Kadetska fudbalska reprezentacija Srbije (U-17) igraće u grupi A5 završne runde kvalifikacija za plasman na Evropsko prvenstvo 2026. protiv Belgije, Švajcarske i Kipra, odlučeno je danas žrebom u Nionu.
Fudbalski savez Srbije (foto: FSS)
Kadeti Srbije protiv Belgije, Švajcarske i Kipra u kvalifikacijama za EP 2026.
Grupa A1: Njemačka, Francuska, Slovenija, Sjeverna Makedonija.
Očekuje se da će cene kuća u Metro Vancouveru nastaviti padati u 2026. godini
Nova godina je pred vratima, ali verovatno će proći jos neko vreme pre nego što cene kuća i tržište nekretnina u Metro Vancouveru dožive ponovni porast.
Prema novom izveštaju Royal LePage-a , očekuje se pad cena svih tipova nekretnina u Vancouveru tokom 2026. godine.
Očekuje se da će cene kuća zabeležiti najveći pad, s padom od pet posto na prosečnu cenu od 1,6 miliona dolara.
Predviđa se pad cene stanova za oko tri posto, na nešto manje od 712.000 dolara.
Predviđa se da će se krajem 2026. godine ukupna cena kuće u širem području Vancouvera smanjiti za 3,5 posto u odnosu na prethodnu godinu, kada je bila 1.147.868 dolara.
Randy Ryalls, glavni broker kompanije Royal LePage Sterling Realty, rekao je da predviđeni pad cena odražava, kako zamah na tržištu nekretnina u Vancouveru nastavlja da pada.
„Prodaja je i dalje znatno ispod desetogodišnjeg proseka u regiji, a rastući nivoi zaliha duže stoje jer kupci suzdržavaju“, rekao je Ryalls u saopštenju. „Ovogodišnji pad tržišta, sporiji nego inače, sugerise da bi ovakve okolnosti mogle potrajati još neko vreme.“
Ryalls je objasnio da se dve grupe kupaca ističu kada se pokušava utvrditi zašto kupci oklevaju kupiti kuću.
„Oni koji su zabrinuti za širu ekonomiju i oni koji pokušavaju tempirati tržište za bolji dogovor“, koji ima 35 godina iskustva kao agent za nekretnine. „S obzirom na to da je dostupno mnogo nekretnina i da cene padaju, kupci nemaju puno potrebe da se brzo odlučuju.“
„U ovakvom okruženju, mnogi se osećaju ugodno čekajući, posmatrajući i vagajući svoje mogućnosti pre donošenja odluke.“
Vancouver je jedno od dva glavna kanadska tržišta, uz Toronto, koje će doživeti pad ukupne cene nekretnina u 2026. godini.
Na nacionalnom nivou, u Kanadi se očekuje ukupan rast cena kuća za jedan posto, na 823.016 dolara. Očekuje se da će cene kuća porasti za dva posto, na 876.934 dolara, iako će cene stambenih jedinica zapravo zabeležiti pad od 2,5 posto, na 563.918 dolara.
SERBIANNEWS/CANADA
Izuzetna moć ekstrakta belog luka u dezinfekciji usta, efikasan kao i klinička sredstva
Ekstrakt belog luka ima antimikrobna svojstva uporediva sa uobičajenim antisepticima i dezinfekcionim sredstvima, poput hlorheksidina, navode stručnjaci sa Univerziteta u Šardži.
Studija, objavljena u Journal of Herbal Medicine, navodi da sredstvo za ispiranje usta na bazi belog luka može izazvati više neprijatnosti nego hlorheksidin, ali da pruža dugotrajniju zaštitu.
„Hlorheksidin je u širokoj upotrebi kao zlatni standard među sredstvima za ispiranje usta, ali je povezan sa neželjenim efektima i zabrinutošću u vezi sa antimikrobnom otpornošću. Beli luk, poznat po prirodnim antimikrobnim svojstvima, pojavio se kao potencijalna alternativa“, objašnjavaju autori.
Istraživači su svoje zaključke zasnovali na sistematskom pregledu koji ispituje kako ekstrakt belog luka deluje u poređenju sa hlorheksidinom u kliničkim uslovima i da li može realno da funkcioniše kao biljna zamena.
Odabrana literatura obuhvatala je nasumično kontrolisana ispitivanja i kliničke studije različitog dizajna, sa niskim do umerenim rizikom od pristrasnosti. U celini, autori su otkrili da sredstva za ispiranje usta sa većim koncentracijama ekstrakta belog luka pružaju antimikrobne rezultate slične hlorheksidinu.
„Efikasnost je varirala u zavisnosti od koncentracije i trajanja primene, što je uticalo na razlike u rezultatima. Neke studije su favorizovale hlorheksidin zbog održavanja više Pe-Ha vrednosti plaka/pljuvačke, dok su druge pokazale da je ekstrakt belog luka efikasniji u određenim koncentracijama. Međutim, rastvor belog luka može izazvati veću nelagodnost“, navodi se u izveštaju.
Neželjeni efekti i razmatranja za pacijente
Iako ekstrakt belog luka može izazvati neželjene efekte, oni su obično blaži od onih koji se javljaju sa sintetičkim hemikalijama. Prijavljeni problemi uključuju osećaj peckanja i neprijatan miris, što može uticati na spremnost pacijenata da pređu sa hlorheksidina na opcije bazirane na belom luku.
Uprkos ovim nedostacima, njihovo proučavanje utvrdilo je snažnu kliničku antimikrobnu aktivnost ekstrakta belog luka, uz „značajna smanjenja broja bakterija u odnosu na početne vrednosti… što ukazuje na moguću upotrebu sredstva za ispiranje usta na bazi ekstrakta belog luka kao održive alternative hlorheksidinu u određenim kontekstima“.
Autori preporučuju dodatna klinička ispitivanja sa većim brojem učesnika i dužim praćenjem kako bi se potvrdila „efikasnost i poboljšala klinička primenljivost“ belog luka kao alternative hlorheksidinu, koji i dalje važi za zlatni standard među antimikrobnim vodicama za usta.
Duga istorija belog luka kao prirodnog antimikrobnog sredstva
Beli luk je odavno prepoznat kao jedna od najefikasnijih prirodnih biljaka sa antibakterijskim i antifungalnim dejstvom. Naučna pažnja posebno je usmerena na alicin – jedinjenje poznato po snažnoj antimikrobnoj aktivnosti. Iako se botanički svrstava u povrće, beli luk se u kuhinji koristi i kao biljka i kao začin.
Globalna upotreba belog luka dostigla je oko 30 miliona tona u 2024. godini. Kina je činila skoro 80 odsto svetske proizvodnje i potrošnje. Te godine vrednost globalnog tržišta ekstrakta belog luka premašila je 15 milijardi dolara.
Ekstrakti belog luka u širokoj su upotrebi u različitim proizvodima koji se mogu kupiti bez recepta. Nasuprot tome, sintetički agensi kao što je hlorheksidin obično zahtevaju recept stomatologa ili lekara.
„Antimikrobna sredstva za ispiranje usta predstavljaju važan dopunski element u oralnoj i stomatološkoj nezi, delujući protiv bolesti uzrokovanih bakterijama, gljivicama ili virusima koji napadaju tvrda i meka oralna tkiva. Različite antimikrobne vodice, bilo bez recepta ili na recept, mogu se koristiti u lečenju gingivitisa, karijesa, parodontopatije, halitoze“, kažu stručnjaci.
Sve više dokaza, ali i dalje postoje kliničke praznine
Pregled ukazuje na brojne studije koje pokazuju antimikrobne efekte ekstrakta belog luka protiv širokog spektra bakterija, gljivica i virusa.
Takođe se navodi da je ekstrakt belog luka proučavan u oblastima kao što su stomatitis kod nosilaca proteza, dezinfekcija dentinskih tubula i intrakanalna terapija.
„Ove studije doprinele su razumevanju antimikrobne uloge ekstrakta belog luka u poređenju sa sintetičkim agensima poput hlorheksidina“, pišu autori.
„Međutim, većina studija je in vitro, variraju u metodama i nemaju kliničku standardizaciju, što ističe potrebu za dodatnim istraživanjima kako bi se potvrdila efikasnost belog luka u stomatološkoj praksi. Ova neizvesnost predstavlja značajan jaz u literaturi o dokazima zasnovanim antimikrobnim terapijama“, ističu naučnici.
Put Tijane Bošković, najbolje odbojkašice sveta: Od Bileće do zvezda
Tijana Bošković je od ove godine član drugog turskog giganta, Vakifbanke. Uz to je i dalje reprezentativka Srbije, i to ona najbolja. S njom u sastavu naša ženska odbojka i dalje pripada svetskoj eliti i s pravom računa na nova odličja na međunarodnoj sceni.
Tijana Bošković
Odluka najbolje odbojkašice sveta Tijane Bošković da, kao tinejdžerka, odbije ponudu da se iz rodne Hercegovine, „za kule i gradove“, preseli u Tursku i dobije pasoš te zemlje, sa stanovišta naše odbojke predstavlja srećno istorijsko „ne“, jer je baš ona kasnije, tokom minule decenije, bila najzaslužnija za najveće uspehe Srbije u tom sportu, među kojima su i dve uzastopne titule prvaka sveta.
Na taj čin, i kasnija sportska dostignuća popularne Tiće, najponosniji su žitelji Bileće, grada u hercegovačkom kamenjaru, iz koga je 2011. kao super talentovana četrnaestogodišnjakinja stigla u Beograd, gde je prvo postala velika srpska, pa svetska odbojkaška zvezda.
Za Bilećane, ona je sportska ikona koju redovno pominju uz druga velika imena vezana direktno ili poreklom za njihov kraj, kao što su glumac Mladen Sekulović (po američkom Karl Malden) i reditelj Dušan Vukotić, obojica oskarovci, mladobosanac Vladimir Gaćinović, geograf Jefto Dedijer, pisci Meša Selimović, Momo Kapor i Radoslav Bratić i slavni reditelj, Emir Kusturica.
„Našu Tiću, i svetski slavnu, smatramo naslavnijom ženom u istoriji Bileće“, kaže Miodrag Mihi Dunđerović, beogradski novinar poreklom iz Bileće. Njegovu tvrdnju potkrepljuje činjenica da se dva objekta u njihovom gradu već zovu po Tijani Bošković. Reč je o sportskoj dvorani i višenamenskom sportskom centru na otvorenom. Ona je i predvodnik Bilećana na tradicionalnom hodočašću do manastira Ostrog.
_433x740 "Билборд у Билећи после освајање сребрне медаље на Олимпијским играма у Рију 2016. године (trebinjelive.info / )")
Bilbord u Bileći posle osvajanje srebrne medalje na Olimpijskim igrama u Riju 2016. godine
Fudbal, karate, pa odbojka
Tića nije poletela iz velikog odbojkaškog grma, jer Bileća njenog detinjstva nije imala ne samo odbojkašku tradiciju, nego ni valjaniji teren ili salu za igru „preko mreže“. Zato je njen prvi sport bio fudbal (!), i to sa dečacima kojima krupna, čvrsta i uporna nije davala pardona. Pre nego što ju je starija sestra Dajana, kasnije reprezentativka Bosne i Hercegovine, odvela u lokalni odbojkaški klub Hercegovac trenirala je i karate, jer je silnu energiju koju je nosila u sebi od malih nogu morala negde da potroši.
„Kao mala, bila je baš baksuz, kako mi ovde kažemo, jer je znala i da se, u igri, potuče s momčićima“, rekao mi je Tijanin otac Ljupko, bivši oficir, a u mladosti dobar fudbaler. Ćerke su naklonost ka sportu nasledile od njega, pošto njihova majka Vesna nije mnogo marila za tu „besposlicu“. Isto važi i za mlađeg brata Vuka, košarkaša koji je posle nastupa za Igokeu i Borac iz Banjaluke karijeru nastavio u SAD-a, na koledžu u San Dijegu.
Ljupko mi je detaljno pričao kako su Turci bili naumili da vrlo mladu Tijanu, u „paketu“ sa tri godine starijom sestrom, odvedu u svoju odbojku gde bi im osigurali i sve potrebne papire, uključujući i pasoš, da bi, eventualno, mogle da zaigraju za njihove reprezentativne selekcije.
Ta akcija je usledila posle odbojkaških Balkanijada za kadetkinje i juniorke, održanim 2010. u Baru i Banjaluci, gde su treneri selekcija Turske prvenstveno bacili oko na mlađu od sestara Bošković koja je, iako najmlađa u reprezentaciji BiH, na oba turnira, snažnim smečevima pokazala veliki talenat, brzo stičući naklonost publike i skrećući na sebe pažnju stručnjaka.
Sestre Bošković: Dajana, reprezentativka Bosne i Hercegovine i članica turskog Kuzejborua, i Tijana, reprezentativka Srbije i članica turskog Ezečibašija
„Jedan član turskog saveza, inače funkcioner istanbulskog Galatasaraja, rekao mi je da bi njegov klub obe moje ćerke rado video u svojim redovima, ali to nije bila zvanična ponuda, niti su pominjani uslovi pod kojima bi eventualni transfer bio ostvaren“, zapamtio je Ljupko.
„Kule i gradovi“
Nedugo potom iz Istanbula ga je telefonom pozvala nekadašnja reprezentativka Srbije Vesna Čitaković, tada članica Galatasaraja, i rekla mu da bi rukovodstvo kluba veoma želelo da on i njegova porodica dođu na Bosfor radi razgovora o eventualnom prelasku Tijane i Dajane u bogatu „Galatu“. Bio je to znak da su bili dobro „zagrizli“ za pojačanja iz daleke Bileće.
„Otišli smo nakon prethodnog dogovora da odgovor na moguće ponude damo tek po povratku kući, dok dobro razmislimo o iznenadnoj prilici. Domaćini su, pošteno je reći, bili vrlo korektni i izdašni“, čuo sam od Ljupka. „Dajani i Tijani je odmah data prilika da treniraju sa najboljom ekipom ‘Galate’ u kojoj je, osim Čitakovićeve, tada bila i Ivana Đerisilo, takođe reprezentativka Srbije i naša Hercegovka. Mojim devojčicama je predočeno da bi bile upisane u američku školu u Istanbulu kao i da bi imale svoj stan, najbolje uslove za trening i sigurna sredstva za život u milionskom gradu. Čelni ljudi kluba nisu krili ni želju da im daju državljanstvo, što je u to vreme, značilo i promenu imena i prezimena.“
„Turneja“ porodice Ljupka Boškovića postala je tema ne samo za njihovu širu familiju, nego i za Bileću, što je praksa u manjim sredinama u kojima je stroga privatnost mnogo ređa, a komšijska razmena mišljenja mnogo češća nego u velikim gradovima.
U dresu Ezečibaši Vitre, 2016.
Kada je podvučena crta ispod svega što su čuli u Stambolu i po povratku u Bileću, ispalo je da su obećanja iz Turske najmanje impresionirala Tijanu, jer nisu ugasila njenu silnu želju da odbojkašku karijeru nastavi u Srbiji i da zaigra za njenu reprezentaciju. Ta želja je suviše dugo bujala u njoj da bi je raspršio jedan poziv iz zemlje o kojoj je vrlo malo znala.
Godinama je, gledajući na televiziji utakmice odbojkašica Srbije, maštala o tome da im se jednog dana pridruži na terenu u istom dresu i da se, u pobedničkom zanosu, grli sa Majom Ognjenović, Jovanom Brakočević, Jelenom Nikolić i ostalim reprezentativkama Srbije, koje su već bile deo svetske elite kao šampionke Evrope i „bronzane“ na prvenstvu sveta. I njeni uzori.
Tijanin rezon zašto odbiti Tursku i otići u Srbiju, utemeljen na jakoj i iskrenoj emociji, prihvatila je cela porodica koja, takođe, uprkos ponuđenim pogodnostima, nije bila za selidbu za koju je uslov bio da, u suštini, prihvate strane „papire“ i odu iz zavičaja. Vreme je pokazalo da je takvo rešenje bilo pun pogodak, pre svega za Srbiju, ali i za njih: Tijana Bošković je, relativno brzo, postala najbolja i najbolje plaćena odbojkašica na planeti.
Reprezentativka Srbije
Tijana je imala samo 14 godina kada je, zajedno sa sestrom Dajanom, stigla u beogradsku Vizuru gde je, po rečima klupskih trenera, imala „svakodnevni napredak u igri“. Sa Vizurom je, igrajući na mestu korektora, osvojila dve titule prvaka Srbije, jedan kup i dva super kupa. Sa juniorskom reprezentacijom Srbije je 2014. osvojila prvo mesto na Prvenstvu Evrope i bila proglašena za najbolju igračicu.
Tijana Bošković, reprezentativka Srbije
Taj bljesak joj je, iste godine, doneo prekomandu u seniorsku selekciju koja se spremala za nastup na svetskom prvenstvu u Italiji. Poverenje joj je ukazao najtrofejniji selektor naše ženske reprezentacije Zoran Terzić, mada je bilo i stručnih mišljenja da je to prerano za sedamnaestogodišnju Bilećanku obdarenu sa 194 centimetra visine.
Na „Čizmu“ je otputovala sa sastavom u kome su uglavnom bile devojke koje je znala samo sa TV ekrana. A da Terzić nije pogrešio s njenim izborom i da je već ravna sa devojkama koje su joj bili idoli pokazala je u prvom meču šampionata protiv Turske, osvojivši 22 poena i zvanje MVP-a.
Tada nije stigla do medalje, ali je naredne 2015. osvojila čak tri: bronzanu na njenim prvim Evropskim igrama i šampionatu Evrope i srebrnu na Svetskom kupu koja je našim „orlicama“ dala priliku da odu na OI u Rio de Žaneiru 2016. Novinari su u čudu beležili Tijanin učinak na ovom turniru protiv ekipe SAD-a, aktuelnog prvaka sveta.
„Zvezda je rođena“, složili su se izveštači, naši i strani. Nije čudno što je Tijana Bošković te godina počela i međunarodnu karijeru. Otišla je u turski Ezečibaši, jednu od najjačih svetskih ekipa kojoj će ostati verna čitavu deceniju.
Žetva medalja i priznanja
Osvojena odličja u 2015. označila su početak bogate žetve medalja i priznanja Tijani Bošković, kojoj se kraj još ne nazire. Pomenućemo samo najvrednije, kao potvrdu njene igračke vrednosti i opravdanosti zvanja najbolje planetarne odbojkašice.
_504x740 "Тијана Бошковић на Светском првенству у одбојци за жене у Бангкоку 2025. (EPA/RUNGROJ YONGRIT / )")
Tijana Bošković na Svetskom prvenstvu u odbojci za žene u Bangkoku 2025.
Ima ukupno pet evropskih medalja – dve zlatne, dve srebrne i jednu bronzanu, zatim dva „zlata“ sa svetskih prvenstava i „srebro“ i „bronzu“ sa Olimpijada. Oba puta kad je Srbija postala svetski šampion, ona je bila MVP turnira. S njom u sastavu, Ezečibaši je tri puta pokorio svet, a ona sva tri puta bila MVP završnog „bala“. Evropska odbojkaška federacija (CEV) proglašavala ju je za najbolju igračicu na Starom kontinentu, a u Srbiji je dva puta izabrana za sportiskinju godine. Na EP u Beogradu (2021) postavila je svetski rekord u brzini smeča – 110,3 kilometra na sat.
Posle svega nabrojanog, veoma važno je istaći i činjenicu da je Tijana i šampion skromnosti i sportskog fer pleja. Tu „titulu“ dobila je od klupskih drugarica, rivalki na terenu, odbojkaške publike širom sveta i novinara čiji tekstovi je predstavljaju kao tihu devojku blagog osmeha i gromovitog smeča za koji, najčešće, nema odbrane.
Tijana je od ove godine član drugog turskog giganta, Vakifbanke. Uz to je i dalje reprezentativka Srbije, i to ona najbolja. S njom u sastavu naša ženska odbojka i dalje pripada svetskoj eliti i s pravom računa na nova odličja na međunarodnoj sceni. U martu iduće godine, baš na Dan žena, ova Bilećanka će napuniti 29 godina, što znači da je pred njom još godina igranja odbojke na najvišem nivou.
Srbin iz Kruševca Milan Nedeljković novi direktor BMV-a
Nemački automobilski gigant BMV imenovao je Milana Nedeljkovića za novog direktora te kompanije. Nedeljković, koji je rođen u Kruševcu, stupiće na novu dužnost 14. maja.
Nadzorni odbor kompanije BMV odlučio je da za novog direktora imenuje Milana Nedeljkovića koji će zameniti dosadašnjeg dugogodišnjeg direktora Olivera Zipsea od 14. maja sledeće godine.
Srbin iz Kruševca Milan Nedeljković novi direktor BMV-a
Nedeljković je rođen u Kruševcu 1969. godine, a karijeru u BMV-u započeo je kao pripravnik 1993. godine.
Studirao je mašinstvo na Univerzitetu u Ahenu i na američkom MIT-u, a doktorirao je na Tehničkom univerzitetu u Minhenu.
Iskustvo u BMV-u sticao je kroz rukovodeće pozicije u fabrikama u Oksfordu, Lajpcigu i Minhenu, kao i u oblasti korporativnog kvaliteta.
Nedeljković je član uprave BMV-a od 2019. godine i zadužen je za sektor proizvodnje.
Za direktora je imenovan do 2031. godine.
Šta znači upozorenje da je oštećena zaštitna kupola u Černobilju – imamo li razloga za strah
Zabrinutost javnosti izazvalo je saopštenje Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) da je zaštitna kupola u nuklearnoj elektrani Černobilj izgubila svoje primarne sigurnosne funkcije. Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) objašnjava da li imamo razloga za zabrinutost i postoji li mogućnost nekontrolisanog izliva radioaktivnosti i širenja na neposrednu okolinu ili na teritorije drugih država.
Šta znači upozorenje da je oštećena zaštitna kupola u Černobilju – imamo li razloga za strah
Prema mišljenju stručnjaka Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), nova zaštitna kupola (NSC) u nuklearnoj elektrani Černobilj, koja je oštećena u napadu bespilotnih letelica u februaru ove godine, izgubila je svoje primarne sigurnosne funkcije.
“Prošle nedelje, tim IAEA završio je sveobuhvatnu procenu sigurnosti oštećenog NSC-a u nuklearnoj elektrani Černobilj. Misija je potvrdila da je NSC izgubio svoje primarne sigurnosne funkcije, uključujući sposobnost potpunog zadržavanja radionuklida u okviru zaštitne kupole, ali je takođe utvrđeno da nije došlo do trajnog oštećenja nosećih konstrukcija ili sistema za praćenje stanja u zaštitnoj kupoli”, navodi se u saopštenju SRBATOM-a.
Ovu izjavu preneli su mediji, što je izazvalo zabrinutost javnosti u vezi sa mogućim nekontrolisanim širenjem radijacije, koja bi mogla imati posledice i na našu zemlju, kao što je bio slučaj aprila 1986. godine, nakon akcidenta na 4. bloku nuklearne elektrane u Černobilju.
Direktorat za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije (SRBATOM) saopštio je 6. decembra da nije došlo do povećanja nivoa radioaktivnosti na teritoriji Republike Srbije i da se vrednosti jačine ambijentalnog ekvivalenta doze gama-zračenja kreću u uobičajenim granicama.
NSC najveća pokretna kopnena struktura ikada izgrađena
U cilju potpunog informisanja javnosti, iz SRBATOM-a podsećaju da je reaktor bloka 4 nuklearne elektrane u Černobilju uništen u nesreći u aprilu 1986. godine. Primarna zaštitna struktura (sarkofag, poznat i kao “shelter”) izgrađena je kao hitna mera, posle akcidenta, u periodu od maja do novembra 1986. godine, sa ciljem da izoluje oštećeni reaktor. Ovo je omogućilo da tri preostala reaktora u sklopu elektrane nastave sa radom (blok 3 radio je do 2000. godine).
Izgradnja zaštitne kupole u Černobilju
Na dnu sarkofaga, objašnjavaju, nalazi se rastopljeno jezgro reaktora 4, odnosno oko 200 tona visokoradioaktivnog materijala koji se sastoji od mešavine rastopljenog goriva, čelika i betona uništenog reaktora.
“Međutim, struktura sarkofaga – izgrađena u ekstremnim uslovima i pod velikim vremenskim ograničenjima – nikada nije bila namenjena da predstavlja trajnu zaštitnu konstrukciju za kontrolu i zadržavanje pohranjenog radioaktivnog materijala. Pored toga, sarkofag je strukturno oslonjen na ostatke zidova zgrade reaktora 4, koja je oštećena inicijalnom eksplozijom i stoga se smatra dugoročno strukturno nebezbednom”, objašnjavaju iz SRBATOM-a.
Sarkofag, odnosno zaštitna struktura iznad uništenog reaktora, projektovan je kao privremeno rešenje sa predviđenim radnim vekom od najviše 20 godina.
“Inicijalni plan predviđao je dve alternative – da se u toku tog perioda ili u potpunosti ukloni visokoaktivni radioaktivni materijal ili da se izgradi nova zaštitna struktura koja bi osigurala dugoročno zadržavanje radioaktivnosti u svojim okvirima”, dodaje se u saopštenju.
Međunarodni tender za NSC raspisan je 1994. godine, nakon što je 1992. formiran Fond za Černobilj (Chernobyl Shelter Fund), u okviru kojeg je 27 zemalja dalo saglasnost za finansijski doprinos. Dizajn NSC-a razmatran je od 1995. godine, sa inicijalno planiranim završetkom izgradnje do 2005. godine. Ugovor za izgradnju NSC-a, prema usvojenom i odobrenom dizajnu, poveren je francuskom konzorcijumu NOVARKA u septembru 2007. godine.
“U međuvremenu, u periodu od 2004. do 2008. godine, izvedeni su radovi na stabilizaciji krova i zapadnog zida inicijalnog sarkofaga, koji su bili neophodni zbog degradacije konstrukcije usled dugotrajnog izlaganja vremenskim uslovima, što je povećavalo rizik od curenja radioaktivnog materijala u životnu sredinu”, ističe se u saopštenju.
NSC je najveća pokretna kopnena struktura ikada izgrađena. Konstruisan je da pokrije znatno veću površinu – ne samo sarkofag nad uništenim reaktorom, već i turbinski deo bloka 4. NSC ima raspon od 257 metara, dužinu od 162 metra, visinu od 108 metara i ukupnu težinu od oko 36.000 tona. Dizajniran je za životni vek od približno 100 godina. Izgradnja, inicijalno planirana za 2012. godinu, završena je 2018, a operativna dozvola izdata je 2019. godine.
“NSC je izrađen od čelika visoke čvrstoće i ima dva sloja – unutrašnju i spoljašnju oblogu – postavljena oko glavne čelične konstrukcije na međusobnom rastojanju od oko 12 metara. Dizajniran je da izdrži temperature u rasponu od –43 stepeni Celzijusa do +45 stepeni, tornado treće kategorije i zemljotres magnitude 6 po Rihterovoj skali”, ističu iz SRBATOM-a.
Pored daljinski operabilnih industrijskih kranova, struktura sadrži i različite podsisteme: sisteme za praćenje radijacije, sisteme za detekciju i zaštitu od požara, sisteme ventilacije, grejanja i dehumifikacije, kao i sisteme osvetljenja. Za slučaj prekida napajanja iz električne mreže, NSC ima i sopstvene generatore za proizvodnju električne energije.
“Hermetički zatvorena nova zaštitna struktura omogućava inženjerima da daljinski demontiraju strukturu iz 1986. godine (sarkofag), koja je nakon nesreće služila kao privremena zaštita ostataka reaktora od atmosferskih uticaja. To u drugom koraku omogućava uklanjanje materijala koji sadrži istopljeno gorivo sa dna zgrade uništenog reaktora – najpre njegovu radiološku i fizičko-hemijsku karakterizaciju, a zatim generisanje i pakovanje tog nuklearnog otpada za skladištenje i trajno odlaganje. Ovaj zadatak predstavlja najvažniji korak u otklanjanju dugotrajne nuklearne opasnosti na lokaciji i označava stvarni početak razgradnje uništenog reaktora”, navodi se u saopštenju.
Krov zaštitne kupole pogođen dronom – šta je oštećeno
U februaru ove godine, krov zaštitne kupole pogođen je dronom na visini od oko 87 metara. Udar se dogodio iznad prostorija u kojima se nalazi tehnološka oprema za daljinski rad u okviru NSC-a. Oštećene su i spoljna i unutrašnja obloga lučne konstrukcije NSC-a, a otkriven je i lokalni požar na obe obloge, koji je zahvatio izolacioni materijal. Vitalna konstrukcija i instalirani operativni sistemi nisu pretrpeli trajna oštećenja.
Popravka krova kupole nakon napada dronova u februaru ove godine
“Na krovu su izvršene ograničene privremene popravke, ali pravovremena i sveobuhvatna obnova ostaje od suštinskog značaja za sprečavanje dalje degradacije i osiguravanje dugoročne nuklearne sigurnosti“, izjavio je generalni direktor Grosi.
IAEA je preporučila nastavak radova na restauraciji i zaštiti NSC-a, uključujući mere za kontrolu vlažnosti i ažurirani program praćenja korozije. Agencija je takođe pozvala na nadogradnju integrisanog sistema automatskog nadzora originalnog sarkofaga, izgrađenog iznad reaktora odmah nakon nesreće.
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), koja je vodila projekat izgradnje NSC-a, obećala je finansijsku podršku za potrebne popravke. Nuklearni regulator Ukrajine (SNRIU) obavestio je tim IAEA da je u toku pregled dokumentacije koju je dostavio operator nuklearne elektrane radi izdavanja licence za trajne popravke.
Ova izjava generalnog direktora IAEA data je nakon sprovođenja ekspertske misije Agencije, koja je izvršila sveobuhvatnu procenu sigurnosti NSC-a.
“Sveobuhvatna procena sigurnosti predstavlja procenu svih aspekata prakse koji su relevantni za zaštitu i sigurnost nuklearnog postrojenja. Ovo je sistematski proces koji se sprovodi tokom celog životnog veka nuklearnog postrojenja ili aktivnosti, kako bi se osiguralo da su svi relevantni sigurnosni zahtevi ispunjeni u skladu sa odobrenim dizajnom. Procena obuhvata, ali nije ograničena na, formalnu analizu sigurnosti”, navodi se u saopštenju.
“Tokom životnog veka objekta ili aktivnosti, ovaj proces igra ključnu ulogu svaki put kada dizajneri, konstruktori, proizvođači, operativna organizacija ili regulatorno telo donose odluke koje se tiču sigurnosti. On obezbeđuje okvir za prikupljanje neophodnih informacija radi dokazivanja usklađenosti sa relevantnim sigurnosnim zahtevima, kao i za razvoj i održavanje sigurnosnih procena tokom čitavog životnog veka objekta ili aktivnosti”, poručuju iz SRBATOM-a.
Ukazuju i da procena sigurnosti, koju je sproveo ekspertski tim IAEA, kao i zaključak da su primarne sigurnosne funkcije dovedene u pitanje odnosi se na: omogućavanje sigurne demontaže originalnog sarkofaga, a potom i uklanjanje visokoradioaktivnih materijala sa lokacije uz potpunu kontrolu i zadržavanje radioaktivnosti u okviru NSC-a i obezbeđivanje svih navedenih sigurnosnih funkcija u trajanju od 100 godina.
Primarne sigurnosne funkcije NSC-a trenutno nisu dovedene u pitanje
S obzirom na to da, kako navode iz SRBATOM-a, nije zabeležen porast radioaktivnosti u NSC-u, da konstruktivni elementi NSC-a i instalirani podsistemi nisu pretrpeli trajna oštećenja, kao i da je izvršena popravka oštećenog krova, može se zaključiti da sledeće primarne sigurnosne funkcije NSC-a trenutno nisu dovedene u pitanje:
– sprečavanje izlivanja radioaktivnosti putem zadržavanja radioaktivnog materijala u okviru nove zaštitne kupole,
– zaštita životne sredine i javnog zdravlja,
– obezbeđivanje stabilne strukture koja eliminiše rizik od kolapsa privremeno izgrađenog sarkofaga, čije se stanje pogoršavalo tokom godina,
– sprečavanje prodora vode u uništeni reaktor.
Zaštitna kupola iznad reaktora bloka 4 nuklearne elektrane u Černobilju
“Stoga se može zaključiti da nema razloga za zabrinutost u pogledu nekontrolisanog izliva radioaktivnosti i širenja na neposrednu okolinu ili na teritorije drugih država. Očekuje se da će se preporuke IAEA za nastavak radova na restauraciji i zaštiti NSC-a, uključujući mere za kontrolu vlažnosti i ažurirani program praćenja korozije, implementirati tokom 2026. godine”, navodi se u saopštenju SRBATOM-a.
Podsećaju i da je Ukrajina od 2019. godine upućivala zahteve državama osnivačima Fonda za izgradnju NSC-a da se obezbede dodatna sredstva za radove u NSC-u koji se odnose na demontažu konstrukcije za stabilizaciju inicijalnog sarkofaga, kao i za rad na demontaži sarkofaga i izbor tehnologija za kasnije izvlačenje pohranjenog radioaktivnog materijala sa dna uništenog reaktora.
“Ti zahtevi nisu dobili pozitivan odgovor potencijalnih donatora, jer je zauzet stav da NSC obezbeđuje kontrolu i zadržavanje radioaktivnosti tokom narednih stotinu godina, te se navedene planirane aktivnosti mogu realizovati kasnije, uz sredstva koja će obezbediti sama Ukrajina. Stoga se ne očekuje da će u skorijem periodu u NSC-u biti aktivnih operacija, osim tekućeg održavanja. To faktički eliminiše bilo kakav rizik od nekontrolisanog širenja radioaktivnosti u okolinu, pod uslovom da u toku ratnog stanja na toj teritoriji ne dođe do daljih oštećenja NSC-a”, poručuju iz SRBATOM-a.
U skladu sa svojim nadležnostima, Direktorat kontinuirano prati stanje i, ukoliko budu dostupne zvanične informacije o navedenom događaju, javnost će biti blagovremeno obaveštena, zaključuje se u saopštenju.
Vasić o većoj potražnji za evrom: Ovo nije kriza, već psihološka reakcija – dinar je stabilan
Pojačana potražnja za devizama ulovila je blagi rast kursa, a dešava se i da menjači ne raspolažu dovoljnom količinom deviza da podmire sve potrebe. Finansijski stručnjak Vladimir Vasić ističe da je reč o prolaznoj fazi, uslovljenoj pre svega psihološkim faktorima, a ne stvarnim poremećajima na tržištu. Narodna banka Srbije poručuje da nema razloga za zabrinutost, da su devizne rezerve rekordne i da je stabilnost dinara čvrsto pod kontrolom.
Vasić o većoj potražnji za evrom: Ovo nije kriza, već psihološka reakcija – dinar je stabilan
Na domaćem deviznom tržištu poslednjih dana beleži se pojačana tražnja za evrom, što je kod pojedinih menjača dovelo do kratkotrajnog nedostatka strane gotovine i rasta prodajnog kursa.
Gostovanje Vladimira Vasića u Jutarnjem programu
Iako je ova situacija uznemirila deo javnosti, finansijski stručnjak Vladimir Vasić ističe da je reč o prolaznoj fazi, uslovljenoj pre svega psihološkim faktorima, a ne stvarnim poremećajima na tržištu.
Prema njegovim rečima, građani na ekonomske vesti često reaguju impulsivno, što se pokazalo i u ranijim kriznim trenucima, kao što je bilo 2014. i 2015. godine, kao i u vreme pandemije koronavirusa.
“Bombastični naslovi i nedovoljno objašnjenje situacije dovode do paničnih reakcija. Kada ljudi vide red, staju u red – to je klasičan psihološki obrazac”, rekao je Vasić.
Rekordne devizne rezerve kao garancija stabilnosti
Naveo je da Srbija nikada nije imala veći nivo deviznih rezervi – oko 30 milijardi evra u bruto iznosu. Taj nivo, ističe, omogućava Narodnoj banci Srbije da po potrebi interveniše i očuva stabilnost kursa.
“Sve to govori da mi držimo ekonomiju pod kontrolom na način da je stabilna i da je ovaj efekat prolazni”, rekao je Vasić.
“Evro kao papir mora fizički da stigne u zemlju, a najčešće se nalazi van Srbije. Ta logistika donošenja evra traje par dana i to je jedini razlog privremenog manjka“, objašnjava on.
Srbija nije pod sankcijama
Kao jedan od uzroka uznemirenosti građana Vasić navodi i informacije u vezi sa NIS-om i mogućim sankcijama, ali naglašava da ni ta tema ne predstavlja makroekonomski rizik.
“Srbija nije pod sankcijama i derivati se mogu uvesti sa svetskog tržišta. Čak i ako rafinerija trenutno ne radi punim kapacitetom, snabdevanje nije ugroženo”, rekao je Vasić.
Država može, kako je naveo, da reaguje i kroz korekciju akciza.
Iako je u pojedinim menjačnicama prodajni kurs dostigao 118,5 dinara za evro, Vasić smatra da to ne treba tumačiti kao sistemski poremećaj. Poređenja radi, 2015. je kurs u menjačnicama povremeno išao i do 123 dinara.
“Poslednjih deset godina kurs je stabilan u opsegu 117–118. Privremeno povećanje je isključivo posledica nagle tražnje i brzo će se vratiti u normalu”, rekao je Vasić.
Uloga Narodne banke Srbije
Prema njegovim rečima, u ovakvim situacijama može se javiti i manji broj menjača koji pokušava da iskoristi paniku na tržištu, zbog čega je važan nadzor Narodne banke Srbije.
“NBS ima sve mehanizme – licenciranje, kontrolu, pa i tzv. ‘mystery shopper’ – da reaguje u slučaju neprihvatljivog podizanja kursa”, rekao je Vasić.
Vasić naglašava da stabilnost dinara počiva na više faktora: ekonomiji, stabilnom budžetu, visokom prilivu doznaka iz inostranstva (oko četiri milijarde evra godišnje), izvozu, rastu BDP-a i poverenju u bankarski sistem.
“Ovde se država postarala poslednjih 10-15 godina. Te devizne rezerve su rasle. Mislim da nikada nisu imali tako značajne devizne rezerve. Kad posmatrate neku domaćinsku kuću, onda vi kažete, vidite, ovde imaju rezerve. Ako imamo rezerve, znači sa tim rezervama možemo braniti kurs”, rekao je Vasić.
Podsetio je da psihološki efekat raste kada nedostaje blagovremena informacija.
“Nedovoljno komunikacije… ljudi očekuju informacije. Kada nema dovoljno informacija, onda ide ono ‘rekla-kazala’. A ‘rekla-kazala’ nije dobra ni za koga”, rekao je Vasić
Smirivanje situacije u narednim danima
Očekuje da će se situacija sa tražnjom evra smiriti u narednih sedam do deset dana, koliko je potrebno za normalizaciju isporuka gotovine.
Istakao je da su banke u Srbiji u dobroj poziciji da odgovore na eventualno veće zahteve za devizama, podsećajući da su tokom prethodnih kriza pritisci bili mnogo intenzivniji.
“Makroekonomska stabilnost Srbije nije ugrožena. Ovo je kratkotrajna reakcija građana na informacioni šum, a ne znak dubljih problema”, naveo je Vasić.
“I verujem za par dana, kada se dopremi dovoljna količina evra, da će se ova situacija, znači to je 7-10 dana, samo logistički, smiriti. Znači, makroekonomska stabilnost je tu gde jeste. Dobro stojimo i nema razloga za ovako ponašanje”, rekao je Vasić.
Vučić: Tri moguća scenarija za NIS, Srbija bi platila ruski deo vlasništva
Srbija ne bi nacionalizovala NIS, već bi platila ruski deo vlasništva, ako bude morala, rekao je predsednik Aleksandar Vučić. Kaže da postoje tri moguća scenarija za NIS i da je 15. januar krajnji rok. Navodi da očekuje vesti iz Moskve o postizanju kratkoročnog ugovora o snabdevanju gasom.
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je danas na forumu GLOBSEK da postoje tri moguća scenarija za NIS i da je 15. januar krajnji rok, kao i da Srbija ne sme da uništi svoj finansijski sistem, ni investicioni rejting.
Vučić: Srbija ne bi nacionalizovala NIS već bi platila ruski deo vlasništva,
Vučić: Nećemo menjati Ustav da bih se ponovo kandidovao za predsednika
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se Ustav neće menjati kako bi on mogao ponovo da se kandiduje za funkciju predsednika Republike.
“Ovde su ljudi lagali – ‘Vučić će da promeni Ustav, kandidovaće se ponovo’. Ne, naravno da se to neće desiti. Možda ćemo menjati Ustav u vezi sa nekim drugim pitanjima, ali po ovom – to se neće desiti. Bar ne tokom mog mandata”, rekao je Vučić.
Na pitanje da li može da se kandiduje za premijera, Vučić je odgovorio da je to moguće, ali je dodao da je za to potrebna i podrška javnosti, kao i njegova odluka da prihvati da se kandiduje za premijera, što, kako kaže, nije lako ni sa jedne strane.
“Da definišem političku situaciju u Srbiji danas: uvek govorim kolegama, prijateljima – nemojte biti previše optimistični i nemojte potcenjivati naše protivnike. Biće veoma teško, veoma težak posao je pred nama, ali barem ni njima neće biti lako. S druge strane, pomalo sam umoran, iscrpljen, i voleo bih da pronađem neke druge ljude koji će ubuduće raditi taj posao. I dalje nema konačne odluke. Donećemo je zajedno u narednih šest meseci”, rekao je Vučić.
“Mogućnost broj jedan je da SAD daju dozvolu za rad, licencu ili da povuku sankcije protiv ruskih entiteta, što je malo verovatno da će se dogoditi. Mnogo je veća verovatnoća da Rusi prodaju većinu akcija nekim svojim partnerima i nadam se da će to učiniti. I broj tri, nadam se da se to neće desiti, jeste da ćemo morati da delujemo kao država i to će se desiti posle 37 dana od sada, 15. januar je rok”, rekao je Vučić na panelu “Evropska konkurentnost u fragmentisanom geopolitičkom okruženju”.
On je istakao da svi moraju shvatiti da je 15. januar krajnji rok, i da nema produženja, kao i da se ne sme ugroziti snabdevanje gorivom za građane i privredu Srbije.
Dodao je da neki kažu da Slovenija i BiH nemaju rafinariju i “preživljavaju”, ali da mi bez Rafinarije u Pančevu ne možemo.
“Mi smo mnogo veća zemlja od Bosne i Slovenije, ne možemo preživeti bez rafinerije, 10,3 odsto dolazi iz rafinarije, i to nije samo 10,3 odsto, to je veliki deo budžeta”, rekao je Vučić.
Očekujem vesti iz Moskve za kratkoročni gasni ugovor
Predsednik je rekao da očekuje vesti iz Moskve o postizanju kratkoročnog ugovora o snabdevanju gasom, kao i da će Srbija, ukoliko ne bude tog ugovora, odmah diverzifikovati izvore snabdevanja.
“Još uvek očekujem vesti iz Moskve, da vam kažem istinu. Mislili smo da ćemo dobiti tu informaciju pre 13 časova, ali je nismo dobili. U svakom slučaju, to će biti kratkoročni ugovor. Videćemo. Ako bude – dobro. Ako ne bude, odmah ćemo početi sa diverzifikacijom izvora snabdevanja gasom”, rekao je Vučić.
Na pitanje da li već imamo neke konkretne projekte za diverzifikaciju, Vučić je rekao: “Da li imam neke ideje? Da, imam. Uvek imam neke rezerve.”
Dodao je da nam Rafinerija u Pančevu treba i iz drugih razloga, jer mi nemamo cevovode za dizel.
“Imamo samo cevovod za sirovu naftu, koji počinje negde u Hrvatskoj, a završava se u Pančevu. A ne možemo preživeti bez rafinerije. A da ne pominjem da smo sami po sebi veća zemlja. Troškovi transporta bi bili deset puta veći od prosečnih. A da ne pominjem pravo pitanje da smo vlasnici 30 odsto te kompanije. Šta ćemo da radimo? Da li ćemo tu kompaniju staviti u stečaj? Jer se sada suočavamo sa sekundarnim sankcijama”, rekao je Vučić.
On je istakao i da ne možemo da uništimo naš finansijski sistem, navodeći da su i monetarni i fiskalni sistem Srbije ubedljivo najbolji u regionu.
“Mi smo jedina zemlja koja je dobila investicioni rejting prošle godine od ‘Standard end Pursa’, a samo smo korak iza onih koji su ga dobili od ‘Mudisa’ i ‘Fiča’. A sada zbog ove situacije, čak je i naš investicioni rejting ugrožen kod ‘Standard end Pursa’. To definitivno nije održivo”, rekao je Vučić.
Srbija ne bi nacionalizovala NIS već bi platila ruski deo vlasništva
Predsednik je rekao da Srbija ne bi nacionalizovala Naftnu industriju Srbije već bi platila ruski deo vlasništva, ako bude morala, jer NIS mora da nastavi da posluje.
Vučić je tako odgovorio na pitanje na panelu da li očekuje neke posledice od Rusa ako Srbija bude išla ka nacionalizaciji NIS-a.
“To nije nacionalizacija, to je nešto za šta bismo mi platili”, rekao je Vučić.
Istakao je da je zato siguran da će, ako im se sankcije ne ukinu, prodati svoju kompaniju NIS partneru koga žele.
“Ali biti besan ili ljut na Srbiju, ne vidim svrhu. Mi smo i dalje jedina zemlja koja ima redovne letove sa Rusijom iz Evrope. Ne želim da kažem da svi naši fudbalski i košarkaški timovi igraju utakmice sa njihovim timovima i klubovima. Imamo dobru saradnju u svim različitim društvenim sferama. Ali neko mora da razume i sa svoje strane, kao što sam vas molio da razumete sa zapadne strane, da smo suverena i nezavisna država. I ja imam odgovornost pred svojim građanima. I moram da im obezbedim redovan život i to je to. Barem neke osnovne stvari koje država mora da obezbedi svakom građaninu. To je ono što treba da uradimo”, rekao je Vučić.
Naveo je da ne može da zamisli normalan život građana Srbije sa praznim benzinskim pumpama.
“I šta ćemo onda sa našim zdravstvenim centrima, šta ćemo sa našim transportnim sistemom, šta ćemo sa našom industrijom, šta ćemo sa našim domovima, šta ćemo sa našim porodicama. To je neizbežno. Moramo da zadržimo rafineriju, moramo da zadržimo Naftnu industriju Srbije da posluje. Sve je ovo veoma razumno i racionalno”, istakao je Vučić.
Đedović Handanović: Srbija strpljivo radi sa ruskom stranom na rešenju za NIS
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović kaže da Srbija kao dobar partner veoma strpljivo radi sa ruskom stranom na pronalaženju rešenja za NIS.
“I dalje smo u vremenskom okviru koji smo dali, još uvek pokušavamo da vidimo rezultat i ishod toga”, rekla je ministarka.
Poručila je da je veoma važno da rafinerija NIS-a nastavi da radi ne samo zbog doprinosa našem budžetu i BDP-u već i zbog proizvodnje.
“Nećemo dozvoliti bilo kakav scenario koji bi ugrozio nastavak rada rafinerije”, istakla je Đedović Handanovićeva.
Na pitanje da li postoji interesovanje trećih strana, ona je rekla da su se vodili razgovori sa različitim partnerima ili stranama, kao i da je Srbija to dozvolila.
“Srbija ima pravo glasa po ovom pitanju, mi smo drugi najveći akcionar, imovina je u našoj zemlji, ali smo čak dozvolili da budemo u potpunosti kooperativni i naravno kada dođe vreme, ako dođe vreme, ako ne bude drugog rešenja, moraćemo da uzmemo stvar u svoje ruke kroz domaći proces jer moramo da zaštitimo naše građane, moramo da zaštitimo našu ekonomiju i moramo da zaštitimo dobrobit naših građana i da ne dođe do potpunog haosa na tržištu”, istakla je Đedović Handanovićeva.
Naglasila je da je Srbija istovremeno pokušavala da pronađemo rešenje sa ruskom stranom, kako je rekla, veoma strpljivo i kao dobar partner.
Poručila je da svaki investitor koji dođe u Srbiju može biti siguran da će njegova prava biti zaštićena bilo da su to Rusi, Amerikanci, Kinezi, Arapi ili neko drugi ko dođe u Srbiju da investira svoj kapital.
PAZI, SNIMA SE! Policija u Edmontonu sada ima AI kamere koje detektuju lica: Mogu da prepoznaju ljude ako su u ovih 5 kategorija
Policijske kamere na telu opreljene veštačkom inteligencijom – nekad tabu tema, a sada će se testirati nad licima na “listi za nadzor” u jednom kanadskom gradu.
Policijske kamere koje koriste veštačku inteligenciju (AI) obučene su da prepoznaju lica oko 7.000 ljudi sa “visokorizične” liste za nadzor u kanadskom gradu Edmontonu. Ovo je živ test da li bi tehnologija prepoznavanja lica – nekada odbačena kao previše intruzivna – mogla da nađe svoje mesto u policiji širom Severne Amerike.
Ipak, ovaj pilot-projekt, koji je aktiviran prošle nedelje, izaziva zabrinutost daleko od Edmontona, najsevernijeg kanadskog grada sa više od milion žitelja, piše AP.
Istraživanje u ranoj fazi
Bivši predsednik odbora za etiku AI “Akson enterprajza”, koji je kompaniju iz Arizone 2019. naveo na privremeno odustajanje od tehnologije prepoznavanja lica, rekao je da ga brine što ona firma napred bez dovoljno javne rasprave, testiranja i stručne provere društvenih rizika i posledica po privatnost.
– Neophodno je da se ove tehnologije, koje imaju stvarne troškove i rizike, ne koriste sem ako ne postoji jasna korist – rekao je AP-u bivši predsednik odbora Beri Fridman.
Osnivač i direktor “Aksona” Rik Smit tvrdi da pilot-projekt u Edmontonu nije lansiranje proizvoda, već “istraživanje u ranoj fazi”, koje treba da pokaže kako tehnologija funkcioniše i koje su zaštitne mere potrebne da bi se koristila odgovorno.
– Testiranjem u realnim uslovima van Sjedinjenih Država možemo da dobijemo nezavisne uvide, ojačamo nadzorne okvire i primenimo ta saznanja na buduće procene, uključujući i one u SAD – napisao je Smit.
Ko je na “listi za nadzor”
Kako je rekao Kert Martin, v.d. načelnika policijske službe Edmontona, pilot-projekat je zamišljen kao način da policajci u patroli u Edmontonu budu bezbedniji, omogućavajući njihovim kamerama na telu da prepoznaju svakoga ko je označen kao osoba sa “upozorenjem” u kategorijama poput:
-
nasilan ili agresivan
-
naoružan i opasan
-
oružje
-
rizik od bekstva
-
visokorizični prestupnik
Na listi se trenutno nalazi 6.341 osoba, dok odvojeni spisak dodaje još 724 ljudi protiv kojih postoji barem jedna ozbiljna poternica.
– Zaista želimo da se uverimo da je ciljano i da su to ljudi sa ozbiljnim prestupima – rekla je En-Li Kuk, direktorka za AI u “Aksonu”.
Policijski rad širom sveta mogao bi da se promeni
Ako se projekat proširi, mogao bi ima veliki uticaj na policijski rad širom sveta. “Akson”, kompanija najpoznatija po razvoju tejzera, dominantni je američki dobavljač policijskih kamera za telo, a sve više ih nudi policijskim službama u Kanadi i drugim zemljama.
Vlada provincije Alberta je 2023. obavezala sve policijske službe – uključujući i onu u Edmontonu – da koriste kamere na telu, opisujući to kao meru transparentnosti radi dokumentovanja policijskih interakcija, boljeg prikupljanja dokaza i bržeg rešavanja istraga i pritužbi.
Dok su mnoge zajednice u SAD prihvatile kamere na telu kao alat za proveru odgovornosti, ideja o prepoznavanju lica u realnom vremenu u javnim prostorima izazvala je protivljenje širom političkog spektra. Reakcije aktivista za građanske slobode i debate o rasnoj nepravdi naterali su “Akson” i velike tehnološke kompanije da obustave prodaju softvera za prepoznavanje lica policiji.
Policajci neće odmah znati da li je softver nekog prepoznao
Edmontonska policija kaže da će pilot-projekt trajati do kraja decembra i to samo tokom dana.
– Ovde se, naravno, rano smrkava. Osvetljenje, naše niske zimske temperature, sve to utiče na uspešan dokaz koncepta – rekao je Martin.
On je rekao da oko 50 policajaca, koji učestvuju u pilot-projektu, neće znati da li je softver prepoznao nečije lice. Rezultati će biti analizirani kasnije u stanici.
U budućnosti bi, međutim, tehnologija mogla da pomogne policajcima da detektuju potencijalno opasnu osobu u blizini kako bi pozvali pojačanje, rekao je Martin. To bi trebalo da se dešava samo ako su policajci već započeli istragu ili odgovaraju na poziv, a ne dok se jednostavno kreću kroz masu. Martin je rekao da policajci mogu da prebace kamere iz pasivnog u aktivni režim snimanja, koji daje bolju rezoluciju.
– Zaista želimo da poštujemo prava pojedinaca i njihovu privatnost – rekao je on.
SERBIANNEWS/CANADA
Otvorena izložba “Prihvatni logor Zemun”: Ono što je bilo deo zaborava, polako postaje deo sećanja
Pre početka svečanog programa Koljanin je izjavio da je celokupna delatnost Memorijalnog centra “Staro sajmište” usmerena na to da se ovaj prostor, izuzetno važan za istoriju Beograda u Drugom svetskom ratu, vrati na mapu sećanja
Izložba “Prihvatni logor Zemun” autora Milana Koljanina i Asje Dračale Muntean, koja osvetljava drugu fazu postojanja logora na Sajmištu, u kojem je od 1942. do 1944. godine stradalo više od 10.000 ljudi, otvorena je danas u Centralnoj kuli Memorijalnog centra “Staro sajmište”, preneo je Tanjug.
Posetioci imaju priliku da pogledaju arhivske dokumente, svedočanstva preživelih, fotografije, umetnička dela i upotrebne predmete koji prikazuju sistem funkcionisanja logora, ali i nasilje kojem su bili izloženi zatočenici, među kojima je bilo najviše Srba, Jevreja, Roma, antifašista i drugih.
Pre početka svečanog programa Koljanin je izjavio da je celokupna delatnost Memorijalnog centra “Staro sajmište” usmerena na to da se ovaj prostor, izuzetno važan za istoriju Beograda u Drugom svetskom ratu, vrati na mapu sećanja.
“Decenijama je Sajmište bilo zanemarivano i korišćeno nenamenski, često prepoznato kao nehigijensko naselje. Tek rekonstrukcijama i osnivanjem Memorijalnog centra počela je prava memorializacija ovog prostora i tragične istorije oličene u logorima Banjica, Sajmište i drugima”, rekao je Koljanin.
On je podsetio da su se na mestu današnje izložbe sukcesivno nalazila dva logora: najpre Jevrejski logor Zemun, od decembra 1941. do maja 1942, koji je faktički bio logor smrti za preostale Jevreje iz Srbije, a potom Prihvatni logor Zemun, kojem je izložba posvećena.
TANJUG/ ANA PAUNKOVIĆ/ nr
“To je bilo mesto masovnog interniranja protivnika okupacije: pripadnika NOP-a, ravnogorskog pokreta i drugih. Logorski režim bio je toliko surov da je trećina zatočenika stradala od gladi, bolesti i torture”, naveo je Koljanin, dodajući da su zatočenici iz Zemuna dalje slati u radne i koncentracione logore širom Evrope, ali i u logore unutar okupirane Srbije.
Koljanin je istakao da je izložba dugo pripremana te da sadrži širok muzeološki materijal: citate, fotografije, artefakte i svedočenja, kao trajni podsetnik na stradanje zatočenika.
Direktorka Memorijalnog centra “Staro sajmište” Krinka Vidaković Petrov izrazila je zadovoljstvo što ima priliku da se obrati ispred “najmlađe nacionalne ustanove kulture u Srbiji” i da predstavi izložbu posvećenu logoru Zemun.
Prema njenim rečima, ovaj logor dugo je bio deo zaborava, a danas “polako postaje deo sećanja”.
“Cilj Memorijalnog centra je da sve nacističke logore u Beogradu stavi na evropsku mapu nacističkih logora. Želimo takođe da svim žrtvama ovog logora odamo poštu na dostojanstven način i da ih pamtimo ovde, na ovom mestu, u srcu Beograda, a pre svega u našim srcima”, istakla je Vidaković Petrov.