Dobro jutro – Srbija je srušila i Nemačku! ( VIDEO )
Rukometašice Srbije pobedile su Nemačku 29:28 (19:17) posle spektakularne završnice meča drugog kola Glavne faze Svetskog prvenstva!
“Orlice” su ispustile pet golova prednosti u prvom poluvremenu, tokom većeg dela drugog jurile Nemačku, a onda slavile golom Kristine Liščević iz sedmerca po isteku vremena!
Srbija je drugom pobedom u Grupi I izborila šansu da se u poslednjem kolu bori za plasman u polufinale SP u Japanu!
“Orlice” su ispustile pet golova prednosti u prvom poluvremenu, tokom većeg dela drugog jurile Nemačku, a onda slavile golom Kristine Liščević iz sedmerca po isteku vremena!
Srbija je drugom pobedom u Grupi I izborila šansu da se u poslednjem kolu bori za plasman u polufinale SP u Japanu!
“Orlice” imaju četiri boda, jedan manje od Nemačke, dok je izjednačena sa Holandijom i Norveškom koje igraju sa Danskom i Južnom Korejom.
Ako Dankinje i Korejke pobede, onda će Srbija u poslednjoj rundi imati priliku da pobedom nad Danskom izbori mesto u borbi za medalje u Japanu.
Srbiju je do impresivne pobede predvodila Dragana Cvijić sa sedam golova uz samo jedan promašaj iz igre.
|
Pet je postigla Jelena Lavko, četiri je dodala Slađana Pop-Lazić, dok je heroina Liščević dala dva, ali ovaj drugi vredi kao 10 jer nije podlegla pritisku šuta za pobedu po isteku vremena.
Nemačku je predvodila Minevskaja sa šest golova, a po pet su dale Benke i igračica utakmice Berger.
Srbija u trećem, poslednjem kolu Glavne runde igra sa selekcijom Danske, u sredu od 10 časova po našem vremenu.
Srbija je odlično otvorila meč, igrače su “Orlice” s lakoćom u napadu, ali odbrana nije pratila taj nivo, pa je Nemačka lako parirala našem timu.Pogledajte video ovde.
Tako je bilo sve do 4:4, kada se konačno razigrala i odbrana Srbije, što odmah rezultuje serijom 5:1 za četiri gola prednosti (9:5).
Foto: EPA-EFE/FRANCK ROBICHON
Pritom je i Tomaševićeva počela da zaustavlja udarce Nemica, pa je besprekorni napad odveo “Orlice” do ogromnih pet golova prednosti (12:7) već u 18. minutu meča.
Naše rukometašice propuštaju nekoliko napada za +6, nakon čega je usledila kazna, Nemice realizuju tri brza napada preko Roh, Vajgel i Berger i smanjuju na 12:10.
Srbija je održavala vođstvo još nekoliko minuta, ali je usledio novi krizni period što rivalke ne propuštaju da iskoriste i pogocima Lauenrot i Naidzinavičus poravnavaju na 15:15 dva minuta pre poluvremena.
Nakon nekoliko minuta egala, Srbija ulazi u sjajan ritam u poslednjem minutu te preko Cvijićeve i Lavko stiže do +2 pred poluvreme (19:17).
Srbija je nastavila u istom ritmu na startu drugog dela meča, ali Nemačka preuzima kontrolu posle pet minuta i na krilima Minevskaje i Berger koristi pad u igri našeg tima za potpuni preokret 21:20 u 37. minutu.
Usledila je rovovska borba au narednih 20 minuta, nekoliko preokreta, a Cvijićeva, Liščevićeva, Radosavljevićeva i Lavko su održavele Srbiju u egalu (28:28).
Na ulazu u poslednji minut Risovićeva brani ziver Bergerovoj, koja promašuje prvi put na meču i tako donosi Srbiji napad za pobedu.
Posle tajm-auta Obradovića, Srbija je napala sa sedam igračica, bez golmana, a sjajna Lavko uspeva da izbori sedmerac u poslednjim sekundama.
Odgovornos je preuzela kapitenka Kristina Liščević kojoj se nije zatresla ruka, trese mrežu Nemačke za veliku pobedu Srbije u Kumamotou!
IZVOR:B92.RS
https://www.b92.net/sport/rukomet/vesti.php?yyyy=2019&mm=12&dd=09&nav_id=1628157
Tadić: Nije sve u novcu, sreću ne možeš da kupiš ( VIDEO )
Kapiten fudbalera Ajaksa Dušan Tadić u intervjuu za britanski Gardijan rekao je da nikad neće zaboraviti tišinu posle šokantne eliminacije od Totenhema u polufinalu Lige šampiona.
“Kopljanici” su bili najveće iznenađenje u najjačem klupskom takmičenju, pošto su do polufinala izbacili Real Madrid i Juventus, gde je Tadić bio jedan od najzaslužnijih za taj uspeh.
U polufinalu Lige šampiona Ajaks je eliminisan od Totenhema, koji je golom Lukasa Mure u 96. minutu izborio finale i, sa ukupnim rezultatom 3:3, otišao na megdan Liverpulu.
“Nikada nisam video takvu vrstu tišine, kako na stadionu, tako i u klubu nekoliko dana posle utakmice. Imao sam osećaj da ljudi nisu mogli da pričaju i jedu nekoliko dana. Bilo je to veliko razočaranje, jer smatram da smo zaslužili da budemo u finalu”, rekao je Tadić. Video pogledajte ovde.
Kako kaže, saigrači i on nisu imali mnogo vremena da tuguju, jer ih je ubrzo čekala borba za trofeje u Holandiji.
“Mislili smo, ako osvojimo titulu i kup, sezona će svakako biti uspešna. Da smo sve to izgubili, osećali bismo se loše. Na kraju smo osvojili trofeje i sezonu smo završili na pravi način”.
Reprezentativac Srbije istakao je i da je Ajaks klub koji je voleo još od dečačkih dana i da je odlazak u Amsterdam posle Sautemptona bila jedina opcija.
“Mnogo klubova je bilo zaintersovano, ali sam ljudima u Sautemptonu rekao da želim da odem samo u Ajaks”, rekao je Tadić, koji je u junu 2018. godine za 11,4 miliona evra otišao u Holandiju.
Tadić je rekao i će mu period boravka na Sent Meris stadionu ostati u najlepšem sećanju, posebno apostrofirajući prve dve sezone, kada je klub došao do šeste pozicije u Premijer ligi.
“Bili smo neverovatni, to su bile najbolje godine u istoriji Sautemptona. Lepo je što ću uvek biti deo toga.”
On je veliku zahvalnost iskazao Ajaksu, a govorio je i o svom posebnom odnosu sa klubom.
“Mislim da sam je njima bio potreban, a i oni su bili potrebni meni. Mislim da smo se zaista pronašli”, rekao je Tadić i dodao da je mu je susret sa Realom u Madridu (4:1) bio poseban meč u karijeri, kada je postigao gol i zabeležio dve asistencije.
Francuski Ekip njegovu partiju ocenio je desetkom, a za taj nastup dobio je pohvale i od Novaka Đokovića.
“Sezona je nadmašila moja očekivanja. Očekivao sam mnogo, ali ne baš ovoliko. Ajaks četiri godine nije igrao u Ligi šampiona i niko nije pretpostavljao da ćemo doći do polufinala”.
Za sezonu iz snova letos su stizale ponude iz Premijer lige, a jedan kineski klub ponudio mu je 42 milona evra za tri sezone, ali je Tadić odbio ponudu.
“Da, to je bilo nešto ludo. Imao sam nekoliko dobrih ponuda iz Kine, ali nekada morate da poslušate svoje srce. Smatram da novac nije sve, sreća je nešto što se ne može kupiti. Osećam se bogatim iznutra”, zaključio je Tadić, uz konstataciju da će i posle igračke karijere ostati u fudbalu jer ga privlači trenerski posao.
IZVOR:RTS.RS
“Torlak” proizveo vakcinu protiv gripa ( VIDEO )
“Torlak” je posle 15 godina proizveo novu vakcinu protiv sezonskog gripa. Sada je na potezu Agencija za lekove i medicinska sredstva.Video pogledajte ovde.
Od 14 zemalja, koje su učestvovale u projektu Svetske zdravstvene organizacije (SZO), samo su Srbija, Brazil i Vijetnam uspele da naprave tu vakcinu.
Ova iz “Torlaka”, koja je na proveri u Agenciji za lekove i medicinska sredstva, trovalentna je, sadrži dva tipa A i jedan tip B virusa.
Kada stigne odobrenje Agencije, sledi registracija, a sledeće jeseni počeće imunizacija, ne francuskom, već domaćom vakcinom, koja je namenjena populaciji od 18 do 65 godina.
V. d. direktora “Torlaka” dr Vera Stoiljković ističe da će se trovalentna vakcina proizvoditi svake godine.
“Svake godine će se proizvoditi trovalentna vakcina, u zavisnosti od sojeva koje preporuči SZO. Jednom osvojena tehnologija u proizvodnji vakcina je osvojena tehnologija i ona će se nadalje ponavljati. Sojevi će se menjati u skladu sa potrebama, odnosno sojevima koje daje SZO”, navla je dr Stoiljković.
U specijalnoj laboratoriji u “Torlaku” u ovom trenutku može da se proizvede 150.000 vakcina. Međutim, iz godine u godinu taj broj će se povećavati do maksimalnih pola miliona doza.
Kako se bude povećavala proizvodnja, tako će se raditi i na sastavu vakcine kako bi se prilagodila starijoj populaciji.
Osvojena tehnologija
Od 2004. godine, od kada “Torlak” ne proizvodi vakcinu protiv gripa, izgledalo je kao da se u ovom Institutu u vezi s tim ništa ne dešava.
Istina je drugačija, 15 godina realizovao se projekat Svetske zdravstvene organizacije, sa saglasnošću Ministarstva zdravlja.
“Četrnaest zemalja je finansirano u smislu izgradnje proizvodnih pogona, opremanja pogona i obuke ljudstva, ali im nije data gotova tehnologija, tu tehnologiju je svaka zemlja posebno trebalo da osvoji. Mi smo kroz ta sredstva osvojili tehnologiju i za još jedan korak došli do savremenije vakcine”, objasnila je dr Stoiljković.
To što “Torlak”, zahvaljujući opremi, stručnjacima i osvojenoj tehnologiji, može da proizvodi vakcinu protiv sezonskog gripa, znači još nešto: u slučaju pandemijskog gripa može da proizvede i tu vakcinu,u količinama koje su potrebne Srbiji.
Do sada su vakcine stizale iz Francuske i Amerike, od sledeće godine u domove zdravlja iz laboratorije u Kumodražu.
IZVOR:RTS.RS
Bjelica trojkom sa 10m uz zvuk sirene srušio Hjuston! VIDEO
Drugo veče u nizu Nemanja Bjelica bio je heroj Sakramento Kingsa u Teksasu. Video pogledajte ovde.
Dan nakon što je ubacio 30 poena Dalas Meveriksima, Bjelica je presudio i Hjuston Rokitsima.
Srpski reprezentativac doneo je Sakramentu pobedu u Hjustonu 119:118 trojkom uz zvuk sirene.Prethodno je Rasel Vestbruk položio na sekund pre kraja za 118:116 i svi su mislili da će Rokitsi slaviti.Međutim, Luk Volton je verovao u Srbina, Bjelica je dobio loptu od Korija Džozefa na desetak metara od koša, njegov čuvar je bio suviše daleko da bi ga omeo na šutu, a profesor Beli je “pocepao” mrežucu za oduševljenje Kingsa.”Sjajan pas Korija, ja sam bio otvoren i daleko. Osetio sam se dobro na toj udaljenosti. Jednostavno sam šutnuo i ona je ušla”, rekao je Bjelica.
|
“Bez razloga smo ostavili slobodnog čoveka”, kratko je prokomentarisao trener Hjustona Majk Dentoni.
Bjelica je meč zasvršio sa 17 poena (6/14 iz igre, 3/7 trojke) uz 5 skokova, 4 asistencije i 3 ukradene lopte.
Bogdan Bogdanović je dodao 13 poena (5/11 iz igre, 3/6 trojke) uz 3 skoka i 1 asistenciju.
Najefikasniji u redovim Kingsa bio je Badi Hild sa 26 poena, 19 je dodao Harison Barns uz 8 skokova, 16 je ubacio Rišon Holms, a 14 Džozef.
Rokitse je predvodio nesuđeni junak meča Rasel Vestbruk sa 34 poena (13/17) uz 8 asistencija, dok je Džejms Harden dodao 27 poena (8/19) uz 10 asistencija ali i 8 izgubljenih lopti.
IZVOR:B92.RS
https://www.b92.net/sport/kosarka/nba.php?yyyy=2019&mm=12&dd=10&nav_id=1628610
Lakše do mora: Srbija će uskoro graditi brzu prugu Beograd-Niš
Atina – Srbija će uskoro početi da gradi i brzu prugu između Beograda i Niša izjavio je predsednik Srbije.
Vučić je kazao da je već razgovarao sa predstavnicima Grčke o potrebi da se uradi dobra železnička veza od granice sa Severnom Makedonijom do Soluna, s obzirom na to da će Srbija uskoro graditi brzu prugu od Beograda do Niša, istu kao onu što već gradi od Beograda do granice sa Mađarskom prema Budimpešti (za brzinu vozova od 200 kilometara na čas).
“Onda ćemo graditi i prugu od Niša do Preševa za brzine vozova od 120 do 160 kilometara na sat. To će stvoriti železnički koridor ne samo za Srbiju, već i Grčku”.
Podsetio je da se od Luke Pirej u Atini železnicom prevoze velike količine kineske i druge robe ka Centralnoj i Zapadnoj Evropi. Vučić je, takođe, podsetio da je Srbija završila južni i istočni krak putnog Koridora 10, ka Severnoj Makedoniji i Bugarskoj.
Predsednik Srbije poručio je grčkim privrednicima da investiraju u Srbiji i istakao da mnoge evropske kompanije dolaze u našu zemlju, a posebno nemačke, koje zapošljavaju 62.000 ljudi.
“Želimo da radimo zajedno sa vama, uvek su vam otvorena vrata Vlade Srbije i Razvojne agencije Srbije, ali i moja kancelarija će biti uvek otovrena ako odlučite da investirate u našoj zemlji. Možete da računate na našu pomoć”, poručio je Vučić.
Naglasio je da Srbija nudi odlične uslove za investicije zahvaljujući i sistemu subvencija od države, koje idu do 50 odsto ulaganja kompanija. “To znači 30 odsto u novcu, a do 20 odsto u obezbeđivanju infastrukture – struje, puteva, vode, gasa i drugog”.
Vučić je naglasio da je država u odnosu prema investitorima vrlo tačna i da uvek ispuni sve što bude dogovoreno. Predsednik je naglasio da je Srbija privukla 55 odsto svih investicija na Zapadnom Balkanu.
“Kada pričamo o Zapadnom Balkanu, mi smo dominanti u privlačenju direktnih stranih investicija, mislim na Albaniju, Makedoniju, CG, BiH, plus Priština, koji oni su imali 45 odsto, a ostalo mi. Takođe, imali smo dvostruko više investicija nego Bugarska i dvostruko više od Hrvatske, iako su obe zemlje članice EU”, naveo je Vučić.
Predstavio je rezultate srpske ekonomije i naveo da je privredni rast Srbije iznosio 4,4 odsto prošle godine, a da će ove godine biti najmanje 4,0 ili 4,1 odsto, iako početak godine po tom pitanju nije bio tako dobar.
Vučić je istakao da će Srbija po rastu u poslednjem kvartalu ove godine biti prva u Evropi, kao i da je bila druga u trećem kvartalu sa rastom od 3,7 odsto, dok je Mađarska bila prva s rastom od 3,8 odsto. Naglasio je da je Srbija smanjila nezaposlenost sa 25 na 9,9 odsto u prethodnih šest godina, kao i da je udeo duga u BDP-u smanjen sa 79 odsto na 51 odsto.
Predsednik Srbije je rekao da država ima četvrtu godinu suficit u budžetu i da će prosečna plata u januaru biti oko 510 evra, dok je ranije bila 334 evra. Dodao je da Srbija i Bugarska imaju najniže poreze, što je takođe dobro za poslovanje grčkih investitora.
Vučić je rekao da sektor građevine ove godine beleži rast od 39 odsto i da će zajedno sa industrijom biti veliki pokretač privrednog rasta Srbije. “To su dva motora privrednog rasta, a u tim oblastima ima puno prostora i za grčke investicije”, poručio je Vučić.
IZVOR:B92.RS
https://www.b92.net/biz/vesti/svet.php?yyyy=2019&mm=12&dd=10&nav_id=1628794
DAME, KRALJEVI I ŽANDARI: Evo ko su ISTORIJSKE LIČNOSTI čiji se likovi nalaze na kartama! (FOTO)
Nema osobe na svetu koja bar jednom u životu nije igrala neku igru sa kartama.
Špil od 52 karte dobro je poznat širom planete, a likovi kraljeva, dama i žandara danas su skoro pa univerzalni, a svakako prepoznatljivi svuda.
Ipak, šta ako bismo vam rekli da se iza njihovih lica ne kriju izmišljeni junaci nastali maštom nekih starih štampara, već prave istorijske ličnosti?!
O tome kako su karte stigle do Evropljana i danas postoji više teorija. Najverovatnija je da su doputovale iz Kine, Indije i Persije i to sasvim sigurno u drugoj polovini XIV veka jer od tada potiču prve crkvene zabrane koje obećavaju pakao svakome ko se bude kockao i poklekao pred ovom “đavoljom rabotom”.
Sastav i izgled špilova razlikovao se od države do države, a slično je bilo i sa brojem karata. Italijanski špliovi, na primer, imali su 56 karata. Uobičajeni špil od 52 karte koji je danas najrasprostranjeniji vodi poreklo od francuskih karata iz 15. veka.v
Istoričari i danas nagađaju da su karte sa četiri znaka – tref, pik, karo i herc (detelina, list, romb i srce) predstavljale četiri srednjovekovna sloja društva. Trefovi tako simbolizuju seljake (detelina je hrana za svinje), pikovi aristokrafiju (kao šiljci na kopljima, simbol vitezova), karoi bogataše, a hercovi crkvene starešine.
Negde u ovo vreme počinje i masovnija proizvodnja karata koja uskoro potpuno zamenjuje ručno oslikavanje koje je prvo postojalo. Francuski majstori postaju poznati širom Evrope pre svega zato što su usavršili proizvodnju uz pomoć drvenog bloka i bakarne ploče što im je omogućilo da karte proizvode mnogo brže nego bilo ko drugi.
Upravo oni počinju i da dodeljuju imena “kartama sa licima” tj. kraljevima, damama i žandarima mada su se identiteti osoba koje su predstavljale menjali u zavisnosti od proizvođača i njegovih želja.
Kraljevi
Naročito su ličnosti kraljeva koji su se nalazili na kartama bile podložne promenama.
Kralj herc
Karlo Veliki – franački kralj krunisan 800. godine, prvi car Franačkog carstva i prvi car u zapadnoj Evropi nakon propasti Zapadnog rimskog carstva.
ili
Šarl VII Pobednik – francuski kralj iz dinastije Valoa koji je vladao sredinom 15. veka. Uspeo je da oslobodi Francusku od Engleza tokom Stogodišnjeg rata i reformiše vojsku i državu.
ili
Šarl VI Ludi – Interesantno je i to da u većini špilova kralj srce jedini nema brkove. Razlog za to treba tražiti upravo u načinu proizvodnje ovih karata. Neki manje vešt proizvođač, kaže priča, loše je izradio drveni kalup i tako izmenio prvobitni dizajn karte. Kralj srce je tako izgubio brkove, a i prvobitna sekira mu je zamenjena za mač. Neki su u ovome videli nameru da se ovaj kralj predstavi kao Šarl VI Ludi (nije imao brkove) i koji je bio mentalno oboleo i za koga se pričalo da se ubio proburazivši se mačem. Zato se ova karta nekada zove i “kralj samoubica”.
Kralj pik
David – biblijski kralj Izraela i Judeje. Po predanju bio je naslednik prvog kralja Izraela Saula i onaj koji je ujedinio 12 izraelskih plemena.
Kralj karo
Gaj Julije Cezar – rimski vojskovođa, političar i pisac.
Kralj tref
Aleksandar Veliki – makedonski kralj i čuveni osvajač koji je stvorio carstvo koje se prostiralo od Grčke do Indije.
Kraljice/dame
Identitet kraljica na kartama još je teže utvrditi neko kraljeva jer one nisu bile tako poznate. Ovo je najrasprostranjenije tumačenje:
Kraljica herc
Judit – biblijska ličnost, lepa udovica koja je iskoristila svoje ženske čari i lukavstvo da odseče glavu asirskom vojskovođi Holofernu.
ili
Izabel od Bavarske – žena Karla VI i majka Karla VII
Kraljica pik
Atina – grčka boginja mudrosti
ili
Jovanka Orleanka – heroina Francuske iz Stogodišnjeg rata, spaljena na lomači.
Kraljica karo
Rahila – biblijska proročica i prva žena proroka Jakova, jednog od tri velika jevrejska patrijarha, majka Josifa i Venijamina.
Kraljica tref
Argina – anagram reči regina što na latinskom znači kraljica ili može označavati iskrivljen oblik imena Argeja kako se zvala mitološka princeza iz Arga.
ili
Agnes Sorel – prva zvanično priznata ljubavnica nekog francuskog kralja. Bila je omiljena konkubina kralja Karla VII.
ili
Junona – kraljica bogova u rimskoj mitologiji, ekvivalent Here
Žandari
Imena žandara tj. vitezova ostala su konstantna i nikada se nisu menjala.
Žandar herc
La Ir – Etijen de Vinjoles, saborac Jovanke Orleanke, vitez i heroj Francuske
Žandar pik
Holgar Danski – ličnost iz danske epske poezije, vitez Karla Velikog koji je po legendi otet od strane veštice Morgan la Fej, sestre kralja Artura
Žandar karo
Hektor – trojanski junak, sin trojanskog kralja Prijama i Ahilov suparnik koga je ovaj ubio tokom Trojanskog rata
Žandar tref
Juda Makavejski – heroj jevrejske pobune protiv vladavine Seleukida u 1. vek pre nove ere
ili
Lanselot – drugi vitez iz legende o Arturu, zaljubljen u kraljicu Ginevru
Nakon Francuske revolucije prekinuta je praksa štampanja imena na kartama, jer je bilo potrebno što pre raskinuti sa bilo kakvim monarhističkim obeležjima.
Reč je dakle bila o privremenoj praksi i zato se može reći da današnje kraljevske figure na kartama (naročito kada znamo da se većina njih proizvodi u Kini) verovatno nemaju mnogo toga zajedničkog sa svojim prvobitnim uzorima. Priča je, ipak, ostala.
IZVOR:SRBIJADANAS.RS
Da li će Crna Gora da proslavlja 13. novembar, dan rođenja Petra Drugog Petrovića Njegoša?
HOĆE li 13. novembar, dan rođenja Petra Drugog Petrovića Njegoša, postati crnogorski praznik kulture ili će i ovog puta to ostati samo pusta želja predlagača – Demokratskog fronta, čiji predstavnici su ovih dana dostavili Skupštini Crne Gore izmene i dopune zakona o državnim praznicima. I ranije je ovo pokušavano, ali nikada nije ostvareno.
Ovim zakonom se uvodi novi praznik sa ciljem da se afirmišu kultura i stvaralaštvo jedne od najvažnijih istorijskih ličnosti Crne Gore Petra II Petrovića Njegoša, vladara, vladike, pesnika i filozofa. Njegovo bogato književno stvaralaštvo na najbolji način promovisalo je i promoviše Crnu Goru u svetu unazad dva veka, a činjenica da su njegova dela prevedena na mnoge strane jezike dokazuje njegovu književnu veličinu, univerzalnost i neprelaznost – navodi se u obrazloženju DF.
Poznato je da su se predstavnici Bošnjačke stranke minulih godina veoma žustro protivili ovom predlogu. Neki od njihovih ideologa, Njegoša su nazivali “genocidnim pesnikom” čija je istraga poturica iz “Gorskog vijenca” tumačena kao arhetip etničkog čišćenja. Oni i danas smatraju da se državnim praznikom želi proglasiti dan kako bi se njime ugrozio koncept građanske Crne Gore. “Novostima” je rečeno u vrhu Bošnjačke stranke da neće glasati za taj predlog ukoliko se on nađe na dnevnom redu parlamenta.Poslanik DF Jovan Vučurović veruje da će ovog puta njihov predlog proći skupštinsku proceduru i biti prihvaćen od opozicije i dela vladajuće koalicije.
– Očekujemo da glasaju za naš predlog. Iako o nekim ljudima iz vlasti i opozicije mislimo da su svojim političkim delovanjem izdali tradicionalnu Crnu Goru, ne verujemo da je taj stepen izdaje toliko pretvoren u ludilo pa da ne podrže predlog koji je, što bi Njegoš rekao, iz glave celog naroda – saopštio je Vučurović.
Nije prvi put da ovaj predlog bude odbijen
.jpg)
U Demokratskoj partiji socijalista još nisu spremni da saopšte da li podržavaju ovaj predlog poslanika Demokratskog fronta.
NEMA NjEGOŠEVOG JEZIKA
I U prošlosti su stizale vesti da Njegoš nije za praznovanje. Mislim da je organ koji je takve odluke donosio u pravu. Nije Njegošev datum rođenja značajan za ovu Crnu Goru u kojoj se više ne govori njegovim jezikom niti pismom, gde se više ne azbuči niti ćiriliči – kaže za “Novosti” Novica Đurić, predsednik Udruženja književnika Crne Gore. – Podržavam odluku da o Njegošu ne mogu niti imaju moralni kredibilitet da odlučuju oni koji su prećutali, istina i nagrađivali, one koji su po belom svetu pričali kako je Njegoš genocidni pesnik, da je falsifikator istorije, da je izmislio istragu poturica i drugih fukarluka koje čovek ne može ni da izgovori, a kamoli napiše.
Srpska sela sve interesantnija domaćim i stranim turistima ( VIDEO )
Pojedina seoska domaćinstva u Srbiji godišnje ostvare i do 1.500 noćenja. Na sajtu selo.rs oko 700 domaćinstava zainteresovano je za prijem domaćih i stranih gostiju. Kako posle najnovijih zakonskih promena u turizmu, koje su stupile na snagu 1. jula, privući još veći broj gostiju, bila je tema njihovih razgovora u Ljigu.
U Srbiji je 700 domaćinstava koja se bave turizmom. Mogu da prime na prenoćište do 30 turista, organizovane grupe na ručak do 50 gostiju i da imaju 20 kamp parcela. O ovim i drugim najnovijim propisima u turizmu razgovaraju na svojim skupovima.Video pogledajte ovde .
“Organizovali smo nekoliko ovakvih skupova kako bi se oni pre svega između sebe upoznali, razmenili iskustva i naravno dobili najnovije informacvije o poslovanju u seoskom turizmu, kako bi unapredili svoje poslovanje”, navodi Vladimir Ivanović, predsednik Udruženja Seoski turizam Srbije.
Novi zakon o turizmu olakšao je rad seoskim domaćinstvima a gostima omogućio jednostavnije usluge.
“Možemo direktno da naplatimo uslugu gostima, ne moramo da radimo preko posrednika, ne moramo da idemo 30-40 kilometara do Knjaževca, Pirota, da plaćamo boravišne takse”, navodi Slaviša Ćirić, Babin zub, Stara planina.
Slavica Damnjanović iz Glušca kod Bogatića navodi da zakon služi unapređenju posla.
Posebno važnom ocenjena je izmena koja se odnosi na smeštaj stranaca. Oni će samo biti upisani u knjigu gostiju.
“Osnovna primedba gostiju, ne nas kao domaćina, jeste ta što smo morali da ih vodimo u MUP ili da tamo odnesemo njihov pasoš. To je već neprijatno. Slovenci kažu da to nigde u Evropi nisu naišli na takav slučaj, i dobro je da je sada to ispravljeno”, navodi Predrag Petrović iz Paštrića kod Mionice.
Domaćinstva su organizovana u Udruženju Seoski turizam Srbije. Preko svog sajta selo.rs imaju prezentaciju. Gosti iz zemlje i sveta ih lako pronalaze u srpskim selima.
IZVOR:RTS.RS
Grad na Ibru dobija novu fabriku: 5.000 radnika će proizvoditi kablove za auto-industriju
Posle fabrika u Prokuplju, Malošištu i Nišu, Kraljevo je četvrti grad u Srbiji u kojem kompanija Leoni” privodi kraju radove na modernoj fabrici.
U njoj će do kraja 2023. godine biti zaposleno 5.000 radnika.
S ovim impozantnim fabričkim zdanjem i grad na Ibru ulazi u porodicu svetskog giganta u proizvodnji kablova za automobilsku industriju, koji u 31 zemlji sveta u svom stoprocentnom vlasništvu ima 93 firme sa više od 85.000 zaposlenih.
Ovih dana u Leoniju na Ratarskom imanju u Kraljevu živo je i u fabričkim halama, u kojima već radi oko 600 radnika, ali i u fabričkom okruženju.
Pristupna saobraćajnica, Ulica Jovana Deroka, proširena je, urađena je pešačka zona, parkinzi i drugi potrebni objekti i više od 200 radnika nekoliko građevinskih i drugih firmi rade finalne radove na pratećoj infrastrukturi. U toku je izgradnja kružnog toka na Ibarskoj magistrali kod fabrike kao i saobraćajnice koja će kod vodotornja spojiti Ibarsku magistralu s nedavno rekonstruisanim nadvožnjakom, odnosno Ulicom Jovana Deroka.
Time je, kako je svojevremeno obećao gradonačelnik Kraljeva Predrag Terzić, u potpunosti ispoštovana dinamika promena urbanističkih planova kao i druge obaveze koje je grad preuzeo na sebe u realizaciji ove kapitalne investicije na 60.000 metara kvadratnih.
POČETKOM SLEDEĆE GODINE KREĆE SERIJSKA PROIZVODNjA
Prvi konkurs za radnike u fabrici Leoni u Kraljevu raspisan je polovinom jula 2018, s tim što je najpre popunjena upravljačka struktura i stručni kadar. U međuvremenu broj zaposlenih dostigao je brojku od 600 u stalnom radnom odnosu. Trenutno se obuka za nove radnika obavlja u Nišu, Prokuplju i Rumuniji, i početkom sledeće godine, kako je u septembru prošle godine, prilikom posete Kraljevu, obećao generalni direktor kompanije Leoni, Klemens Saks, u ovoj fabrici, vrednoj 60 miliona evra, početkom naredne godine trebalo bi da počne serijska proizvodnja. Prema rečima kraljevačkog gradonačelnika Predraga Terzića ovom investicijom Kraljevo rešava problem nezaposlenosti i dobija šansu da kao grad privredno napreduje, nakon nekoliko decenija ekonomskog zaostajanja i propadanja.
IZVOR:NOVOSTI.RS