Prema prognozama klimatologa, već u drugoj pololivi 21. veka u Sahari će padati 75 posto više kiše nego sada. Ovo nisu nimalo dobre vesti (iako zvuči tako) – ni za Saharu, a ni za ostatak sveta.
Saharu čeka kišovita budućnost i to uopšte nije dobra vest
Mozak muškaraca se sa godinama smanjuje brže od mozga žena, ustanovili su naučnici
Pripadnici muškog pola nakon najnovijeg otkrića naučnika nemaju mnogo razloga za likovanje – njihov mozak stari znatno brže od mozga žena istog uzrasta.
Istražujući uzročnike češćeg razvoja Alchajmerove bolesti kod žena, naučnici sa Univerziteta u Oslu došli su do zanimljivog otkrića – da se brzina smanjivanja zapremine moždanog tkiva sa godinama razlikuje kod muškaraca i kod žena. Svoj zaključak oni su potkrepili sa više od 12.000 snimaka magnetne rezonance više od 4.700 pacijenata.
Neki delovi muškog mozga smanjuju se skoro dvostruko brže od ženskog
Osim što se zapremina mozga muškaraca smanjuje brže od zapremine mozga žena, promene se u muškom mozgu dešavaju i na većem broju mesta. Tako, primera radi, postcentralna kora mozga, koja odgovara za obradu osećaja dodira, bola i temperature, se kod muškaraca u poznim godinama smanjila za 2 procenta godišnje, dok kod žena – za samo 1,2 posto.
“Kada bi mozak žena degradirao progresivnije, to bi bilo potencijalno objašnjenje za češći razvoj Alchajmerove bolesti kod njih”, navodi koautor istraživanja, Ana Ravnald. Međutim, podaci pokazuju dijametralno suprotno – da ženski mozak gubi na zapremini sporije od muškog, što samim tim znači da degradacija nije uzrok Alchajmera.
Naučnici su zahvaljujući ovom otkriću na korak bliži razumevanju uzroka Alchajmera
Alchajmerova bolest se kod pripadnica nežnijeg pola dijagnostikuje skoro dvostruko češće nego kod muškaraca, a naučnici su kao jedan od faktora rizika uvek navodili i godine života, piše portal TekInsajder. Nedavno otkriće do koga su došli stručnjaci ovu tezu dovodi u pitanje, dok istovremeno podstiče nova pitanja koja zahtevaju odgovore.
“Zaista je važno da razumemo koje se promene dešavaju na zdravom mozgu, da bismo bolje razumeli šta se tačno dešava prilikom razvoja neurodegenerativnih oboljenja”, istakla je klinički neuropsiholog sa Univerziteta u Sidneju, Fiona Kumfor, komentarišući naučno otkriće objavljeno u magazinu Proceedings of the National Academy of Sciences.
Konzumacija energetskih napitaka može izazvati panične napade, upozorava ruski doktor
U negativan uticaj energetskih napitaka na organizam više ne sumnja niko, ali donedavno se mislilo da se oni odražavaju samo na fizičko zdravlje. Međutim, ruski naučnici tvrde da se njihovom čestom konzumacijom mogu izavati i panični napadi, koji u kombinaciji sa smanjenim rasuđivanjem mogu biti izuzetno opasni.
Gubitak koncentracije je tokom jesenjeg perioda veoma česta pojava, a mnogi se sa njom i pospanošću bore pomoću energetskih napitaka. Međutim, ruski stručnjaci upozoravaju da osim što nije zdrava, ova navika može biti i okidač za pojavu određenih problema sa mentalnim zdravljem.
Loš san, slabo rasuđivanje, panični napadi
Razbuđujući efekat koji energetski napici imaju obično je kratkog daha i s vremena na vreme zaista može biti od pomoći ako je važno da u nekom momentu budemo izuzetno koncentrisani. Međutim, regularna konzumacija nikako nije preporučljiva i nanovi telu mnogo više štete nego koristi.
Zbog svog specifičnog sastava i visokih doza kofeina, taurina i drugih jedinjenje, energetski napici imaju snažan uticaj na naš mozak i sposobnost rasuđivanja, a redovna upotreba nas čini sklonijim rizičnim oblicima ponašanja, mišljenja je ruski neurolog Jelena Surska.
U kombinaciji sa lošijim kvalitetom sna, koji se gotovo uvek javlja kao posledica česte i prekomerne konzumacije energetskih napitaka, gubitak rasuđivanja može imati za posledicu i pojavu paničnih napada, prenosi ruski portal Komsomoljska pravda.
Energetski napici štete čitavom organizmu
Taurin iz energetskih napitaka je aminokiselina koja stimuliše fizičku i moždanu sposobnost, ali u kombinaciji sa kofeinom (koji se takođe nalazi u energetskim napicima) ima sposobnost da izazove povišen krvni pritisak i broj otkucaja srca.
Nakon samo jedne limenke ovih napitaka broj otkucaja raste, ali se i smanjuje nekoliko minuta nakon poslednjeg gutljaja. Međutim, ako se ovi napici konzumiraju često i u većim količinama, to može dovesti do ozbiljnih srčanih problema, pa čak i fatalnog ishoda.
Negativan uticaj energetski napici imaju i na nadbubrežnu žlezdu: taurin se može gomilati u njenim ćelijama i time podsticati njihovo deformisanje. Osim toga i velike količine šećera koji se u ovim napicima sadrži ima tendenciju da se pretvara u masnoću i komila u jetri.
Šta će se desiti sa gradovima ako ljudi nestanu
Budućnost u kome će gradovi biti nenaseljeni deluje sve realnije – naučnici predviđaju da bi klimatske promene i prenaseljenost mogli dovesti do toga da čovečanstvo nestane u narednim vekovima. Stručnjaci objašnjavaju kako bi izgledali gradovi koje bismo ostavili iza nas, kao i zašto je proučavanje ove teme važno.
Kada je prvi talas korona virusa zahvatio svet i kada su desetine zemalja uvele karantine, na internetu su se ubrzo pojavile skoro apokaliptične slike gradova – prazne ulice, trgovi, muzeji i turističke atrakcije. Po šumskim putevima slobodno su šetale srne i losovi, u gradove su se vraćale veverice, a u Venecijanskom Velikom kanalu bili su primećeni i delfini.
Pandemija je prošla, ali prema stručnjacima, realnost u kojoj će gradovi biti nenaseljeni nam je sve bliža, a čak i ako globalno zagrevanje bude ograničeno na dva do tri stepena Celzijusa, već do 2100. godine teritorije oko ekvatora mogu postati nepogodne za život, a gradovi poput Sankt Peterburga, Njujorka i Amsterdama bi mogli biti potopljeni.
Takva sudbina čeka mnoge gradove širom sveta, ukoliko ne pronađemo način da se suočimo sa globalnim katastrofama – ali šta se može desiti ako probleme ne uspemo rešiti i gradovi zaista ostanu pusti?
Između jednog sata i 10 dana bez ljudi
Bez ljudi nema goriva, tako da bi elektrane širom sveta prestale sa radom (osim obnovljivih izvora koji proizvode oko 17 odsto svetske energije, ali i njih bez redovnog održavanja čeka kvar). Struja bi nestala, a pumpe za vodu u metroima, koji održavaju nivo podzemnih voda, prestaju da rade, što dovodi do poplava tunela. U odsustvu ljudi, podzemne vode mogu potopiti sve stanice i izazvati klizišta i urušavanje zgrada.
Nakon nekoliko dana prestali bi da rade i javni satovi, a domaće životinje i ptice, koje bi se oslobodile, postaju plen divljih životinja koje dolaze u grad u potrazi za hranom. Od domaćih ljubimaca će da prežive samo najjači i oni koji su obučeni za specifične zadatke, poput policijskih pasa.
Najgore katastrofe tek slede. Posle deset dana, nuklearni reaktori bez hlađenja počinju da se tope, što može izazvati posledice slične Fukušimi ili Černobilu.
Nakon šest meseci bez ljudi
Prirodne nepogode bi u ovom periodu počele da razaraju gradove. Požari brzo uništavaju drvene objekte, a objektima koji ne izgore preti truljenje. Bez sistema za odvođenje vode, neki priobalni gradovi poput Roterdama, Vašingtona i Sankt Peterburga počeli bi da tonu. Zgrade će postepeno da se lede bez grejanja, što bi dovelo do izumiranja brojnih insekata, poput bubašvaba.
Deset godina bez ljudi
Nakon jedne decenija mahovina bi pokrila prazne ulice, a biljke bi izrastale kroz pukotine u betonu. Koreni bi postepeno oštetili temelje zgrada, tako da bi se mnogi objekti srušili. Staklene i metalne konstrukcije bi prve pokazale znake raspadanja (staklo koje puca, rđa na metalu). S druge strane, kamene građevine mogu izdržati vekovima, pre nego što ih vetrovi ili novi tokovi reka sruše.
Deset godina nakon nestanka ljudi, metan koji prodire iz potopljenih tunela bi izbio na površinu i ušao u zgrade, što bi dovelo do čestih eksplozija i uništavanja već oštećenih objekata. Brane širom sveta bi se rušile i došlo bi do katastrofalnih poplava.
Između 25 i 30 godina bez ljudi
Velike količine plastike i gume koje se nalaze u okeanima i morima bi formirale ogromne plutajuće deponije, a plastične flaše proizvedene oko 1960. godine još uvek ne bi bile razložene.
Sateliti će gubiti napajanje i polako padati na Zemlju, izazivajući požare i uništavanje. Iako se emisija ugljen-dioksida zaustavila, globalna temperatura tokom 40 godina nastavila bi da raste za još jedan stepen, dok ekosistem postepeno počinje da se obnavlja.
Između 100 i 200 godina
Betonske konstrukcije bi se urušavale pod uticajem biljaka, hladnoće i vetra, a neboderi bi polako nestajali iz gradskih pejzaža, uključujući čuvene spomenike poput Ajfelove kule i Empajer stejt bildinga, koji bi se verovatno srušli oko 150 godina nakon nestanka ljudi.
Na severnoj hemisferi bi došlo do hladnijeg perioda, a gradovi bi bili prekriveni slojevima snega. Životinje bi se vratile u zone oko nekada aktivnih nuklearnih reaktora, a biljke i drveće bi apsorboval višak ugljen-dioksida iz atmosfere.
Nakon 500 godina
Poslednji komad plastike bi se nakon 500 godina bez ljudi raspao, a biljni pokrivač se proširio širom planete, približno na nivou kao pre 10.000 godina. Poslednji materijali koji se ne razlažu biće radioaktivni otpad, keramika i bronza.
Zašto je ovo važno?
Od početka antropocena, ljudska aktivnost imala je ključni uticaj na izgled planete. Istraživanja pokazuju da nije ostalo ekosistema na koji ljudi nisu uticali, a prirodna evolucija bez ljudskog uticaja teško se može zamisliti.
U tome se, zapravo, krije ironija ljudskog napretka: Verujući da je racionalno i “realno” koristiti prirodne resurse do krajnjih granica radi ekonomskog razvoja, čovečanstvo je samo pojačalo rizik od klimatskih katastrofa i postepenog uništavanja sopstvenog okruženja, prenosi “RBK Trend”.
Svet bez ljudi bio bi mesto koje se polako oporavlja od ljudskog uticaja, a apokaliptične vizije gradova nam ukazuju da je sprečavanje takvog scenarija moguće i neophodno – što pre, to bolje.
Šta se do sada zna: Koliko je trajala pljačka Luvra i koje su dragocenosti odnete
Opisujući lopove, francuska ministarka kulture Rašida Dati je rekla da su delovali profesionalno, bez panike i da nisu upotrebili nasilje
Iz čuvenog francuskog muzeja Luvr u Parizu jutros je ukraden vredan nakit, a kako se procenjuje, reč je o kolekciji Napoleona Trećeg i njegove supruge Eženi, preneli su francuski mediji. Muzej je nakon toga privremeno zatvoren za posetioce.
Pljačka se dogodila između 9.30 i 9.40 u trenutku otvaranja muzeja u prvom pariskom arondismanu. Nekoliko osoba stiglo je u blizinu muzeja na skuterima, a uz pomoć teretnog lifta uspeli su da uđu u salu u kojoj se nalazio izloženi nakit. Potom su, koristeći specijalno dizajnirani alat, razbili prozore sale, uzeli dragocenosti i pobegli.
Francuska ministarka kulture Rašida Dati izjavila je za televiziju TF1, da je jedan od komada nakita koji su jutros ukradeni iz muzeja Luvr pronađen, dok televizija BFM navodi da je reč o kruni carice Eženi.
Predmet je pronađen u blizini mesta pljačke, očigledno nakon što je ispao lopovima, a Dati je navela da se trenutno procenjuje njegova vrednost. Prema nezvaničnim informacijama, kruna je oštećena, ali ne i polomljena.
Iz Luvra je ukupno ukradeno manje od 10 dragocenosti, navodi francuska televizija. Dati je izjavila da je vrednost plena lopova “gotovo neprocenjiva”.
Opisujući lopove, francuska ministarka kulture je rekla da su “delovali profesionalno, bez panike i da nisu upotrebili nasilje”.
Prema njenim rečima, umetnička dela su danas na meti organizovanog kriminala, kao i muzeji.
“Moramo prilagoditi muzeje ovim novim oblicima kriminala. Oni su profesionalci”, navodi ministarka.
Ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez je za tamošnje medije istakao da se traga za “tri ili četiri počinioca” i da je pljačka trajala sedam minuta.
“Jasno je da je ovo bio tim koji je izvršio izviđanje, očigledno je bio veoma iskusan i delovao je veoma, veoma brzo. Ovo su dragulji od istinske vrednosti nasleđa, i zapravo neprocenjive vrednosti. Nadam se da ćemo pronaći počinioce”, ističe on, prenosi BFM TV.
Krađa se navodno, dogodila u trenutku kada su prvi posetioci počeli da ulaze u muzej, nakon čega je odmah raspoređena policija, a posetiocima izdato upozorenje da ne ulaze u muzej.
Istragom rukovodi francuska Brigada za suzbijanje organizovanog kriminala, dok su jake policijske snage raspoređene oko muzeja.
ZAŠTO PARTIZAN MOZZART BETU (PORED CENTRA) TREBA JOŠ JEDAN BEK U ROTACIJI
.jpg.webp)
U sezoni u kojoj su ambicije velike, a utakmice se nižu na svaka dva do tri dana, takva odluka mogla bi da se pokaže kao ključna za stabilnost i kontinuitet
Partizan Mozzart Bet je u Vitoriji prekinuo višedecenijski post i konačno savladao Baskoniju kao gost. Prvi brejk u evropskoj sezoni ponovo je pokazao dva lica tima – prepoznatljivu borbenost, ali i da sastav Željka Obradovića još nije preležao neke dečje bolesti.
Crno-beli su posle vođstva od 16 razlike u 25. minutu doveli sebe u nezavidnu poziciju, da ispuste gotovo kompletnu prednost i pobednika odlučuju u nekoliko poslednjih napada. Ima, nesumnjivo, dosta i do upornosti domaćina koji nije hteo da se preda dokle god je postojala teoretska šansa da se izrežira čudesni preokret, no Partizan Mozzart Bet je imao sve u svojim rukama i opet se dogodio pad koji je umalo skupo plaćen.
Prva figura pobede bio je Dvejn Vašington od koga je struka posle dugo vremena dobila evroligašku rolu vrednu pažnje, Džabari Parker hvata sve veći zalet, Tajrik Džons je standardno dominirao reketima, dok je Karlik Džons ponovo bio motor ekipe. Ubacio je 18 poena i podelio 10 asistencija, međutim ono što para oči jeste njegova minutaža u dvorani Fernando Buesa – 35 minuta i 47 sekundi. I to nepuna tri dana pošto je u Madridu zabeležio skoro 32 minuta.
Reprezentativac Južnog Sudana odigrao je svoju najbolju utakmicu u sezoni čime je potvrdio da je hirurška intervencija na šaci zaistaprošlost. Diktirao je ritam i bio među najzaslužnijima što je Partizan prvo stigao do pomenutog vođstva od 16 poena, a onda i da se izbegne potpuna drama u Baskiji. Činjenica da je na terenu proveo skoro 36 minuta već u petom kolu Evrolige, govori ne samo o tome koliko je Džons važan za igru i koliko ekipa zavisi od njega, već i da roster Željka Obradovića nema dovoljno široku klupu.
Nedeljama unazad Obradović javno govori o potrebi da se dovede centar, kako bi se rasteretio Tajrik Džons, međutim da li Partizan Mozzart Betu treba još jedan igrač u bekovskoj liniji?
Na papiru, Džons ima podršku u Šejku Miltonu, ali povreda bivšeg NBA beka, zbog koje je propustio duplo kolo protiv Reala i Baskonije, pokazuje koliko su beogradski crno-beli zavisni od svog startnog plejmejkera i koliko bi Partizan mogao da bude ranjiv ukoliko se slična situacija ponovi tokom duge sezone. Kada nema Džonsa, Partizan Mozzart Bet praktično ostaje bez pravog organizatora igre – Nilikina napustio klub, na Lundberga se ne računa – i Obradović tada mora da menja koncepciju napada, što u Evroligi zna da bude skupa škola.
Obradović suštinski nema mnogo opcija. Dvejn Vašington može povremeno da vodi napad, što je i činio kroz neke momente prošle i na početku ove sezone, ali njegova je prirodna uloga skorera, što se još jednom potvrdilo u Vitoriji. Neretko se Sterling Braun spušta na ‘dvojku, ali i to menja strukturu tima, što donosi i određene korekcije u stilu igre.
Sezona koja traje devet meseci, sa potencijalno više od 80 utakmica, zahteva dubok roster i rotaciju koja može da izdrži ritam Evrolige i to je prosto realnost, trend koji teško da će se promeniti u skorijoj budućnosti. Obradović je poznat po tome da pažljivo gradi rostere i kontroliše minutažu, dok u presudnim momentima sezone skraćuje rotaciju, ali današnja Evroliga ne prašta manjak opcija. I svako ograničavanje na osam-devet igrača u ovako ranoj fazi sezone može da bude kontraproduktivno na duže staze.
Dovoljno je pogledati u komšijsko dvorište, Crvena zvezda je sa povredama čak sedmorice prvotimaca ipak ostala na devet-deset igrača sposobnih da iznesu teret Evrolige. Partizan Mozzart Bet ima ukupnu rotaciju sa 11 prvotimaca i juniorima. Zato i ne čudi što maltene svaki evroligaš ima najmanje po tri igrača na jednoj poziciji. Ne zbog luksuza, već sigurnosti. I Željko Obradović je sam posle Armanija govorio o tome da Partizan ima nedovoljno dug roster za ovako nakrcan kalendar takmičenja, ali očigledno je takva bila odluka sportskog sektora od početka. Prvi čovek kluba Ostoja Mijailović je na tu opasku čak i rekao da klub ima novca za pojačanja, pre svega na centru.
Dovođenje još jednog beka ne bi trebalo da bude nikakvo iznenađenje, već logičan potez. Verovatno bi u nekim konstrukcijama idealno bilo da dođe kombo-bek, odnosno neko sposoban da kreira i poentira po potrebi. Takav profil igrača suštinski ne bi ugrozio postojeću hijerarhiju, čak bi i rasteretio Karlika. Partizan Mozzart Bet ima jezgro koje očigledno funkcioniše, ali dodatna opcija na spoljnim pozicijama mogla bi da napravi razliku između tima koji se bori za plej-in i direktnog plasmana u Top 8.
U sezoni u kojoj su ambicije velike, a utakmice se nižu na svaka dva do tri dana, takva odluka mogla bi da se pokaže kao ključna za stabilnost i kontinuitet.
Ovaj božićni sajam proglašen je najboljim u Evropi za 2025. godinu
Iako se čini kao da su dugi letnji dani tek nedavno završili, praznična sezona već kuca na vrata. U vazduhu se zaista oseća promena, jutra su svežija, večeri kraće, a izlozi prodavnica već polako oblače svoje božićno ruho. Umesto da žalimo za toplinom, vredi se prepustiti dolasku najčarobnijeg perioda u godini, kada Evropa sija u svom punom zimskom sjaju.
Pitanje je samo jedno: gde krenuti da biste doživeli pravi praznični spektakl?
Nirnberg, sinonim prazničnih sajmova
Kako bi olakšao izbor svima koji planiraju praznično putovanje, poznati portal Time Out objavio je listu najboljih božićnih sajmova u Evropi za 2025. godinu. Na njoj se našlo dvadeset pažljivo odabranih destinacija – od klasika poput Briža, Kolmara i Edinburga, ali se na samom vrhu našao Nirnberg, koji je poneo titulu najlepšeg božićnog sajma u Evropi.
Kolmar, Francuska
Svečano otvaranje sajma u Nirnbergu zakazano je za 28. novembar, a čarolija će trajati sve do Badnjeg dana, 24. decembra. Glavni gradski trg, Hauptmarkt, tada se pretvara u pravo božićno carstvo, sa hiljadama svetlucavih lampica, drvenim kućicama punim lokalnih proizvoda i neodoljivim mirisima tradicionalne nürnberške kobasice (bratwurst) i kuvanog vina.
Poseban šarm sajmu daju lokalni „anđeli“, devojke zlatne kose u raskošnim tradicionalnim kostimima, koje očaravaju posetioce, posebno one najmlađe. One rado poziraju za fotografije, šire osmehe i donose blagdansku čaroliju na svakom koraku, prenosi putnikofer.
A kada padne noć, trg poprima sasvim drugačiji ugođaj: odrasli se okupljaju oko štandova sa mirisnim glühwein-om, nazdravljaju lokalnim dimljenim pivom i uživaju u opuštenom druženju pod zvezdanim nebom.
Mančester i Pariz prate Nirnberg
Odmah iza Nirnberga, drugo mesto zauzeo je Mančester, koji je Time Out opisao kao idealnu destinaciju za „potcenjeno britansko praznično putovanje“. Grad je poslednjih godina mnogo uložio u razvoj adventskog programa i danas se može pohvaliti jednom od najživopisnijih prazničnih ponuda u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Pariz, Francuska
Treće mesto pripalo je Parizu, što verovatno nikoga ne iznenađuje. Francuska prestonica tokom zime doslovno blista, od raskošno osvetljenih avenija i božićnih sajmova uz Ajfelov toranj, do romantičnih šetnji pored Sene pod hiljadama lampica. Uz nezaboravne poglede na grad i bogatu gastronomsku ponudu, pariški božićni sajam i dalje je destinacija iz snova za mnoge putnike.
Bilo da vas privlači klasična nemačka tradicija, britanski šarm ili pariška elegancija, jedno je sigurno: božićni sajmovi su najlepši način da upoznate evropske gradove u njihovom najsvetlijem izdanju.
Relaksacija i kupanje u pivu: Novi luksuzni trend koji osvaja svet
Zamislite da se umesto u mineralnu vodu, potopite u pivo. Upravo to nude beer spa centri, wellness trend koji je iz Češke polako osvojio svet.
Sve je počelo u Pragu, u raskošnim zdanjima poput Chateau Spa Beerland, gde se gosti kupaju u drvenim kadama ispunjenim toplom mešavinom hmelja, slada i pivskog kvasca. Dodajte tome čašu tamnog češkog piva, svež hleb od pivskog testa i naravno beskonačnu količinu pene u kadi.
Foto: Unsplash/Logan Stone
U zemlji koja pije najviše piva po glavi stanovnika na svetu, nije ni čudo što su Česi prvi spojili najdraži napitak sa spa kulturom. Danas se pivske banje mogu pronaći i u Islandskoj, Španiji, Belgiji i SAD-u, a uskoro i u Velikoj Britaniji.
Benefiti kupanja u pivu
Iako neki istorijski zapisi navodno povezuju pivske kupke sa srednjim vekom, istoričari tvrde da je reč o modernom izumu, više marketinškom, nego tradicionalnom. Ipak, nauka kaže da pivo nije bez koristi: kvasac i slad bogati su vitaminom B, koji poboljšava hidrataciju i elastičnost kože, dok hmelj ima antibakterijska i umirujuća svojstva.
Pored potencijalnih koristi za telo, stručnjaci veruju da su pivske banje popularne i zato što kombinuju dve univerzalne strasti, uživanje i opuštanje. Kako kažu u belgijskom Bath & Barley, gde gosti sami biraju vrstu hmelja za svoju kupku: „Nudimo luksuzno iskustvo koje spaja hedonizam i prirodu.“
A u češkim banjama, iskustvo ide i korak dalje, posle tople pivske kupke, gosti legnu na krevet od slame koji stimuliše kožu i upotpunjuje taj „povratak prirodi“.
Bez obzira da li ste ljubitelj wellnessa ili samo piva, jedno je sigurno, ovo je najopuštajući način da podignete kriglu (i raspoloženje).
Deset gradova u kojima živi najveći broj ultrabogatih ljudi sveta
Šta Njujork, Dallas i Tokio imaju zajedničko? Veliki broj izrazito bogatih ljudi. Ultrabogati, osobe čije bogatstvo premašuje 30 miliona dolara, koncentrisani su u određenim gradskim centrima. Prema izveštaju kompanije za analizu bogatstva Altrata, oko 19% ultrabogatih ljudi živi u samo 10 gradova širom sveta.
Na vrhu liste po broju ultrabogatih nalazi se Njujork, sa 21.380 stanovnika ove kategorije. Slede Hongkong sa 17.215 i Los Anđeles.
Ostali gradovi koji se nalaze među top 10 su: San Francisko, Čikago, Tokio, London, Dallas, Vašington DC i Hjuston.
SAD u samom vrhu
Sjedinjene Američke Države ne dominiraju samo po broju gradova – 38% svih ultrabogatih ljudi živi u SAD, navodi Altrata. Do kraja juna 2025. godine, u svetu je zabeleženo oko 510.810 ultrabogatih pojedinaca, a populacija se od 2004. godine, kada je Altrata počela da prikuplja podatke, povećala sedam puta brže od globalne populacije odraslih, navodi izveštaj.
Foto: Freepik
Ipak, druge regije polako sustižu Ameriku. Nijedan američki grad nije se našao na listi top 10 gradova po rast ultrabogate populacije. Oslu (Norveška), Bengaluru i Hyderabad (Indija) pripala su prva tri mesta po godišnjoj stopi rasta, predviđeno do 2030. godine.
Kako ultrabogati troše svoje bogatstvo?
Izveštaj Altrate otkriva i na šta najbogatiji troše novac. Prošle godine su zajedno potrošili 290 milijardi dolara na luksuzne proizvode, pri čemu je najveći deo otišao na transport.
U poslednjih nekoliko godina, luksuzni brendovi sve više ciljaju ultrabogate, a kompanije koje se fokusiraju na najbogatije generalno beleže bolje rezultate od onih koje imaju širu publiku.
Šta označava belo svetlo?
