Obilaznica oko Subotice gotova do kraja godine
Ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović rekla je da je cilj tog ministarstva da Ipsilon krak bude završen do kraja ove godine.
.jpg "Mihajlović: Obilaznica oko Subotice gotova do kraja godine")
“Ipsilon krak je projekat koji je davno započet i tek od kako ga je preuzelo ovo ministarstvo konačno se vidi kraj gradnji ovog puta. Naš cilj je da ovaj projekat završimo do kraja godine i zato je potrebno da se radovi odvijaju maksimalno efikasno”, rekla je Mihajlović.
Ipsilon krak je obilaznica oko Subotice koja povezuje granični prelaz Kelebija s autoputem Horgoš – Novi Sad, ukupne dužine 24 kilometra.Oba saobraćajnica, koja bi trebalo da izmesti teretnjake iz centra Subotice, gradi se gotovo 30 godina. Radovi su se u prošlosti svečano otvarali uoči svakih izbora, a zatim bi stali. Poslednji put su otvoreni maja 2010. godine, ali su opet stali, da bi dugogodišnji zastoj u izgradnji obilaznice konačno bio prekinut 2016. I tako prva deonica obilaznice, od petlje “Subotica-Jug” do kružne raskrsnice s Bikovačkim putem, puštena je u saobraćaj već naredne 2017. godine u martu. Otvaranjem te deonice, Subotica je dobila treći izlaz na autoput Horgoš – Novi Sad, koji je veoma značajan za južni deo grada i Južnu industrijsku zonu.
IZVOR:021.RS
Navijači Olimpijakosa spremni za dolazak srpske braće
Ispred kapije na stadionu “Karaiskakis” u Pireju gde će ući navijači Crvene zvezde noćas je okačen transparent dobrodošlice: “Welcome brothers”.
Grčki i srpski velikani, Olimpijakos i Crvena zvezda, igraju u sredu meč odluke za proleće u Evropi.
Naime, duel u okviru poslednjeg, šestog kola grupe B Lige šampiona doneće jednom timu prolaz u nokaut fazu Lige Evrope, koji je namenjen trećeplasiranom timu svake grupe LŠ.
Zvezda uoči tog meča ima tri boda, osvojena baš protiv Olimpijakosa u Beogradu (3:1), dok je grčki tim na jednom iz duela sa Totenhemom kod kuće (2:2).
Iako je ulog veliki, navijači Olimpijakosa okupljeni u navijačku grupu “Gate 7” žele da uzvrate veliko gostoprimstvo svojoj srpskoj braći “delijama”, te su ispred ulaza na stadion istakli parolu “Dobro došli, braćo” (Welcome brothers).
Prema poslednjim informacijama, u Pireju će Zvezdu pratiti oko dve hiljade navijača srpskog šampiona.
Kako su na svojoj Fejsbuk stranici objavile pristalice Olimpijakosa, planirano je okupljanje navijača dva kluba na trgu Sintagma od 16 časova po lokalnom vremenu, odakle će se u zajedničkom korteu ići do stadiona u Pireju.
Nešto slično viđeno je prvog dana oktobra u Beogradu, kada su pristalice dva kluba napravile svojevrsnu žurku na ulicama srpske prestonice.
Utakmica Olimpijakos – Crvena zvezda igra se u sredu od 21.00, uz prenos na Prvom programu RTS-a.
IZVOR:RTS.RS
Zaboravljeni delići Svete gore u Beču
SPC i njoj bliska kulturna udruženja obeležavaju ovih dana osam vekova autokefalnosti. U bečkom sedištu Eparhije austrijsko-švajcarske danas se završava trodnevni program koji spaja tradiciju i savremenost, religiju i kulturu, društvo i politiku, dijasporu i Srbiju u simboličkom dijalogu preko granica vremena i prostora. Izložbe, promocije i svečane akademije pokazuju stanice jednog dugog puta.
Manifestacije su počele u petak, u ovde najstarijem objektu SPC, Crkvenoj opštini Svetog Save na Renvegu, nastavile se juče i danas u novoj Bogorodičinoj crkvi u šesnaestom bečkom distriktu.
Sama promena lokacija, iz starog u novo, pokazuje namere organizatora – Crkve i Srpskog kulturnog društva “Prosvjeta” – da se generalnoj simbolici doda lokalni kolorit i da on postane nosilac smisla o Srbima u Beču kao korisnicima dve velike kulturne tradicije, srpske i austrijske.
Zgrada Crkvene opštine u Ulici Svetog Vida, Renveg, cetralni je, dugo godina i jedini, objekat SPC u Beču.
Podizana je u drugoj polovini devetnaestog veka, u dugom procesu menjanja lokacija i u uslovima hirovite austrijske zakonske regulative o manjinskim religioznim zajednicama.
Nekad je kočio dvor, nekad grad, ali još češće promenljiva finansijska situacija Srpske crkvene opštine, kao i stalne unutrašnje svađe.
Tako se i dogodilo da je Opština Svetog Save osnovana 1860, ali je njena zgrada klasične građanske fasade, iza koje se krije i funkcionalno integrisana, gledano s ulice neprepoznatljiva crkva, završena tek 1893.
Pre šest godina, Srpska pravoslavna crkva je konačno došla i do prave, arhitektonski prepoznatljive crkve, kada je od Bečke nadbiskupije i kardinala Šenborna dobila na poklon objekt u Otakringu, 250 godina staru, prostorno i funkcionalno velikodušno projektovanu crkvu na Lerhenfeldu (Ševinom polju).
Danas je to pravoslavna Crkva Bogorodičnog uspeća, najreprezentativnija imobilija SPC austrijske eparhije.
Unutrašnjost hrama u Srpskoj crkvenoj opštini Sveti Sava
Kad se počne sa kulturnim programom u staroj Crkvi Svetog Save, pa pređe na svečanu akademiju i liturgiju u novom Bogorodičinom hramu, onda se ide u budućnost. Da je obrnuto, vraćalo bi se u prošlost.
Vladika Andrej to zna, pored svih jezika kojima vlada, on se dobro snalazi i u vokabularu simboličkih formi.
Hilandar, tako kako jeste
Program je počeo u petak otvaranjem izložbe Stanka Rodića iz Novog Sada. Po obrazovanju mašinski inženjer, Rodić spada u dugi niz autora takozvane naivne umetnosti, od Anrija Rusoa -Carinika kao modernog začetnika tog pravca, preko svetski uspešnih imena s balkanskih prostora, kao što su Ilija Bosilj Bašičević, Zuzana Halupova i Dobrosav Milojević iz Srbije, ili Generalić, Ivan Rabuzin i Krsto Hegedušić iz Hrvatske.
Rodić ne mora da brine o svom umetničkom statusu – kakav god da on jeste, tema njegovih umetničkih intervencija će uvek biti poznatija.
Stanko Rodić, novosadski umetnik, predstavlja svoja dela inspirisana Hilandarom
Fokus tog umetnika je na “memorabilijama” Hilandara i Svete Gore. Rodić na Atosu skuplja zaboravljene, odbačene objekte; stare, ali bez arheološke vrednosti.
To su ostaci drvenih okvira i liturgijskih pomagala, metalni zakovci sa teških manastirskih vrata, stari konopci i ekseri sa pristaništa, obluci iz plićaka, složeni u redukovane, pregledne aranžmane na drvenim nosačima koji podsećaju na ikone.
Rodićeve slike-kolaži se igraju nizom skoro-pozajmica iz više strana. One izgledaju kao da su u formatu ikone, ali nisu, jer su često kvadratne i odstupaju od kanona. One se na prvi pogled predstavljaju kao nosioci monaške poniznosti, kao reminiscencije izgorelih krstova starih ratova, ali su previše dekorativne da bi dosledno prenele taj utisak. Njihova estetika nije estetika odricanja već nostalgije.
Slike-objekti Stanka Rodića, pozlaćeni obluci s obale Svete Gore
I u svim ostalim formalnim rešenjima, Rodić ostaje ambivalentan. Njegove slike su slike-objekti, kao iz vremena ranog nizozemskog slikarstva iz petnaestog veka, kad su nosač i bočni okviri slike bili napravljeni iz jednog komada drveta, tako da je “slika” bila istovremeno i “predmet”, ne samo za gledanje, već i za držanje u rukama.
Na istorijske reference nastavljaju se i citati iz moderne umetnosti, kao upotreba takozvanih ready-made objekata, ili još više “as found” principa, onako kako je nađeno, što je forma koja se iz britanske arhitekture pedesetih godina proširila na sve vizuelne umetnosti.
Uz sve to, Rodićeve slike-objekti poseduju i atraktivnost suvenira visokog kvaliteta, onog tipa koji kod posmatrača izaziva instant zaljubljenost i želju da ga kao trofej odnese kući.
Problem je samo da ti objekti čuvaju duhovnu distancu i otimaju se prvobitnom utisku jednostavne geometrijske dekorativnosti. Još veći da na Atosu nema muzejskog šopa tog tipa, a ni turista opšte prakse!
Na zidovima sećanje
Srđan Mijalković, šef “Prosvjete”, kaže da su Rodićevi objekti namerno postavljeni ispod istorijskih fotografija, originalnih slika Uroša Predića i Paje Jovanovića, kao i kopija njihovih poznatih dela, koji svi skupa, zajedno sa malom plastikom, tvore stalnu postavku likovnog blaga u trpezariji Crkvene opštine Sveti Sava.
Srđan Mijalković, direktor Srpskog kulturnog društva Prosvjeta sa novinarkom RTS-a
Te stalne slike stoje na zidovima više nego što bi to sa stanovišta posmatrača bilo optimalno. Jedan od razloga je svakako u “nedohvatljivosti” motiva – da su obešene niže, utisak prostorije bi bio topliji, više bi ličila na muzej, nego bila daleki citat na strogost srednjovekovnih manastirskih refektorija.
Ali tom odlukom koja cilja na vizuelnu askezu, istovremeno je oslobođen veliki prostor belog zida na visini posmatrača, te sada popunjen Rodićevim hilandarskim as-found kolažima. Ponovo namerna simbolika, ponovo svesno prelaženje granica istorijskih epoha.
Ali i političkih. Otvarajući izložbu punu vremenskih interpolacija, odozgo pritisnutu težinom istorije, dole oplemenjenu dekorativno-zlatnim citatima Vizantije, vladika je spomenuo susret patrijarha Irineja, Aleksandra Vučića i Milorada Dodika u beogradskom Centru “Sava” pre mesec dana. To je događaj koji obećava mirnije dane u odnosima države/države i Crkve.
Sve još može ispasti dobro, kaže bečki vladika Andrej.
Nemanjići, drugi put među Srbima
Posle izložbe u refektoriju, prešlo se u salu na četvrtom spratu Crkvene opštine, gde je održana bečka promocija trilogije o Nemanjićima Vladimira Kecmanovića i Dejana Stojiljkovića.Da ova tri dana nije sve bilo duhovnost, vera, politika i nostalgija, već i prilozi za noviju kulturnu istoriju, dobro pokazuje nastup ove dvojice autora.
Nenad Kecmanović predstavlja knjigu o NemanjićimaDošli su sa Nemanjićima, ali za publiku u Beču ne u startu najjasnije sa kojim Nemanjićima – onima o kojima su učili iz škole, onima iz serije koju još nisu videli, ili onima iz knjige koju još nisu čitali?I do dijaspore u Beču, one okupljene oko “Prosvjete” i Crkve, dolaze odjeci aktuelnog srpskog diskursa o Nemanjićima. Njihov istorijski status je deo nauke i obrazovnog sistema, što je jedna stvar. Ovde se misli, a tako je to shvatila i publika, na medijalne Nemanjiće, na Nemanjiće kao moderni motiv, kolektivno sećanje koje pomaže da se premoste i zaborave godine osmanlijske vladavine.
Posle prvog, mahom neuspešnog televizijskog boravka Nemanjića u modernoj Srbiji, jasno je da postoji potreba za popravnim. Nemanjići drugi put među Srbima, to je bio stil u kom je proteklo predstavljanje knjige dvojice autora.
Vladika Andrej im je za tu priliku otvorio potpuno renoviranu salu na koju su u Crkvenoj opštini svi veoma ponosni.Hladna, negostoljubiva prostorija sa izgledom skladišta nameštaja, u kojoj je vladika Andrej, tada 2014. tek postavljen na dužnost, davao intervju RTS-u, sada je dobila izgled neobarokne bogate bečke trgovačke kuće s kraja 19. veka.
Primamo cara, mislimo na kralja
Tim stilskim citatima Srpska pravoslavna opština pokazuje da je svesna svojih istorijskih korena. Nju su finansijski na leđima izneli srpski trgovci i zanatlije iz Beča i Austrougarske monarhije.Sada im se Andrej vizuelno vraća, tako što stvara enterijer između funkcije i spomenika, i uokviruje ga frizom duhovnih i kulturnih ličnosti važnih za dugi život sprske zajednice u Beču.
U istoj zgradi, nekoliko spratova niže je Hram Svetog Save, osvećen 19. novembra 1893, sa prvom službom koju je u njemu držao mitropolit bukovinsko-dalmatinski iz Černovice Silvestar Andrejević.Bio je to uzbudljiv dan o kome su pisale sve bečke novine.Fasada je bila svečano ukrašena austrougarskim grbovima i srpskim trobojkama. Čekao se austrougarski car.
Srpski kralj Aleksandar Obrenović je ostao u Beogradu. Njegov otac, bivši kralj Milan Obrenović je bio u Beču i možda pratio ceremoniju iz nekog kutka – u svakom slučaju, arhive Srpske crkvene opštine ga ne spominju.Na vrhuncu napetosti, stigao je car Franjo Josip i seo na stolicu koju su mu stavili neposredno kod ikonostasa. Došao je i kancelar Vindišgrec, dva austrougarska ministra, gradski oci, grofovi, pokrajinski upravitelji, kao i kompletna srpska ambasada u Monarhiji.Svet Srba u Beču je tada izgledao miran i prosperitetan. Sada je opet uhvatio tu trasu, toliko da se, kao na ovoj trodnevnoj manifestaciji Eparhije i “Prosvjete”, ponovo postavljaju mirnodopska pitanja šireg kulturnog identiteta, kolektivnog istorijskog sećanja i savremenog doživljaja vere.
Naravno, i medijalnih Nemanjića. Hoće li ovog puta uspeti?
IZVOR:RTS.RS
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/11/region/3765552/zaboravljeni-delici-svete-gore-u-becu.html
Doktori iz Srpske uče od najboljih ruskih hirurga
Onkolog i abdominalni hirurg iz Sankt Peterburga Malhaz Cikoridže rekao je da su utisci najbolji, te da je UKC RS odlično opremljen savremeni medicinski centar.Generalni direktor Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske Vlado Đajić rekao je da je radna poseta eminentnih ruskih hirurga Malhaza Cikoridže i Aleksandra Semjenova iz Sankt Peterburga UKC-u nastavak saradnje sa lekarima iz tog grada koju je pokrenuo srpski član Predsjedništva BiH Milorad Dodik.Đajić je istakao da će lekari iz UKC-a uzvratiti posetu već posle januarskih praznika. – To je dvosmerna ulica, naši lekari često su u Sankt Peterburgu na edukacijama, a ruski ovde kod nas. Planiramo da proširimo i unapredimo saradnju i to je dokaz da smo okrenuti na sve strane sveta i da su naši lekari u raznim svetskim zdravstvenim centrima, rekao je Đajić.
On je podsetio da su prve operacije u novim operacionim salama UKC-a obavili ruski hirurzi i najavio proširenje saradnje već nakon januarskih praznika.
Đajić je novinarima rekao da je reč o vrhunskim hirurzima koji se retko mogu sresti u najvećim svetskim zdravstvenim centrima.
-Hirurzi su celu ovu sedmicu radili zajedno sa našim lekarima. Naši lekari su učili od hirurga svetskoga glasa i oduševljeni su njihovim tehnikama i pristupima pacijentima, rekao je Đajić.
On je dadao da UKC Srpske ima jedne od najboljih uslova u svetu za rad u pogledu opreme, ali i kadra.
Onkolog i abdominalni hirurg, načelnik Abdominalne hirurgije Onkocentra iz Sankt Peterburga Malhaz Cikoridže rekao je da su utisci najbolji, te da je UKC Republike Srpske odlično opremljen savremeni medicinski centar.
Cikoridže je rekao da je kolektiv UKC-a odličan i da su ljudi veoma profesionalni, te da ovaj klinički centar ima odlične ljudske resurse. – Ovaj centar ima najbolju perspektivu i u ovoj fazi vrše se različiti hirurški zahvati na savremenom i visokom nivou, rekao je Cikoridže.
On je dodao da saradnja sa UKC-om traje više od godinu dana i da lekari iz Banjaluke dolaze u Sankt Peterburg, kao i obrnuto, te da se razmenjuju iskustva. – Spremni smo da i dalje sarađujemo i da se družimo sa vama. Zaista veliko hvala svima, rekao je Cikoridže.
Načelnik Neurohirurgije Onkocentra iz Sankt Peterburga, neurohirurg Aleksandar Semjenov rekao je da je kao rukovodilac neurohiruške službe u jednom od najvećih onkoloških centara u Sankt Peterburgu i Rusiji učestvovao u devet neurohirurških intervencija, ističući da je vrlo zadovoljan i da su operacije izvršene na visokom nivou, kao i da su ljekari UKC-a profesionalci.
-Ono što je vrlo važno za neurohirurgiju jeste da ne može bez visoke tehnologije i visokopreciznih mikroskopa, što ovde i postoji, kaže Semjenov.On je zahvalio UKC-u za poziv, ističući da se očekuje uzvratna poseta domaćih neurohirurga Onkocentru u Sankt Peterburgu.
Cikoridže i Semjenov borave od 2. decembra u UKC-u, gde su zajedno sa domaćim hirurzima izveli niz abdominalnih i neurohirurških operacija.Radna poseta vrhunskih ruskih hirurga realizovana je u okviru saradnje sa Onkocentrom iz Sankt Peterburga koja neprekidno traje od septembra prošle godine.
Iz UKC-a navode da su nekoliko operacija zajednički izveli neurohirurzi iz čak tri zemlje – Srbije (doktor Miloje Joksimović), Rusije (doktor Aleksandar Semjenov) i Republike Srpske (doktor Ljubiša Simić).Abdominalne operacije su zajednički izveli hirurg Malhaz Cikoridže i abdominalni hirurzi Nebojša Trkulja i Jugoslav Đeri.
Na edukaciji u Onkocentru u Sankt Peterburgu su, kako navode iz UKC-a, boravili abdominalni hirurzi Goran Janjić i Zoran Aničić, vaskularni hirurg Milanko Maksić, torakalni hirurg Marko Kantar i dečiji hematoonkolog Biljana Đurđević Banjac.
Sky Train unija u utorak najavljuje totalni prekid rada, novi štrajk?
VANCOUVER – Ako koristite SkyTrain, vaša jutarnja vožnja mogla bi postati nemoguća naredne sedmice.
CUPE 7000, sindikat koji predstavlja radnike kompanije SkyTrain, kaže da ako dogovor ne bude postignut do 17:00 u utorak, linije Expo i Millennium bit će zatvorene na tri dana, do petka, 13. decembra, u 17:00.
To dolazi nakon što je sindikat u petak objavio 72-satnu štrajk upozorenja, nakon čega je usledilo 40 dana pregovaranja s BC Rapid Transit Company, uključujući četiri dana posredovanja.
Sindikat kaže da je odluka o štrajku uslijedila nakon što “nije postignut značajan napredak. ” Michel Ladrak, predsednik BCRTC-a, kaže da je izuzetno razočaravajuće što su radnici kompanije SkyTrain preduzeli “drastičan korak”.
“Potpuno je neprihvatljivo što je sindikat izabrao da iskoristi 150.000 ljudi koji koriste Expo i Millennium Lines svakog radnog dana kao prednost”, kaže se u saopštenju.
„BCRTC je i dalje opredeljen da postigne dogovor. Nastavit ćemo pregovare do poslednjeg trenutka kako bismo izbegli ovu nepotrebnu i remetilačku radnju. “
Štrajk neće poremetiti red vožnje na Canada Line ili West Coast Express.
Srpski Poslovni Imenik
Fantastične punjene posne paprike
Idealan recept za vaš posni ručak.
Potrebno je:
-
10 paprika, može suvih;
-
200 gr kuvanog pirinča;
-
1 praziluk;
-
veza blitve;
-
1 veća šargarepa;
-
2 kašike ajvara;
-
100 ml kuvanog paradajza;
-
2 paradajza ili krompira;
-
so, biber;
-
4 čena belog luka;
-
ulje.
Na ulju propržiti seckan praziluk pa dodati rendanu šargarepu. Blitvu obariti pa iseckati. Pirinač skuvati, ali ne sasvim. U prženi praziluk dodati obaren pirinač, iseckanu blitvu, ajvar, seckan beli luk, biber, so pa sve izjednačiti.
Paprike oprati, izvaditi semenke pa napuniti. Paradajz ili krompir iseći na tanje kriške i zatvarati paprike. Pleh obložiti pek papirom, malo pouljiti i poređati paprike. Sipati kuvan paradajz preko njih i ulje.
Peći na 200 stepeni 50-60 minuta. Služiti tople.
IZVOR:B92.RS
Evropsko proleće ili podmlađivanje: Zvezda menja strategiju ukoliko ne izbori povoljan ishod protiv Olimpijakosa
PODMLAĐIVANjE ili ne – sve zavisi od Atine. U kom će pravcu ići Crvena zvezda, biće poznato posle utakmice sa Olimpijakosom 11. decembra u poslednjem kolu Lige šampiona. Ukoliko u meču odluke naš najtrofejniji klub ne izgubi, ostane treći u grupi B i plasmanom u Ligu Evrope obezbedi proleće u Evropi, trenutna strategija se neće mnogo menjati. Stranci će i dalje voditi glavnu reč, jer se najviše oslanjalo na njihov kvalitet koji kod nekih i nije došao do izražaja, pa bi sa te strane došlo do određenih korekcija.
Od osmorice “legionara”, klub je planirao da se sigurno “pozdravi” sa Špancem Kanjasom, najavljen je i odlazak Boaćija, pa bi se umesto njih dvojice dovele odgovarajuće alternative, ponovo iz inostranstva.
Zvezda bi sigurno u Ligi Evrope imala šta da proba i pokaže, jer je ovo takmičenje mnogo bliže njenim mogućnostima od Lige šampiona, gde ove sezone nije imala nikakvih šansi sa megaekipama kao što su Bajern i Totenhem. Pre dve godine, nijanse su falile da se u šesnaestini finala LE izbaci CSKA, pa su očekivanja takva da bi i sada moglo da se ravnoravno uđe u klinč sa većinom ekipa iz “drugog evropskog razreda”. Bio bi to i pravi popravni za La Paru, Garsiju i Tomanea, nedorečena letnja pojačanja, pogotovo što će na zimu odraditi i prve prave pripreme sa ekipom.Nezavisno od toga da li će nastaviti svoju evropsku misiju, Crvena zvezda je planirala da u predstojećem prelaznom roku dovede nekoliko mladih igrača, najinteresantnijih u Superligi. Pregovori se uveliko vode sa vezistom Vojvodine Mirkom Tepićem (18), napadačem Radničkog Nikolom Čumićem (21) i desnim bekom Voždovca, litvansim reprezentativcem Jutasom Lasickasom (22).
Sve više se priča da će na “Marakanu” iz Čukaričkog doći krilni napadač Veljko Birmančević (21), nekada velika nada Partizana. Međutim, ko god od njih dođe, ako Zvezda bude igrala Ligu Evrope, dobijaće dozirane prilike, jer je poznat stav trenera Vladana Milojevića i njegovog stručnog štaba da mladi igrači ne prave rezultat, već da se postepeno pripremaju da postanu prvotimci i nosioci tima.
Ipak, u slučaju da Zvezda izgubi od Olimpijakosa i ispadne iz Evrope, došlo bi do većeg renoviranja ekipe. Mladi bi sigurno dobili mnogo više prostora da rašire krila. Prvom timu će se iz filijale Grafičara priključiti Željko Gavrić, Jug Stanojev i Strahinja Eraković. Sačekaće ih Njegoš Petrović, Veljko Nikolić i Miloš Vulić, mladi momci koje je Milojević gurao u vatru ove jeseni. Sa druge strane, broj stranaca bi se dodatno proredio, pored Kanjasa i Boaćija, odrešene ruke imali bi i Ben, Žander, verovatno i La Para. I bez njih, Crvena zvezda bi imala kvalitet da zadrži bodovnu prednost u odbrani šampionske titule, a pritom bi i dobro podmladila ekipu.
IZVOR:NOVOSTI.RS
STANOVI SKUPLJI, ALI NE SVUDA ISTO: Kako se kreću cene u Srbiji i Beogradu
U Srbiiji su cene nekretina u trećem kvartalu 2019. godine nastavile da rastu. Cena kvadrata je porasla za 1,86% u odnosu na drugi kvartal ove godine. Pritom, Beograd nije prosečno najskuplji grad u Srbiji.
Primetan i je trend rasta cena izdavanja, koji se najbolje vidi na primeru Beograda i Novog Sada, gde su cene veće 3,3% i 1,74%, kaže tromesečna analiza portala Mojanekretnina.rs.
Najskuplji srpski kvadrati se i dalje nalaze, potpuno očekivano, u pojedinim delovima Beograda, kao što su A Blok (Novi Beograd), gde je najskuplja prosečna cena kvadrata, koja iznosi 2.944€ i Beograd na vodi, sa 2.929€. Ali to svakako nije prava “cena Beograda”.
Ako se srpska prestonica gleda kao celina, prosečna cena kvadrata u trećem kvartalu ove godine je iznosila 1.421€, što nije najviša cena kvadrata u Srbiji, u poređenju sa ostalim gradovima.
SOMBORCI SE OPARILI, ZAJEČARCI U KANALU
Jedini preostali grad čija cena kvadrata prelazi 1.000 € je Novi Sad gde, je prosečna cena iznosila 1.241 €.
BEOGRAD SVE SKUPLJI
Na području Beograda u trećem kvartalu tržište nekretnina je zabeležilo rast vrednosti. U datom periodu došlo je do porasta kako cena kvadrata (za 2,2%) tako i cena izdavanja (za 3,3%). Kada je u pitanju cena kvadrata u trećem kvartalu došlo je do promene na vrhu. Najskuplje cene kvadrata više nisu u Beogradu na vodi (2.928€) već u Bloku 67a (naselje A blok), gde cena kvadrata iznosi 2.944€.
U samom vrhu nalaze se još i Obilićev venac (2.787€), Savamala (2.493 €) kao i stambene jedinice oko Starog dvora (Skupštine grada, 2.469€).
Kada je u pitanju izdavanje stanova u glavnom gradu, u trećem kvartalu nije došlo do većih promena. Ubedljivo najskuplje izdavanje stambenog prostora je i dalje u Beogradu na vodi gde je prosečna cena izdavanja po kvadratu iznosila 19,44 €. Među delovima grada u kojima je stanarina bila u samom vrhu u trećem kvadratu su i A blok (12,64 €), Andrićev venac (10,94 €), Savski kej (10,71 €), YUBC (10,4 €) kao i Belvil (10,07 €).
Najveći porast u stanarini u trećem kvartalu se dogodio u Donjem gradu u Zemunu gde je stanarina porasla za 23.11% u odnosu na drugi kvartal. Cena izdavanja je porasla i u naseljima Skadarlija (+22.25%), Arena (+22.13%), Blok 30 (+19.69%) i Blok 61 (+17.65%). Cene izdavanja su se smanjile u naseljima Višnjička banja (-13.71%), u Studentskom gradu (-15.01%) i kod Skupštine (-16.65%). Najisplativije izdavanje u trećem kvartalu 2019. godine zabeleženo je u opštini Grocka gde se uložena investicija u kupovinu stana isplaćuje u visini od 8,15% svake godine. Sledi Beograd na vodi sa 7.97%, Palilula 7,94% i Altina 7.53%.
AKO INVESTIRATE, PAZITE GDE KUPUJETE
Tržište nekretnina nije stagniralo kada je u pitanju prodaja, ali je evidentno da ni u Beogradu ne “idu” dobro baš svi delovi velegrada. Najveći skok cene kvadrata u trećem kvartalu se dogodio u naselju Resnik, gde je cena u odnosu na prethodni kvartal skočila za 16,88%.
Među brzorastućim cenama kvadrata nalazi se i naselje Blok 2 (+14,59%), Blok 70a (+14,42%), Veliki Mokri Lug (+13,38%) kao i Savski venac (+10,43%). Najveći pad u ceni kvadrata u trećem kvartalu desio se u naselju Grocka gde je cena kvadrata opala za 16,35%.
Među naseljima koje su zabeležile pad cene kvadrata nalaze se i Krnjača (-13,66%), zemunsko naselje Novi grad (-12,94%) kao i Blok 34 (-12,88%) i SC Vračar (-12,66%).
I ovo istraživanje je pokazalo staro pravilo – svaki deo grada, pa i svaki stan je poseban. Prilikom kupovine nekretnina, često se zanemaruju faktori koji mogu biti od presudnog značaja za rast cena. Iako se možda može naslutiti čemu tržište teži, veoma često neki mikro uticaji na određenoj lokaciji mogu prevagnuti u rastu ili padu cena nekretnina.
Tome najbolje svedoči primer Beograda, gde su cene na nivou grada porasle, ali pojedine opštine imaju negativan pokazatelj, ističu iz Mojanekretnina.
IZVOR:MONDO.RS
https://mondo.rs/Info/Ekonomija/a1257086/Cene-stanova-u-Srbiji-i-Beogradu-trziste-nekretina.html
Rukometašice Srbije pobedile Sloveniju za drugu fazu SP
KUMAMOTO – Ženska rukometna reprezentacija Srbije pobedila je danas Sloveniju sa 29:27 (12:11) u poslednjem meču grupne faze na Svetskom prvenstvu u Japanu, prenosi Tanjug.
Izabranice Ljubomira Odradovića ovim trijumfom obezbedile su drugu fazu takmičenja, a ostale su i u igri za plasman na Olimpijske igre.
Pobedu Srbiji u neizvesnoj završnici donela je Kristina Liščević sa dva pogotka u poslednjem minutu.
U duelu dve selekcije viđana je velika i izjednačeena borba tokom celog meča, iako su srpske rulometašice loše startovale.
Najefikasnija u timu Srbije bila je Slađana Pop-Lazić sa osam golova.
Odličnu rolu pružila je i kapitenka Jelena Lavko sa sedam pogodaka, dok je junakinja Liščević zabeležila četiri, a Jovana Stoiljković postigla jedan manje.
Sloveniju je predvodila Tjaša Stanko sa deset golova, a podršku je imala samo samo od Ane Gros sa osam pogodaka.
IZVOR:POLITIKA.RS