U okviru manifestacije “Dani Srbije u Republici Srpskoj” na sceni Narodnog pozorišta Republike Srpske biće izvedena predstava “Dobre vibracije” Baleta Srpskog narodnog pozorišta Novi Sad.
Balet “Dobre vibracije”Foto: Ustupljena fotografija
Najpraćeniji jutjuber svijeta izlazi na berzu
Najpraćeniji jutjuber na svijetu razmatra izlazak na berzu, a vrijednost njegove kompanije Beast Industries je procijenjena na pet milijardi dolara.
Јutjub (Foto: EPA/SASCHA STEINBACH, ilustracija)
Na ovaj način bi MrBeast omogućio svojoj globalnoj publici da postane dio vlasničke strukture, prenosi francuski medijski servis BFM Business.
Direktor kompanije Beast Industries DŽef Hausenbold je potvrdio ove planove i podsjetio da su sadržaj ovog jutjubera pratile 1,4 milijarde jedinstvenih gledalaca u posljednja tri mjeseca.
Kako je dodao, kompanija se razvila u globalnu medijsku grupu fokusiranu na monetizaciju ogromne baze pratilaca, a gledaoci bi na ovaj način postali i akcionari.
Beast Industries, krovna struktura koja objedinjuje raznovrsne biznise ovog američkog jutjubera, ostvarila je prošle godine više od 400 miliona dolara prihoda.
Procjena vrijednosti kompanije od pet milijardi dolara počiva na rastu poslovanja u oblastima koje uključuju prehrambene proizvode, liniju igračaka, knjige, dečji crtani program i kontroverznu rijaliti emisiju Beast Games.
Prema Blumbergu, Beast Industries najviše prihoduje od brendiranih čokoladica pošto je u ovom segmentu prošle godine ostvarila prihod od 250 miliona dolara uz profit od više od 20 miliona dolara.
Јutjub kanal MrBeast je globalno najvidljiviji dio njegovog brenda, ali manje doprinosi ukupnoj zaradi nego proizvodi i licencirani sadržaji.
Kompanija razvija i nove projekte, uključujući finansijsku platformu i mobilnog operatera Beast Mobile koji bi koristio postojeće telekomunikacione infrastrukture američkih firmi kao što je Verajzon.
Dodik: Osnovica za borački dodatak četiri i po KM; Zapošljavanje djece poginulih boraca na osnovu obrazovanja
Predsjedništvo BORS-a i predstavnici Vlade Republike Srpske postigli su dogovor da pitanje primanja boračkih kategorija iz republičkog budžeta za narednu godinu sistemski bude riješeno i da osnovica za borački dodatak bude povećana na četiri i po KM, a slijedi i uvećanje invalidnina.
Milorad DodikFoto: predsjednikrs.rs/Dona Katušić
Dogovoreno je da to bude učinjeno kroz izmjene i dopune Zakona o pravima boraca, ratnih vojnih invlaida i porodica poginulih boraca.
Predsjednik SNSD-a Milorad Dodik rekao je da je na sastanku dogovoreno da od marta iduće godine osnovica za borački dodatak bude četiri i po KM.
Naveo da kriterijum za obračun treba da bude prosječna neto isplaćena plata za prethodnu godinu.
Dodik je naveo da će invalidnine od 1. januara biti povećane za 10 odsto dok će ukupno povećanje invalidnina na kraju naredne godini iznositi 14 odsto.
Na sjednici je razgovarano o statusu boraca kojih ima nekoliko hiljada, primaju borački dodakat ali nemaju nikakav drugi izvor prihoda, te da se njihov status riješi kroz isplatu dodatnog boračkog dodatka, rekao je Dodik koji je prisustvovao sjednici na poziv Predsjedništva BORS-a.
Dodik je rekao da je na sastanku dogovoreno da se u 2026. u skladu sa stručnom spremom zaposle sva djeca poginulih boraca kojih ukupno ima oko 500 u Republici Srpskoj.
– Hoću da kažem da smo postigli zadovoljavajuće rezultate, one koje smo i tražili danas na ovom sastanku. Ono što je ponuđeno juče, kada se preračuna u novac i procente to je tri puta više nego što je juče ponuđeno – rekao je Radan Ostojić predsjednik Boračke organizacije Republike Srpske.
Milovan Gagić predsjednik Predsjedništva Boračke organizacije Republike Srpske naveo je da će povećavanjem zakona imati cifru od 4.5 KM za početak, za borački obračun boračkog dodatka.
– Povećanje invalidnine značajno, puno veće nego ranijih godina. Vrlo zadovoljan sastankom, povećanjima – rekao je Gagić.
Naveo je da će povećanja biti znatna i biće jasna u narednom periodu kada se bude donosio zakon.
– Stavićemo u zakon mnogo toga čak i one katergorije naših saboraca koje imaju preko 65 godina starosti i nemaju nikakva primanja osim boračkog dodatka – naglasio je Savo Minić, predsjednik Vlade Republike Srpske.
Rukometašice Srbije u dramatičnoj završnici prokockale pobjedu protiv Farskih Ostrva
Rukometašice Srbije odigrale su neriješeno 31:31 protiv reprezentacije Farskih Ostrva u drugom kolu druge faze Svjetskog prvenstva.
Rukometašice Srbije (foto: EPA/CHRISTOPHER NEUNDORF)
Srbija je duže vreme kontrolisala utakmicu, ali usljed pada igre u drugom poluvremenu nije uspjela da izbori pobjedu.
Izabranice selektora Pradesa u prvom dijelu kontrolisale su rezultat, ali su imale i određene oscilacije u igri, dok su Faranke uporno jurile za izjednačenjem.
Meč je započeo brzom igrom, sa nekoliko promašaja na obje strane i neriješenim rezultatom rezultatom, a prvo vođstvo Srbija je stekla nakon presječene lopte Dragane Cvijić i brze realizacije Јovane Skrobić.
Srbija je zatim napravila seriju od tri gola predvođena raspoloženom Katarinom Krpež-Šlezak, koja je u nastavku nastavila da vodi ekipu koja je dugo imala prednost od tri gola.
Farska Ostrva se nisu predavala i preko tranzicione igre uspijevala su da priđu na gol zaostatka, primoravajući selektora Srbije na tajm-aute.
U završnici prvog poluvremena istakla se Јovana Risović, čije su intervencije uključujući i odbranu sedmerca, sačuvale prednost Srbije do pauze.
Srbija je zato na odmor otišla sa dva gola prednosti (16:14).
Drugi dio utakmice nastavljen je dinamično, a zbog oscilacija u igri obje ekipe su se smjenjivale u vođstvu.
Srbija je stizala do golova, ali su Faranke brzo odgovarale uglavnom tranzicionim napadima preko Sune Hansen koja je pravila velike probleme odbrani Srbije.
Golman Јovana Risović i u nastavku čuvala je gol i držala ekipu u igri braneći nekoliko zicera i sedmeraca, dok su Katarina Krpež-Šlezak i Dragana Cvijić postizale golove i vraćale Srbiju u prednost i egal.
U samom finišu rukometašice Srbije uspjele su da dođu do vođstva preko Јovane Skrobić, kada se činilo da je pobjeda gotovo zagarantovana.
Nažalost situacija se dramatično promijenila poslije oduzete lopte Јovani Јovović i njenog crvenog kartona zbog pasivnog napada i zadržavanja lopte.
Farska Ostrva dobila su poklon sedmerac pre kraja koji je iskoristila Mitun i izborila remi.
Najefikasnije u reprezentaciji Srbije bile su Јovana Skrobić i Katarina Krpež-Šlezak sa po osam postignutih golova. Dragana Cvijić je dala šest, a Anđela Јanjušević četiri.
U redovima Farskih Ostrva najbolja je bila Јana Mitun sa 10 golova, dok je Pernil Brandenborg postigla šest.
Plasman Srbije u narednu fazu zavisi od predstojećeg duela koji će odigrati sa Crnom Gorom.
Sećanje na Ljubomira Simovića – pesnik dramskog nadahnuća i pisac s pesničkim uzletima
U okviru manifestacije „Mozaik kulture 2025“, u Palati umetnosti Madlena održano je veče posvećeno sećanju na Ljubomira Simovića, povodom njegovog 90. rođendana.
Akademik, pesnik, dramski pisac, esejista i hroničar, sve je to bio Ljubomir Simović. Svestran i cenjen, bio je pesnik dramskog nadahnuća i dramski pisac s pesničkim uzletima.
Pripremila Jelena Videnović
„Izvanredan, u kom god žanru da se ogledao. Ogledao se i u putopisu i u esejima. Takođe, imao je i nekoliko knjiga međužanrovske proze, njegov čuveni Snevnik npr. to su spisi o snovima. I on je kao pesnik, kao autor, pregalac, naš savremenik, sve vreme težio tim visokim etičkim normama. To je pokazivao u svom delu, to je pokazivao celim svojim životom“, kaže Jasmina Vrbavac, književni kritičar.
Prof. dr Aleksandar Jerkov, teoretičar i istoričar srpske književnosti, istakao je da je ovo lep, zavetni trenutak da se ponovo sretnemo sa tako značajnim piscem koji je obeležio srpsku književnost druge polovine 20. i početka 21. veka: „I to i kao pesnik i kao dramski pisac i kao esejista i kao prozaista. A obeležio ga je i time što je govorio ono što drugi ne smeju ni da čuju, a on je smeo da kaže. Bilo bi dobro da se zamislimo nad onim što nam govori srpska književnost i da dobro razmislimo o tome šta je Ljuba Simović svojim književnim delom i svojim stavom o životu, a i na kraju života, opominjući, govorio“.
Iako je napisao samo četiri drame sve su postale antologijske i izvođene su na pozorišnim scenama širom sveta. Drama Boj na Kosovu, a posebno Hasanaginica, Čudo u Šarganu i Putujuće pozorište Šopalović, potvrdile su svoj značaj i status ne samo u okviru književne i dramske kritike, već prevashodno u okviru pozorišne prakse.
„One su tematski, stilski veoma raznorodne, ali mislim da ih sve povezuje jedna nit, a to je taj poetski aspekt, to je taj snoviđenjski, onirički aspekt, fantazmagorični, što nam sve ukazuje na to da je Simović bio, pre svega, veliki pesnik. Mada, to ne umanjuje dramske domete ovog njegovoga dela, a ja bih posebno istakao Putujuće pozorište Šopalović iz više razloga, a jedan od njih je zato što tretira temu koja je, nažalost, od doba nastanka ovog dela do dana današnjeg, vrlo aktuelna, a to je kakav je položaj pozorišta u turbulentnom društvenom okruženju“, objašnjava prof. dr Ivan Medenica, teatrolog i pozorišni kritičar.
Ljubomir Simović, savremen i uvek aktuelan, pisao je o pitanjima slobode, o pojedincu i njegovoj sudbini, društvenim, porodičnim i političkim prilikama, a kroz svoja dela pokazao je da je ono što je metafizičko u čoveku presudno.
Očekivani rekord: Faberžeovo „Zimsko jaje“ prodato za 30 miliona dolara na aukciji u Londonu
Kristalno Faberžeovo jaje optočeno dijamantima, koje je nekada pripadalo ruskoj carskoj porodici, prodato je za rekordnih 30,2 miliona dolara (22,9 miliona funti) na aukciji u londonskom sedištu „Kristija“.
Očekivani rekord: Faberžeovo „Zimsko jaje“ prodato za 30 miliona dolara na aukciji u Londonu
Zimsko jaje – koje se smatra jednom od najlepših kreacija legendarnog juvelira – kupio je anonimni ponuđač u utorak, saopštila je aukcijska kuća „Kristi“.
Izrezbareno u gorskom kristalu i ukrašeno platinastim pahuljicama sa brušenim dijamantima, Zimsko jaje se smatra jednom od najlepših Faberžeovih kreacija za carsku porodicu, prema „Kristijevom“ saopštenju.
Smešteno na kristalnoj osnovi napravljenoj da izgleda kao istopljeni led, jaje je iznutra ugravirano pahuljama. Dizajnirano je da se otvori i otkrije iznenađenje – buket cveća.
Ovo je treći put da je jedno Faberžeovo jaje postavilo rekord. Aukcijska kuća „Kristi” prethodno je prodala Zimsko jaje u Ženevi 1994. i Njujorku 2002. godine. Oba puta je postavila svetski rekord cene za Faberžeov predmet prodat na aukciji. U Njujorku je prodato za 9,6 miliona dolara.
Godine 2007. Faberžeovo jaje iz kolekcije porodice Rotšild prodato je za 18,5 miliona dolara na „Kristijevoj“ aukciji.
„Današnji rezultat postavlja novi svetski rekord na aukciji za Faberžeovo delo, potvrđujući trajni značaj ovog remek-dela“, citirala je novinska agencija AFP Margo Oganesjan, aukcionarku „Kristija“.
Pahuljice ugravirane u kvarcnu spoljašnjost jajeta i ukrašene dijamantima
Jaje visine 8,2 cm kreirao je Karl Faberže, na osnovu dizajna Alme Terezije Pihl, jedne od samo dve žene u juvelirnici u Sankt Peterburgu.
Kuća Faberže je napravila samo 50 jaja za rusku carsku porodicu Romanov, a Carsko zimsko jaje je jedno od samo sedam koje je ostalo u privatnim rukama. Ostala su ili nestala ili su u vlasništvu institucija ili muzeja.
Jaja su napravljena od 1885. godine do 1917. godine kada je car Nikolaj II bio primoran da abdicira.
Gljiva iz Černobilja razvila neverovatnu sposobnost, radijacija joj prija
Černobiljska zona isključenja možda je zabranjena za ljude, ali otkako je pre skoro 40 godina eksplodirao reaktor broj četiri u nuklearnoj elektrani, drugi oblici života ne samo da su se naselili, već su opstali, prilagodili se i, čini se, napredovali.
Jedan deo razloga mogao bi biti odsustvo ljudi, ali za jedan organizam, barem, jonizujuće zračenje koje i dalje postoji u okolnim strukturama reaktora moglo bi biti prednost.
Kolonije Cladosporium sphaerospermum u petrijevoj posudi
Tamo, priljubljena za unutrašnje zidove jedne od najradioaktivnijih zgrada na Zemlji, naučnici su pronašli čudnu crnu gljivu koja, izgleda, živi svoj najbolji život.
Gljiva se zove cladosporium sphaerospermum, a neki naučnici smatraju da njen tamni pigment melanin može da joj omogući da „iskorišćava“ jonizujuće zračenje kroz proces sličan načinu na koji biljke koriste svetlost za fotosintezu. Ovaj predloženi mehanizam se naziva radiosinteza.
Ali evo onoga što je zaista neobično kod C. sphaerospermum – iako su naučnici pokazali da gljiva bolje uspeva u prisustvu jonizujućeg zračenja, niko nije uspeo da utvrdi kako ili zašto. Radiosinteza je teorija koju je teško dokazati.
Zagonetka je počela krajem 90-ih, kada je tim na čelu sa mikrobiološkinjom Neli Ždanovom iz Nacionalne akademije nauka Ukrajine započeo terensko istraživanje u Černobiljskoj zoni isključenja kako bi otkrio kakav se život, ako ga uopšte ima, može naći u skloništu oko uništenog reaktora.
Tamo su bili zapanjeni kada su pronašli čitavu zajednicu gljiva, dokumentujući neverovatnih 37 vrsta. Posebno je upadljivo što su ti organizmi bili tamnih do crnih nijansi, bogati pigmentom melaninom.
C. sphaerospermum je dominirala uzorcima i pokazivala jedne od najviših nivoa radioaktivne kontaminacije.
Koliko god otkriće bilo iznenađujuće, ono što je usledilo dodatno je produbilo misteriju.
Radiofarmakolog Ekaterina Dadačova i imunolog Arturo Kasadeval, oboje sa Koledža medicine „Albert Ajnštajn“ u SAD, predvodili su tim naučnika koji je otkrio da izlaganje C. sphaerospermum jonizujućem zračenju ne oštećuje gljivu na način na koji bi to uradilo drugim organizmima.
Jonizujuće zračenje opisuje emisiju čestica dovoljno snažnih da izbiju elektrone iz atoma, pretvarajući ih u jone.
Zvuči prilično bezazleno na papiru, ali u praksi jonizacija može razdvajati molekule, ometati biohemijske reakcije i čak oštetiti DNK. Sve to je veoma loše za čoveka, mada se može iskoristiti za uništavanje ćelija kancera koje su posebno osetljive na takve efekte.
Međutim, C. sphaerospermum je izgledala čudno otporna i čak je bolje rasla kada je bila izložena jonizujućem zračenju. Drugi eksperimenti pokazali su da jonizujuće zračenje menja ponašanje melanina, što je bilo dovoljno zanimljivo za dalje proučavanje.
U pratećem radu Dadačove i Kasadevala iz 2008. godine prvi put je predložen biološki put sličan fotosintezi.
Gljiva, i druge slične, izgledalo je da „prikupljaju“ jonizujuće zračenje i pretvaraju ga u energiju, pri čemu melanin igra ulogu sličnu hlorofilu, koji apsorbuje svetlost. Istovremeno, melanin deluje i kao zaštitni štit od štetnijih efekata zračenja.
Černobilj
Ovo izgleda potvrđuju i rezultati rada iz 2022. godine, u kome su naučnici opisali šta se dogodilo kada su C. sphaerospermum odneli u svemir i postavili na spoljašnju stranu Međunarodne svemirske stanice, izlažući je punom intenzitetu kosmičkog zračenja.
Senzori postavljeni ispod petrijeve posude pokazali su da je manja količina zračenja prošla kroz gljivu nego kroz kontrolni uzorak koji je sadržao samo agar.
Cilj tog rada nije bio da demonstrira radiosintezu, već da istraži potencijal gljive kao štita od zračenja za svemirske misije, što je zaista zanimljiva ideja. Ali, čak i nakon tog rada, i dalje ne znamo šta ta gljiva zapravo radi.
Naučnici nisu uspeli da pokažu vezivanje ugljenika koje zavisi od jonizujućeg zračenja, niti povećanje metaboličke energije, niti jasan mehanizam „hranjenja“ energijom.
„Prava radiosinteza, međutim, još uvek nije pokazana, a kamoli redukcija jedinjenja ugljenika u forme sa većim energetskim sadržajem ili fiksacija neorganskog ugljenika pokrenuta jonizujućim zračenjem“, piše tim na čelu sa inženjerom Nilsom Averešom sa Stanforda.
Ideja radiosinteze je izuzetno zanimljiva, kao nešto iz naučne fantastike. Ali možda je još zanimljivije to što ova čudna gljiva radi nešto što ne razumemo, a neutrališe nešto što je ljudima toliko opasno.
Istorijski dan za Međunarodnu svemirsku stanicu – osam letelica istovremeno u orbiti
Međunarodna svemirska stanica (MSS) doživela je jedan od značajnijih trenutaka u svojoj istoriji. Prvi put otkako je stanica počela da se gradi 1998. godine, svi njeni moduli za pristajanje istovremeno su bili zauzeti. Ovaj događaj predstavlja izuzetno složen logistički i operativni poduhvat, izveden kroz saradnju više svemirskih agencija i različitih tipova letelica koje su u istom trenutku bile spojene sa laboratorijom u orbiti.
Kako izgleda Međunarodna stanica sa osam letelica?
Stanica je bila okružena kombinacijom teretnih brodova i kapsula za prevoz astronauta. Dve Dragon letelice kompanije „Spejs eks“, jedna namenjena prevozu posade, a druga za dopremanje opreme i naučnih eksperimenata, bile su privezane na američkom segmentu stanice.
Uz njih, tu je i američki teretni brod “Cygnus XL”, koji je prethodno morao biti privremeno premešten robotizovanom rukom Canadarm 2 kako bi se stvorio prostor za dolazak ruskog broda sa posadom.
Na japanskom pristajnom otvoru nalazila se letelica “HTV-X1”, novi teretni brod japanske agencije JAXA, koji je dopremio veliku količinu istraživačke opreme i zaliha.
Ruski segment imao je četiri vozila – dva teretna broda „Progres“, zadužena za dopremanje goriva, rezervnih delova i hrane i dva „Sojuz“ broda koja se koriste za rotaciju posade i kao spasilačka vozila u slučaju hitnih situacija.
Popunjenost „parkinga” na Međunardonoj svemirskoj stanici
Ovakva konfiguracija, u kojoj je svih osam otvora za pristajanje na stanicu istovremeno aktivno u upotrebi, ranije nije bilo moguće postići, ni tehnički ni logistički.
To je posebno značajno kada se uzme u obzir složenost koordinacije između američke Nase, ruskog Roskosmosa, japanske Jaxe i komercijalnih kompanija.
Desetočlana posada
Sa dolaskom „Sojuza MS-28“ krajem novembra, broj članova posade na Međunarodnoj svemirskoj stanici porastao je na deset.
Tri nova člana su Kris Vilijams astronaut Nase i kosmonauti Roskosmosa, Sergej Kud-Sverčkov i Sergej Mikaev. Oni će ostati u orbiti do jula 2026. godine. Do tada će proučavati kako život u mikrogravitaciji utiče na krvotok u rukama i nogama, učestvovađe u biološkim i medicinskim eksperimentima, a zadatak im je i da posmatraju ponašanje materijala u svemiru.
Na stanici je i drugi „Sojuz MS-27“ čiji se boravak u orbiti bliži kraju. Planirano je da MSS napusti 8. decembra, a sa njim kući idu astronaut Nase Džoni Kim i kosmonauti Roskosmosa Sergej Rižikov i Aleksej Zubricki.
“Cygnus XL” će ostati priključen za stanicu najranije do marta 2026. godine, kada će bezbedno odleteti i uništiti do pet hiljada kilograma otpada sagorevanjem u atmosferi.
Dakle, svaka letelica od osam prikačenih ima svoja zaduženja – od isporuke pošiljki, zamene posada, sprovođenja naučnih projekata, do podrške dugotrajnim misijama. Ovaj neuobičajen, gotovo „saobraćajni špic“ u orbiti pokazuje koliko se tempo aktivnosti na stanici povećao u poslednjim godinama.
Događaj koji je važan za buduće misije
Popunjenost „parkinga” na Međunardonoj svemirskoj stanici ukazuje i na evoluciju svemirskih operacija. MSS je dizajnirana da podrži veliki broj misija, ali nikada ranije nije bio istovremeno opterećen do ovog nivoa. To pokazuje da stanica i dalje ostaje centralni element međunarodne saradnje u svemiru.
Puna popunjenost priključnih mesta važna je i zbog toga što simulira uslove koji se u budućnosti očekuju na većim i kompleksnijim stanicama, poput planiranih komercijalnih orbitalnih konstrukcija ili eventualnih lunarnih platformi.
Testiranje ovakve koordinacije sada omogućava razvoj novih procedura za sigurniji i efikasniji rad sa većim brojem letelica.
Novi brodovi u redu za pristajanje na stanicu
Kada stanicu napuste brodovi čija se misija bliži kraju, otvori za pristajanje će samo privremeno biti oslobođeni jer novi brodovi već čekaju u redu za lansiranje.
Svojevrsni rekord u broju letelica koje su istovremeno na Međunarodnoj svemirskoj stanici nagoveštava da će se slične situacije verovatno događati sve češće. Sa sve većim brojem misija, privatnih kompanija i međunarodnih partnerstava, MSS ostaje najprometnija i najrazvijenija svemirska laboratorija u istoriji čovečanstva.
Školjke pronađene u Španiji možda su među najstarijim poznatim muzičkim instrumentima
Školjke otkrivene u neolitskim naseljima i rudnicima u Kataloniji proizvode ton sličan francuskoj horni, kažu istraživači i ističu da je najverovatnije reč o nekim od najstarijih predmeta koje je čovek koristio kao instrumente za proizvodnju zvuka.
Kao dete, Mikel Lopez Garsija bio je fasciniran školjkom, koju su držali u kupatilu, a koju je porodica njegovog oca u regionu Almerija, na jugu Španije, koristila kako bi, duvajući u nju, upozorila seljane na nabujale reke i opasnost od poplavnih voda.
Sati koje je proveo izvlačeći taj „karakteristično snažan zvuk iz nje“ isplatili su se prošle godine kada je ovaj arheolog, muzikolog i profesionalni trubač pritisnuo usne na osam truba od školjki. Njihovi tonovi, ističe Lopez Garsija, mogli bi da donesu uvid u živote ljudi koji su živeli na severoistoku Španije pre 6.000 godina.
U članku koji je napisao zajedno sa koleginicom Margaritom Dijaz-Andreu, naučnicom Univerziteta u Barseloni tvrdi da je 12 velikih truba od školjki pronađenih u neolitskim naseljima i rudnicima u Kataloniji – a datiraju iz perioda između kraja petog i početka četvrtog milenijuma pre nove ere – možda korišćeno u svrhu komunikacije na daljinu i kao rudimentarni muzički instrumenti.
Školjka za komunikaciju ili za jelo?
Činjenica da su školjke izgleda sakupljene nakon što su morski puževi Charonia lampas u njima uginuli, sugeriše da nisu bile potrebne za kulinarske svrhe, baš kao što uklanjanje šiljatog vrha školjki ukazuje na to da su korišćene kao trube.
Da bi testirali svoje teorije, naučnici su dobili dozvolu da sprovedu akustične eksperimente na osam školjki, koje su bile dovoljno očuvane da bi mogle da proizvode zvuk.
U novembru 2024. godine, Lopez Garsija je iz školjki izvukao „zaista moćan, stabilan ton“.
„Prilično je neverovatno da se taj veoma prepoznatljiv ton dobija iz jednostavnog instrumenta koji je vrlo malo modifikovano životinjsko telo. Mislim da je danas najbliži instrument u pogledu tona francuska horna“, navodi Lopez Garsija.
Ali on i njegova koleginica Margarita Dijaz-Andreu, profesorka i istraživačica na Katalonskom institutu za istraživanje i napredne studije, koji je takođe sa sedištem na Univerzitetu u Barseloni, želeli su da idu dalje od pojedinačnih tonova i da utvrde puni muzički potencijal školjki.
Da bi se koristile kao duvački instrument, školjke su morale da budu minimalno prepravljene
„Želeli smo da vidimo da li neka od školjki koje smo svirali pruža prostor za improvizaciju ili za istraživanje zvučnih resursa. Zato smo pravili snimke malih improvizacija koje smo izvodili na ovim instrumentima. Shvatili smo da radeći različite stvari možemo oblikovati ton školjke, kao i note“, objašnjava Lopez Garsija.
Stavljajući ruku u otvor školjki, otkrio je da može da menja i spušta ton koji se dobija, dok je duvanje u školjku izgovarajući slova T ili R takođe menjalo boju dobijenog zvuka.
„Ovo su praktično neki od prvih instrumenata – ili uređaja zvučne tehnologije – koje poznajemo kroz celokupnu ljudsku istoriju. Funkcionišu uz pomoć vibracija vaših usana i način na koji proizvodite zvuk pomoću njih je veoma sličan savremenim limenim instrumentima, kao što su trube i tromboni; školjke su njihovi najstariji preci“, precizirao je Lopez Garsija.
Ko je koristio školjke-trube
U članku, objavljenom u časopisu Antiquity, dvoje istraživača tvrde da su trube od školjki možda korišćene „kao alati za komunikaciju, bilo između različitih zajednica koje naseljavaju region, ili između naselja i pojedinaca koji su se u okolini bavili poljoprivredom“.
Takođe, sugerišu da su školjke mogli koristiti i radnici u različitim galerijama rudnika variscita gde je pronađeno šest školjki.
„Znamo da je ovo jedna od najstarijih i najdugotrajnijih tehnologija za proizvodnju zvuka poznatih ljudima – barem na evropskom kontinentu“, kaže Lopez Garsija. „Najstarija truba od školjke sa praktično identičnim karakteristikama kakve imaju one u Kataloniji, pronađena je u pećini Marsulas na jugu Francuske, koja je iz doba gornjeg paleolita (poslednje trećine paleolita), a datira iz perioda oko 18.000 godina pre nove ere. Dakle, imali ste gotovo identične instrumente koji su se koristili od pre 18.000 godina, pa sve do sredine prošlog veka, kada je moja porodica koristila svoju školjku u Almeriji“.
Muzika – pitanje opstanka ili stvaranje veza unutar grupe
Poput školjke iz Marsulasa – koja je ležala zaboravljena više od 80 godina u muzejskoj kolekciji pre nego što je otkriveno da su je njeni praistorijski vlasnici modifikovali da bi se koristila kao duvački instrument – katalonske školjke takođe imaju „ekspresivne osobine koje ukazuju na šire muzičke primene“.
Prema rečima Lopeza Garsije, ovi instrumenti etnografski su imali veoma korisnu funkciju, oni su takođe instrumenti sa dovoljnim melodijskim kapacitetom da pruže ekspresivnu muzičku funkciju: „Mislimo da je verovatno da su, pored njihove korisne i pragmatične upotrebe, ovi instrumenti mogli biti korišćeni i za ekspresivne diskurse; mogli su da ispune minimalne zahteve za razvoj muzike i razvoj izražavanja“.
Trubač, koji svira sve od muzike namenjene limenim instrumentima i diksilend džeza do salse, fanka i katalonske narodne muzike, kaže da su ga drevne školjke navele da razmisli o tome kako i zašto su ljudi prvi put počeli da sviraju instrumente.
„Čitava debata o tome u kojoj meri je muzika korisna stvar, a u kojoj meri je estetska, ekspresivna, emocionalna, mnogo ličnija stvar, uvek me je zaista fascinirala. Ove školjke-trube su me navele da razmišljam o poreklu ljudskog muzičkog izražavanja. Da li je to bilo pitanje nužnosti i opstanka, kako se tvrdi u nekim studijama o evoluciji muzike? Ili je to bilo pitanje drugih vrsta potreba koje su takođe važne za ljude – ne tako materijalna ljudska potreba da se izrazimo, da stvorimo veze i da pokažemo svoju ljubav i osećanja unutar grupa?“, rekao je Mikel Lopez Garsija.
Stiže druga sezona „Folauta“ – postapokaliptični svet zanimljiv ljudima jer je, nažalost, vrlo moguć
Zvezda serije „Folaut“, adaptacije popularne istoimene video-igre smeštene 200 godina nakon što je nuklearni rat ostavio pustoš na Zemlji, Džastin Teru kaže da su postapokaliptične priče „zanimljive jer su moguće“.
Teru, koji glumi Roberta Hausa, vladara Novog Vegasa, govorio je za Bi-Bi-Si Njuzbit na premijeri druge sezone u Londonu o tome zašto misli da je to deo privlačnosti serije.
„Svi znamo da nuklearno oružje postoji i oslanjamo se na to da ga, nadamo se, inteligentni ljudi neće upotrebiti. Mislim da je razlog što se obožavaoci povezuju sa likovima Folauta to što su oni ti koji su ostali iza“, ističe Teru.
Preživeli ljudi moraju, kako kaže, da nađu smisao u tragediji armagedona.
Glavna glumica Ela Pernel tumači Lusi Meklejn, stanarku skloništa koja je odrasla podzemlju u zaštitnom bunkeru nakon nuklearnog rata.
Po njenom mišljenju, uspeh serije leži u tonu koji „balansira komediju, dramu i emociju“
Ela Pernel
„Mislim da su vizuelna estetika i muzika ključni. To je ta retro-futuristička atmosfera — nekako su uspeli da apokalipsu učine zaista zabavnom“, kaže Pernel.
Serija prepliće priče tri lika, uključujući Lusi, koji pokušavaju da prežive u svetu razorenom nuklearnim bombama.
„Jedna od divnih stvari u vezi sa serijom je to što neverovatno verujem svakom čoveku koji na njoj radi. Pisci i kreatori vole igru. Svi je vole. Moj posao je da Lusi bude što istinitija, a njihov da osiguraju da odajemo poštovanje igri. Kada se to spoji, dobijete jednu prelepu saradnju“, navodi glumica.
Još jedan glumac s kojim je Njuzbit razgovarao, Kajl Maklahlan, koji glumi Henka Meklejna, Lusinog oca i nadzornika skloništa, navodi da je serija veoma „verna igrama“.
„Kreatori su uradili neverovatan posao sa univerzumom Folauta. Kompleksno je, duboko, ispunjeno, bogato, veoma imerzivno i upečatljivo“, ističe Maklahan.
Smatra da su obožavaoci dobro prihvatili seriju jer su likovi „veoma dobro razvijeni“ i „prelepo osmišljeni“.
Kajl misli i da misterija pitanja „šta bih ja uradio u ovoj situaciji?“ – privlači gledaoce.
„Pisana je tako pametno i divno, tako da mislim da svi ti elementi doprinose uspehu serije“, dodaje glumac.
