Politehnički univerzitet u Cirihu odbio je da Milevi Marić posthumno dodeli diplomu. Kažu to im nedozvoljavaju univerzitetska pravila. Inicijativu o posthumnoj dodeli diplome pokrenula je italijanska fizičarka, novinarka, glumica Gabrijela Greizon.Tekst objavljen u rimskom dnevniku Republika Gabrijela Greizon počinje konstatacijom da je to „trebalo da bude jedna lepa priča, koju bismo s ponosom pričali mladim generacijama kao primer definitivnog preokreta, simbol lepog kraja, pružajući mladima mogućnost da sanjaju svoje velike snove“.Ali hoćeš. „Ono što se desilo Milevi Marić doživele su mnoge žene početkom 20. veka, jer su takva bila pravila“, piše u odgovoru Politehničkog fakulteta u Cirihu na zahtev Greizonove da se Milevi Marić posthumno dodeli diploma.

Marija Kiri, Hedi Lamar, Mileva Marić

Neobična priča počinje pre nekoliko godina kada je italijanska fizičarka Gabrijela Greizon, diplomirala nuklearnu fiziku na Univerzitetu u Milanu, kao istraživač radila je dve godine u Politehničkoj školi u Parizu, odlučila da popularizuje nauku, zbog čega postaje „pop star italijanske fizike“.Glavni krivac nove sfere Gabrijelinog interesovanja je zajednička fotografija najznačajnijih naučnika u svetu sa jednog kongresa iz 1927.godine. Na fotografiji je samo jedna žena Marija Kiri.

Gabrijela intezivno počinje da istražuje živote i rad poznatih naučnika i razotkriva niz veoma značajnih činjenica, pre svega o ženama u nauci, koje su neverovatnom snagom uma pokušavale da se izbore za svoj profesionalni prostor u krajnje muškom svetu nauke. Nastaje prva knjiga italijanske fizičarke O Mariji Kiri i Hedi Lamar ja ću vam pričati.Široj publici familijarno je ime Marija Kiri. Jedna je od najznačajnijih naučnica, koja je otvorila vrata sveta boginje Atine teorijom radioaktivnosti, otkrila je i dva hemijska elementa: radijum i polonijum.

Jedina žena koja je dobila dve Nobelove nagrade, prva žena sa titulom doktora fizike, prva žena profesor na Sorboni, ali sve to je bilo nedovoljno da postane član Francuske Akademije nauka. Odlučujući faktor za ulazak u najuzvišeniji hram nauke bila je polna pripadnost.U naučnoj sferi lepota ne da se nije uopšte kotirala, već je bila otežavajući faktor u skladu sa vladajućom predrasudom: ako je lepa nije pametna.

Greizon tvrdi da je taj stav u potpunosti opovrgla Hedi Lamar. Zanosna, lepa holivudska glumica, 1941. godine registrovala je patent  Tehnologije proširenog spektra, koji je koristila američka vojska protiv nacista u tajnim bezičnim komunikacijama. Bez Hedinog otkrića ne bi bio moguć današnji razvoj digitalnih komunikacija.

Gabrijela Greizon, u Cirihu i Berni u arhivima instituta i fakulteta, nastavlja istraživački rad posvećen životu Alberta Anštajna i upoznaje Milevu Marić.

Opčinjena je njenim naučnim radom, ali i šokirana nepravdama prema Milevi, kako od strane njenog muža Anstajna tako i naučne sredine i kolega.

Jer svi su bili opijeni Anštajnovim umom, dok niko nije govorio o Milevinom izuzetnom talentu za matematiku.

Bila je peta žena koja je krajem 19 veka upisala Saveznu visoku tehničku školu u Cirihu, danas Politehnički univerzitet, koji je za Milevu bio najlepše mesto na svetu, ako se izuzmu voćnjak u kome Njutn otkriva gravitaciju usled pada jabuke i Arhimedova kada u kojoj je uskliknuo Eureka.

Gabrijela pronalazi nepoznate činjenice u arhivima, koje potvrđuju da je Mileva imala značajan doprinos u naučnom radu Alberta Anštajna. Tada počinje Gabrijelina borba za delimičnu valorizaciju Milevinog rada. Iz divljenja i revolta zbog Mileve nastaje knjiga Anštajn i ja, a 2018. godine i pozorišni monolog, sa kojim Gabrijela obilazi celu Italiju, a zatim i Evropu.

Arijanina molba

Gabrijela Greizon veoma često drži predavanja iz fizike po raznim školama i univerzitetima širom Italije. Tako je u proleće ove godine o Albertu Anštajnu i Milevi Marić detaljno pričala maturantima jedne gimnazije u gradu Skio u blizini Viđence.

Zatečeni novim činjenicama učenici su posebno bili dirnuti saznanjem da se, zapravo Mileva detaljno bavila istraživanjem u oblasti fotoelektričnog efekta, što je suština Anštajnovog rada o Braunovom kretanju iz 1905. godine dakle, bili su u braku, da bi za taj rad Anštajn 1921.godine dobio Nobelovu nagradu.

Na opasku Greizon da, upravo zbog braka i trudnoće sa prvim zajedničkim detetom, Mileva nije uspela da drugi put položi završni ispit, izgubila je pravo da diplomira.

I ne samo da je izgubila pravo, već je razvodom od Anštajna, postala samo jedna crtica u biografiji najvećeg uma 20 veka, što je još jedna od velikih nepravdi prema ženama u svetu nauke.Tada jedna od učenica, Arijana moli Gabrijelu Greizon da uputi zahtev univerzitetu u Cirihu da Milevi Marić posthumno dodele diplomu, kako bi se bar delimično ispravila nepravda .

Italijanska fizičarka započinje birokratsku avanturu. Stupa u kontakt sa švajcarskim univerzitetom, nailazi na predusretljivost, učtivost i dobru volju.Istovremeno, Greizon posredstvom medija upoznaje italijansku i evropsku javnost sa: životom, radom, nepriznatim naučnim doprinosom Mileve Marić, kao i brojnim nepravdama sa kojima se suočavala, pre svega jer je žena, ostavljena.

Ajnštaj od najvećeg uma do najgoreg muža

Nazalost, krajnje pozitivna namera italijanske fizičarke za sada nema srećan kraj. Nauka je ponovo zatajila.

Kako Gabrijela Greizon objašnjava u tekstu dnevnika  La Republika posle višemesečne prepiske i razgovora sa predstavnicima Politehničkog fakulteta u Cirihu, pre nekoliko dana dobila je zvanično pismo u kome se sa žaljenjem konstatuje „da zbog pravila univerziteta nisu u mogućnosti da Milevi Marić daju posthumnu diploma, jer je dva puta pala poslednji, završni ispit“.

U obrazloženju univerziteta, dalje se navodi da diplomu ne mogu da joj dodele „ni na osnovu kasnijeg angažovanja u nauci, jer ne postoje njeni potpisani radovi“, što je i nemoguće, jer tada početkom 20 veka žene nisu imale pravo da potpisuju radove. Zanimljiv je završni deo pisma Rektorata Politehničkog univerziteta u Cirihu.

„Žao nam je zbog Mileve, ali imala je najgoreg muža, kojeg je žena mogla imati. Anštajn je onemogućavao Milevin put nauke, što se, inače često događalo ženama u tom periodu“, navodi se u pismu univerziteta.Baš zato je, kaže italijanska fizičarka Gabrijela Grezon, podnela zahtev da se Milevi posthumno dodeli diploma, da bar najviše intelektualne institucije jedne zemlje delimično ublaže nepravdu.Neshvatljivo je da, upravo najrazvijeniji deo društva, koji bi trebalo da je i najavangardniji, nije bio spreman da na simboličan, pozitivan način završi priču o Milevi, pružajući nadu mladim generacijama, koje su okrenute nauci, da veruju u svoje velike snove.

Gabrijela Grezon, tvrdi da neće odustati od namere da se izbori za Milevinu diplomu. Tim pre što to ne bi bio izuzetak, jer je nedavno u Velikoj Britaniji posthumno dodeljeno sedam diploma ženama, koje su pre 150 godina, pohađajle Univerzitet u Edinburgu.

IZVOR:RTS.RS

http://www.rts.rs/page/magazine/sr/story/471/svet-poznatih/3729045/ajnstajn–od-najveceg-uma-do-najgoreg-muza-.html