Prvo je Veljko Paunović bio „sigurica“, onda su tokom jučerašnjeg dana naglo skočile šanse Vladana Milojevića, ali niko ne zatvara unapred vrata ni Dejanu Stankoviću. To je realna slika trenutka u Fudbalskom savezu Srbije dva dana posle ostavke Dragana Stojkovića. Sva ostala imena su samo nagađanje i nabrajanje.

Veljko Paunović je, kako se može nezvanično čuti, u jednom momentu, proletos, imao neformalan dogovor sa čelnicima FSS-a. Pre nego što je preuzeo Ovijedo. Ipak, Dragan Stojković je tada „preživeo“ baraž sa Austrijom i ostao na klupi državnog tima. Verujući da taj dogovor od pre nekoliko meseci i dalje važi, u Savezu su ekspresno pomislili da posle Piksijevog odlaska imaju novog selektora – Paunovića. Ipak, dogovora još nema, a u međuvremenu su se pojavila nova imena.

Iznenada je u prvi plan izleteo Vladan Milojević. Za čoveka koji je doktorirao evropske kvalifikacije sa Crvenom zvezdom veruje se da bi bio pravo rešenje za reprezentaciju: da „našteluje“ igru Orlova da ponovo zaliče na tim. Sve ono što nisu bili još od Katara na ovamo. Naravno, pitaju se i Milojević, da li mu se uopšte prelazi na novi posao, kao i klub sa Marakane…

Kandidat kojeg niko ne otpisuje je Dejan Stanković. Dugo ga već Rusi smenjuju u Spartaku, maltene posle svake utakmice koju ne dobije, a na to se nadovezuju i dve suspenzije koje je zaradio zbog crvenih kartona. Pre nekoliko dana je bila „sigurna stvar“ da će Stanković biti smenjen na Upravnom odboru kluba, pa je preživeo. Što samo pokazuje da u fudbalu, ne samo srpskom, ništa nije gotovo dok ne bude gotovo. Ali, pitanje je dokle će ta klackalica u Moskvi trajati.

Od pomenutih kandidata Paunović jedini nema klub. I zato jedino ako se brzometno postigne novi dogovor s njim realno je da Orlovi u petak dobiju novog selektora. Sve kada se sabere, ne bi bilo nikakvo iznenađenje da reprezentacija Srbije sa Zoranom Mirkovićem kao vršiocem dužnosti završi kvalifikacije. Dok se situacija malo ne razbistri…

A, šta vi kažete, koji od trojice kandidata bi bio najbolje rešenje za Orlove?

Dešavanja oko fudbalske reprezentacije Srbije bacile su u drugi plan činjenicu da se Saša Obradović vratio u Crvenu zvezdu. To možda i nije toliko loše, dobio je iskusni trener malo vremena da van očiju javnosti upozna ekipu, uvede igrače u osnove sistema koji gaji i pripremi tim za duplo kolo Evrolige.

Ima Obradović ispred sebe zanimljiv roster. Jeste da povrede kroje sastav za utakmicu sa Žalgirisom (utorak, 20.00), ali oko jedne stvari nema dileme. Čima Moneke je najbolji igrač u ekipi. I baš odnos Obradovića i Monekea može da bude ključ uspeha crveno-belih.

Zašto? Pre svega, Nigerijac i srpski trener su već sarađivali u Monaku u sezoni 2022/23. Nije to tada bilo bajno, iako je Monako igrao Fajnal for Evrolige i osvojio francusko prvenstvo. Obradović se nije previše oslanjao na Monekea kome je davao svega 12 minuta po utakmici. Tokom boravka u Kneževini Čima je samo dva puta u Evroligi uspeo da postigne dvocifren broj poena, a odigrao je 16 utakmica. Baskoniji je ubacio 14, kao i 10 Makabiju. Tada Moneke nije bio toliko poznat u Evropi, međutim delovalo je da Obradović ne pušta zver iz kaveza.

Da je tako i da je jedan od najboljih krilnih igrača Moneke je dokazao u Baskoniji gde je dve sezone igrao na visokom nivou. Prvo pod palicom Duška Ivanovića, a onda i Pabla Lasa. Etablirao se kao legitiman igrač MVP kalibra i minulog leta rešio je da promeni sredinu i potraži novi izazov. Odlučio se da je Zvezda pravi tim za njega.

Nedugo nakon što je klub sa Malog Kalemgdana objavio da u Beograd dolazi Moneke, Saša Obradović je u podkastu “Super Indirektno” govorio o Nigerijcu.
“Ja znam ko je Čima. Ja nisam imao problem sa njim. Generalno, dobar je, ali je egomanijak i voli sebe i dosta stvari gleda kroz statistiku. U Monaku i Baskoniji je bilo onako, veoma nestabilno što se tiče ponašanja, iako je dobar i pametan momak”.

Dodao je da je Moneke neko ko traži loptu.
“Kod mene, kada se bunio se što mu nisam davao da šutira, rekoh mu: ‘Ti da šutiraš? Šta će onda Majk, Lojd i Okobo, oni to rade malo bolje od tebe’. Malo je bio uvređen”.

Ako uzmemo u obzir ove izjave, logično pitanje koje se nameće jeste kako će ovog puta sarađivati Obradović i Moneke. Ipak, iako Saša važi za trenera starog kova, rad u Monaku, pogotovo sa Majkom Džejmsom, pomogli su mu da da se modernizuje i više okrene igračima i njihovim potrebama. Baš takav trener, odnosno više pedagog ili prijatelj, potreban je Monekeu da bi on igrao najbolju košarku.

Ne možemo da kažemo da njih dvojica treba da zakopaju ratne sekire jer očigledno da nisu u svađi, no moraće da izgrade poverenje. Moneke sada nije sedmi ili osmi igrač u rotaciji, nego prvi što je velika odgovornost. Nigerijac treba da dokaže da je dovoljno zreo da vodi tim do plej-ofa Evrolige, a što da ne i dalje od toga.

Da je Moneke malo “odrastao” evidentno je po njegovoj izjavi nakon trijumfa protiv Fenerbahčea kada je dobio pitanje o Obradoviću.
“Očigledno, vreme koje smo proveli zajedno u Monaku nije bilo kako sam ja želeo da bude. Moramo da popričamo i da bude malo drugačije sada nego što je tada bilo. Pričaću sa njim u nedelju, napravićemo da to bude bolje. On hoće da Zvezda bude dobra i ja hoću da Zvezda bude dobra i to je to”.

U dobrom odnosu biće teških momenata. Biće frustracija, neslaganja i svađe. Ali, to je deo života i u dobrim odnosima mora nekada da bude tenzije. Moraju da postoje testovi za taj odnos.

Baš na takvom testu su sada Moneke i Obradović. Ako ga polože, za Zvezdu neće biti granica. Da bi ga položili potrebno je da ego ostane po strani, da ne teraju jedan drugom inat, da Nigerijac prestane da gleda koliko je skokova uhvatio, koliko je faulova iznudio i koliki mu je indeks korisnosti. Važno je samo da na kraju utakmice crveno-beli imaju više poena od protivničke ekipe.

Pobeda i borba su jedino što zanima navijače. Zna to Obradović, i vratio se da bi se borio i pobeđivao. Čima je isto zbog toga došao u Beograd, kao i da na krilima pune Arene nosi crveno-bele do najviših mogućih visina.

Sezona tek sada počinje.