Kanadska ekonomija uspela je izbeći recesiju u trećem kvartalu, prema najnovijem izveštaju statističkog zavoda Kanade , u kojem se navodi da je bruto domaći proizvod, ili BDP, porastao za 0,6 posto od jula do septembra.

Ovo sledi nakon drugog kvartala , u kojem je produktivnost ekonomije pala u proseku za 0,5 posto od aprila do juna.

BDP se u trećem kvartalu oporavio za 2,6 posto u odnosu na isti period prethodne godine, nakon pada od 1,8 posto u drugom kvartalu.

BDP se generalno meri sabiranjem ukupne vrednosti svih roba i usluga proizvedenih unutar granica neke zemlje u određenom periodu.

Većina ekonomista i finansijskih analitičara definise tehničku recesiju kao dva uzastopna kvartala, ili period od šest meseci, u kojem se ekonomija smanjuje umesto da se širi.

Uprkos solidnim glavnim rezultatima, osnovni detalji izveštaja o BDP-u bili su “pomešani”, rekao je u saopštenju Nathan Janzen, pomoćnik glavnog ekonomiste u Royal Bank of Canada, dodajući da sektori izloženi carinama i trgovinskom ratu pokazuju “daljnje znakove stabilizacije”.

Kanadska ekonomija je pretrpela udarac zbog carinske politike američkog predsednika Donalda Trumpa ranije ove godine, posebno u proizvodnom sektoru, što je dovelo do velikog pada BDP-a u drugom kvartalu.

Ali ekonomija se oporavila, kako navodi statistički zavod Kanade i navodi da je izvoz blago porastao dok je uvoz naglo pao, jačajući nacionalni trgovinski bilans u trećem kvartalu.

Agencija takođe navodi da su vladine kapitalne investicije, posebno u nove sisteme naoružanja, podstakle rast u prošlom kvartalu, ali da je usporavanje potrošnje domaćinstava i građevinske aktivnosti neutralizovalo deo dobitaka.

„Glavni rast Kanade izgleda dobro samo na papiru — spoljni uslovi će nastaviti vršiti pritisak na ekonomiju“, rekao je Andrew DiCapua, glavni ekonomista kanadske privredne komore, u saopštenju.

„Trebaće nam snažna domaća potražnja da podnese veći deo tereta — nje jednostavno nije bilo u BDP-u trećeg kvartala. Domaćinstva i preduzeća i dalje zaostaju, a ekonomija nije pronašla zamah koji joj je potreban za prelazak u višu brzinu.“

U oktobru je Banka Kanade snizila kamatnu stopu kako bi pomogla u jačanju ekonomije, za koju je guverner Tiff Macklem rekao da je “oslabljena” tarifama i trgovinskim ratom. To je ujedno bilo i treće smanjenje kamatnih stopa do sada u 2025. godini.

Ovaj poslednji izveštaj o BDP-u bio je veći od rasta od 0,5 posto koji je predvidela centralna banka. Macklem je rekao da čak i uz skroman rast, ekonomija postiže rezultate ispod svog potencijala i dodao da se “neće osećati baš dobro” u narednih nekoliko meseci.

Trideset pet posto poslovnih i finansijskih lidera anketiranih u septembru reklo je da očekuju da će kanadska ekonomija pasti u recesiju u narednih šest meseci, prema anketi učesnika tržišta Banke Kanade za treći kvartal.

SERBIANNEWS/CANADA

Naftovod će iz Alberte ići ka novoj duboka luci za velike brodove na pacifičkoj obali pokrajine Britanska Kolumbija.

Sporazum predviđa da formalni predlog za cevovod mora biti spreman do jula 2026. godine. Uslediće konsultacije, posebno sa autohtonim zajednicama u toj oblasti koje su već izrazile protivljenje naftovodu.

Veće otvaranje ka tržištima sveta, van SAD, deo je strategije premijera Karnija za diversifikaciju trgovine i ublažavanje efekata trgovinskog rata koji vodi američki predsednik Donald Tramp (Trump).

To je i strategija Marka Karnija, izabranog aprila ove godine, za oživljavanje kanadske ekonomije za koju želi da postane „supersila energetike“.

Ali, podrškom izgradnji naftovoda Mark Karni se otvara kritici, čak i unutar sopstvene stranke, uz optužbu da izdaje klimatske obaveze Kanade. Pogotovo što je njegov deklarisani cilj „povećanje proizvodnje nafte i gasa“.

Štaviše, Kanada je najavila da će napustiti ograničenje emisija iz naftnog i gasnog sektora koje još nije stupilo na snagu.

Da bi se suprotstavila kritikama, Kanada je najavila da će pokrenuti „najveći svetski projekat hvatanja ugljenika“.

Ta tehnologija je kontroverzna: njeni kritičari je vide kao izgovor za nastavak sagorevanja fosilnih goriva, a IPCC – Međuvladin panel UN o klimatskim promenama, međutim, smatra hvatanje ugljenika opcijom za smanjenje emisija.

SERBIANNEWS/CANADA