Rajko Grlić: Film ne menja svet ali možda te podstakne da o njemu razmisliš
Reditelj Rajko Grlić izjavio je da je film „Svemu dođe kraj” ljubavna priča i krik o hrvatskoj stvarnosti, da mu se nakon komplikovane „Karaule” ne snima van Zagreba, da je po karakteru različit od svog saradnika Ante Tomića i da danas filmove treba da snimaju oni kojima je priča važna.
Grlić je rekao Tanjugu da je za film „Svemu dođe kraj”, koji je stigao i u naše bioskope, roman Miroslava Krleže „Na rubu pameti” bio pretekst, i da su on i koscenarista Ante Tomić od čuvenog književnika „uzeli bes i ljutnju prema vremenu”.
„Krenuli smo od njega zato što opisuje tridesete godine, a beskonačno liči na ono u čemu živimo danas – na novac, moć male nad velikom grupom, na malo bogatih i puno siromašnih, na fašizam koji se valja iza brda. Sve su to bile oznake onog i ovog vremena”, naveo je Grlić.
Prema njegovim rečima, „Svemu dođe kraj” je „ljubavna priča umočena u hrvatsku stvarnost”, gde politika ima ogroman uticaj i moć nad svakodnevnim životom, a kroz sudbine ljudi na margini društva se prelama i samo vreme.
Grlić je dodao da “pravi filmove da bi ostavio neke tragove na putu, neke kapsule vremena, koje ako nekad neko nađe i otvori, da vidi kako je to izgledalo u nekom trenutku”.
Svoja poslednja četiri filma„Karaula”, „Neka ostane među nama”, „Ustav Republike Hrvatske” i „Svemu dođe kraj”, Grlić je scenaristički radio sa Tomićem, a otkrio je da su napisali još jedan koji nisu snimili.
„Za koji mislimo da je najbolji scenario koji smo napravili. Možda jednog dana, za 20-30 godina, se dogodi”, rekao je Grlić. Napomenuvši da su potpuno različiti karakteri, Grlić je dodao da između njega i Tomića postoji ogromna razlika u godinama, kao i to da je on gradsko, a scenarista i pisac “seosko dete”.
„On je s kamena, ja sam s asfalta. On je visok, ja nisam toliko visok. Ima fantastičan osećaj za apsurdni humor koji ja verovatno nemam do te mere. Nas ta različitost strašno veseli”, priznao je sineasta. Grlić se duhovito prisetio kako mu je Tomić obećao da će mu poslati jednu priču, što nije uradio ni nakon godinu dana, i da je to „čovek koji se ne drži nikakvih rokova, nikakvih obećanja – šlampavi jedan tip”.
Scenario za „Karaulu”, koji je imao deset verzija, radili su po Tomićevom u romanu „Ništa nas ne smije iznenaditi”, gde se stalno pominje borova šuma na Ohridu, a kad su konačno otišli tamo, Grlić je primetio da „nema ni jednog bora!”.
„Na snimanje je došao jedan oficir makedonske vojske i rekao: ‘Čujem da snimate po meni. To što je u filmu, to se meni dogodilo!’ Tako smo dobili i živog čoveka po kome je to snimljeno”, rekao je reditelj.
Grlić se prisetio kako je „Karaula” bio zahtevan film za snimanje, koje je trajalo više od dva meseca, na 1.300 metara nadmorske visine, sa velikom ekipom i komplikovanim noćnim scenama sa kišom. „Raditi sa deset cisterni koje idu gore-dole tri noći, da bi donosile vodu, kamere pod raznim zaštitama… Tada sam rekao da snimam samo u Zagrebu, i to u centru, da ne idem po planinama”, rekao je Grlić.
Da bi bio dobar, u doba uznapredovale tehnike, kada se može snimati i mobilnim telefonom, Grlić je istakao da film mora biti važan svom reditelju.
„Onome ko priča mora biti to strašno važno. Mora imati neki intimni razlog da to radi. Kad imate svoj razlog za nešto, onda ćete to snimiti pre ili kasnije na komadu drveta ili sa ajfonom”, rekao je Grlić.
Prema njegovim rečima, značajno je da stvaraoci “nađu priče i karaktere, uopšte da pričaju o nečemu što njih intimno brine, što im je važno da izgovore”.
Grlić je primetio da danas mnogo umetničkih akademija proizvodi mnogo umetnika, a “nekad su akademije proizvodile malo, pa je većina ljudi završavala u tom poslu”.
„Vrlo pažljivo su dozirali da na ulici ne bude osam miliona nezaposlenih režisera, koliko ih danas imamo. Imamo veoma mnogo glumaca. Svako osniva glumačke škole. To je velika nada da se dođe u veliki svet. I vrlo često se prodaje magla kroz tu nadu”, upozorio je Grlić.
Primetivši da je danas u filmu vrlo malo novca, Grlić je dodao da je rediteljima privlačna televizija, koja odmah nudi posao, kao što se nekad više ulagalo u reklame.
„I danas mnogo više sredstava ide u reklamu nego u film. Ali kad jednom odete, to opipate, vrlo teško se vraćate. Za film se treba odricati da bi se dogodio. Ako niste spremni da u tu igru uđete, onda je to teško”, upozorio je reditelj.
Govoreći o filmu „Svemu dođe kraj”, koji je premijerno prikazan letos na Pulskom festivalu, a odnedavno je i u srpskim bioskopima, Grlić je ocenio da je danas u Hrvatskoj “strašno malo glasova koji probaju da se bune protiv stvarnosti”.
„A stvarnost nije ugodna, jer puno ljudi ostaje na rubu egzistencije. A kad ste na rubu egzistencije, vrlo ste blizu i rubu pameti. Hteli smo da pustimo naš krik”, rekao je Grlić.
Prema njegovim rečima, “filmovi ne menjaju svet, ne podižu bune – šapuću na uvo u mračnim dvoranama i ako nešto prepoznaš na tom platnu, možda o tome razmisliš”.
Upitan da prokomentariše rečenicu ruskog pisca Fjodora Mihailoviča Dostojevskog da će umetnost i lepota spasti svet, Grlić je primetio da ga za sada nisu spasli, a “bilo je puno fantastične umetnosti”.
„Primitivizam je uvek mnogo jači. Varvari su uvek tukli svaku civilizaciju. Od početka do danas uvek novi varvari dođu i imaju više snage, energije, sirovosti u sebi da razruše svaku civilizaciju”, ocenio je reditelj.
Grlić je dodao da „živimo na prostoru gde svakih pedesetak i manje godina sve počinje ispočetka”. „Dođu neki novi, izbrišu sve ono što je bilo pre. A kulture ne žive ako nemaju svoje poreklo, ako nemaju duge izvore, nemaju pisce koji su nešto pisali, filmove koji su se snimali”, rekao je Grlić.
Filmski festival u istarskom gradiću Motovunu Grlić je bio napravio jer su tada u hrvatskim bioskopima igrali isključivo američki blokbasteri, sa specijalnim efektima. „Imao sam strašnu potrebu da upozorim da postoje drugi, mali divni filmovi po svetu, sa kojima bi mnogo više komunicirali. Vrteli smo godinama male filmove, nepoznate priče. I mislim da smo dobar broj generacija odgojili na takvom filmu”, rekao je Grlić.
Prema njegovim rečima, u Sjedinjenim Državama je nestalo sve što nije blokbaster, a za nezavisni, mali film više nema bioskopa i svi su prešli na kablovsku. „Nije pitanje skupiti tri miliona za film, koliko je pitanje gde naći šest da bi ušao u bioskop. Treba duplo više novca da bi mogli da uđu u bioskop, da bi ga mogli reklamirati. To više niko ne može”, primetio je reditelj.
Grlić je naveo de će u jednom trenutku nestati i bioskopi, i da ima ogromnu sreću što je živeo u trenutku kad su bioskopi bili velika stvar, kada se “imalo negde sesti i razgovarati o filmu”. “To je bio ritual. Ovo danas je gledanje na televiziji, koje zovem ‘Mekdonalds film’. Odete, popričate telefonom, pa odete u kuhinju po nešto, pa prebacite na drugi film. Za pričanje priče je potrebna koncentracija”, naveo je Grlić.
Prema njegovim rečima, zato je bioskopska dvorana “tako fantastična, taj mrak, veliki osvetljen ekran”. Grlić je priznao da nikad svoje filmove ne gleda u dvorani sa publikom, jer ne voli da deli utiske o njemu sa drugima. “Gledam film kad ga završim. Sednem u veliku salu, zaključam vrata i sam odgledam film. Taj osećaj koji imam nakon toga hoću da ostane u meni o tom filmu”, rekao je reditelj.
Besplatne turističke ture povodom Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu
Povodom obeležavanja Dana oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu 20. oktobra, grad Beograd poklonio je građanima besplatne pešačke turističke ture, realizovane u saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda.
Poslednja tura će biti realizovana danas sa početkom u 10 časova, a polazak je od Terazijske česme, prenosi Tanjug.
Posetioci će, kako se navodi, tokom šetnje čuti priču o detaljima “beogradske operacije”, borbama i sudbini heroja oslobodilaca, kao i svih poznatih i manje poznatih aktera borbi za konačno oslobođenje glavnog grada.
Pešačke ture, kao podsetnik na slavnu oktobarsku nedelju 1944. godine i jednu od najznačajnijih vojnih operacija u staroj Jugoslaviji, vodi licenirani turistički vodič, saopšteno je iz Turističke organizacije Beograda.
Sitnice koje u Evroligi sve znače
Barselona savladala „crveno-bele“ posle velike drame i produžetka i nastavila seriju pobeda dugu sedam godina
Posle četiri odigrana kola Evrolige košarkaši Crvene zvezde su sa skorom 3-1 na deobi prvog mesta sa još četiri tima. Posle tri startna trijumfa, došao je i prvi poraz. Crveno-beli su posle velike drame i produžetka izgubili od Barselone (94:98) u predivnom ambijentu Beogradske arene u kojoj je bilo više od 20 hiljada navijača.
Mnogi bi navijače Zvezde bi potpisali na neviđeno ovakav početak sezone i tri pobede posle četiri kola, ali je ipak ostao je žal što nije nastavljen trijumfalni niz i što konačno nije prekinuta serija poraza od Barselone koja od 20. oktobra 2017. godine. Tada su „crveno-beli“ u dvorani „Aleksandar Nikolić“ pred 6.086 gledalaca na krilima Milka Bjelice i Tejlora Ročestija ostvarili veliki pobedu (90:82). Malo ko je očekivao da će u narednih sedam godina i 12 mečeva slaviti isključivo gigant iz Katalonije.
Imao je srpski šampion devet poena prednosti u finišu treće četvrtine, vođstvo 93:90 na polovini produžetka, ali je do kraja meča ubacio još samo jedan poen sa linije slobodnih bacanja. Barselona je sjajno šutirala, samo u dodatnih pet minuta susreta ubacila četiri trojke. Bilo je još mnogo sitnica koje su presudile, a koje u Evroligi sve znače i donose pobede.
Slično razmišlja i trener Crvene zvezde Janis Sferopulos:
-Bila je velika borba, oba tima su želela da pobede, derbi meč od starta pa do kraja. Imali smo rano vođstvo, ali gledajući naše standarde odbrana nam nije bila dovoljno dobra. Postizali su lake poena, pogotovo u prvom poluvremenu. Bila je 50:50 utakmica, Barsa je pogodila neke teške šuteve na kraju i pobedila. Ovo je Evroliga, ovo takmičenje je teško, moramo da ostanemo hrabri i nastavimo da se borimo. Hvala navijačima koji su došli, nažalost nismo im podarili pobedu, ali se nadam da hoćemo u sledećoj utakmici – istakao je grčki stručnjak.
Izostao je učinak Zvezdinih šutera Ajzee Kenana i Nemanje Nedovića koji su zajedno postigli samo četiri poena. Amerikanac se ispromašivao (1-6), dok je Nedović za 11 minuta samo dva puta šutirao iz igre. Sferopulos je stao posle utakmice u njihovu odbranu.
-Oni su ljudska bića, nisu mašine. Ne mogu stalno da igraju na istom nivou. Nekad su bolji, nekad su lošiji.
Za razliku od njih veliku utakmicu je odigrao nekadašnji igrač Crvene zvezde, a u poslednje tri sezone lider Partizana Kevin Panter. Od samog početka bilo je vidljivo da ima nešto lično u duelu sa „crveno-belima“. Uprkos velikom pritisku i uvredama sa tribina izrastao je u junaka meča. Postigao je 26 poena (šut iz igre 10-13), ubacio je četiri trojke, od kojih su dve u produžetku bile odlučujuće.
Posle utakmice nije želeo da govori o svom učinku, već o timskoj igri i pobedi:
– Borili smo se, bilo je dosta prepreka. Oni su uradili neke velike stvari, ali mi smo im odgovorili svaki put. Pokazali smo karakter, izborili produžetak i došli do pobede.
Nastavlja se pakleni ritam
Nema predaha za košarkaše Crvene zvezde. Sledeće iskušenje ih čeka i već u ponedeljak. Gostovanje u Podgorici i derbi petog kola ABA lige protiv Budućnosti.
Podgoričani igraju odlično ove sezone, imaju sve četiri pobede na startu regionalnog takmičenja, dok crveno-beli imaju skor 2-2 i zato i dvorani „Morača“ imaju imperativ pobede.
Što se tiče Evrolige, Crvena zvezda 24. oktobra u okviru petog kola igra protiv Reala u Madridu.
Kraj najvećeg teniskog rivalstva u istoriji, Đoković pobedio Nadala u Rijadu
RIJAD – Najbolji srpski teniser Novak Đoković osvojio je treće mesto na egzibiciji „Slem šest kraljeva” u Rijadu, pošto je večeras savladao Španca Rafaela Nadala rezultatom 6:2, 7:6 (7:5).
Bio je to poslednji duel, istina nezvanični, dvojice tenisera koji su odigrali najviše mečeva ikad i zajedno osvojili 46 gren slemova.
Nadal posle finala Dejvis kupa završava karijeru, a ostaće zapisano da je protiv Đokovića odigrao 60 zvaničnih mečeva i da je skor 31-29 za srpskog tenisera.
U Metro Vancouveru trenutno nedostaje preko 45.000 stambenih jedinica
Nedostatak stanova u Metro Vancouveru dostigao je 45.541 jedinicu od 2023. godine, a ako se putanja održi, dostići će vrhunac na oko 49.000 jedinica 2031. godine.
Ciklus pada bi započeo početkom 2030-ih, dostižući manjak od 48.969 jedinica, prema novom tržišnom izveštaju kompanije Rennie za marketing nekretnina.
Od 2001. godine, prosečni stambeni deficit akumuliran godišnje je 2.070 jedinica. Kada bi hteo da ruši ovih 16% manjka, region bi trebalo da gradi još preko 2.400 kuća godišnje.
Prema Rennieju, stambeni nedostatak nije postojao 2000. godine.
Trenutni deficit od 45.541 jedinica je ekvivalentan obezbeđivanju dovoljno domova za 110.000 ljudi, što je ekvivalentno populaciji Delta ili Maple Ridge, na osnovu proseka od 2,4 osobe po domaćinstvu.
Brojka od oko 49.000 jedinica početkom 2030-ih je ekvivalentna celokupnoj stambenoj ponudi u Langley Townshipu.
„Sa kontinuiranim rastom stanovništva koji se očekuje u narednim godinama, moraćemo značajno da povećamo tempo ponude stambenih objekata samo da sprečimo rast deficita – a kamoli da ga smanjimo“, navodi se u izveštaju.
10-godišnji istorijski rast stanovništva (levo) i 10-godišnja prognoza rasta stanovništva (desno) u Metro Vancouveru. (Rennie)
Tokom protekle decenije, između 2013. i 2023. godine, Surrey je predvodio rast stanovništva Metro Vancouvera, sa neto dobitkom od 144.078 stanovnika i stopom rasta od 28%. Sledili su Vancouver sa 89.598 (+14%), Burnaby sa 47.346 (+20%), Langley City i Langley Township sa 48.462 (+35%), Coquitlam sa 28.715 (+21%), Richmond sa 34.642 (+1). %), te North Vancouver City i North Vancouver District sa 22.999 (+17%).
Projektovani rast stanovništva u periodu od 10 godina između 2023. i 2033. i dalje će predvoditi Surrey sa 188.795 (+29%), zatim Vancouver sa 78.149 (+11%), Burnaby sa 68.372 (+23%) , oba Langley sa 58.036 (+31%), Coquitlam sa 41.973 (+25%), Richmond sa 34.434 (+15%), i oba North Vancouver sa 30.109 (+19%).
Prognoza rasta stanovništva pokrajinske vlade takođe pokazuje da će Surrey postati najnaseljeniji grad u BC-u sa 785.619 stanovnika 2029. godine – što je iznad očekivanih 780.075 stanovnika Vancouvera. Razlika koju vodi Surrey će se povećavati svake godine kasnije.
Očekuje se i da će Surrey postati prva opština u BC koja će dostići milion stanovnika – do 2042. Iste godine, Vancouver će imati nešto više od 936.000 stanovnika.
Očekuje se da će populacija Metro Vancouvera dostići i premašiti tri miliona stanovnika ove 2024. godine , a ako se projekcije održe, regionu će se do 2041. dodati još milion ljudi, što će ukupno imati četiri miliona stanovnika.
10-godišnji istorijski rast stanovništva (lijevo) i 10-godišnja prognoza rasta stanovništva (desno) u Metro Vancouveru. (Rennie)
Iako je savezna vlada najavila svoju nameru da uspori tempo imigracije nakon dve uzastopne godine rekordnog rasta, ipak se očekuje da će rast stanovništva ostati povišen.
Rennie napominje da Metro Vancouver obično vidi manje aktivnosti na tržištu nekretnina, u odnosu na broj stanovnika, nego na drugim tržištima u provinciji, ali ne ove godine.
Neki ulazni faktori koje treba uzeti u obzir uključuju slabljenje kanadskog tržišta rada od nezaposlenosti koja raste više od dve godine, koja se sada približava najnižem nivou od 25 godina, dok su se slobodna radna mesta vratila na nivoe pre pandemije, zajedno sa sve lošijom produktivnošću rada u zemlji.
Zaduživanje je ponovo u porastu u Kanadi, a visoka inflacija je stvar prošlosti, iako Banka Kanade još uvek ima dugu stazu pre nego što smanji referentnu kamatnu stopu na relativno neutralnu stopu.
Rennie tvrdi da je nova intervencionistička politika savezne vlade povećanja poreza na kapitalnu dobit odvratila ulaganja u nove stambene ponude.
Intervencionistička politika pokrajinske vlade o suzbijanju kratkoročnih iznajmljivanja, kao što su Airbnb i Vrbo, takođe nije značajno uticala na ponudu stanova, ali ima negativne implikacije na smeštaj gostiju, što utiče na turističku industriju. Rennie sugeriše da je ograničen broj kuća za kratkoročni najam pogodan za dugoročno iznajmljivanje za ljude koji žive, rade i/ili studiraju u svojim zajednicama.
SERBIANNEWS/CANADA
BC Izbori 2024: Kako glasati, gde glasati i kada
Iako je već glasalo više od milion birača (što je oborilo rekord za prevremeno glasanje), dosta ljudi ide na biračka mesta u subotu, 19. oktobra, da izaberu svog kandidata na pokrajinskim izborima, a mi smo hteli da podelimo sve informacije koje bi vam mogle trebati pre nego što krenete da glasate.
Kako glasati na izborima za BC:
LeonWang/Shutterstock
Da biste glasali na pokrajinskim izborima 2024. godine BC, morate biti kanadski državljanin, 18 ili više godina, i biti stanovnik BC najmanje šest (6) meseci. Ponesite ličnu kartu, komad pošte ili nekoga ko će jamčiti za vas. Ako ste registrovani glasač i dobili ste karticu poštom, još bolje, donesite je da stvari budu brže!
Kada možete glasati?
fizkes/Shutterstock
Birališta su otvorena od 8 sati ujutro, a zatvaraju se u subotu u 20 sati.
Za koga glasati?
U redu, ne možemo vam to reći. Kompletnu listu kandidata pogledajte ovde. Moraćete se potruditi da saznate platformu svakog kandidata .
Gde glasati?
Mali uzorak mjesta za glasanje u Lower Mainlandu BC. Kliknite na zastavicu i ona će vam reći adresu i radno vrijeme. (Izbori BC)
Ove godine postoje novi distrikti, čime je ukupan broj 93 (sa 87) i mnoga imena i granice su promenjene. Uz to, ove godine ne morate ići na svoje određeno glasačko mesto. Samo idite na ovu mapu, saznajte koje vam je biračko mesto najbliže i dobićete odštampan glasački listić sa vašim kandidatima na toj lokaciji. Nabavite sve te lokacije ovdje: BC Election mapa Gde glasati
Iako je to nekada značilo da će ti glasački listići biti prebrojani kasnije, Elections BC obećava da će glasovi biti prebrojani te noći zahvaljujući nekim tehnološkim nadogradnjama.
Važne stvari koje treba znati!
Izbori BC
Te tehnološke nadogradnje dolaze u obliku elektronskih tablica za brojanje papirnatih glasačkih listića i umreženih laptopova za traženje birača i njihovo precrtavanje sa biračkog spiska.
Osim toga, ako niste puno gledali u ekran u poslednje vreme, mogli biste biti pomalo zbunjeni zbog odsustva BC Liberala na vašem glasačkom listiću. Objašnjavamo zašto je to tako ovde.
Daily Hive će izveštavati rezultate uživo na našoj web stranici počevši od subote uveče nakon zatvaranja birališta (20 sati), pa se svakako vratite da saznate da li je osoba za koju ste glasali pobedila ili ne. Osim toga, saznajte ko će biti premijer BC!
Svo izveštavanje o izborima i rezultate možete pronaći u našem BC Election Hub-u.
SERBIANNEWS/CANADA
Sushi – evo kako da ovo tradicionalno japansko jelo jednostavno napravite kod kuće
Sushi, odnosno suši, je tradicionalno japansko jelo koje je popularno širom sveta. U pitanju su rolnice koje se prave od algi, pirinča, morskih plodova i povrća, a kombinaciju ukusa uvek možete prilagoditi sebi i svojim afinitetima. Tuna, avokado, losos, meso krabe, čips od luka za hrskavost ili malo majoneza za kremastu notu samo su neki od mogućih maštovitih kombinacija nota, tekstura i ukusa.
Iako je reć o jelu koje zahteva posebnu veštinu i preciznost, uz malo vežbe i truda možete naučiti kako da sushi pripremite u kućnoj varijanti. U nastavku sledi detaljan recept:
Sushi
Sastojci (za 8 porcija):
-
1 ⅓ šolje vode
-
⅔ šolje nekuvanog belog pirinča kratkog zrna
-
3 kašike pirinčanog sirćeta
-
3 kašike belog šećera
-
1 ½ kašičice soli
-
4 lista listova nori morskih algi
-
200 g dimljenog lososa
-
1 avokado – oguljen, bez koštica i isečen na kockice
-
½ krastavca, oljuštenog, isečenog na male trake
-
2 kašike ukiseljenog đumbira
Foto: Shutterstock/Makistock\
Priprema:
-
Uključite rernu na 150 stepeni C.
-
Dovedite vodu do ključanja u srednjem loncu, pa sipajte pirinač. Smanjite toplotu na srednje jaku, poklopite i kuvajte dok pirinač ne omekša i voda ne ispari, oko 20 do 25 minuta.
-
Pomešajte pirinčano sirće, šećer i so u maloj posudi. Lagano umešajte u kuvani pirinač u šerpi i ostavite sa strane.
-
Položite nori listove na lim za pečenje.
-
Kratko zagrejte nori alge u rerni, oko 1 do 2 minuta.
-
Centrirajte 1 nori list na bambusovu suši prostirku. Vlažnim rukama nanesite tanak sloj pirinča na nori. Rasporedite 1/4 mesa krabe, avokada, krastavca i kiselog đumbira u jednom nizu (malo odvojite od ivice) i sabijte ih.
-
Podignite jedan kraj prostirke i umotajte je čvrsto tako da dobijete bogat rolat, pa ponovite sa preostalim sastojcima.
-
Mokrim oštrim nožem isecite svaki rolat na 4 do 6 sushi rolnica, po želji poslužite uz soja sos, terijaki sos ili vasabi i uživajte u uzbudljivom egzotičnom ukusu. Prijatno!
Tajna grobnice u Brestoviku: Zaslužuje da se nađe u udžbenicima, a otkrio je srpski seljak kada je hteo da zasadi šljivu
Rimska grobnica u Brestoviku je jedno posebno mesto, u koju fizički možete da uđete i divite se antičkim freskama kompletno očuvanim.
Brestovik, malo mesto u beogradskoj opštini Grocka, poznato je po grožđu i drugom voću.
No malo nas zna za rimsku grobnicu u Brestoviku.
Vodiči u ovoj istraživačkoj ekspediciji su mi arheolog Rade Milić i istoričarka umetnosti Zorica Atić, koje je rimska grobnica i upoznala i kumovala njihovom prijateljstvu, jer godinama rade na istraživanju tog zaštićenog spomenika kulture od velikog značaja za Srbiju.
„Kasnorimska grobnica u Brestoviku jedna je od najzanimljivijih lokacija beogradskog podzemlja, tj. antičkog Singidunuma jer potiče iz 3. veka naše ere i pripadala je izuzetno bogatom građaninu starog Beograda – imućnom Rimljaninu koji je ovde imao letnjikovac u kom je živeo, a verovatno radio kao visoki zvaničnik rimskog casrtva u Singidunumu“, priča mi Zorica Atić, direktorka lokalnog Centra za kulturu Grocka, koji brižno prikuplja sve podatke o grobnici i sarađuje sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, koji brinu o ovom vrednom kulturnom dobru.
foto Zorica Atić (16)
foto Zorica Atić (16)Ovuda je prolazio čuveni antički vojni put Via Militaris, kojim su Rimljani iz današnje Grocke išli na posao u Singudunum, baš kao i Gročani u 21. veku u centar grada.
Taj znameniti čovek Rimljanin, koji je ovde imao i grobnicu i vilu rustiku i vinograd imanje i čitavu plejadu robova, u to ne sumnjamo, živeo je raskošnim životim bogatog veleposednika u svom letnjikovcu, nadomak grada u kome je poslovao“, priča mi Zorica Atić.
Ovaj sjajno očuvani rimski mauzolej dokazuje koliko je ovo beogradsko tlo bogato neotkrivenim podzemnim prostorima, o čemu svedoče i mnogi putopisci.
Grobnica svojom monumentalnošću zaista zaslužuje da se nađe u arheološkim udžbenicima!
Rimska grobnica u Brestoviku predstavlja izuzetno delo aničke umetnosti i pravi je biser Beograda.
Kad su arholozi još krajem 19. veka prvi put došli na teren da je iskopaju, bili su oduševljeni onim što su zatekli u njoj“, priča mi poznati beogradski arheolog Rade Milić iz Centra za urbani razvoj.
Do velikog arheološkog otkrića možda nikad ne bi došlo da srpski seljak Vukašin Milosavljević daleke 1895. godine nije počeo da kopa kako bi zasadio šljivu i propao u grobnicu sa lavovima.
Grobnica je i danas na privatnom imanju njegovih potomaka.
Zamislite filmsku scenu: srpskog seljaka s kraja 19.veka koji kopa, iznenada propada, u grobnicu sa kamenim lavovima.
Ne čudi što je preneražen, pričaju mi danas njegovi potomci, odmah pozvao lokalne žandare, a oni čuvenog Mihaila Valtrovića, prvog profesora arheologije na Beogradskom univerzitetu i utemeljivača srpske arheologije.
Mihailo Valtrović obznanjuje da se radi o značajnom arheološkom otkriću rimskoj grobnici s kraja 3. veka, te iskopano blago pakuje na tri volovske zaprege pa pravac Narodni muzej.
Kad prilazite grobnici, kad vidite ostatke monumentalnih stubova, autentične rimske opeke, kad siđete niz stepenice u deo u kom su se prinosile žrtve bogovima ili uđete u kriptu bogato dekorisanu antičkim freskama, zaista se vratite poput vremeplova 2.000 god unazad.
U jednoj od niša pronađen je spomenik vlasnika grobnice u prirodnoj veličini.
Na osnovu njegove raskošne odeće, fibule i opasača, “arheološki foto robot” rekonstruisao je bogatog Rimljanina iz višeg staleža.
„Na osnovu statue vlasnika grobnice možemo da zaključimo da je u pitanju imučni činovnik iz rimskog establišmenta koji je radio u Singidunumu, a ovde živeo u tišičnoj rimskoj vili rustici. Za svoju porodicu želeo je monumentalnu grobnicu kao poseban vid privilegije sahranjivanja“, pojasnila mi je profesorka Arhitektonskog fakulteta dr Gordana Milošević Jeftić, kad smo zajedno prvi put obišle grobnicu pre nekih desetak godina.
U toj i danas sačuvanoj prostoriji sa tri niše poput trolista, prinosile su se žrtve rimskim bogovima pred skulpturom vlasnika grobnice koja je pronađena u prirodnoj veličini.
To je vreme najvećeg uspona u arhitekturi kasne antike na tlu Srbije, zahvaljujujći rimskim imperatorima sa ovih prostora, Galeriju i u 4. v Konstantinu Velikom.
„Rimljani su beton pravili od posebnog pepela sa Vezuva, pa je brodovima taj pepeo dovožen dovde da bi bio ugrađen u grobnicu u Brestoviku“, priča mi arheolog Rade Milić, koji mi je pre desetak godina grobnicu i otkrio.
Danas je najmisteriozniji deo grobnice kripta u kojoj je sahranjena porodica bogatog rimskog veleposednika.
„Kada se ulazilo u samu grobnicu najvažniji deo je bila njena kripta koju su čuvala dva lava, tri sarkofaga su našena unutra“, dočarava mi izgled grobnica pre dve hiljade godina arheolog Milić.
U sarkofazima su sahranjeni vlasnik grobince, njegova žena i dete.
Pored skeleta, ako grobni pirlozi pronađeni su nakit, fibule, tj. kopče kojima su Rimljani kačili toge.
Na zidovima kripte sačuvane su bogato dekorisane freske.
No kako je rekonstrukcija rađena 60-ih godina prošlog veka, vlaga ih sve više nagriza.
To su najstarije sačuvane rimske freske na području Beograda, naglašava arheolog.
Misteriju grobnice u Brestoviku razvejava legenda da su tu počivale mošti najstarijih poznatih hrišćanskih mučenika u Singidunumu – Svetog Ermila i Stratonika, koji su stradali u odmazdama rimskih careva, te su meštani, u nedostatku mesne crkve, rimsku grobnicu pretvorili u hrišćansku bogomolju.
„Svi arheološki nalazi pokazuju da je ovo paganska grobnica iz prethrićanskog perioda, nijedan hrišćanin ne bi stavio lavove ispred kripte grobnice „ objašnjava mi arheolog.
Neverovatno je da većina Beograđana ne zna za postojanje ove grobnice, premda je reč o zaštićenom spomeniku kulture od velikog značaja, koji je prvorazredni turistički raritet i ekskluzivitet.
„ Da se ova rimska grobnica nalazi u belom svetu, zasigurno bi bila izuzetna turistička atrakcija. Gradske institucije i opština Grocka ulažu napore da se grobnica vrati na tu trasu i da postane ono što zaslužuje, jedna od svetskih, hodočasničkih turističkih lokacija“, ističe Zorica Atić, istoričarka umetnosti, direktorka Centra za kulturu Grocka.
Samo još da mi sami saznamo za nju.
Svetislav Pešić i zvanično ostaje selektor košarkaša, ugovor potpisuje u nedelju
