa pasivnom muzikom u pozadini dok skrolujete na telefonu ili vozite. Vaš mozak tada jedva da mora da radi. Dakle, muzika je sama po sebi moćna, ali koristi za mozak dolaze od učešća u njoj, a ne samo od slušanja.“
Šta kaže istraživanje?
Njegove tvrdnje potkrepljuje studija objavljena 2023. godine u časopisu Neuroimage: Reports. Studija je otkrila da slušanje muzike ili sviranje instrumenta može pomoći u usporavanju kognitivnog pada u starosti.
U studiji je učestvovalo 132 zdrava penzionera starosti od 62 do 78 godina koji ranije nisu pohađali časove muzike duže od šest meseci. Zatim su bili uključeni u šestomesečne časove klavira i muzičkog obrazovanja.
Utvrđeno je da takve aktivnosti podstiču plastičnost mozga i bile su povezane sa povećanjem sive mase i boljim rezultatima u testovima radne memorije. Prvi autor studije, dr Damijen Mari, rekao je: „Želeli smo ljude čiji mozak još nije pokazao promene povezane sa prethodnim muzičkim učenjem. Čak i kratko iskustvo učenja tokom života može ostaviti tragove u mozgu, što bi moglo uticati na rezultate“.
Profesorka Klara Džejms je dodala: „Nakon šest meseci, pronašli smo slične efekte u obe grupe. Skeniranje mozga je otkrilo povećanje sive mase u četiri regiona mozga koji su uključeni u kognitivne funkcije visokog nivoa kod svih učesnika, uključujući područja malog mozga koja su uključena u radno pamćenje. Njihovi rezultati su se poboljšali za šest procenata, što je nalaz koji je direktno povezan sa plastičnošću malog mozga.“
Ratko Mladić imao moždani udar
Ratko Mladić doživeo je lakši moždani udar i sada je u jako teškom stanju, rekao je Srni njegov sin Darko Mladić.
Darko Mladić je rekao da očekuje da dobije dokumentaciju od zdravstvene službe tribunala u Hagu da tačno vidi šta se desilo u petak, 10. aprila, prenosi N1.
„Bio je prebačen u bolnicu, pa su ga istog dana vratili u pritvorsku jedinicu. Najverovatnije je imao lakši moždani udar“, rekao je Mladićev sin.
On je objasnio da su njegovog oca u petak vodili na analize, ali da još nije stigla nikakva dokumentacija.
„Oni su nam obećali da će nam poslati te dokumente. Osim usmenog razgovora sa lekarom, nismo dobili ništa. Čekamo da nam pošalju te nalaze, koje su radili isti dan, ali još nismo dobili ništa“, naveo je Darko Mladić.
On je dodao da je njegov otac u jako teškom stanju, ističući da više ne mogu ni da ga stave u kolica. „Slabo komunicira i stanje je veoma zabrinjavajuće“, rekao je Darko Mladić.
Ratko Mladić je pretrpeo više moždanih udara, a ima ozbiljna kardiovaskularna oboljenja, povišen krvni pritisak, neurološka oštećenja, kao i probleme sa bubrezima. Tokom suđenja i odsluženja kazne u Hagu vuše puta je hospitalizovan i podvrgavan različitim medicinskim i terapijskim zahvatima, uključujući i operativne intervencije na srcu i nozi.
Od 2024. godine se nalazi u pritvorskoj bolnici u Hagu.
Međunarodni mehanizam za krivične sudove (MICT) u Hagu je u novembru 2025. odbio zahtev da Mladić bude privremeno pušten na slobodu na sedam dana kako bi prisustvovao komemoraciji povodom smrti člana porodice.
Zahtev za privremeno ili prevremeno puštanje na slobodu iz humanitarnih razloga odbijen je i u julu iste godine.
Pomoćnik ministra pravde Srbije Branislav Stojanović je u decembru 2025. u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija ukazao na ozbiljno zdravstveno stanje Ratka Mladića i istakao da Srbija daje sve potrebne garancije za njegovo rano puštanje na slobodu.
Ratko Mladić, ratni komandant Vojske Republike Srpske, osuđen je 2017. godine pred Haškim sudom na doživotni zatvor, a presuda je pravosnažna od 2021. godine.
Prvak Srbije biće dobijen na fajnal-foru u Nišu
Predsedništvo Košarkaška liga Srbije donelo je odluku da organizacija fajnal-fora za sezonu 2025/2026. bude poverena Regionalnom košarkaškom savezu Istočne Srbije, dok će domaćin završnog turnira biti Niš, prenelo je to takmičenje.
Kako je saopšteno, RKS Istočne Srbije bio je jedini kandidat koji je ispunio sve uslove iz javnog konkursa raspisanog 23. marta.
Završni turnir biće odigran u maju u Nišu, dok će tačan termin biti naknadno određen u skladu sa obavezama srpskih klubova u međunarodnim takmičenjima.
Ovo će biti prvi put da se šampion Srbije dobije kroz fajnal-for turnir u istoriji KLS, koja ulazi u svoju 19. sezonu.
Iz lige ističu da ovaj potez predstavlja važan korak ka unapređenju domaćeg takmičenja, ali i ka daljoj decentralizaciji košarke u Srbiji.
Kad i gde možete da gledate meč Real Madrid – Crvena zvezda u Evroligi?
