Preminula glumica Dajana Kiton
Osvrćući se na svoju karijeru, 2019. godine je rekla: “Ne znam ništa i nisam ništa naučila. Starenje me nije učinilo mudrijom. Bez glume bih bila neprilagođena.”
Дајана Китон (EPA-EFE/CAROLINE BREHMAN)
Holivudska glumica Dajana Kiton preminula je u 79. godini. Dobitnica “Oskara”, čija je blistava karijera trajala više od pola veka, preminula je u Kaliforniji, potvrdila je njena porodica za “Pipl”.
Dodatni detalji trenutno nisu dostupni, a njena porodica je zatražila privatnost.
Kiton je stekla slavu sedamdesetih godina prošlog veka zahvaljujući ulozi u filmovima “Kum” i saradnji sa rediteljem Vudijem Alenom.
Osvojila je Oskara za najbolju glumicu za film “Eni Hol” iz 1977. godine.
Rođena je u Los Anđelesu 1946. godine kao Dajana Hol i bila je najstarija od četvoro dece. Njen otac je bio građevinski inženjer, dok je majka bila domaćica. Verovala da je njena majka sanjala o nečem većem.
“Tajno u dubini duše verovatno je želela da bude neka vrsta zabavljačice”, rekla je glumica časopisu “Pipl” 2004. godine: “Pevala je. Svirala je klavir. Bila je prelepa. Bila je moj zagovornik.”
Kitonova je nastupala u predstavama u srednjoj školi, a nakon što je diplomirala 1964. godine, bavila se dramom na fakultetu. Ubrzo je napustila školu i preselila se u Njujork kako bi pokušala da se probije u pozorištu.
Uzela je devojačko prezime svoje majke, Kiton, za svoje profesionalno ime, jer je već postojalo ime Dajana Hol registrovano kod Udruženja glumaca.
Godine 1968, dobila je ulogu zamene za Šilu u brodvejskoj predstavi “Kosa”. U intervjuu za “Pipl” 2017, priznala je da se tokom tog perioda borila sa bulimijom nakon što joj je reditelj predstave rekao da treba da smrša, iako ga nije krivila za svoju bolest.
“Verujte mi, to je imalo veze sa prekomernom potrebom za više. Previše. Bila je to mentalna bolest”, rekla je. Na kraju se, kako navodi, oporavila zahvaljujući terapiji, ali ju je bulimija takođe lišila mogućnosti da uživa u vremenu koje je provela na Brodveju.
Zatim je glumila u Alenovoj brodvejskoj predstavi “Sviraj ponovo, Sem”, koja je premijerno prikazana 1969. godine i za tu ulogu dobila nominaciju za nagradu “Toni”.
Njen filmski debi bio je u filmu “Ljubavnici i drugi stranci” sedamdesetih , ali je veliki proboj došao je kada ju je Fransis Ford Kopola angažovao za ulogu Kej Adams, devojke Majkla Korleonea koga je glumio Al Paćino, u filmu “Kum” iz 1972. godine.
“Mislim da je najljubaznija stvar koju je neko ikada uradio za mene… to što sam dobila ulogu u filmu ‘Kum’, a nisam ga čak ni pročitala. Nisam znala ništa. Samo sam otišla na audiciju. Mislim da je to bilo neverovatno za mene. A onda sam morala da pročitam knjigu”, rekla je za “Pipl” 2022. godine.
Film je postigao ogroman uspeh i osvojio je Oskar za najbolji film. Kiton je ponovila svoju ulogu u filmu “Kum 2” iz 1974. godine , koji je takođe osvojio nagradu za najbolji film. Takođe je igrala u filmu “Kum 3” iz 1990. godine.
Nastavila je da sarađuje sa Alenom, pojavljujući se u filmskoj verziji filma “Sviraj to ponovo, Sem”, objavljenoj 1972. godine, “Povampireni Majls” iz 1973. i “Ljubav i smrt” iz 1975. godine.
Uprkos ranom uspehu, Kitonovu je nesigurnost i dalje mučila i nikada nije gledala svoje filmove.
“Jednostavno mi se ne sviđa kako izgledam i zvučim”, rekla je za “Pipl” 1975. godine.
Godine 1977, glumila je glavnu ulogu u Alenovom filmu “Eni Hol” i osvojila “Oskara” za najbolju glumicu.
Mnogi su spekulisali da je film zasnovan na vezi sa Alenom. Ona je 1977. godine rekla za Njujork tajms: “Nije istina, ali postoje elementi istine u tome.” Ponovo je sarađivala sa Alenom u filmovima “Enterijeri” iz 1978. godine, “Menhetn” iz 1979. godine i “Misteriozno ubistvo na Menhetnu” iz 1993. godine. Takođe je branila Alena nakon optužbi za seksualno zlostavljanje od strane njegove pastorke Dilan Farou.
“Volim ga”, rekla je za Gardijan 2014. godine.
Kiton je između ostalog igrala u filmovima “Tražeći gospodina Gudbara” iz 1977. godine i “Crveni” iz 1981. godine, “Skoči u mesec” iz 1982. godine i “Mala bubnjarka” iz 1984. godine.
Prvi put je sarađivala sa sa scenaristkinjom i producentkinjom Nensi Majers u filmu “Bejbi bum” iz 1987. godine, a zatim i u filmovima “Nevestin otac” iz 1991. godine, “Nevestin otac 2” iz 1995. godine i “Nešto mora da se desi” iz 2003. godine, koji je Kiton doneo još jednu nominaciju za “Oskara”. Glumila je i sa Goldi Hon i Bet Midler u filmu “Klub prvih žena” iz 1996. godine, o tri žene koje su muževi ostavili zbog mlađih žena.
Kiton je 2023. godine rekla za “The Hollywood Reporter” da je “uvek bila pomalo anksiozna i zabrinuta” dok je snimala film jer su Hon i Midler bile “zaista neverovatne glumice”.
Kiton je igrala i u više serija, a 2021. godine glumila je u muzičkom spotu Džastina Bibera “Ghost”.
Takođe je bila aktivna korisnica Instagrama, objavljivala je novosti o svom životu, razmišljanja o karijeri i prijateljstvima i hvalila one koje je volela.
Osvrćući se na svoju karijeru, Kiton je 2019. godine rekla: “Ne znam ništa i nisam ništa naučila. Starenje me nije učinilo mudrijom. Bez glume bih bila neprilagođena.”
Kiton se nikada nije udavala i kako kaže, jedina je u njenoj generaciji glumica koja je celog života bila sama.
“Zaista sam srećna što se nisam udala. Ja sam čudakinja. Sećam se da mi je u srednjoj školi prišao jedan momak i rekao: ‘Jednog dana ćeš biti dobra žena.’ A ja sam pomislila: ‘Ne želim da budem žena. Ne.’”, rekla je za “Pipl”.
Tokom celog života bila je romantično povezana sa Alenom, Paćinom i Vorenom Bitijem.
“Talenat je toliko privlačan”, rekla je ona.
Imala je dvoje dece, ćerku Dekster i sina Đuka, koje je usvojila 1996. i 2001. godine.
“Majčinstvo nije bio poriv kojem nisam mogla da odolim, to je više bila misao o kojoj sam razmišljala veoma dugo. Zato sam se upustila u to”, rekla je za časopis “Ladie’s Home Journal” 2008. godine.
Preporođena Zvezda sa Tomovićem na klupi pobedila šampiona Evrope
Košarkaši Crvene zvezde su savladali Fenerbahče u gostima sa 86:81 (25:17, 18:13, 13:18, 30:33) u meču trećeg kola Evrolige.
Crvena zvezda je sjajno otvorila meč. Vrlo brzo je bilo 10:2 za izabranike Tomislava Tomovića, a to je lagano održavano i do kraja četvrtine koja je završena rezultatom 25;17.
Crveno-beli su fenomenalno odigrali i drugu deonicu koju je završena trojkom Tarika Biberovića, ali i pored toga bilo je pred veliki odmor plus 13 za Beograđane (30:43).
Treća deonica je donela igru prepunu nervoze i grešaka, ali ono što je bilo bitno za Crvenu zvezdu lepa razlika je zadržana. Uoči poslednjih deset minuta crveno-beli su vodili sa 56:48.
Zvezda je imala 64:52, kada su domači sjajnom odbranom uspeli vrlo brzo da se približe i prepolove prednost (64:58).
Domaći su došli na 72:69, a zatim je Čima Moneke postigao trojku, blokirao Jantunena i u sledećem napadu je posle uhvaćene lopte postigao u padu dva poena. Ipak, nije priznat koš, ali je dobio dva bacanja. Pogodio je jedno za 76:69. Potom je Nikola Kalinić završio meč sa pet prekršaja.
Fenerbahče je opet stigao na četiri poena zaostatka, ali je brzo Moneke poentirao za 78:72 na 87 sekundi pre kraja. Sjajnu odbranui su potom posle minuta odmora odigrali Tomovičevi izabranici. Jago dos Santos je izgubio loptu pred kraj napada, a Kolson je to kaznio trojkom i naterao je Beograđane na tajm-aut.
Miler Mekintajer je lako rešio ulazom i doneo Zvezdi plus pet. Boldvin je posle faula Moneke pogodio samo jedno bacanje za 80:76 na 13 sekundi pre kraja.
Fauliran je Jago dos Santos pogodio je oba bacanja i bilo je jasno da je meč dobijen i da je Crvena zvezda ostavrila prvu pobedu pove sezone i da je Tomislav Tomović doneo novu energiju, a mora se istaći i da je novajlija Donatas Moteijunas igra odlično. Naravno najbolji je bio Čima Moneke sa 20 poena, a i momenti kada je pogađao su definitivno bili prelomni.
Evroliga, 3. kolo
Fenerbahče – Crvena zvezda 86:81 (17:25, 13:18, 18:13, 33:30)
Dvorana: Ulker Sport Arena.
Sudije: Migel Anhel Peres, Gitis Vilius, Ig Tepenije.
Fenerbahče: Boldvin 8, Vilbekin, Ho 9l, Biberović 3, Horton Taker 19, Kolson, Jantunen 15, Birč 1, Bako, Birsen 2, Bitim, Meli 2, Mahmutogulu 3. Trener: Jasikevičijus.
Crvena zvezda: Miler Mekintajer 10, Miljenović, Davidovac 1, Karter 15, Kalinić 2, Izundu 5, Motiejunas 13, Nvora, Odželej, Moneke 20, Dos Santos 9. Trener: Tomović.
Evroliga 3. kolo
četvrtak:
Baskonija – Panatinaikos 84:86
Armani – Monako 79:82
Partizan – Efes 93:87
Pariz – Virtus 90:79
Real – Asvel 85:72
petak:
Fenebahče – Crvena zvezda 86:81
Olimpijakos – Dubai 86:67
Barselona – Valensija (20.30)
Bajern – Žalgiris (20.30)
Zašto depresija češće pogađa žene? Odgovor se krije u genima
Istraživači australijskog Instituta za medicinska istraživanja QIMR Berghofer identifikovali su 16 genetskih varijanti povezanih sa depresijom kod žena i osam kod muškaraca.
Dobijeni rezultati ukazuju na to da žene imaju veći genetski rizik od depresije.
Veliki deo genetskih kombinacija koje su povezane sa depresijom zajednički su za dva pola, ali utvrđeno je da postoji „veći genetski rizik za depresivna stanja kod žena”, prenosi rts.rs.
Analiza možda objašnjava zašto ima dosta varijanti depresivnih stanja specifičnih za žene.
„Već je poznato da žene dvostruko češće pate od depresije u odnosu na muškarce, ali znamo i da se depresija iskazuje različito od osobe do osobe. Do sada nije bilo mnogo doslednih i sveobuhvatnih istraživanja kojim bi se objasnilo zbog čega depresija pogađa žene i muškarce na različite načine, uključujući i moguću ulogu genetike“, rekla je Britani Mičel, iz Laboratorije za genetsku epidemiologiju QIMR Berghofer.
Naučnici su analizirali DNK žena i muškaraca iz Australije, Holandije, Sjedinjenih Američkih Država i dve iz Velike Britanije.
Autori studije su u zaključku konstatovali da je studija registrovala otprilike dvostruko više žena sa depresijom nego muškaraca.
Studija je objavljena u časopisu Nature Communications.
Ajfon 17 Pro Maks i Ajfon Er su ogromni i prepuni trikova: Forbes analiza novih modela
Ajfor Er Air je tanji i lakši nego ikad, ali mu nedostaju neki ključni delovi koje imaju Ajfon Pro modeli. Kada bi bio mnogo jeftiniji, to bi bilo u redu, ali ovako nije. Uzmite Pro umesto njega.
Iako Ajfon već dominira globalnim tržištem telefona među ljudima sa raspoloživim prihodima, Epl nije zadovoljan. Svakih nekoliko godina izdaje dodatni model koji je dizajniran da pokupi sve koji su još ostali, a da ne koriste Ajfon.
Pre nekoliko godina Epl je pokušao sa Ajfon Mini modelom, zatim sa Ajfon Plus, a sada dolazi i Ajfon Er. Ni Mini ni Plus se nisu dobro prodavali. Jer potrošači već imaju prilično jednostavnu i direktnu strategiju kupovine Ajfona. Oni koji ne mare da potroše više kupiće Pro Ajfon. Oni koji moraju malo da paze na svoj novčanik kupiće osnovni, ne-Pro model. Ajfon Er ne radi ništa drugačije ili novo da bi razbio taj obrazac i stvorio treću grupu kupaca.
Ajfon Er
Ajfon Er, čitavo svoje postojanje zasniva na tome da je „veoma tanak i lagan“. I ove godine je posebno teško prodati ga jer su i standardni i Pro Ajfon modeli znatno unapređeni. Više nego ranije. Običan Ajfon sada ima mnogo bolji ekran nego prethodnih godina, po prvi put podržavajući osvežavanje do 120Hz. Dok Pro Ajfon, posebno 17 Pro Max koji koristim, ima poboljšan telefoto zum objektiv i osvežen fizički izgled.
Ben Sin/Forbes
Ben Sin/ForbesČip
Ipak, postoje stvari koje se mogu voleti kod Ajfon Era. Dolazi sa najnovijim Epl čipom (A19 Pro) i softverom (iOS 26 sa Liquid Glass), i dobija jednu od najvećih novih funkcija Ajfona ove godine. Znatno poboljšanu prednju kameru izgrađenu na većem kvadratnom senzoru koji se može kropovati vertikalno ili horizontalno. Titanijumski okvir je takođe izuzetno čvrst, jer je dokazano da telefon može preživeti razne testove izdržljivosti kao što su uvrtanje i sedenje na njemu.
Ben Sin/Forbes
Ben Sin/ForbesTakođe, tanak dizajn Era ima određena ograničenja, kao što su nemogućnost snimanja ProRes LOG videa, ograničena žižna daljina kamere zbog toga što ima samo jednu zadnju kameru, i to što će se telefon mnogo brže zagrevati od drugih Ajfon modela zbog tanke konstrukcije. Ali poslednje ćete primetiti samo ako igrate grafički zahtevne igre duži vremenski period ili montirate 4K video zapise. U suprotnom, za 85% običnih korisnika, sve stvari koje vole kod Ajfona. Od iOS-a do Siri, iMessage-a do optimizovanih aplikacija — sve je tu.
Ali za mene, Ajfon Er deluje jednostavno. Ima samo jedan zvučnik — kao da je osnovni model Ajfona, ali po Pro ceni.
Hardver
Na nivou izrade hardvera, takođe ne vidim šta je toliko posebno kod Era. Da, sa 5,6 mm debljine i 165g težine, on jeste veoma tanak i lagan. Ali imam dosta preklopnih telefona (neki stari skoro dve godine) koji, kada se rasklope, imaju otprilike istu debljinu. Neki industrijski analitičari čak su se zapitali da li je Ajfon Er zapravo Eplov eksperiment sa njihovim navodno nadolazećim preklopnim telefonom — kao da je Er zapravo polovina uređaja.
Forbes/Ben Sin
Forbes/Ben SinEnergetski efikasan
Moram da priznam Eplu da je napravio veoma energetski efikasan uređaj. Er ima veoma malu bateriju od 3.149 mAh, ali telefon jedva izdrži 11 sati upotrebe tokom dana na jednom punjenju. Mislim da će većini ljudi Er biti dovoljan za normalan radni dan, ali ne i za celodnevne aktivnosti napolju. U tu svrhu, Epl je dizajnirao tanki baterijski dodatak koji se pričvršćuje na Er, ali samo postojanje tog dodatka navodi me da se zapitam: „Koja je poenta kupovine tako tankog telefona ako vam je odmah potrebna dodatna baterija?“.
Moj najveći problem sa Ajfon Erom je taj što deluje nepotrebno. Da li ste ikada sreli nekoga kome su osnovni Ajfon modeli bili previše debeli ili teški? Ne govorim o supervelikom Pro Maks modelu, već o standardnom Ajfon 17, ili 16, ili 15 pre njega. Ne poznajem nijednu osobu koja je mislila da su ti telefoni previše glomazni. Dakle, ako su ti telefoni po svojoj veličini i težini u suštini „u redu“, zašto nam treba nešto malo slabija, ograničenija verzija koja je „tanja i lakša“, a uz to i skuplja?
Ben Sin/Forbes
Ben Sin/ForbesAjfon Pro Maks
Pređimo sada na Ajfon 17 Pro Maks, koji je ove godine zaista, zaista odličan. Pro Maks je veći model i ima zaista celodnevnu bateriju (meni izdrži napolju 13–14 sati intenzivne upotrebe, uz više od 20% baterije na kraju dana). Manji Pro model bi tehnički trebalo da ima nešto kraći vek trajanja baterije, ali i dalje bi trebalo da može da izdrži 13–14 sati konstantne upotrebe napolju. Na oba Pro modela nalazi se novi poboljšani telefoto zum objektiv koji mi omogućava da snimam veoma kinematične video snimke.
Objektiv
Novi zum objektiv snima na 100 mm (ili oko 4x), a pošto je dobio povećanje broja megapiksela (na 48 megapiksela ove godine) i veći senzor, objektiv je znatno kvalitetniji nego prošle godine. I mogu da uradim uverljiv krop u senzoru da dobijem sliku od 200 mm (8x).
Ben Sin/Forbes
Ben Sin/ForbesBen Sin/Forbes
Ben Sin/ForbesFotografija
Da li su ovo najbolje fotografije sa zumiranjem koje sam ikada video? Ne. Najbolji modeli telefona kompanija Vivo i Šaomi i dalje imaju superiorne zum objektive, sa većim senzorima slike, što rezultira fotografijama sa izraženijim zamućenjem pozadine i dubljom slikom. Ali Ajfonov zum objektiv je dovoljno dobar za većinu ljudi, a razlika između njega i naprednijih kineskih kamera za zumiranje se smanjila u odnosu na prošlu godinu.
Ben Sin/Forbes
Ben Sin/ForbesBen Sin/Forbes
Ben Sin/ForbesOsim toga, prednost kineskih telefona postoji samo kada je reč o fotografiji, jer kada se radi o videografiji, Ajfon 17 Pro Maks je kralj. Zahvaljujući tečnom i gotovo neprimetnom prebacivanju između objektiva, Pro Ajfon modeli takođe mogu da snimaju u ProRes LOG formatu, Eplovom LOG formatu koji zadržava što je moguće više informacija o slici kako bi omogućio naknadnu kolor korekciju. Vredi napomenuti da LOG format nije ekskluzivan za Epl — svi glavni proizvođači kamera ga nude — ali Eplov ProRes LOG se smatra jednim od boljih i najšire podržanih.
Ben Sin/Forbes
Ben Sin/ForbesTokom poslednje dve nedelje neprestano sam snimao ProRes LOG video materijal Ajfonom, svuda gde idem. To je kamera na telefonu koja me inspiriše da pokušam da budem kreativan i da snimam stvari.
Komora za hlađenje
Takođe, Eplov A19 Pro čip je vrhunski performer, kao što se i očekivalo, naročito u 17 Pro Maks modelu sa većim kućištem (koje omogućava bolje odvođenje toplote). Ove godine Pro modeli telefona imaju novu komoru za hlađenje parom koja dodatno pomaže da telefon ostane hladan. Redovno radim kolor korekciju, sečenje i eksport videa direktno na Ajfonu (putem aplikacije VN), i proces je najglatkiji i najbrži. Ako iste stvari radim na Android telefonu, vreme izvoza je duže, a telefon se više zagreva ako obradim više klipova zaredom.
Takođe mi se dopada novi dvobojni dizajn Pro Ajfona, mada bi mi bilo drago da su uradili bilo kakav novi dizajn, jer sam prethodni izgled zadnje strane Ajfona, koji je bio isti šest uzastopnih godina, smatrao dosadnim i običnim. Pomaže i to što su ovogodišnji Ajfon modeli ponovo dobili hrabre i živopisne boje nakon dve godine bledih i prigušenih tonova.
Ben Sin/Forbes
Ben Sin/ForbesEkrani Pro Ajfona su takođe svetliji i živopisniji od ostalih Ajfon modela (uključujući i Er). Dostižu do 3.000 nita maksimalne osvetljenosti, što omogućava da ekran ostane jasan i vibrantan čak i pod jakim kalifornijskim suncem.
Ben Sin/Forbes
Ben Sin/ForbesS obzirom na to da Ajfon Er košta 999 dolara, dok osnovni standardni Ajfon 17 počinje od 799 dolara, a Pro Ajfon modeli od 1.099 dolara, veoma mi je teško da preporučim Er. Ali Pro Ajfon modeli ove godine predstavljaju najbolji i najmoćniji Ajfon hardver (u odnosu na najbolje Android telefone) koji je Epl objavio u poslednjih nekoliko godina.
Ben Sin, saradnik Forbes
ISTRAŽUJEMO Tržište goriva nakon uvođenja sankcija NIS-u: Da li je šverc neminovan
Šta će se tačno dešavati na srpskom tržištu nafte i njenih derivata nakon uvođenja američkih sankcija NIS-u kao da će najviše zavisiti od toga koliko će te sankcije trajati. Stiče se utisak da i uprkos tome što najave sankcija traju gotovo deset meseci, detaljnog rezervnog plana nema. Barem ga nema Srbija.
To je potvrdio i predsednik Aleksandar Vučić, rečenicom da će „srpski članovi odbora direktora NIS-a tražiti vanrednu sednicu Skupštine akcionara kako bi zatražili odgovore od većinskog vlasnika o tome šta planiraju i očekuju“. Za sada se čuje samo umirivanje građana saopštenjima da neće doći do poremećaja na tržištu i da nema mesta panici, jer rezervi nafte i derivata ima dovoljno.
Ali za nešto više od dva i po meseca, ako govorimo o derivatima i 20-ak dana ako je reč o sirovoj nafti. A o tome šta je plan za dane nakon toga, o tome će tek razgovarati sa ruskim vlasnikom NIS-a. Da li će se rešenje tražiti u obezbeđivanju sirove nafte ili u obezbeđivanju derivata?
Sve zavisi od Rusa
I oko ovog prvog Vučić ima zadršku, dok u slučaju drugog načina tvrdi da postoji ozbiljan problem. „Napravio sam neka lična prijateljstva u svetu koja bi nam omogućila dopremanje nafte do obližnjih luka, ali moramo da razgovaramo sa ruskim akcionarima da li oni tu naftu mogu da prerađuju. Ako ne mogu, moraćemo da uvozimo direktno derivate. A onda je to ogromno pitanje prevoza i kapaciteta. Ne samo da mi nemamo, nego nigde u ovom delu Evrope nema kapaciteta za prevoz tih derivata“, kazao je predsednik Srbije.
Istraživali smo imaju li uvoznici naftnih derivata mogućnost da od NIS-a preuzmu tržište i nadomeste njegov udeo. Postoji li mogućnost da se nafta i derivati ove kompanije zamene nečijim drugim, a da privreda i građani to ne osete? I može li eventualni poremećaj na tržištu dovesti do veće pojave šverca?
Rezerve su pune, ali…
Izvor Forbes Srbija upoznat sa situacijom kaže da postoje komercijalne, operativne i obavezne zalihe. I da su te zalihe u poslednjih 10 meseci od kada traje pretnja sankcijama na znatno većem nivou nego što su bile ranije. Misleći i na zalihe koje ima NIS i u sirovoj nafti i u derivatima, kao i zalihe koje imaju ostali učesnici na tržištu derivata. Na kraju i država koja je u obavezi da ima obavezne rezerve.
On nadalje objašnjava da je država, odnosno nadležno Ministarstvo energetike, u obavezi da ima u rezervi derivata u količinama koje odgovaraju prosečnom neto uvozu iz prošle godine za 40 dana. Operativne zalihe iznose sedam dana prosečne količine koja je tokom prošle godine stavljena u promet. O komercijalnim se, pak, ne govori direktno.
Shutterstock/Yau Ming Low
Shutterstock/Yau Ming LowAko se uzme u obzir ono što je saopštio Vučić, ako se za tih dva i nešto meseca ne pronađe rešenje sledi poremećaj na tržištu koji može ostaviti značajne posledice i po državu i po ekonomiju. Posledice po NIS će biti vidljive i pre toga. Plaćanje karticama međunarodnih kartičarskih kompanija je došlo pod udar sankcija. A predsednik nije isključio ni mogućnost da Poštanska štedionica kao domaća banka dođe u problem zbog poslovanja sa NIS-om.
Nije lako zameniti NIS
I sagovornici Forbes Srbija potvrđuju da nema brzog i jednostavnog načina da se supstituiše uvozom gorivo koje sada prodaje NIS.
Vladan Pavlović, analitičar IPOPEMA Securities, kaže za Forbes Srbija da supstitucija NIS-ovih proizvoda zahteva mesece, možda i godinu dana. Ukoliko bi sankcije potrajale duže nego što ima rezervi nafte i derivata, to bi dovelo do nestašica i poremećaja na tržištu. Razlozi su sledeći:
„NIS drži gotovo polovinu maloprodajnog tržišta i dve trećine veleprodajnog. I u tom smislu on je najveći igrač na tržištu. Sve i da uvoznici derivata povećaju svoj uvoz, pitanje je imaju li oni mogućnosti da na taj način nadomeste udeo koji je pripadao NIS-u. Možda i mogu, ali za to je potrebno između pola i godinu dana, to ne može da se desi brzo“, kaže on.
On naglašava da ostali uvoznici niti imaju kapacitete da skladište te količine niti se njihov transport tako lako može organizovati. „Prosto, najveći deo sirove nafte se prerađuje u Pančevu i tako tržište funkcioniše. Zameniti sve brzo i lako nije moguće. Nema dovoljno barži, tankera, cisterni, prosto nema infrastrukture neophodne da se to lako i brzo sprovede“.
Logistički i transportni nedostaci
I Željko Marković, stručnjak za energetiku, sumnja da bi se gorivo NIS-a moglo lako zameniti uvoznim, a da tržište ne oseti. Kaže da sve i da uvoznici dupliraju svoje sadašnje količine to nije dovoljno za potrebe tržišta. Postoje ozbiljni logistički i transportni nedostaci da bi se sve to moglo lako sprovesti.
„Na sve to, NIS ima najviše razgranatu mrežu benzinskih stanica. Neće se na njihovim stanicama prodavati tuđi derivati. A drugi na tržištu imaju premalu mrežu pumpi, pogotovo u manjim mestima“.
Nebojša Atanacković, privrednik koji posluje na ovom tržištu, dodaje da je to i pitanje cene. „Sve i da se nakon nekog vremena ti kapaciteti obezbede, gorivo će sigurno biti skuplje. Ako država bude ograničavala cene onda će to biti problem. Ako ne bude, onda će cene goriva ozbiljno rasti“, kaže on.
Petar Stanojević, profesor Fakulteta bezbednosti, ističe upravo porast cena kao glavni problem.
„Koliko čujemo od zvaničnika, a i sve druge procene govore da je verovatno tako, rezervi ima barem do Nove godine ako ne i duže. Posle toga ćemo morati da se oslonimo na domaću naftu i uvoz. Logističkih sredstava bi trebalo da ima dovoljno da se uvezu dovoljne količine derivata i nafte. Pitanje je samo odakle. Povećanje logističkih kao i troškova prerade, kao i moguće spekulativne marže će dovesti do skoka cena. Koliki će on biti zavisi od mnogo okolnosti, pri čemu ne treba zaboraviti da država ima razne mehanizme na raspolaganju koji uključuju i smanjenje, primera radi, akciza za 20 odsto“, kaže naš sagovornik.
Šverc kao rešenje
I tu dolazimo do problema šverca. Naši sagovornici saglasni su da ne veruju u mogućnost da se ponovi situacija iz 90-ih kada se benzin prodavao u kanticama na ulici. Tvrde da je situacija na tržištu bitno drugačija, ali i mehanizmi države da onemogući šverc. Barem onaj u velikoj meri.
Ipak, ne sumnjaju da će biti spremnih da ovakvu situaciju, pogotovo ako se rezerve iscrpe, a sankcije ostanu na snazi, iskoriste.
Pavlović kaže da ne veruje u šverc, osim onaj koji se radi uz odobrenje države.
„Mislim da je takva situacija malo verovatna, osim u slučaju da nema nikakvog drugog rešenja. Ali onda bi to bilo uz prećutnu dozvolu države i njenih nadležnih organa“.
Shutterstock/Irene Miller
Shutterstock/Irene Miller„Ako se poveća uvoz derivata, to može dovesti do pojave šverca. On će se najviše odnositi na uvoz derivata koji nisu u skladu sa srpskim standardima, odnosno nižeg su kvaliteta i u manjoj meri na količine. Ali država ima već odlično razrađen mehanizam markiranja i monitoringa goriva, koji je zbog ovakvih situacija u prošlosti i uveden. Ostaje samo da se proširi na granične prelaze, po potrebi, što bi moralo da dovede do skoro potpune eliminacije šverca“, smatra Stanojević.
Atanacković, pak, veruje da prostora za šverc ima i ako se ne nađe način da se sankcije ukinu, kakav god on bio, opravdano je očekivati da će krenuti šverc derivata iz Bosne, Severne Makedonije ili sa Kosova.
„Mi već imamo situaciju da je gorivo tamo jefitnije, a kod nas će sve su prilike biti samo skuplje. Ako ga i po tim višim cenama ne bude dovoljno, neminovno je da će doći do šverca. Moguće i ozbiljnog šverca. Vi već sada imate takve situacije, ali to su male količine i obično vezane za neka pogranična područja. To će se samo nekim švercerskim kanalima proširiti“, smatra on.
Hrvati kao budući vlasnici
Naš sagovornik kaže da ga pomalo i iznenađuje tolika umešanost Hrvatske u probleme sa sankcijama. Iako je NIS strateški važan partner JANAF-u, veruje da signali koji dolaze od suseda govore da bi i Hrvatska mogla biti deo rešenja. U smislu da bi mogla ući u suvlasništvo.
Potvrda toga stigla je juče i od tamošnjeg ministra privrede Ante Šušnjara koji je rekao da je Hrvatska spremna da kupi NIS ukoliko će to biti rešenje problema sa sankcijama. Vučić je na to odgovorio da i Srbija želi da kupi hrvatski HEP.
„Sumnjao sam to i pre nego što je stigla ova potvrda. Voleo bih da kupac bude naša država, ali videćemo šta će biti. Uostalom, tako nešto je naglašavala i vlast u Mađarskoj. Da li će Rusi biti spremni da prodaju NIS ili će se tražiti neko drugo rešenje, to ćemo tek videti. Ali ukoliko nešto ne bude urađeno dok još na tržištu postoje zalihe nafte i derivata, čeka nas ozbiljan poremećaj. I sigurno neće biti jeftin“, kaže Atanacković.
Nacionalizacija
Mogućnost da NIS bude nacionalizovan Aleksandar Vučić je u prvom delu svog jučerašnjeg obraćanja isključio. Nešto kasnije, međutim, rekao je da to jeste opcija, ali poslednja.
„Zamolićemo naše ruske prijatelje da još jednom razmisle o posledicama po Srbiju, da vide i pokušaju da zajedno sa nama nađu rešenje… Znam da Rusi nisu krivi za sankcije i imamo dovoljno strpljenja da pregovaramo i saslušamo sve, ali kao predsednik Srbije neću dozvoliti da građani Srbije pate ne svojom krivicom… Molim Ruse da razgovaraju sa Amerikancima, oni imaju razgovore o svemu, pa mogu da otvore i ovu temu“, kazao je predsednik Srbije.
U SAD smislili metod za izvlačenje litijuma koji je jeftiniji i manje štetan po životnu sredinu
Startap iz Silicijumske doline, Lilac Solutions, ima metod za izvlačenje litijuma za baterije koji je jeftiniji. I manje štetan po životnu sredinu.
Takođe, troši manje vode u poređenju sa tradicionalnim rudarenjem. Njime planiraju da izvlače litijum iz Velikog slanog jezera.
Sjedinjene Američke Države bi mogle postati jedan od glavnih snabdevača litijumom za baterije u narednih nekoliko godina, nakon što je Trampova administracija uložila sredstva u razvoj rudnika u Nevadi.
Međutim, startap Lilac Solutions iz Silicijumske doline smatra da ima bolje rešenje. Ono zaobilazi visoke troškove i štetne posledice po životnu sredinu koje prate tradicionalno rudarenje.
O kakvom rešenju za izvlačenje litijuma je reč
Umesto iskopavanja iz zemlje, planiraju izvlačenje litijuma iz slane podzemne vode na naftnim poljima. Takođe i mestima poput Velikog slanog jezera u Juti.
Kompanija Lilac iz Ouklenda već skoro 10 godina usavršava svoju patentiranu tehnologiju za jonsku razmenu u procesu za izvlačenje litijuma.
Trenutno prikuplja 250 miliona dolara za izgradnju svoje prve komercijalne fabrike za preradu litijuma na Velikom slanom jezeru.
Očekuje se da fabrika do 2028. proizvodi 5.000 metričkih tona litijuma godišnje.
Ako sve bude išlo po planu, to je tek početak. Kompanija namerava da pomogne energetskim firmama da izvlače litijum iz velikih podzemnih rezervi slane vode. One često nastaju kao nusproizvod aktivnih naftnih i gasnih polja širom SAD-a poput formacije Smekover, ostatka mora koje se prostiralo od Teksasa do Floride, kaže izvršni direktor kompanije, Raf Suli.
Koliko litijuma se može dobiti
U poređenju sa količinom litijuma koja se može dobiti iz klasičnih rudnika, „u rezervoarima slane vode su verovatno veće“, kaže za Forbes.
Projekti ekstrakcije litijuma iz slane vode, koje u regionu Smekover razvijaju kompanije Standard Lithium, ExxonMobil i Chevron obećavaju godišnje prinose u stotinama hiljada tona litijuma.
Foto: TASOS KATOPODIS / Getty images / Profimedia
Foto: TASOS KATOPODIS / Getty images / ProfimediaPrema proceni Geološke službe SAD (USGS) datoj u jednoj studiji iz prošle godine, u Arkansasu, u samoj formaciji Smekover, moglo bi da se nalazi čak do 19 miliona tona litijuma.
„Procenjujemo da u tom regionu ima dovoljno rastvorenog litijuma da ne samo zameni uvoz litijuma u SAD, već i premaši potrebe“, rekla je Ketrin Niram, hidrološkinja iz USGS-a i glavna istraživačica.
Uprkos drastičnom zaokretu Trampove administracije u vezi sa federalnim naporima za suzbijanje klimatskih promena, uključujući ukidanje podsticaja za kupovinu električnih vozila, potražnja za litijumom za baterije i dalje raste.
Globalno tržište litijuma vredi 28 milijardi dolara
Prema podacima sajta Mining.com, globalno tržište litijuma vredelo je oko 28 milijardi dolara prošle godine. Potražnja bi ove godine mogla da poraste za 26%, na gotovo 1,5 miliona tona.
Glavni pokretač tog rasta su prodaja električnih vozila (EV). Ona koriste više od 75% ukupnog litijuma, kao i sistemi za skladištenje energije.
Iako prodaja električnih vozila u SAD-u ne raste istim tempom kao u Kini i Evropi, potražnja za baterijama za skladištenje energije među elektroenergetskim kompanijama raste. One nastoje da sačuvaju višak električne energije proizvedene iz velikih solarnih i vetroelektrana.
Većina litijuma koji se koristi u Sjedinjenim Državama potiče iz Čilea i Argentine, ali se prerađuje i rafiniše u Kini.
Upravo zbog potrebe za stvaranjem stabilnog domaćeg lanca snabdevanja, ministar energetike Kris Rajt rekao je da je vlada prošlog meseca pristala da otkupi 5% udela u kompaniji Lithium Americas Corp. Ona ima sedište u Vankuveru i razvija rudnik Tacer Pas u Nevadi. Vlada takođe deli dodatnih 5% udela sa Dženeral Motorsom.
Izvlačenje litijuma i ulaganje u kompanije
Kada rudnik Taker Pas u potpunosti počne sa radom, predviđa se da će proizvoditi oko 40.000 tona litijuma za baterije godišnje.
Iz sličnih razloga, Trampova administracija je u julu uložila 400 miliona dolara u MP Materials.
To je operater jedinog rudnika u SAD-u koji snabdeva retke zemne minerale neophodne za proizvodnju magneta za električne motore.
Iako rudnik Taker Pas sadrži ogromne količine litijuma, njegov razvoj se već godinama suočava sa žestokim protivljenjem domorodačkih plemena u tom području, kao i ekoloških aktivista.
Projekat podrazumeva ogroman rudnik na otvorenom. Uz postrojenje za proizvodnju sumporne kiseline na licu mesta.
„Ekološki otisak je značajno manji“
Ono služi za preradu sirove rude u litijum komercijalnog kvaliteta. Takođe se očekuje da će trošiti oko 6,4 milijardi litara vode godišnje, i to u sušnom delu jugozapada SAD-a. On je sve više pogođen sušama izazvanim klimatskim promenama.
Nasuprot tome, direktna ekstrakcija litijuma iz slane vode u osnovi podrazumeva pumpanje tečnosti kroz postrojenje za preradu, nakon čega se ona vraća nazad ispod zemlje, odakle je i došla.
„Ekološki otisak je mnogo manji“, kaže Sali.
„Ne ostavljate za sobom ogroman rudnik na otvorenom. Izvlačite slanu vodu iz podzemlja… i kada je proces završen, ta ista slana voda se vraća nazad. Dakle, zapravo ne remetite podzemne vodene tokove. Upotreba zemljišta i uticaj na životnu sredinu su daleko manji“.
Foto: Lilac Solutions
Foto: Lilac SolutionsZavršena studija izvodljivosti
Odeljenje za zaštitu životne sredine Jute nije identifikovalo probleme u vezi sa planovima kompanije Lilac za Veliko slano jezero. Trenutno pregleda rezultate nedavno završene studije izvodljivosti.
To kaže Benžamin Holkomb, koji upravlja standardima i tehničkim uslugama u toj agenciji.
Globalno, dve trećine litijuma dolazi iz isparavajućih bazena slane vode, uglavnom u Južnoj Americi, gde se ovaj dragoceni metal prikuplja kao ostatak nakon isparavanja.
Iako pristup koji koristi Lilac – direktna ekstrakcija litijuma još nije široko rasprostranjena u Sjedinjenim Državama – on se komercijalno koristi među kompanijama u Južnoj Americi i Kini, kaže Kameron Perks, direktor istraživačke firme Benchmark Minerals Intelligence sa sedištem u Londonu.
„Mislim da postaje zanimljivo to što će do 2035. ta tehnologija obrade proizvoditi 51% litijuma iz slane vode“, rekao je Perks.
Izvlačenje litijuma jeftinije od rudarenja
Što je najvažnije, Lilac veruje da je njihov pristup takođe jeftiniji od rudarenja.
Cena litijuma je poslednjih godina bila vrlo nestabilna, ali se trenutno prodaje za oko 10.000 dolara po toni.
To je otprilike i trošak rudarenja jedne tone litijuma. Iako je koncentracija litijuma u slanoj vodi iz Velikog slanog jezera manja u poređenju s bogatijim izvorima u Čileu, Argentini ili formaciji Smekover, Sali procenjuje da će trošak proizvodnje u Juti za Lilac biti oko 7.000 dolara po toni.
Slana voda iz formacije Smekover, koja ima veću koncentraciju litijuma, mogla bi da smanji trošak proizvodnje na oko 5.000 dolara po toni, odnosno da prepolovi trošak.
Ako je njegova procena tačna, to bi jednog dana moglo da dovede do dramatično jeftinijih baterija za električna vozila.
Tehnologija
Tehnologija jonske razmene postoji već neko vreme i često se koristi u sistemima za omekšavanje vode (gde se joni kalcijuma i magnezijuma koji čine vodu „tvrdom“ uklanjaju dok prolazi kroz kuglice od smole).
Lilakovo rešenje koristi specijalno dizajnirane kuglice, koje se proizvode u Nevadi, i koje izvlače sitne količine litijuma dok pumpana slana voda prolazi preko njih.
Prikupljeni materijal se zatim ispira razblaženim rastvorom kiseline, čime se dobija čista litijum-jonska tečnost. Nju Lilac potom prerađuje u litijum kvaliteta pogodnog za baterije, objašnjava Sali.
Lilac nije jedina kompanija koja koristi visokotehnološki pristup za izvlačenje litijuma iz slane vode. Prošle godine, istraživači sa Stenford univerziteta saopštili su da su razvili tehniku ekstrakcije koja može proizvoditi litijum po ceni manjoj od 40% troškova rudarenja koristeći manje vode i hemikalija. Slično tome, naučnici sa Rajs univerziteta, Pen Stejta i Argonne National Laboratory takođe su najavili obećavajuće proboje u ovoj oblasti.
Izvlačenje i odvajanje litijuma mnogo zahtevnije nego što se činilo
Kalifornija ostaje optimistična da bi region Salton Sea, bogat super-vrućom vulkanskom slanom vodom nastalom duboko pod zemljom duž San Andreas raseda, mogao postati izvor jeftinog litijuma.
Međutim, do sada se ispostavilo da je izvlačenje i odvajanje litijuma od svih ostalih materijala koje ta slana voda sadrži uključujući arsen, olovo, kadmijum pa čak i radioaktivne elemente mnogo zahtevnije nego što se prvobitno očekivalo.
Kompanija Lilac je kratko radila na projektu tamo 2020. u saradnji sa startapom Controlled Thermal Resources, ali je ubrzo odustala.
„Postoje izazovi vezani za veoma visoku temperaturu i materijale, uključujući i otrovne supstance, koje su rastvorene u vodi“, rekao je 2022. osnivač Lilaka, Snadeker, za Forbes.
„Potrebno je naći način da se ti opasni materijali bezbedno tretiraju i vrate nazad pod zemlju“.
Slana voda privlačna za energetske i rudarske kompanije
Ti otrovni elementi nisu problem u Velikom slanom jezeru. Slana voda iz formacije Smekover deluje mnogo privlačnije za energetske i rudarske kompanije zbog visoke koncentracije litijuma, naročito u Arkanzasu.
„Kada dođete do južnog dela Arkanzasa, koncentracija litijuma je između 300 i malo preko 600 delova na milion (ppm), što je prilično dobro“, rekao je Erik Polok, geolog i rukovodilac laboratorije za stabilne izotope na Univerzitetu u Arkanzasu.
Postoje dobri dokazi da je na teksaškoj strani granice koncentracija možda čak i veća.
„Radi se o području koje obuhvata Arkanzas i Teksas, a možda i malo Luizijane. Kako se ide dalje na istok, ekonomska opravdanost opada“, dodaje.
Cilj da tehnologiju isporuče većim kompanijama
Dakle, dok Lilac razvija svoju fabriku u Juti, njihov cilj je da svoju tehnologiju u budućnosti isporuče većim kompanijama.
Postrojenje koje planiraju na Velikom slanom jezeru sledi uspešan probni projekat tamo, kao i u Argentini, partnerstvo sa kompanijom Neptune Energy iz Nemačke, kao i rad u drugim regionima.
Sali je rekao da je kompanija prikupila oko „dve trećine“ od ciljane sume od 250 miliona dolara za postrojenje u Juti.
Takođe, i da želi da završi prikupljanje sredstava u prvom kvartalu 2026.
Od osnivanja kompanije 2016. godine, Lilac je prikupio ukupno 315 miliona dolara od investitora. Neki od njih su Breakthrough Energy Ventures, BMW i Ventures i Earthshot Ventures.
„Postoji toliko različitih vrsta slanih voda na kojima se može raditi“, naglašava.
Takođe kaže da očigledno jedna tehnologija neće zauzeti ceo posao, ali da postoji šansa da budu među tri do pet vodećih.
„Želim da budem deo izgradnje tog domaćeg lanca snabdevanja ovde u SAD“, naglasio je.
Alan Onsman, novinar Forbes
Tina Tarner dobila je spomenik: Gradski oci zdovoljni, vajar se pravda, a nama je samo na pameti Jagodina
Bronzani kip legendarne pevačice otkriven u njenom rodnom gradu u američkoj saveznoj državi Tenesi izazvao je lavinu podsmeha i ogorčenja na društvenim mrežama.
U gradiću Braunsvilu, u kojem je Tina Tarner rođena, 27. septembra je u okviru manifestacije Tina Turner Heritage Days otkriven spomenik posvećen Kraljici rokenrola.
Skulptura prikazuje pevačicu u tipičnoj pozi – s mikrofonom u ruci i mini-haljinom, spremnu za scenski pokret.
Bronzani spomenik delo je vaajara Freda Adžanoghe, visok je oko tri metra uključujući postament. Tina, koja je preminula 2023. godine, prikazana je sa bujnom kosom i mikrofonom u ruci. Za otkrivanje spomenika došao je pristojan broj ljudi, uključujući i Tinine rođake.
U jednom od poslednjih intervjua, na pitanje kako bi volela da je pamte, Tin je odgovorila:
„Kao Kraljicu rokenrola. Kao ženu koja je pokazala da je u redu uspeti po sopstvenim pravilima.“
A ovaj spomenik to jeste, ali samo na prvi pogled.
Upravo zato su mnogi fanovi besni – jer spomenik koji je trebalo da slavi Tinu Tarner deluje kao neukusna imitacija, a ne kao posveta jednoj od najvećih umetnica svih vremena.
Dok gradske vlasti tvrde da je reč o „zadivljujućoj posveti“, fanovi poručuju da je u pitanju „uvrede na račun Tine“ i „čista katastrofa“.
Reakcije fanova bile su brze i nemilosrdne.
Mnogi su iskoristili igru reči na naslov njenog hita iz 1989. godine, pa je kip ubrzo dobio nadimak „Simply the Worst“ („Jednostavno najgori“).
„Ovo nije Tina Tarner, ovo je Temu Tarner“, napisao je jedan korisnik, aludirajući na jeftine kopije sa onlajn prodavnica. Drugi su bili direktniji:
„Taj kip je tragedija. Tina zaslužuje bolje. Tenesi će morati da odgovara za ovo“, piše jedan komentar.
„Kip je užasan! Uopšte ne liči na nju. Kakva sramotna katastrofa!“, dodaje drugi.
Neki su otišli i korak dalje: „Hvala Bogu da Tina nije živa da vidi ovu uvredu. Ovaj kip je zločin. Zbog ovakvih stvari se i preselila u Švajcarsku.“
Posebno su na udaru bile kosa i lice.
Vajaru nije lako: umetničko delo pravi čovek, koji ulaže misao i trud. „Kada sam pravio ovu skulpturu, želeo sam da uhvatim tri stvari: njenu fleksibilnost i pokret – zatim kosu, koju sam želeo kao lavlju grivu, da prikažem njenu snagu – i na kraju ruku koja drži mikrofon, gde je jedan prst podignut. Time sam želeo da pokažem da postoji samo jedna Tina Tarner“, rekao je Adžanoghe u saopštenju.
Uprkos negativnim reakcijama, vlasti Braunsvila ne odustaju. U saopštenju su naveli da je spomenik „impresivna posveta koja oslikava energiju i legendarni stil Tine Tarner“.
Gradonačelnik Braunsvila, Vilijam D. Rols Jr., i drugi koji su učestvovali u naručivanju spomenika, odlučili su da vide pozitivno u ovoj online histeriji.
„Način na koji Tinini fanovi reaguju govori mnogo,“ rekao je gradonačelnik. „Sva ta strast, bilo da vole skulpturu ili kritikuju, pokazuje koliko je ona posebna njima i muzičkoj istoriji.“
Ford Motor, koji je pomogao u finansiranju spomenika, naveo je: „Strast pristalica i kritičara ističe duboku povezanost koju je izgradila – od Braunsvila do sveta.“
Tinina figura sada se pridružuje dugom nizu spomenika koji su kritikovani.
Da li se sećate bista posvećenih Ronaldu.
Ova je u Indiji:
Ali ona je verni odraz stvarnosti u odnosu na onu koja je postavljena u Madeiri. Sećate se?
Posle je poboljšana.
A kada smo već kod sportista, da li se sećate figure Novaka Đokovića u Jagodini.
Nemoguće da se ne sećate.
Posle su je malo popravili. Malo.
Brčko: 16. oktobra Internacionalni teatarski susreti
U Brčkom u četvrtak, 16. oktobra, počinju Internacionalni teatarski susreti, koji će okupiti istaknuta pozorišta iz BiH, Srbije, Hrvatske, Crne Gore i Sjeverne Makedonije.
Brčko – pozorišni festivalFoto: SRNA
Publika će moći da pogleda osam predstava u takmičarskom programu, kao i predstavu u čast nagrađenih.
Program će otvoriti predstava “Ljudi od voska” u režiji Ivana Vanje Alača, u produkciji Narodnog pozorišta Sombor.
Drugog dana publika će gledati “Narodnog poslanika” u izvođenju Makedonskog narodnog teatra iz Skoplja, a treće večeri će biti izvedena predstava “Smrt na dopustu” u produkciji zagrebačkog Satiričkog kazališta “Kerempuh”.
Slijede “Ćelava pjevačica” Centra za kulturu Tivat, “Tango” Narodnog pozorišta Tuzla, “Mihael Kolhas” Јugoslovenskog dramskog pozorišta Beograd, “Sjaj zvijezda na plafonu” Malog pozorišta “Duško Radović”, te “Majstori, majstori” Narodnog pozorišta Banjaluka.
Festival će biti zatvoren 24. oktobra predstavom “Na Drini ćuprija” u režiji Tihomira Stanića, a u čast nagrađenih.
Gradonačelnik Brčko distrikta Siniša Milić rekao je da će u fokusu 42. po redu Festivala biti predstave o savremenim društvenim temama i umjetničkim promišljanjima o hrabrosti, otporu i slobodi izražavanja.
– Selektor ovogodišnjih susreta je Irfan Mensur, a centralni motiv Festivala je Hrabrost opstaje, kojim se želi ukazati na snagu pozorišta, da opstaje uprkos izazovima i ostaje prostor slobode i umjetničkog izraza – izjavio je Milić novinarima.
Stručni žiri Festivala su pozorišni umjetnici i profesori – Emina Muftić, Željko Mitrović i Slaven Nedić koji će odlučivati o nagradama za Gran pri predstavu, najbolju režiju, glumca, glumicu, dramski tekst, scenografiju, kostim i muziku.
Prijedor: Održan “Karneval zabave”
U prijedorskom Pozorištu, u okviru Nedjelje djeteta, održan je “Karneval zabave”. Prijedorski mališani dva sata su uživali u kretivno-edukativnim radionicama i dramsko-scenskom programu. Manifestacija se održava četvrti put, pod pokroviteljstvom grada Prijedora.
Karneval zabave 2025, PrijedorFoto: RTRS