Sindikat “Sloga”: Pomoć od 100 evra mora da bude bez ikakvog uslovljavanja
Udruženi sindikati Srbije “Sloga” pozvali su Vladu Srbije da na sednici, prilikom usvajanja rebalansa budžeta i usvajanja uredbe o isplati 100 evra svakom punoletnom gradjanu Srbije, vodi računa da ono bude bez ikakvog uslovljavanja i pod jednakim kriterijumima za sve.
“Otvoreno ih pitamo, zašto opet dele narod? Čemu ta diskriminacija i da li stvarno misle da su gradjani Srbije glupi i da ne znaju da su i druge države svojim gradjanima finansijski pomogle zbog pandemije COVID-a 19 i to mnogo više nego ovdašnja vlast koja samo obećava i menja pravila prema sopstvenim potrebama, očigledno zbog predstojećih parlamentarnih izbora i pridobijanja naklonosti glasača”, navedeno je u saopštenju.
Istaknuto je da je novac, koji je namenjen punoletnim gradjanima Srbije “državni, a ne stranački novac”.
“To nikome ne omogućava da se ponaša na način kako je istakao ministar finansija Siniša Mali, gostujući na jednoj od televizija sa nacionalnom frekvencijom, gde je rekao da će ‘penzioneri novac dobiti po automatizmu na svojim računima, dok će ostali gradjani, ukoliko žele novac, trebati da se prijave telefonskim putem ili mejlovima'”, ukazali su iz “Sloge”.
Predstavnici sindikata “Sloga” smatraju da “ovakvim uslovljavanjem mnogi gradjani neće biti u mogućnosti da ostvari pravo na novac, posebno siromašne kategorije i oni koji nemaju digitalnu pismenost, a o javljanju na telefone da i ne govorimo, budući da smo ovih dana svedoci šta se dogadja sa telefonima namenjenim za prijavu Covida-19, a na koje se niko danima ne javlja”.
“Ova zemlja je poslednjih godina u konstantnoj ekonomskoj stagnaciji i neprekidnom urušavanju gradjanskih, političkih, ljudskih i radnih prava, koje očigledno vlast ne želi da vidi, jer žive autistično u nekom svom svetu i ‘zlatnim godinama”, navodi se u saopštenju.
Ovakvim ponašanjem i podelama, kako je navedeno, “vlast kod gradjana samo nastavlja da izaziva bes, prkos i moguće socijalne nemire, zbog čega bi trebali dobro da razmisle o svojoj odgovornosti za takvo stanje”.
Vučić kaže da će ispuniti obećanje – za pomoć od 100 evra potreban sada i poziv
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao na konferenciji za novinare da će njegovo obećanje da će svi punoletni građani dobiti po 100 evra biti ispunjeno. Kako je naveo, penzioneri i primaoci socijalne pomoći će novac dobiti automatski, a ostali će se prijaviti telefonom.
Vučić je rekao da je prijavljivanje telefonskim pozivom ili klikom uvedeno jer su se čule primedbe mnogih koji su se izjašnjavali da im takva pomoć ne treba.
Ponovio je da penzioneri i primaoci socijalne pomoći neće biti pitani i da će dobiti novac na račune i kućne adrese.
Prethodno je ministar finansija Siniša Mali najavio da će biti usvojena uredba o 100 evra svakom građaninu Srbije. Penzionerima i onima koji primaju socijalnu pomoć automatski će biti uplaćeno po 100 evra.
“Počinjemo od 15. maja, a onda ćemo preostalim punoletnim građanima dati mogućnost da se prijave da li žele 100 evra”, rekao je Mali.
IZVOR: RTS
Gest policajke iz Loznice oduševio je Srbiju: Porodici donela jaja za tortu u vreme zabrane kretanja ( VIDEO )
Pre nekoliko dana, za vreme policijskog časa, u jednoj lozničkoj porodici dogodila se nepredviđena situacija – deca su čekala obećanu tortu, ali je mama zaboravila da kupi sve sastojke. Kako ne bi izneverila očekivanja, mama je sa neobičnom molbom pozvala dežurnu službu policijske stanice u Loznici, a ta situacija postala je hit na društvenim mrežama.
Ostanite kod kuće, mi smo tu za vas, poruka je koju ovih dana slušamo od pripadnika MUP-a. Da taj apel zaista funkcioniše u praksi, čak i kada je reč o specifičnim situacijama, poput slučaja u kojem četvoro mališana nestrpljivo čeka na tortu, pokazala je službenica policijske stanice u Loznici, koja nakon neobičnog poziva, kaže, nije imala dilemu. Video pogledajte ovde.
“Na vezi je bila ta žena koja je od mene zatražila da joj ja dozvolim da ode do drugarice koja se nalazi 500 metara od njene kuće po jaja za tortu. Naravno, ja sam joj rekla da nisam u mogućnosti da joj dozvolim da ona u to vreme napusti svoju kuću, ona je tada počela da mi objašnjava da ona kod kuće ima svoje četvoro male dece koji čekaju tortu za sutrašnji praznik, i na to ja sam se ponudila da ona sačeka da ja završim svoju smenu u sedam sati, i da odem do njene drugarice kako bih joj ja donela ta jaja kući”, ističe Tamara Petrović, policajka iz Loznice.
Posle završene smene, Tamara je ispunila obećanje, nakon čega je spisak potrebnih namirnica za dečiju omiljenu poslasticu bio kompletan.
“Ispred kuće u dvorištu gde ona živi, sačekla me ona sa svoje četvoro male dece koji su bili preserećni, jer će imati tortu, to je mali gest koji je nekom značio dosta”, ističe Tamara Petrović.
Priča o Tamarinom gestu brzo se pročula širom naše zemlje, a svojim primerom je posvedočila da na policiju možemo da se oslonimo i u situacijama kada je najveći prestup izneveriti dečija očekivanja.
IZVOR:RTS.RS
Koliko je zemlje dovoljno da se obrađuje za pristojan život u Srbiji?
Ministar zadužen za regionalni razvoj i kopredsednik Nacionalnog tima za preporod sela Srbije Milan Кrkobabić poručio je povratnicima iz inostranstva koji su došli u Srbiju u vreme epidemije koronavirusa da im se isplati da ulažu u voćarstvo.
Posle konsultacija sa stručnjacima Akademijskog odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, Кrkobabić je ukazao da se voćarstvo pokazalo kao odličan model u razvoju nerazvijenih područja Srbije i u rešavanju ekonomskih, socijalnih i demografskih problema.
“Prvi izvozni posao Srbije u Ameriku je bio izvoz suvih šljiva 1893. godine, kada je izvezeno 30.000 tona šljiva, inkasirano 37 miliona dolara i Srbija je izbegla finansijsku krizu. Voleo bih da i danas izvoz voća i voćnih prerađevina bude zlatni posao Srbije”, naveo je Krkobabić u saopštenju.
Dodao je da su stručnjaci procenili da jedna porodica u Srbiji može pristojno da živi od dva hektara borovnice, 3,5 do četiri hektara malina, od 2,5 do tri hektara jagoda i trešanja, ako zasadi kupine, jabuke i kruške na pet hektara, ili orah, lesku, višnju, šljivu ili breskvu na površini od 10 hektara.
“Velike šanse za finansijski uspeh postoje i u gajenju jagodastih voćnih vrsta u plastenicima”, kazao je ministar.
Šta je najbolje gajiti?
Nacionalni tim za preporod sela Srbije preporučio je za gajenje sortu šljiva “čačansku lepoticu”, “čačansku rodnu”, “stenlej” i “požegaču” kao najbolju sortu za preradu, a “crvenu ranku” kao veoma pogodnu za proizvodnju rakija, i od novih sorti “toptejst” i “prezenta”
Istaknuto je da je dunja “veoma perspektivna”, a trebalo bi saditi “leskovačku” i “vranjsku” ali i bugarske sorte “asenica”, “hemis” i “trijumf”, kao i da bi više prostora trebalo posvetiti čuvenoj autohtonoj sorti – “kruški karamanki”, ali bi svakako trebalo saditi “viljamovku”, australijsku sortu “pakams trijumf” i italijanske “turandot” i “karmen”.
Od sorti jagoda “kleri” je vodeća, dok su za plasteničku proizvodnju odlične “alba” i “džoli”, preporuka je Nacionalnog tima za preporod sela.
Voćarstvo šansa povratnicima iz inostranstva
Procenjeno je da šansa da povratnici iz inostranstva investiraju u voćarstvo i zarade za pristojan život svoje porodice postoji u svim krajevima Srbije.
U subotičko-horgoškom regionu najbolje uspevaju jabuka i višnja. Fruškogorski region je pogodan za sve voćne vrste ali najbolje rezultate daju jabuka, breskva, trešnja i višnja. Podunavski region je pogodan za većinu voćnih vrsta, ali se najviše gaje: jabuka, breskva, kruška, trešnja i kajsija.
Timočki region je veoma dobar za proizvodnju oraha, leske i višnje, a Šumadijski rejon za proizvodnju jabuke, šljive, maline, kupine, jagode, borovnice, breskve i kruške, smatraju stručnjaci.
Takođe, Zapadnomoravski rejon Кraljevo, Čačak i Užice pogodan je za šljivu, malinu i borovnicu, a u Južnomoravskom regionu – u Leskovcu, Nišu i Prokuplju najbolje rezultate daju višnja, jagoda kruška i borovnica.
U strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda Srbije tri voćne vrste malina, jabuka i višnja se nalaze među prvih deset izvoznih proizvoda.
U poslednje tri do četiri godine u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda, voće i prerađevine od voća, nalaze se na prvom mestu sa više od 600 miliona dolara, navodi se u saopštenju kabineta Milana Krkobabića.
Važna uloga voćarstva u razvoju ekonomije Srbije
Ukazano je da je voćarstvo kroz istoriju imalo vrlo važnu ulogu u razvoju ekonomije Srbije i da je u kriznim trenucima zahvaljujući izvozu voća više puta spasavana srpska ekonomija.
“Tako je i danas. I aktuelni projekat obnove zadrugarstva ‘500 zadruga u 500’ sela je pokazao da su voćari dobro organizovani. Upravo su zadruge iz tog projekta koje se bave isključivo proizvodnjom ili preradom voća po uspešnosti ubedljivo na prvom mestu”, navodi se u saopštenju.
Od četiri složene zadruge u Srbiji, dve su voćarske “Naši Voćari” u Milićevu selu, pored Požege sa težišnjom proizvodnjom malina i “Složni voćari” u Novom Slankamenu u opštini Inđija, koja najviše proizvodi jabuke.
Od četiri složene zadruge u Srbiji, dve su voćarske “Naši Voćari” u Milićevu selu, pored Požege sa težišnjom proizvodnjom malina i “Složni voćari” u Novom Slankamenu u opštini Inđija, koja najviše proizvodi jabuke.Povratnicima iz inostranstva preporučeno je da kontaktiraju zadružne saveze Srbije i Vojvodine, i Nacionalni tim za preporod sela Srbije gde će dobiti neophodne informacije.
Povodom nedavnog poziva Milana Кrkobabića i akademika Dragana Škorića povratnicima iz inostranstva da ulažu u svoju otadžbinu, stigla su mnoga pitanja iz Srbije i inostranstva, a najčešća su o tome u koju proizvodnju se isplati ulagati i u koje krajeve Srbije valja investirati.
IZVOR:BIZLIFE.RS
Da li Švedska postaje prva bezgotovinska država
Novac kakav poznajemo uskoro bi mogao da se preseli iz banaka i novčanika u muzeje, jer se svet približava trenutku kada će postati bezgotovinsko društvo. Stručnjaci kažu da je ovo proces koji se ne može zaustaviti, te da je samo pitanje kada će se to desiti, to jest kada će jedini način plaćanja postati kartice i mobilne aplikacije.
Kako prenosi Biznis info, to će se desiti pre nego što mnogi misle – u nekim državama već u narednih nekoliko godina. Ovakve informacije poslednjih godina sve češće se mogu čuti, a kod građana izazivaju oprečna reagovanja.
Nasuprot ovome takođe ima i stavova, zasnovanih na stručnim istraživanjima iz sveta finansija, da su predviđanja o nestanku gotovine u skorijoj budućnosti preterana. Preovlađujući stav jeste da je ovo najbolji način za kontrolu ne samo tokova novca već čitavog čovečanstva, jer bi države, izbacivanjem keša iz upotrebe mogle da prate sve transakcije pojedinaca i pribavljaju različite informacije o njima.
Pominje se da su već uveliko uvpripremi digitalni juan, dolar, rublja, kao i da EU takođe razmišlja da krene u ovom pravcu sa svojom valutom. Kako prenosi portal, prva država na svetu koja bi mogla da izbaci novčanice iz upotrebe jeste Švedska, gde se predviđa da bi se to moglo desiti već 2023. godine.
Širom sveta građani su na neki način prinuđeni da sve manje koriste novčanice, a dešavanja u vezi s pandemijom virusa korona mogla bi dodatno da ubrza evoluciju novca, s obzirom na rast onlajn prodaje, socijalnog distanciranja i digitalnog plaćanja, piše Biznis info. Najdalje je otišla Švedska, za koju se predviđa da bi za dve godine mogla da postane prva bezgotovinska zemlja na svetu. Ovo je zaključak istraživanja koje su još 2017. sprovela dva profesora – jedan švedski, a drugi danski – u saradnji sa savetnikom i istraživačem u Centalnoj banci Švedske. U istraživanju su proučavani troškovi upravljanja novcem 750 švedskih trgovaca na malo i pad gotovine u opticaju.
– Otkrili smo da upravljanje novcem postaje skuplje od dobiti kada gotovinske transakcije padnu ispod sedam odsto ukupnih platnih transakcija – rekao je Jonas Hedman, jedan od autora istraživanja i profesor sa Kopenhške škole biznisa. Ovo se već dešava u Švedskoj. Oko 80 odsto Šveđana sada koristi kartice, a 58 odsto svih plaćanja je kartično, za razliku od samo šest procenata gotovinskog plaćanja, pokazuju podaci švedske Centralne banke. Elektronska plaćanja u Švedskoj brzo rastu. Sve više prodavnica i restorana u zemlji ne prihvata plaćanje u gotovini. Od kupaca se traže da plate karticom ili mobilnom aplikacijom. Mnogi Šveđani više ne nose gotovinu zbog sveprisutnosti elektronskih sredstava plaćanja u svojoj zemlji. Čak i deca (iznad 6 godina) u Švedskoj plaćaju karticama. Velika većina švedskih banaka prestala je da dozvoljava klijentima da podižu ili uplaćuju gotovinu preko šaltera, jer je upravljanje gotovinom skupo – zbog mera osiguranja i slično. Gotovina se može podići samo na bankomatu. Međutim, portal zaključuje da je ključna stvar specifični švedski zakon. U većini država kompanije i dalje moraju da primaju novac. Švedska već sada ima zakon koji firmama, na primer prodavnicama, omogućava da ne primaju papirni novac ako ne žele, čime kupce prisiljavaju da plaćaju elektronskim putem. Sve što takve firme treba da urade jeste da na ulazu u radnju postave znak da ne primaju gotovinu.
Rastuća upotreba elektronskog plaćanja i smanjivanje upotrebe gotovine ne dešava se samo u Švedskoj već u mnogim zemljama. Na primer, digitalne transakcije u Indiji porasle su za 55 odsto u 2018. godini, 48 u Kini i 23 u Indoneziji. Hedman smatra da neće samo Švedska postati bezgotovinsko društvo već je to nešto što čeka sve zemlje sveta.
–To je neminovnost. Ne možete zaustaviti taj proces– rekao je on prilikom jednog ranijeg intervjua. Treba reći da vlade, banke i kompanije širom sveta forsiraju što brži prelazak na digitalne forme novca iz mnogo razloga. Njima to odgovara jer imaju mnogo niže troškove obrade novca, kao i njegovog skladištenja i čuvanja od potencijalnih pljački.
IZVOR:POLITIKA.RS
U godinama koje dolaze, imaćemo poskupljenje mesa i mesnih prerađevina
VANKUVER – Novi koronavirus verovatno će pokrenuti trajne promene u lancima snabdevanja hranom zbog kojih će Kanađani plaćati skuplje meso – a možda ga i manje jesti – u godinama koje dolaze.
To je mišljenje Lenore Newman, direktora Instituta za hranu i poljoprivredu i profesora geografije na Fraser Univerzitetu.
Sve u svemu, prehrambeni sistem zemlje „zaista dobro funkcioniše“ tokom pandemije, rekao je Newman i dodao, „neverovatno je da i dalje imamo hranu u prodavnicama s obzirom na veličinu problema“.
Ali, rekao je Newman, niz epidemija na kanadskim fabrikama za preradu mesa otkrio je slabosti centralizovanog sistema koji gleda samo u pravcu profita.
Od ponedeljka, 484 slučaj i jedna smrt radnika povezani su s postrojenjem u Cargillu u blizini High Rivera, Alberta, a tu se obrađuje više od trećine kanadske govedine. Postrojenje JBS-a u Brooksu, Alberta, zabeležilo je 67 slučajeva.
Postrojenje u Cargillu privremeno je zatvoreno, a jedan radnik u Cargill-u rekao je da radnici nisu opskrbljeni adekvatnom ličnom zaštitnom opremom poput zaštitne maske.
Pre zatvaranja postrojenja,iz kompanije se čulo da se Cargill “fokusirao na zdravlje, sigurnost i dobrobit” dok je pokušavao ostati otvoren.
Više od 25 radnika u fabrici za preradu pilića u Istočnom Vancouveru testiralo se pozitivnost na virus, radnici u tim postrojenjima su izuzetno bliski zajedno, u izuzetno vlažnim uslovima … idealna virusna zona prenosa”, rekao je Newman.
Cargill je već instalirao 450 panela od pleksiglasa kako bi se sprečio širenje virusa nakon što se postrojenje ponovno otvori.
U međuvremenu, dve organizacije koje predstavljaju postrojenje za predaru piletine u BC-u rekli su da su njihovi lanci snabdevanja i dalje sigurni jer se potražnja menja, jer je puno zatvorenih restorana pa se proizvodnja preusmerava u trgovinama sa prehrambenim proizvodima .
„Ne paničite ako vidite praznu policu“,kaže Newman. Još je dodao da poremećaji u kanadskim lancima snabdevanja mesom mogu izgledati zabrinjavajuće, ali takođe pružaju priliku za pozitivne promene.
„Moj savet potrošačima je da se ne plaše, već da umesto mesa više koriste biljnu hranu u ishrani, a takođe počnite pronalaziti male farmere kako bi se snabdevali direktno, i na takav način sebe osigurali”
Srpski Poslovni Imenik
Finansijska pomoć od provicijske Vlade nije dovoljna za Vankuver
Gradonačelnik Vancouvera kaže da finansijska pomoć koju nudi BC Vlada je “kašiciča s otrovima” zbog uslova koje bi nametala gradu.
Kennedy Stewart kaže da bi pozajmljivanje novca od provincije moglo zadužiti Vancouver s velikim deficitom koji bi rezultirao dubokim smanjenjem usluga ili velikim porezima na imovinu u budućnosti.
Takođe kaže da će se narednih sedmica sastati s gradskim čelnicima kako bi pripremili put kojim bi ljudi mogli da se vrate na posao.
Stewart kaže da gradski zvaničnici razmatraju razna rešenja, poput ponude sedenja na otvorenom u restoranima uz obalu tokom leta.
Prošle sedmice je provincija ponudila opštinama odlaganje u plaćanju poreza kao i inicijative za zaduživanje kako bi se pomoglo u rešavanju pandemije COVID-19.
Nakon najave, Stewart je rekao da provincija zaslužuje zahvalnost što su najavili početne korake, ali su neadekvatni da nadoknade izgubljeni operativni prihod ili potencijalno neplaćanje porez na imovinu.
“Ovo nije održivo rešenje za ozbiljne financijske izazove s kojima su gradovi suočeni”, rekao je on na konferenciji za novinare u sredu.
Stewart je rekao da mu je zadovoljstvo što premijer John Horgan razmišlja o pronalaženju načina za ponovno pokretanje filmske i televizijske industrije.
“Spremni smo sarađivati s provincijom i kreativno razmišljati i ostvariti to, čuvajući sve, jer ako to uspemo, Vancouver može biti među prvim gradovima u svetu koje se ponovno otvaraju za posao u ovom višemilionskom sektoru.” on je rekao.
Vancouver je otpustio radnike i smanjio plate menadžmentu i ostalom sindikalnom osoblju za 10 posto.
Srpski Poslovni Imenik
BC danas belezi skok novoobolelih, u Kanadi do danas 40119
VICTORIA – BC je zabeležila su još tri smrti od COVID-19 u sredu, kao i najveći jednodnevni skok u novim slučajevima od marta.
Broj novih slučajeva je 71, a slede posle četiri uzastopna dana kada je ukupno bilo manje od 30 slucajeva.
Neki od novih slučajeva odnose se na postrojenje za preradu pilića u Istočnom Vancouveru, koje je u ponedjeljak zatvoreno nakon što je 28 radnika testiralo pozitivnost na virus, dok je više vezano za nove epidemije u domovima za brigu o starima. Sva tri nova smrtna slučaja uključuju ljude koji žive u domovima za dugotrajnu negu, rekao je pokrajinski zdravstveni službenik dr. Bonnie Henry. Takođe je prijavila tri nova izbijanja u domovima za dugotrajno zbrinjavanje u zdravstvenoj upravi Fraser.
Ranije tokom dana, dom za dugotrajno zbrinjavanje u Maple Ridgeu – zajednica Chartwell Willow, je potvrdila15 slučajeva COVID-19. Ukupan broj smrtnih slučajeva od COVID-19 u B.C. sada je 90.
Ukupno zabeleženi slučajevi u BC-u je do sada 1,795, u Kanadi je do danas zabelezen 40119 slucaj sa COVID-19.
Srpski Poslovni Imenik
Recept za početnike: Brz i ukusan rolat sa džemom
Evo još nekoliko recepata za slatki rolat. Napravite: rolat sa džemom i čokoladom, sa aromom šnjivovice, sa makom, bananama
ZA DOMAĆICE POČETNICE
Potrebno je:
4 jajeta
100 g šećera
100 g brašna
100 ml ulja
kašičica praška za pecivo
džem od malina ili neki drugi
šećer u prahu
Umutite jaja i šećer, pa dodajte brašno, ulje i prašak za pecivo. U pleh od šporeta stavite pek-papir i sipajte smesu. Pecite na 200 stepeni dok ne porumeni. Vlažnu kuhinjsku krpu pospite kristal šećerom, pa na nju stavite pečenu koru. Zamotajte lagano u rolnu i ostavite nekoliko minuta. Potom rolat odmotajte, premažite džemom od malina i ponovo zamotajte. Pospite prah šećerom i uživajte.
SA DžEMOM I ČOKOLADOM
Potrebno je za koru:
4 jajeta
4 kašike šećera
4 kašike brašna
1/2 kesice praška za pecivo
2 kašike ulja
kašika kakaoa
Za fil:
4 kašike džema ili pekmeza od šljiva
100 g tamne istopljene čokolade
2 kašike eurokrema
.jpg)
Umutite jaja sa šećerom, pa dodajte brašno, pecivo i ulje. Na kraju umešajte kakao, sipajte u pleh obložen pek-papirom i pecite na 200 stepeni oko 15 minuta. Za fil istopite čokoladu, pa dodajte džem i sve izmešajte. Namažite prohlađenu koru i odmah uvijte u rolat. Rolat možete da pospete krupnije samlevenim orasima ili nekim drugim dekorativnim sastojkom koji imate.
SA DISKRETNOM AROMOM ŠLjIVOVICE
Potrebno je za koru:
6 žumanaca
7 belanaca
180 g smeđeg šećera
30 g kakaoa
50 g čokolade za kuvanje
kesica vanile
30 g oštrog brašna
prašak za pecivo
1/2 čašice šljivovice
Za krem:
250 ml mleka
žumance
celo jaje
100 ml pavlake za kuvanje
30 g oštrog brašna
40 g gustina
30 g šećera
Još:
200 g putera
50 g šećera u prahu
100 g crne čokolade za kuvanje
100 g bele čokolade
kesica vanile
.jpg)
Žumanca umutite penasto sa šećerom i vanilom, dodajte rastopljenu čokoladu, brašno pomešano sa kakaom i praškom za pecivo, pa sve dobro sjedinite. Na kraju u smesu umešajte rakiju šljivovicu. Zatim umutite sneg od belanaca, pa špatulom polako umešajte u već postojeću smesu od žumanaca, tako da se komadići snega vide. Sipajte smesu lagano u pleh za pečenje obložen pek-papirom i pecite na 180 stepeni 20-25 minuta. Nakon pečenja koru ohladite, preokrenite na krpu, odvojite pek-papir, pa umotajte u rolat. Potom skuvajte krem smesu, uz postepeno mućenje jaja u mleku i dodavanje ostalih sastojaka, a kada postane gusta podelite je u dve posude, prekrijte providnom folijom i ostavite da se ohladi. Za to vreme penasto umutite puter sa šećerom u prahu, podelite na dva dela i umešajte u odvojene krem smese. U jednu dodajte istopljenu crnu čokoladu, a u drugu belu čokoladu sa vanilom. Odmotajte rolat, pa koru premažite svetlim kremom i stavite u frižider 30 minuta da se stegne. Potom premažite tamnim kremom i vratite u frižider da stoji još pola sata. Tek kada se kremovi učvrste, koru umotajte u rolat.
KREMASTI SA MAKOM
Potrebno je za koru:
5 belanaca
5 kašika šećera
5 kašika ulja
2 kašike brašna
2 žumanca
Za krem:
300 ml mleka
30 g gustina
3 kašike šećera
5 kašika mlevenog maka
100 g bele čokolade
50 g margarina ili putera
80 g šlaga u prahu
.jpg)
Belanca umutite penasto, dodajte šećer i nastavite da mutite dok se ne otopi. U drugoj posudi sjedinite brašno, ulje i žumanca. Obe smese pomešajte, pa sipajte u pleh obložen pek-papirom, poravnajte i oko 7 minuta pecite na 170 stepeni. Pečenu koru izvadite, prohladite, pa uvijte u rolat zajedno sa papirom. Za krem sjedinite gustin, mleko, mak i šećer. Stavite da se kuva na uobičajen način, a kada provri, kuvajte dok se ne zgusne. Na kraju dodajte čokoladu i kuvajte još malo dok se ona ne istopi. U vruć krem stavite margarin ili puter iseckan na sitnije komade, pa mutite mikserom dok se ne otopi. Ohladite krem u frižideru, pa dodajte šlag u prahu i mutite mikserom nekoliko minuta. Koru odmotajte i skinite papir, premažite kremom i uvijte rolat. Deo krema možete da ostavite i premažete rolat spolja, ili da ga samo pospete prah šećerom. Poželjno je da rolat sa makom pre sečenja i služenja prenoći u frižideru, da bi se krem u potpunosti vezao.
OD BANANA
Potrebno je za koru:
6 jaja
60 g brašna
2 kašike vrele vode
150 g šećera u prahu
50 g mlevenih oraha
vanilin šećer
Za fil:
400 ml mleka
puding od vanile
200 g putera
150 g šećera u prahu
2-3 banane
IZVOR:NOVOSTI.RS
.jpg)