Kada se na Balkan šalju dronovi umjesto poruka prijateljstva, onda je jasno da se šalje opasan signal neoosmanskih težnji, a ne poruka mira, istakao je zamjenik ministra odbrane u Savjetu ministara Aleksadar Goganović.
Aleksandar GoganovićFoto: RTRS
Američke sankcije NIS-u stupile na snagu; Vučić: Nastavljamo razgovore sa SAD, očekujemo reakcije Moskve
Uvođenje sankcija NIS-u donosi teške posljedice za Srbiju, rekao je na konferenciji za novinare predsjednik Srbije Aleksandar Vučić.
Naftna industrija Srbije (NIS) (foto:TANJUG/ NIS/ STOJAN VAŠEV/ nr)
– Građani Srbije treba da razumiju da ovo nije upereno protiv pojedinca, ili nekog iz državnog parata, već će ovo da pogodi svakog građanina zemlje, zato moramo da budemo jedinstveni, kako bi svi zajedno pronašli najbolje riješenje – poručio je Vučić.
Predsjednik Srbije je naglasio da se razgovaralo i da će se nastaviti razgovarati sa američkim partnerima.
– Što se goriva tiče do nove godine garantujemo da neće biti nikakvih problema, kada su u pitanju derivati nafte – dizel, benzin, bezolovni, mazut svega što je potrebno imamo dovoljno u rezervama. Procijena je da Rafinerija u Pančevu bez dotoka nafte može da radi do 1. novembra – poručio je Vučić.
Vučić je naglasio da će zamoliti ruske prijatelje da još jednom razmisle o posljedicama sankcija za Srbiju.
– Treba da zajedno sa nama pokušaju da pronađu rješenje, ali kao predsjednik Republike nemam pravo da dozvolim da moj narod pati ni kriv ni dužan i to neću da dozvolim – istakao je Vučić.
“Potrebna sjednica sa akcionarima NIS-a, mazuta imamo za 120 dana”
Vučić je izjavio da je potrebna vanredna sjednica akcionara NIS-a, odnosno s predstavnicima ruske strane, kako bi se razmatralo na koji način se mogu uvoziti naftni derivati i da li rafinerija može da ih prerađuje.
– Nijedan avio-prevoznik od jutros ne koristi ruske naftne derivate. Uspjeli smo da riješimo problem u saradnji sa kuvajsko-britanskom kompanijom – naveo je Vučić.
Prema njegovim riječima, rezervi mazuta imamo za 120 dana, odnosno četiri mjeseca jer smo se, kaže, ponašali odgovorno. Zbog toga, dodaje, nije bilo povećanja plata i penzija.
– Sve je puno do vrha. EPS ima 57 miliona tona mazuta i to je dovoljno. Ponašali smo se odgovorno, ali će biti problema -ističe Vučić.
“Strane banke će tražiti otplatu kredita, plate u NIS-u biće problem”
Vučić kaže da NIS ima dovoljno finansijskih sredstava, kako na svom računu, tako i na računu u Poštanskoj štedionici, gdje su sredstva oročena. Ipak, strane banke će tražiti otplatu kredita.
Prema njegovim rečima, NIS će danas radnicima isplatiti plate za oktobar, ali ne i unapred za novembar, kako se prethodno nadao.
– Nadao sam se da će biti dovoljno odgovorni da isplate plate i za novembar, ali je očigledno bilo drugačijih stavova. Pitaćemo Ruse, ali će to svakako predstavljati veliki problem – naveo je Vučić.
Kako je tržište Srpske i BiH dočekalo sankcije NIS-u?
Tržište Republike Srpske i BiH je spremno dočekalo sankcije NIS-u, poručuju iz Privredne komore Republike Srpske. Ako ne bude bilo dodatnih komplikacija, kažu, trenutno ne vide problem sa snabdijevanjem domaćeg tržišta.
– Mi smo već suočeni sa obustavom isporuka iz Pančeva već nekih 10-ak dana, kao što vidite to se nije ni odrazilo na isporuke, ni na snabdijevanje, kao ni na cijene na maloprodajnim objektima. Nadamo se da ćemo u tom režimu i nastaviti poslovanje – istakao je predsjedavajući Grupacije za promet naftom i naftnim derivatima u Privrednoj komori Republike Srpske Đorđe Savić.
Vučić je rekao da su pokrenute sve procedure da se izgradi naftna infrastruktura od Novog Sada do Alđa u Mađarskoj u naredne dvije godine.
FIFA kaznila Fudbalski savez BiH, ispadi na stadionima
Svjetska fudbalska federacija kaznila je Fudbalski savez BiH sa oko 115.000 KM zbog propusta na dvije kvalifikacione utakmice za Svjetsko prvenstvo 2026. godine.
FIFA (Foto: EPA/ENNIO LEANZA)
Najveći dio sankcije odnosi se na meč protiv San Marina, koji je 6. septembra odigran u Sarajevu. Fifa je tada izrekla kaznu od oko 72.000 KM zbog neprimjerenog ponašanja navijača.
Prema disciplinskom izvještaju, publika je tokom utakmice bacala razne predmete, koristila pirotehniku i isticala poruke koje se ne uklapaju u duh sportskog takmičenja.
Tri dana kasnije na “Bilinom polju” u Zenici, BiH je ugostila reprezentaciju Austrije. Fifa je optužila Savez za rasističke i diskriminatorne ispade, kao i za propuste u organizaciji i obezbjeđenju utakmice.
Zbog toga je Fudbalski savez BiH dobio dodatnu kaznu od oko 42.000 KM, uz obavezu da sprovede plan prevencije i edukacije koji bi trebalo da spriječi slične incidente u budućnosti.
Fifa je u saopštenju na zvaničnom sajtu istakla da se ovakvi incidenti nikako ne smiju tolerisati i da nacionalni savezi imaju odgovornost da osiguraju bezbjedno i inkluzivno okruženje na stadionima.
Ovo nije prva kazna za Fudbalski savez BiH, prošlog mjeseca Fifa je izrekla sankciju od 38.000 KM zbog sličnih propusta tokom prethodne utakmice protiv San Marina.
Đoković u polufinalu mastersa u Šangaju
Najbolji teniser svijeta svih vremena Novak Đoković plasirao se u polufinale turnira u Šangaju iz masters serije, pošto je u dva sata savladao Belgijanca Zizua Bergsa.
Novak Đoković (foto: EPA/ALEX PLAVEVSKI)
Po setovima je bilo 6:3, 7:5, a meč je trajao jedan čas i 50 minuta.
Đokovića u polufinalu mastersa u Šangaju čeka Valentin Vašero. Teniser iz Monaka pobijedio je Danca Holgera Runea rezultatom 2:1 (2:6, 7:6(7:4), 6:4) u četvrtfinalu mastersa u Šangaju.
Sa četiri osvojene titule i pet odigranih finala, Novak Đoković je najuspješniji igrač u istoriji mastersa u Šangaju, koji je prvi put organizovan 2009. godine.
Posljednji pehar u Šangaju srpski teniser je podigao 2018, dok je prošle godine u finalu poražen od Italijana Јanika Sinera.
Đoković je prvi na večnoj listi i po ukupnom broju masters titula, pošto ih ima 40. Najmanje dva puta osvojio je svaki od devet aktivnih masters turnira, čime se niko drugi ne može pohvaliti.
Pozorište izvan vremena – počeo dvadeseti Joakimfest
Počelo je dvadeseto izdanje međunarodnog pozorišnog festivala „Joakimfest“ u Kragujevcu. Ovogodišnji program pod nazivom „Pozorište izvan vremena“ predstaviće umetnike iz Italije, Slovenije, Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije.
Svake godine u oktobru Joakimfest kragujevačkoj publici donosi savremene i tematske predstave iz Srbije i regiona. Sada je ušao u zrelost treće decenije i nastavlja dalje.
Pripremili Bojana Delibašić i Ilija Rakić
Izbor predstava u burnom vremenu punom nerazumevanja predstavljao je ozbiljan izazov za selektora, koji se odlučio da 20. rođendan festivala otvori italijanska predstava, Pet teškoća u pisanju istine.
Tekst je nastao 1934. godine nakon Hitlerovog dolaska na vlast. Na sceni samo jedna glumica.
„Tekst je korespondencija sa današnjom svetskom situacijom. Na sceni je fotograf, Italijan koji se trudi da prikaže sve što se danas dešava u svetu, a tiče se različitih vidova protesta i pobuna među nacijama“, navodi Agata Tomšić, iz italijanske pozorišne trupe “ErosAntEros“ iz Ravene.
U sledećih pet večeri na velikoj sceni naći će se glumci Severne Makedonije, Crne Gore i Srbije, a kao i svake godine na festivalu je bogat prateći program. Za početak izložba plakata koji su obeležili prethodnih deset festivala.
„Ove predstave karakteriše vrlo visoka estetska vrednost. Pre svega glumačke izvedbe, ali i naravno i rediteljskih postavki. I to je ono što je bio motiv da ove predstave ponudimo kragujevačkoj publici, koja zna šta je pozorište, zna šta je festival i bori se za njega“, ističe Miloš Latinović, selektor Joakimfesta.
„U pozorištu za decu i mlade biće održana predstava Ja sam Akiko. Ono što je interesantno je da ćemo isto organizovati jednu okruglu stonosnu tribinu pod nazivom umetnošću doma mentalnog zdravlja, a takođe i promociju knjige Andraša Urbana“, rekao Aleksandar Štajn, direktor Knjaževsko-srpskog teatra.
Od osnivanja festivala do danas na Joakimfestu je izvedeno preko 150 predstava iz 26 zemalja sveta, u kojima je učestvovalo više od 700 pozorišnih stvaralaca. Tročlani žiri i na ovogodišnjem festivalu dodeliće dve nagrade – Gran-pri Joakim Vujić za najbolju predstavu u celini i Specijalnu nagradu grada Kragujevca.
Kako smanjiti rast nejednakosti koji donose nove tehnologije: Širenje, oporezivanje i zabrana
Koje mere treba preduzeti kako bi se zaustavio ili ublažio rast nejednakosti u prihodima koji donose nove tehnologije? Postoje tri načina na koja se to može učiniti: širenjem raspodele vlasništva nad kapitalom tako da efekat rasta kapitalnog udela ne osete samo najbogatiji; većim oporezivanjem najviših prihoda kapitala nego što je to sada slučaj; i zabranom određenih novih finansijskih aktivnosti koje donose prihod učesnicima ali su „direktno neproizvodne“.
_493x740 "Суперкомпјутер")
Superkompjuter “Jupiter” predstavljen u „Istraživačkom centru Julih“ u Nemačkoj septembra 2025, najbrži kompjuter u Evropi i 4. na svetuProblem. Nova tehnologija, kao i sve tehnološke inovacije od industrijske revolucije naovamo, ima generalno za cilj da zameni ljudski rad mašinama. U tom pogledu veštačka inteligencija suštinski se ne razlikuje od automatizovane predilice uvedene u tekstilnu industriju 1820-ih godina: ona zamenjuje ljudski rad, mada to danas čini na mnogo višem nivou ljudskih veština. (Na mnoge načine ovakav razvoj je bio predvidljiv, jer je tokom istorije dolazilo do konstantnog porasta nivoa veština koje su bile zamenjivana mašinama – počevši od nekvalifikovanih i repetitivnih poslova koje su nekada obavljali robovi, pa sve do sve složenijih oblika rada.)
Sa stanovištva raspodele dohotka, problem je u tome što zamena rada kapitalom dovodi do toga da sve veći deo nacionalnog dohotka odlazi vlasnicima kapitala. Ovo, prevedeno na konkretne ljude koji taj dohodak primaju, znači da preduzetnici, pronalazači novih mašina i investitori u nove tehnologije dobijaju nesrazmerno više. Investitori su, po definiciji, ljudi koji poseduju kapital i pripadaju najvišim slojevima u raspodeli dohotka. Zbog toga povećanje udela kapitala u ukupnom dohotku gotovo neminovno vodi ka povećanju ukupne nejednakosti u prihodima.
To, naravno, nameće pitanje: koje mere treba preduzeti kako bi se zaustavio ili ublažio rast nejednakosti u prihodima? Postoje tri načina na koja se to može učiniti: širenjem raspodele vlasništva nad kapitalom tako da efekat rasta kapitalnog udela ne osete samo najbogatiji; većim oporezivanjem najviših prihoda kapitala nego što je to sada slučaj; i zabranom određenih novih finansijskih aktivnosti koje donose prihod učesnicima ali su „direktno neproizvodne“.
U nastavku ću razmotriti ove tri mogućnosti.
Finale trke robota na 100 metara tokom Svetskih igara humanoidnih robota u Pekingu, Kina, 17. avgusta 2025.Širenje vlasništva kapitala
Kapital je izuzetno koncentrisan. Donji grafikon pokazuje da, u proseku, 77 odsto domaćinstava u razvijenim i srednje razvijenim ekonomijama nema nikakve ili ima skoro nikakav prihod od kapitala u gotovini („skoro nikakav“ znači manje od 100 dolara po osobi godišnje). Važno je napomenuti da se ovde pod kapitalom podrazumeva isključivo finansijski ili produktivni kapital koji vlasniku donosi novčani prihod. Dakle, to se ne odnosi na bogatstvo u širem smislu, koje obuhvata, na primer, nekretnine, nakit, umetnička dela, nameštaj i slično.
Zemlje sa najširom raspodelom prihoda od kapitala, odnosno sa najmanjim udelom domaćinstava koja nemaju kapitalne prihode, jesu Norveška, Južna Koreja i (što je zanimljivo) Kina. Ipak, čak i u tim zemljama, oko polovina domaćinstava ne ostvaruje nikakve prihode od kapitala. U Sjedinjenim Američkim Državama taj procenat iznosi skoro 60, dok u drugim razvijenim zemljama prelazi 70%. (O tome sam detaljnije pisao ovde.)
Izvor: Luxembourg Income Study (podaci o prihodima pojedinačnih domaćinstava dati su prema istraživanjima sprovedenim između 2018. i 2023. godine; prosek od 77 procenata je ponderisan prema veličini stanovništva)Problem u vezi sa veštačkom inteligencijom, kao što je već pomenuto, je sledeći: ako tako mali broj ljudi poseduje finansijski i produktivni kapital, od njegovog rastućeg značaja imaće koristi oni koji već imaju kapitalne resurse, a to će dodatno osnažiti one najbogatije i povećati nejednakost. (Čak i ako se broj domaćinstava bez prihoda od kapitala ne poveća, dovoljno je da se najbogatiji još više obogate, pa da nejednakost poraste.)
Kako proširiti vlasništvo nad kapitalom? Ovo pitanje je ranije već bilo razmatrano, ali bez većih rezultata. Margaret Tačer je govorila o „kapitalizmu za narod“. To se uglavnom završilo privatizacijom državnih stanova. Planovi za akcije zaposlenih (ESOP) u SAD bili su još jedan način da se vlasništvo proširi na radnike. Rezultati su takođe bili mali, ali, kao što je Izabel Sovil istakla, to je uglavnom zbog toga što davanje akcija radnicima nije bilo finansijski podstaknuto: ako bi kompanije imale poreske olakšice kada dele akcije radnicima, verovatno bi bilo više ESOP planova. Zapravo, nema očiglednog razloga zašto izvršni direktori treba da budu plaćeni akcijama kompanije, a radnici ne.
U nekim zemljama su privatni penzioni fondovi korišćeni ne samo da bi se izbegli potencijalno finansijski neodrživi sistemi sa definisanim naknadama, već i da bi se raspodelio prihod od kapitala. Na primer, kao što se vidi na gornjem grafikonu, u Ujedinjenom Kraljevstvu udeo domaćinstava bez prihoda od kapitala smanjuje se sa 84% na 79%, kada se uračunaju prihodi od privatnih penzija.
Stepen globalne nejednakostiSve ove metode mogle bi se koristiti sa jasnim ciljem da se vlasništvo nad kapitalom proširi na veći broj ljudi i time ublaži rast nejednakosti, koji bi gotovo automatski usledio sa većom primenom novih tehnologija, uključujući i veštačku inteligenciju.
Oporezivanje najviših prihoda od kapitala
Još jedan prilično očigledan način da se obuzda rast nejednakosti jeste da se kapital više oporezuje. Često se porez vidi kao jedino rešenje, ali, kao što sam implicitno već naveo, oporezivanje treba da bude samo jedan od mogućih pristupa. Nijedan problem ne može se rešiti isključivo oporezivanjem.
Paradoksalno, prihodi od kapitala u SAD trenutno se oporezuju po nižim stopama nego prihodi od rada: na primer, marginalna poreska stopa na prihod od rada do 100.000 dolara godišnje iznosi 24%, a za kapital 15%; za prihode preko 400.000 dolara razlika je još veća: 35% naspram 15%. Više o tome možete pročitati u sjajnoj knjizi Rej D. Medof Drugi stalež: Kako je poreski zakon stvorio američku aristokratiju (The Second Estate: How the Tax Code Made an American Aristocracy). Dakle, postoji veliki prostor za povećanje poreza.
Rej MedofDrugi pristup, na mnogo načina sličan oporezivanju, jeste direktno vlasništvo države u novim tehnologijama ili inovacijama kojima je država značajno finansijski doprinela – gde je država, u stvari, mogla biti „anđeoski investitor“ (neko ko ulaže svoj novac u startape ili male firme u ranoj fazi razvoja, često u zamenu za vlasnički udeo u toj kompaniji). Takvi doprinosi često ostaju nepriznati.
Marijana Macukato je to ubedljivo dokazala na primeru mnogih kompanija iz Silicijumske doline u SAD. Verovatno se slična stvar dešava i danas, i vlade ne bi trebalo da se stide da potvrde svoje pravo na deo prihoda od kapitala. Odluka američke vlade da preuzme značajan udeo u kompaniji „Intel“ može se posmatrati upravo u ovom svetlu. Direktno vlasništvo države je još lakše opravdati u zemljama kao što je Kina, gde je uloga države, direktna i indirektna, u podršci inovacijama još veća.
Zabrana štetnih novih tehnologija
Poslednji način da se spreči da nove tehnologije povećaju nejednakost jeste da se zabrane neke spekulativne aktivnosti koje su direktno „neproduktivne“. Ovo je svakako najteži i najradikalniji način i treba ga koristiti vrlo oprezno. Ipak, ne treba ga isključiti kao opciju.
Šta je „neproduktivna“ aktivnost u ekonomiji, teško je precizno odrediti. Teoretski, svaka aktivnost i svaki prihod koji proizilazi iz dobrovoljnih transakcija između ekonomskih aktera je opravdan. Ali u praksi postoje ograničenja. Prodaja droge ili oružja je u mnogim zemljama zabranjena, iako se obe mogu posmatrati kao aktivnosti između dobrovoljnih učesnika.
Android na Moskovskom startap samitu u SberSitiju, 1. oktobra 2025.Sa novim tehnologijama, međutim, postoje aktivnosti (vezane za kriptovalute i finansijske spekulacije generalno) čiji je jedini cilj spekulacija. One ne povećavaju količinu dobara ili usluga, niti očigledno poboljšavaju raspodelu resursa. Mnoge takve aktivnosti više lične na lutriju: neki se bogate, a mnogi osiromašuju. Kao što je Adam Smit u jednom malo primećenom pasusu primetio pre više od 250 godina: što je lutrija veća, to je više gubitnika.
Opcija zabrane ne bi trebalo da se odbaci, ali treba je primenjivati mudro i samo u ekstremnim slučajevima – kada je, na primer, oporezivanje teško ili je aktivnost toliko štetna ili puna negativnih spoljnih efekata da zabrana može biti opravdana.
Kombinovanjem ova tri pristupa, u različitim proporcijama i u različito vreme, vlade mogu imati šansu da rast nejednakosti u prihodima drže pod kontrolom, a da pritom ne sputavaju inovacije ni uvođenje novih tehnologija.
Zbogom Šole, šmekeru, divni dečače i – hvala… Poštovaoci Šotrinog dela opraštaju se od čuvenog reditelja
Kolege i prijatelji opraštaju se od reditelja Zdravka Šotre.
Reditelj i scenarista Zdravko Šotra koji je potpisao preko 120 televizijskih i filmskih ostvarenja velike gledanosti kako na televiziji, tako i u bioskopima, preminuo je u 93. godini. Brojne kolege i prijatelji opraštaju se od Šotre uz poruke saučešća porodici.
Sloboda Mićalović koja je u Šotrinim ostvarenjima imala brojne zapažene uloge, oprostila se od reditelja i napisala na Instagramu: „Dragi Šole, hvala je malo za ono šta si ti za mene uradio, i koliko smo se voleli i poštovali. Ali ipak, hvala na svakom filmu, seriji, dokumentarcu, intervjuu, knjigama, emisijama na ganganju u Trebinju, na šest sati hodanja bez pauze po Parizu kako bi mi pokazao što više stvari, na divnim pričama, na ulogama, na poverenju koje si mi ukazao, na velikom i pravom prijateljstvu”
Glumica Katarina Žutić napisala je na profilu na Instagramu: „Dragi šmekeru, gore te željno čekaju tvoji stari glumci. Mi koji smo imali sreće da radimo sa tobom, znamo koliko si voleo glumce. Počivaj u miru”.
I glumica Nataša Ninković koja je sarađivala sa Šotrom oprostila se od reditelja rečima: „Zbogom divni dečače”.
Ljubomir Bulajić, glumac, povodom smrti Zdravka Šotre, objavio je na Instagramu: Šta tebi čovek da kaže, koji si proživeo sve… Srećom nisam ti ostao dužan, sve što sam imao da ti kažem, znao si, rekao sam ti za života. Putuj i hvala ti na svemu, a posebno na početku! Neću ti zaboraviti da si terao šminkerke da mi docrtavaju brkove pred popodnevno gostovanje na televiziji jer – tako više ličim na kralja”.
I kreatorka Verica Rakočević oprostila se od čuvenog reditelja: „Zbogom Šole. Dragoj Nedi i porodici iskreno saučešće”.
Muzičarka Bilja Krstić, objavom na Fejsbuku, uputila je Šotri poslednji pozdrav: „Dragi Šotra, zahvalna sam na svemu, dao si priliku Bistriku i meni, i obeležio put, koji nam je otvorio svet”.
U Prištinu stigli turski dronovi-samoubice; Vučić: Turska brutalno krši povelju UN i rezoluciju 1244
Premijer u tehničkom mandatu u Prištini Aljbin Kurti objavio je da su kontejneri sa hiljadama kamikaza turskih borbenih dronova “skajdager” danas stigli na aerodrom u Prištini, tri meseca pre roka. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da Turska brutalno krši Povelju UN i Rezoluciju 1244 i kontinuirano naoružava Prištinu.
U Prištinu stigli turski dronovi-samoubice; Vučić: Turska brutalno krši povelju UN i rezoluciju 1244
Predsednik Srbije je na mreži Iks napisao da je zgrožen takvim potezom Turske.
Pripremile Jelena Baranin i Nikolina Rakić
“Zgrožen sam ponašanjem Turske i brutalnim kršenjem Povelje UN i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, kao i kontinuiranim naoružavanjem vlasti u Prištini. Sada je potpuno jasno da Turska ne želi stabilnost na Zapadnom Balkanu i da ponovo sanja o obnovi Osmanskog carstva. Srbija je mala zemlja, ali razumemo njihove prave namere”, napisao je Aleksandar Vučić.
Petković: Beograd dobro razumeo poruku
Reagovao je i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković ponovivši da je Turska naoružavanjem Prištine direktno prekršila Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN, prema kojoj je KFOR jedina oružana sila na KiM.
Upitao je i protiv koga je uperena militarizacija Prištine i “davanje ubojitog oružja u ruke piromana Aljbina Kurtija, ako ne protiv mirnog srpskog naroda”?
Petković je istakao da nije slučajno što su dronovi Kurtiju isporučeni tri meseca pre roka i to “svega nekoliko dana pred lokalne izbore”, kako bi se prištinskom premijeru u tehničkom mandatu pružila “neophodna podrška pred izbore 12. oktobra da bi bio u prilici da nastavi da teroriše srpski narod”. Naveo je i da je Beograd dobro razumeo ovu poruku i da će nastaviti da odgovorno čuva mir i stabilnost, uprkos oružanim savezima koji se stvaraju na štetu mira i predstavljaju direktnu pretnju.
Turski dronovi-samoubice stigli na prištinski aerodrom
Aljbin Kurti koji je na svom Fejsbuk nalogu objavio da su dronovi stigli u Prištinu napisao je da su desetine pripadnika bezbednosnih snaga obučeni za upotrebu dronova turske kompanije “Bajkar”.
“Ovi samoubilački dronovi, poznati i kao RTF Skajdager FPV koje smo nabavili, su borbeni dronovi opremljeni eksplozivnim uređajima sa ciljem pogađanja pokretnih i statičkih neprijateljskih ciljeva. Kupovinom ovog kontingenta bespilotnih letelica, pored dronova TB2 “bajraktar” i “puma”, nastavljamo da povećavamo udarnu moć naše vojske sa ciljem izgradnje sposobne i koherentne sile sa novim tehnološkim dostignućima i savremenom taktikom ratovanja”, naveo je Kurti.
TRI GIGANTA NEĆE DA POTPIŠU NOVI UGOVOR SA EVROLIGOM! NEDOUMICA OKO SEZONE 2026/27
_(1).jpg.webp)
Diže se temperatura unutar elitnog takmičenja, jer isplivavaju važne informacije…
Dolazak NBA Evrope ponovo je goruća tema u košarkaškom svetu, pa se samim tim postavlja pitanje kako će izgledati i kada će početi novo takmičenje na Starom kontinentu, iz Katalonije stiže vest da su španski giganti ponovo odbili da produže ugovor sa Evroligom!
Kako piše Mundo Deportivo, pritisak na dva najveća španska kluba da ‘žvrljnu’ novi ugovor na 15 godina povećao se tokom sastanaka u Barseloni u ponedeljak i utorak, međutim ni Real Madrid, ni Barseloni, nisu poklekli.
U Evroligi evidentno postoji određeni strah da bi NBA Evropa mogla da pokupi najveće klubove sa ove strane Atlantika, zbog čega se i traže potpisi 13 suvlasnika elitnog takmičenja, a to su Real, Barsa, Baskonija, Panatinaikos, Olimpijakos, Efes, Fenerbahče, Armani, Makabi, Žalgiris, Bajern, Asvel i CSKA. Njihovi sadašnji ugovori sa Evroligom ističu na leto 2026. godine.
Zanimljivo, Evroliga je pre više od godinu dana objavila da su svi suvlasnici već parafirali produžetak saradnje, međutim Mundo Deportivo tvrdi da to nije tačno, odnosno da to još nisu učinili Real Madrid, Barselona i Fenerbahče. Ono što je takođe važno, neki klubovi su u novi ugovor tražili da se ubace i izlazne klauzule.
Problem koji bi mogao da zadesi pomenuti triling je taj što, prema rečima generalnog direktora NBA za Evropu i Aziju Džordža Ajvazoglua, novo takmičenje neće početi pre oktobra 2027. godine, što znači da bi klubovi imali ‘praznu’ godinu u Evropi.
Real, Barsa i Fener imaju suštinski rok do 30. juna 2026. godine da produže saradnju, mada od ostalih već stižu molbe da to učine i ranije, kako bi se na vreme krenulo sa pripremama za takmičarsku 2026/27.
Mundo Deportivo ističe da Real i Barselona, ipak, neće sigurno potpisati ništa u skorije vreme, pogotovo ne ugovor na 15 godina! Oni bi, u najboljem slučaju, igrali Evroligu do leta 2027. godine, posle čega bi hteli da imaju slobodu da izaberu između dva takmičenja.
Sada ostaje da se vidi da li će Evroliga pristati da ovim klubovima dozvoli da odigraju još tih godinu dana, bez garancija da će se partnerstvo nastaviti. Svakako, evropskoj košarci tek sada sledi jako komplikovan period…
EVROLIGA – 3. kolo
Sreda:
20.05: (1,45) Hapoel Tel Aviv (16,0) Makabi Tel Aviv (3,20)
Četvrtak:
20.30: (2,40) Olimpija Milano (15,0) Monako (1,70)
20.30: (1,60) Partizan Mozzart Bet (16,0) Anadolu Efes (2,65)
20.30: (3,20) Baskonija (16,0) Panatinaikos (1,45)
20.45: (1,50) Pariz (16,0) Virtus Bolonja (3,00)
21.00: (1,07) Real Madrid (25,0) Asvel (9,00)
Petak:
19.45: (1,30) Fenerbahče (17,0) Crvena zvezda (4,10)
20.15: (1,25) Olimpijakos (17,0) Dubai (4,70)
20.30: (1,80) Bajern Minhen (15,0) Žalgiris (2,25)
20.30: (1,35) Barselona (16,0) Valensija (3,70)
*** Kvote su podložne promenama
SAŠA OBRADOVIĆ SE VRAĆA U CRVENU ZVEZDU!
Iskusni stručnjak vraća se na Mali Kalemegdan posle pet godina i preuzima palicu od Janisa Sferopulosa, piše Telegraf
Crvena zvezda je definitivno rešila da se raziđe sa Janisom Sferopulosom, a ekspresno je i našla njegovog naslednika. Kako piše Telegraf, to će biti Saša Obradović.
Kroz medije se provlačilo i ime Dejana Radonjića, ali se klub sa Malog Kalemegdana očigledno ipak odlučio za bivšeg trenera Albe i Monaka, ali i čoveka koji je na klupi crveno-belih radio od leta, pa do kraja kalendarske 2020. godine.
Sferopulos je preuzeo Zvezdu pred kraj 2023. godine i u prvoj sezoni je osvojio tripla-krunu, dok je u drugoj uveo crveno-bele u plej-in Evrolige što je definitivno iskorak u odnosu na prethodne godine. Međutim, Beograđani su ispali u polufinalu ABA lige i Superlige Srbije, što je bio pokazatelj da nešto ne funkcioniše.
Uprava je ipak rešila de veruje grčkom stručnjaku, dala mu je odrešene ruke da sastavi tim po volji, ali je Crvena zvezda počela sezonu sa 0-2 u Evroligi, a kap koja je prelila čašu jeste poraz od Zadra na otvaranju ABA lige. Posle tog poraza Mozzart Sport je prvi najavio smenu na klupi Crvene zvede uz mogućnost da Sferopulos vodi ekipu još protiv Fenerbahčea u petak.
Da se okrenemo Obradoviću, pred kojim nije nimalo lak zadatak. Naime, ne samo da nije selektirao ekipu, već je Zvezda trenutno poslednja na tabeli Evrolige, uz startni poraz u ABA ligi. Moraće brzo da prilagodi igrače svom sistemu, jer crveno-beli treba što pre da izađu iz početne rezultatske krize.
Iako je Obradović i u prvom mandatu okarakterisan kao iskusan trener, period u Monaku sigurno je bio od velikog značaja za srpskog stručnjaka. U Kneževini je konstantno sarađivao sa odličinim individualnim igračima koje je morao da kontroliše (čitaj: Majka Džejmsa), a to mu je i te kako dobro išlo jer je uspeo da odvede Monako na Fajnal for 2023. godine.
Prošle godine je nešto lošije započeo sezonu sa Monakom i predsednik Aleksej Fedoričev i generalni menadžer Oleksej Jefimov su rešili da mu daju otkaz. Od tada je bez angažmana, dovodio se u vezu sa nekoliko evroligaških klubova, ali je rešio da malo odmori i sačeka pravu ponudu.
Očigledno smatra da je to Crvena zvezda, klub za koji navija. Način na koji se razišao sa crveno-belima u decembru 2020. godine nije bio slavan i sve do januara 2023. se mislilo da navijači i on nisu u dobrim odnosima. Međutim, tada je Monako gostovao Crvenoj zvezdi u dvorani “Aleksandar Nikolić”, a kada je Obradović izašao na teren pozdravljen je gromoglasnim aplauzima.
On nije odmah na njih odgovorio, što je nateralo navijače da krenu da skandiraju njegovo ime. Obradović je stajao, nije znao kako da reaguje, a onda ga je srce navelo da dođe do centra terena, sagne se i poljubi grb Crvene zvezde. Tim aktom je ponovo ušao u srca svih Delija i kako je sam rekao te večeri se vratio u crveno-belu porodicu.