U Brčkom je otvoren 19. Međunarodni sajam privrede. U naredna tri dana, predstaviće se 120 domaćih i regionalnih izlagača. Organizator sajma je Privredna komora distrikta u saradnji sa Privrednom komorom Vojvodine.
Sajam privrede BrčkoFoto: RTRS
Međunarodni dan bijelog štapa – poboljšati kvalitet života slijepih lica
Za slijepe i osobe koje imaju problema sa vidom svaki izlazak iz kuće predstavlja veliki izazov.
Dan bijelog štapa (Foto: Tanjug/Tanja Valič)
Od problema u saobraćaju, poteškoća sa zapošljavanjem, školovanjem, pravom na socijalnu zaštitu.
Oni predstavljaju važan segment našeg društva, i upravo zato, potrebno je sistemski raditi na poboljšanju uslova i kvaliteta njihovog života.
Јedan od najvećih problema slijepih i slabovidih osoba jeste nedostatak presonalnih asistenata.
Svjetlana Forić, imala je tu sreću da dobije asistenta bez kojeg, kako kaže, ne bi mogla zamisliti život.
– Boljih nema, šta god od njih da zatreba može, šta god od njih da zatrebaš, da im se obratiš može, nema problema. Vode me kod ljekara, vode me u šetnju, dižu nalaze što mi je najvažnije – navela je Svjetlana.
Svaki zvučni semafor, svaka rampa, taktilna staza, svaka prilika za posao slijepima mnogo znači.
– Želja nam je da se napravi pješači koridor koji bi bio prilagođen za slijepa lica od centra grada do naših prostorija, naselje Sime Matavulja gdje najčešće članovi dolaze. Mi želimo i da skrenemo pažnju da se personalna asistencija unaprijedi jer postoji velika potreba i to olakšava svakodnevni život slabovidim licima – istakao je Miroslav Mandić, predsjednik Gradske organizacije slijepih Banjaluka.
Sljepoća i problemi sa vidom ih ne sprečavaju da ostvaruju izvanredne rezultate u svijetu sporta.
– Nastupili smo na više sportskih međunarodnih i regionalnih takmičenja u kuglanju, golbalu, govornom pikadu, šahu, gdje smo osvojili 250 pehara i nekoliko stotina medalja u pojedinačnoj konkurenciji – istakao je Radovan Radanović, predsjednik sportskog kluba slijepih “Vid”.
Specijalna biblioteka za slijepe i slabovide je destinacija koju oni rado posjećuju, zato je potrebno unaprijediti pristup, jer arhitektonske barijere nisu samo fizičke, one su i društvene.
– Oni bi onda mogli samostalno da dolaze u naše prostorije čime bi mi zajedno sa njima postali mnogo vidljiviji i na kulturnoj i obrazovnoj sceni – napomenula je Mirela Šarić, direktor Specijalne biblioteke za slijepa i slabovida lica Republike Srpske.
15. oktobra obilježava se Međunarodni dan bijelog štapa, koji predstavlja produženu ruku slijepih lica, a danas savremena tehnologija to podiže na jedan viši nivo.
Američke tarife na drvo iz BC-a sada su više nego za rusko drvo
Premijer Britanske Kolumbije David Eby izdao je oštro upozorenje saveznoj vladi, jer se industrija mekog drveta u provinciji suočava s dodatnim carinama i tarifama iz SAD-a, što je, kako je rekao, mnoge šumarske kompanije ostavilo na “ivici preživljavanja”.
Izvoz drveta iz Britanske Kolumbije u SAD sada suočava s dodatnim porezima od 45 posto.
„Danas označava početak dodatnog napada na radnike, na zajednice, na kanadski šumarski sektor od strane predsednika Donalda Trumpa, dodatnih 10 posto carina na kanadske šumske proizvode“, rekao je Eby na konferenciji za novinare u utorak.
„Ova dodatna tarifa znači da kanadsko drvo ima višu tarifnu stopu koja ide u Sjedinjene Države nego što to ima Rusija. Želim da se to shvati. Da postoji viša tarifa na kanadsko drvo koje ide u Sjedinjene Države, drvo koje je koristilo za izgradnju američkih domova, obezbeđivalo pristupačne i visokokvalitetne građevinske materijale za porodice i vlade širom Sjedinjenih Država, naše prijatelje južno od granice s kojima smo radili rame uz rame, borili se rame uz rame, da imamo lošiji pristup tržištu od Rusije, međunarodnog izopstenika koji je pokrenuo rat na Ukrajinu.“
Eby je rekao da provincija traži od premijera Marka Carney-ja da ovo pitanje učini pitanjem od nacionalnog značaja.
„Doprinos šumarskog sektora kanadskoj ekonomiji je ogroman“, rekao je.
„To pruža veći direktan doprinos kanadskom BDP-u nego autodelovi i čelik. Omogućava više direktnih radnih mesta širom zemlje nego bilo koji od tih sektora. I tako, s ovom dodatnom pretnjom s kojom se suočavamo, znamo da to nije samo, oh, još jedna stvar koju Donald Trump govori. Ovo je direktna prijetnja egzistenciji, postojanju pilana u svakom kutku Britanske Kolumbije.“
„Pozivamo Ottawu da stane uz nas, sve vlade zajedno, kako bi osigurali da hitno ulože više od milijardu dolara koje su se obvezali na šumarski sektor“, dodao je.
“Nema vremena za čekanje. Poslovi i fabrike su u pitanju.”
Ravi Parmar, ministar šumarstva Britanske Kolumbije, rekao je da SAD-u treba drvo iz Britanske Kolumbije i da su tarife napad na egzistenciju. Parmar je rekao da savezna vlada mora da se angažuje.
„Šumarski sektori su na kocki; naš šumarski sektor u Kanadi je na kocki“, rekao je Parmar.
„Radnici, njihova egzistencija u zajednice su u pitanju. Imao sam priliku posetiti toliko zajednica koje zavise od šuma. Bio sam na terenu i već nekoliko godina prisutan u zajednicama šumarskog sektora, i bio sam na terenu kada radnici gube posao. To je neugodno, štetno za tu zajednicu, a najvažnije, štetno je za te porodice.“
SERBIANNEWS/CANADA
Stanković nominovan za najboljeg mladog fudbalera Evrope u izboru Tutosporta
Srpski fudbaler Aleksandar Stanković nominovan je danas za najboljeg mladog fudbalera Evrope “zlatni dečko” za 2025. godinu u izboru italijanskog lista Tutusport.
Aleksandar Stanković (L) – Foto: EPA/ANDREJ CUKIC
Stanković trenutno igra za Klub Briž, a za reprezentaciju Srbije debitovao je prije četiri dana na utakmici protiv Albanije.
Pored Stankovića, u izboru za najboljeg fudbalera Evrope nalazi se još 24 igrača mlađih od 21 godine.
Tu su Pau Kubarsi, Dezire Due, Din Hujsen, Kenan Јildriz, Majls Luis Skeli, Voren Zair-Emeri, Arda Guler, Francisko Mastantuono, Etan Nvaneri, DŽorel Hato, Žeovani Kenda, Estevao, Leni Јoro, Seni Majulu, Niko O’ Rajli, Elis Ben Segir, Viktor Vroholt, Lukas Bergval, Arči Grej, Mamadu Sar, DŽob Belingem, Frančesko Pio Espozito, Rodrigo Mora, Đovani Leoni.
Nagradu je prošle godine dobio fudbaler Barselone Lamin Јamal, koji se prema pravilima nije ponovo našao u konkurenciji.
Siner protivnik Đokoviću u polufinalu egzibicionog turnira u Rijadu
Italijanski teniser Јanik Siner igraće u polufinalu egzibicionog turnira “Slem šest kraljeva” u Rijadu protiv Novaka Đokovića, pošto je večeras pobijedio Stefanosa Cicipasa rezultatom 6:3, 6:2.
Siner i Đoković (Foto: EPA/TOLGA AKMEN)
Meč je trajao sat i 16 minuta. Siner je drugi teniser svijeta, dok je Cicipas 24. na ATP listi.
Italijanski teniser je bez većih problema došao do pobede protiv Cicipasa i tako izborio plasman u narednu rundu.
Siner će sutra igrati protiv Đokovića, koji je direktno prošao u polufinale.
U drugom polufinalu sastaće se najbolji teniser svijeta Karlos Alkaraz i Tejlor Fric.
Osiguravajuća društva otpisuju sve više vozila nakon manjih nesreća. Evo i zašto
Vozila su danas sigurnija nego ikad, sa sistemima dizajniranim da vas drže u vašoj traci, kontrolišu brzinu i spreče sudare. Međutim, ove dodatne sigurnosne funkcije čine automobile skupljim za popravku, povećavajući šanse da vaše vozilo bude otpisano nakon sudara.
Jedna žena iz Ontarija rekla je da je bila šokirana posle manje nesreće s branikom i auto je otpisan umesto da bude popravljen.
„Čekala sam na crvenom svetlu i baš kad smo hteli krenuti, neko je naglo udario u moj auto“, rekla je Carolyn Riley-Joseph iz North Yorka.
Riley-Joseph je za CTV News izjavila da je to bilo u augustu kada je drugi vozač udario u zadnji deo njenog Jaguara E-Pace iz 2020. godine. Zadnji branik je bio oštećen, ali je rekla da automobil nije izgledao kao da ima većih problema, pa je odlučila da ga odveze u autoservis kako bi dobila ponudu za popravke.
Šteta nanesena Jaguaru E-Pace iz 2020. g, ovaj auto je osiguravajuća kompanija otpisala.
„Prva ponuda je bila 4.000 dolara, ali mi je rekao da bi, kada ga podigne na dizalicu, mogli pronaći još štete “, rekla je Riley-Joseph.
Zatim je ponovo ponuđena cena od 8.000 dolara, a nakon što je agent osiguranja pregledao automobil, rekla je da joj je rečeno da bi cena zapravo mogla biti čak 15.000 dolara.
Uprkos tome što njen Jaguar ima samo pet godina i 75.000 pređenih kilometara, Riley-Joseph je rekla da joj je osiguravajuća kuća na kraju rekla da će joj auto biti otpisan i da će dobiti ček na 26.000 dolara.
„Pomislila sam, ‘ovo je smešno, vazdusni jastuci se nisu aktivirali’,“ rekla je. „Nema veće štete. Nema oštećenja na šasiji ili nečeg sličnog, pomislila sam, ‘ovo nema smisla’.“
Kada je CTV News kontaktirao kompaniju u njeno ime, predstavnik je u izjavi rekao: „Zbog razloga privatnosti, ne možemo razgovarati o detaljima bilo kojeg zahteva, ali uvek blisko sarađujemo s našim partnerskim brokerima kako bismo osigurali da naši osiguranici razumiju svoje pokriće i da su kupili odgovarajuće pokriće za svoje individualne potrebe.“
„Kada je osiguranik uključen u sudar, vozilo bi obično bilo potpuno uništeno kada su troškovi popravke vozila veći od stvarne novčane vrednosti (ACV) vozila. Međutim, nije uvek praktično popraviti vozilo, čak i ako su troškovi popravke manji od njegove ACV.“
Prema podacima udruženja automobilske industrije Kanade (AIA), grupe koja predstavlja one koji rade u sektorima sudara i mehanike, automobili se sve češće smatraju potpuno izgubljenim jer delovi koštaju više, a postoje i kašnjenja u njihovoj nabavci.
„Totalna šteta je samo najekonomičniji način osiguravajuće kompanije da reši odštetni zahtev. To je samo matematička odluka“, rekao je Stuart Klein, potpredsednik programa za sudar pri AIA Canada i izvršni direktor u I-Car Canada.
Cene popravki su takođe porasle, kao i troškovi najma automobila. Međutim, Klein je rekao da je glavni razlog većeg broja otpisa vozila složeni sigurnosni sistemi kojima automobili sada obično dolaze, a koji koriste kamere, radare i senzore.
„Moramo zameniti sve više i više delova nego što smo to činili u prošlosti, a to povećava troškove popravke“, rekao je Klein.
Riley-Joseph je rekla da je frustrirana jer i dalje duguje više za automobil nego što joj se nudi. Međutim, rekla je da osiguravajuća kompanija nastavlja s planovima za otpis SUV-a, iako smatra da bi ga trebalo popraviti.
„Iskreno, ne mislim da postoji razlog da mi se automobil otpiše, pa bih volela da se popravi“, rekla je.
SERBIANNEWS/CANADA
Air Srbija pokreće direktnu liniju Beograd – Toronto od maja 2026.
Air Srbija najavila je uspostavljanje direktnih letova između Beograda i Toronta (aerodrom Toronto Pirson YYZ), počevši od 23. maja 2026. godine.
Avio-karte su u prodaji od 16. oktobra 2025. godine i biće dostupne za kupovinu putem zvaničnog sajta www.airserbia.com, kontakt centra i svih prodajnih mesta Air Srbije.
„Nakon direktnih avio–linija do Njujorka i Čikaga, Toronto je treća destinacija Er Srbije u Severnoj Americi. Svoj poslednji let za Toronto, JAT je imao u maju 1992. godine. Sada, nakon više od 30 godina, sa ponosom najavljujemo ponovno uvođenje direktnih letova Beograd – Toronto”, rekao je Jirži Marek, generalni direktor Er Srbije.
Dodao je i i da je ovaj, kako je rekao, strateški iskorak početak novog poglavlja u istoriji nacionalne avio-kompanije i predstavlja nastavak ekonomskog, privrednog i kulturnog razvoja Srbije.
“Ujedno, želim da podsetim da je Toronto jedna od najvažnijih svetskih destinacija u kojoj živi veliki broj predstavnika srpske dijaspore, tako da važnost ovog direktnog leta prevazilazi ekonomske i privredne okvire. Već godinama postoji inicijativa srpske dijaspore za uspostavljanje direktne avio–linije između Beograda i Toronta, tako da mi je izuzetno drago što smo naša strateška planiranja uspeli da uskladimo sa potrebama tržišta”, poručio je Marek.
Ova ruta, prema njegovim rečima, ne povezuje samo dve zemlje, već dve kulture i dve zajednice, olakšava kontakte i unapređuje mogućnosti brže i lakše komunikacije.
“Posebno me raduje što će mnogim putnicima Srbije i regiona olakšati dolazak do njihovih porodica i prijatelja. Osvajanje tržišta Severne Amerike je realizacija naše vizije da Beograd ima ulogu tranzitnog centra i da povezuje Evropu i Severnu Ameriku. Trudićemo se da i u narednom periodu razvijamo svoju mrežu destinacija i interkontinentalno prisustvo, kako bismo ostali na liderskom vrhu kompanija u regionu, kada je avio-saobraćaj u pitanju, čineći Srbiju poželjnom i lakše dostupnom destinacijom za dalja investiranja i privredna ulaganja“, rekao je Marek.
Air Srbija će putnicima omogućiti dobru povezanost iz Toronta, preko Beograda, do brojnih gradova u okviru svoje mreže, poput Atine, Budimpešte, Dubrovnika, Irakliona, Istanbula, Ljubljane, Bukurešta, Praga, Sarajeva, Soluna, Skoplja, Sofije, Splita, Podgorice, Tirane, Tivta, Beča, Zagreba i Ciriha.
SERBIANNEWS/CANADA
Počinje 18. LIFFE, Rajko Grlić dobitnik priznanja Zlatna nit
Specijalno priznanje za afirmaciju filmske umetnosti regiona, koje od ove godine nosi naziv „Zlatna nit’’, 18. Leskovački internacionalni festival filmske režije dodeljuje eminentnom filmskom autoru, reditelju Rajku Grliću.
Počinje 18. LIFFE, Rajko Grlić dobitnik priznanja Zlatna nit
Autor čije je stvaralaštvo duboko utkano u više od pedeset godina kulturnog života ovog dela Evrope, ekskluzivno je govorio za 18. LIFFE.
Gospodine Grliću, kako shvatate nagradu koja Vam je dodeljena?
-Od trenutka kada me je gospodin Mića Vučković obavijestio o tome shvatio sam Vašu nagradu prije svega kao priznanje što sam punih šezdeset godina na ovim prostorima izdržao raditi filmova. Uz to ona mi je govorila da je te filmove netko primijetio i da su, nadam se, nekome nešto značili.
Koliko je značajno za region da postoji festival poput leskovačkog koji u fokus stavlja rad filmskog reditelja?
-Film je kolektivna igra ali u toj igri, u tom radu, u toj muci i veselju, uvijek postoji netko tko započne i završi tu igru. Netko tko je odgovoran za njen tijek i za ono što se iz te igre rodi. To je Režiser sa veliko R. Divno je da postaji mjesto na kojem se slavi i vrednuje njegov rad. Ukratko, jako je važno, dakle značajno, to što radite.
Akademik Dušan Otašević, zaslužan za likovno rešenje nagrade koju ćete primiti, poredi reditelje sa Tezejem, pa kaže da filmski reditelj zahvaljujući niti koja se zove talenat i umeće uspešno izlazi iz lavirinta u kojem se našao. U tom smislu, kakva je pozicija reditelja danas, a kakva je bila u vreme kada ste počinjali karijeru?
-Prije svega bi zahvalio Dušku, čovjeku kojeg dobro znam i čiji rad izuzetno cijenim, na oblikovanju nagrade koja tako jasno govori o njemu, njegovom shvaćanju režije ali istovremeno i o suštini onoga što mi radimo.
Što se pozicije režisera tiče ona se u ovih nekoliko režima i država, nije puno promijenila. Slobodno bi se moglo kazati; gotovo ništa. I u ona „mračna vremena“ kao i danas kada su nam „upalili svijetlo slobode“ nisu na ovim prostorima postojale kinematografije.
Postojali su režiseri koji svojim individualnim naporom, umijećem i izdržljivošću uspjeli, takoreći usprkos svega, snimit svoje filmove. Nije bilo srpske, hrvatske ili slovenske kinematografije, bile su kinematografije Dusana Makavejeva, Boštjana Hladnika, Branka Bauera, Žike Pavlovića, Želimira Žilnika… A tako je to i danas. Tko ima snage i izdržljivosti, pa i ne male doze fanatizma, kome je zaista stalo da nešto kaže on će, i opet usprkos svega, ispričati filmom svoju priču.
U celokupnom procesu stvaranja filma, šta je to što Vas najviše inspiriše da ne odustanete, čak i kada Vam se čini da je nemoguće snimiti neku priču?
-Igra je ono što mene drži na filmu. To veselje igre, to da sam imao sreću da život provedem igrajući se. Čitav proces, sve tri faze; scenarij, snimanje i montažu, smatram igralištima na kojima imam slobodu da tu igru usmjerim pišući, odigram s glumcima snimajući i na kraju igrajući se snimljenim uobličim tu igru u film. I još nešto, možda kod mene najvažnije, kroz godine sve vise i vise, sam proces mi je značajniji od finalnog proizvoda.
Da li ćete doći u Leskovac da primite nagradu? Ako ne dolazite kakva je Vaša poruka mladim rediteljima, a kakva publici?
-Sve smo dogovorili oko mog dolaska ali onda je, kao što znamo život piše romane a ne mi, došlo do toga da su mi potpuno otkazali koljeno i kuk koji su me boljeli čitavo ljeto. Doktori su odlučili da se prvo pozabave spašavanje koljenja i to je učinjeno prije nekoliko dana, Sada sam šepavi rekonvalescent. Ti isti doktori su mi preporučili da nigdje ne putujem i da vježbam i pokušam što prije osposobit operirano koljeno. Evo, ovo detaljno medicinsko objašnjenje, je nažalost moja isprika za nedolazak.
Što se poruka tiče – njih sam se uvijek bojao. Zato samo želim publici da uživa u filmovima a mladim režiserima i režiserkama da ih izdrže praviti usprkos svemu što ih okružuje.
Projekcije i izložba u okviru programa Izvestan pogled
Program Izvestan pogled na 18. LIFFE-u, posvećen je stvaralaštvu Rajka Grlića. Publika će gledati filmove Bravo maestro, Sve jedno drugo pojede i Samo jednom se ljubi, kao i Deseti film Igora Mirkovića o trogodišnjem procesu stvaranja filma Karaula Rajka Grlića, dok će u Velikom holu Leskovačkog kulturnog centra biti priređena izložba Rajko Grlić kroz filmove.
Filmski autor Rajko Grlić je kao šesnaestogodišnjak snimio svoj prvi kratki film Cigla. Tokom tri godine, snimio je šest amaterskih filmova i primio više od dvadeset nagrada na amaterskom jugoslovenskom filmskom festivalu.
Rajko Grlić
Posle diplomiranja na čuvenoj filmskoj akademiji FAMU, piše i režira televizijske dokumentarce za koje dobija nagrade. Debitantsko igrano ostvarenje Kud puklo da puklo prikazano je 1974. godine.
Sledeće godine kao koscenarista za Srđanom Karanovićem piše jednu od najboljih i najgledanijih televizijskih serija Grlom u jagode. S filmom Bravo, Maestro odlazi na Kanski filmski festival.
Uz značajan scenaristički opus, Rajko Grlić režira kultna ostvarenja Samo jednom se ljubi, U raljama života, Za sreću je potrebno troje, Čaruga, Karaula, Neka ostane među nama, Ustav Republike Hrvatske i poslednji film Svemu dođe kraj.
Filmovi Rajka Grlića prikazivani su širom sveta, na festivalima su osvajali nagrade, a Rajku Grliću su priređivane retrospektive.
Festival otvaraju Branka Petrić i Zijah Sokolović
Osamnaesti Leskovački internacionalni festival filmske režije, u renoviranom bioskopu Leskovačkog kulturnog centra, svečano će otvoriti reditelj filma Paviljon Dino Mustafić i glumci Branka Petrić i Zijah Sokolović.
Publiku će pozdraviti gradonačelnik Leskovca dr Goran Cvetanović i direktorka Leskovačkog kulturnog centra Sanja Conić. Reditelj Rajko Grlić, dobitnik nagrade Zlatna nit za afirmaciju filmske umetnosti regiona, u video poruci će zahvaliti na priznanju.
Program, u kome učestvuje i kamerni orkestar „Amoroso’’, vodi glumac Andrej Šepetkovski.
Svečano otvaranje je zakazano za 19 časova, a zatim, u okviru Glavnog takmičarskog programa, sledi srpska premijera ostvarenja Paviljon.
U 21 čas u Narodnom pozorištu Leskovac počinje program Izvestan pogled projekcijom filma Rajka Grlića Bravo maestro.
Od 14. do 18. oktobra, na programu festivala su, osim najnovijih ostvarenja regionalne i evropske kinematografije, radionice, izložbe i razgovori sa filmskim stvaraocima.
Organizator 18. Leskovačkog internacionalnog festivala filmske režije je Leskovački kulturni centar, pokrovitelji su Grad Leskovac i Ministarstvo kulture, dok je pokrovitelj festivalskih nagrada Filmski centar Srbije.
Najnoviji izveštaji: Šume su globalno u žalosnom stanju i to postaje velika pretnja za nas
Globalno zdravlje šuma palo je na „žalosne” nivoe i sada predstavlja direktnu pretnju dobrobiti čovečanstva, pokazao je novi izveštaj organizacije “Climate Focus”.
Najnoviji izveštaji: Šume su globalno u žalosnom stanju i to postaje velika pretnja za nas
„Dok finansijske institucije nastavljaju da ulažu u industrije koje uništavaju šume, napori za njihovu zaštitu ozbiljno su potkopani”, navedeno je u dokumentu, piše Gardijan.
Od 2021. godine, kada su svetski lideri obećali da će zaustaviti krčenje šuma, gubitak se zapravo „povećao”.
Tokom protekle godine nestalo je više od osam miliona hektara šuma, što je površina polovine Engleske, i što je više nego u vreme samita KOP26 u Glazgovu, kada je postavljen cilj nulte deforestacije do 2030. godine.
Prema najnovijem dokumentu: „Procena deklaracije o šumama”, svet je 63 odsto iza plana da dostigne taj cilj. „Jaz između obećanja i stvarnosti svake godine se širi, sa razarajućim posledicama po klimu, ekonomiju i živote ljudi. Šume su osnovna infrastruktura planete. Ako ih ne zaštitimo, ugrozićemo sopstveni opstanak”, rekla je glavna autorka izveštaja, Erin Matson.
U izveštaju je takođe navedeno da industrije odgovorne za 85 odsto deforestacije, pre svega stočarstvo, monokulture i seča šuma, svake godine dobijaju oko 409 milijardi dolara subvencija, što je 70 puta više od globalnog iznosa koji se ulaže u očuvanje šuma.
Istovremeno, požari u Amazonu prošle godine oslobodili su sedam puta više ugljen-dioksida nego u prethodne dve godine.
Dodatni problem, navodi “Global Witness”, jeste što su banke od 2015. zaradile 26 milijardi dolara, finansirajući kompanije koje se bave krčenjem šuma. Među njima prednjače američke finansijske institucije poput “Vanguard”, “JPMorgan Chase” i “BlackRock”.
Zdrave šume su uslov „zdrave” planete
„Dokle god je profit od uništavanja šuma veći od koristi od njihove zaštite, svet neće ispuniti svoje ciljeve”, upozorila je Aleksandrija Rid iz “Global Witness”.
Nada je usmerena ka samitu KOP30, koji će se sledećeg meseca održati u brazilskom gradu Belemu. Brazil planira da predstavi novi Fond za tropske šume zauvek (TFFF), vredan 125 milijardi dolara, koji bi nagrađivao zemlje za očuvanje postojećih šuma.
„Ukupni brojevi su obeshrabrujući, ali budućnost šuma ne mora da bude. Ako KOP30 ispuni obećanja, sledeće godine bismo mogli da govorimo o prekretnici, odnosno o stvarnom napretku”, rekla je Matsonova.
Koralni grebeni na prekretnici, planeta dostigla prvu tačku bez povratka – slede kolaps Amazonije i okeanskih struja
Zemlja je dostigla prvu prekretnicu povezanu s emisijama gasova sa efektom staklene bašte, a koralni grebeni u toplim vodama sada se suočavaju s dugoročnim opadanjem i ugrožavanjem sredstava za život stotina miliona ljudi.
Izveštaj naučnika upozorava da se svet nalazi i na ivici dostizanja drugih prekretnica, uključujući propadanje Amazonije, kolaps glavnih okeanskih struja i gubitak ledenih pokrivača.
