MENISNC
Pretraga
17.6 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 137

Flar Airlines nudi preprodaju karata, prvi put u Severnoj Americi

Od
Dara Milovanović
-
0

Kanadski ultra-niskotarifni prevoznik Flair Airlines uskoro će promeniti način otkazivanja i rezervacije letova, postavši prva aviokompanija u Severnoj Americi koja nudi preprodaju karata.

Program, koji će putnicima koji više ne mogu putovati omogućiti da preprodaju svoja sedišta aviokompaniji, kreiran je u partnerstvu s francuskom tehnološkom kompanijom Fairlyne. Planirano je da bude pokrenut u decembru, neposredno pre praznične turističke gužve.

Način na koji će to funkcionisati je sledeći: ako putnik više ne može leteti, a ruta je vrlo tražena, Flair može otkupiti kartu i preprodati sedište po niskoj ceni. To putnicima daje način da nadoknade deo svojih troškova, a istovremeno pomaže putnicima u zadnji čas da dođu do jeftinijih sedišta.

Flair kaže da je program preprodaje karata deo šireg remonta Flair FWD-a, obećanja koje su dali pre šest meseci kako bi poboljšali korisničko iskustvo bez gubitka identiteta niske cene.

„Od pokretanja Flair FWD-a, naši timovi su naporno radili, slušajući naše putnike, pregledavajući naše politike i ulažući u pružanje boljeg iskustva putovanja“, rekao je Maciej Wilk, izvršni direktor Flair Airlinesa.

Program preprodaje karata nije jedino ažuriranje koje stiže u decembru. Flair pokreće Flair Express 3. decembra u celoj svojoj mreži. Svi koji kupe opciju ručnog prtljaga moći će se prvo ukrcati i više neće morati stavljati svoj prtljag u kutije za određivanje veličine, osim ako nije očigledno prevelika.

Putnici će takođe početi primećivati ​​uvođenje novih paketa cena Flaira. Aviokompanija će ponuditi četiri opcije: Basic, Lite, Plus i Max, osmišljene kako bi putnicima pružile veću kontrolu nad onim što plaćaju.

Flair Vacations, još jedno decembarsko lansiranje u partnerstvu sa HBX-om, omogućiće putnicima da zajedno rezervišu letove i hotele, što se poklapa sa širenjem Flaira na Karibe i Latinsku Ameriku. Letovi za Mexico City počinju 27. oktobra, a za Montego Bay 14. decembra.

Neka od obećanih poboljšanja kompanije Flair već su stigla. Aviokompanija je pokrenula bržu, redizajniranu web stranicu, koja se sada nalazi na Amazonu, i šalje digitalne karte za ukrcavanje svakom putniku nakon prijave kako bi ubrzala redove na aerodromu.

Ako let kasni, putnici sada dobijaju objašnjenje umesto generičkog e-maila o „operativnim razlozima“. Flair je takođe prošlog oktobra uveo garanciju na vreme , nudeći vaučer od 60 dolara ako let stigne 60 minuta ili više nakon predviđenog roka. Ranije ove godine, udružio se s Appleom kako bi podržao praćenje predanog prtljaga putem AirTaga.

„Oduvek smo bili nosioci vrednosti, ali vrednost je više od cene; ​​to je takođe i osećaj“, rekao je Eric Tanner, glavni komercijalni direktor. „New Flair je pouzdan, transparentan i usmeren na kupca.“

SERBIANNEWS/CANADA

4 poreske olakšice koje bi vlasnici kuća u Kanadi trebali iskoristiti

Od
Dara Milovanović
-
0

Posedovanje kuće nije jeftino. Srećom, postoje poreski krediti i pogodnosti koje nudi Vlada Kanade, a koje vam mogu pomoći da dobijete dodatni novac za održavanje vašeg doma.

Kanađani se i dalje bore s krizom troškova života zbog rastućih cena hrane  i nedostupnih stanova , da nabrojimo samo neke od razloga.

Troškovi su trenutno u prvom planu većine ljudi, posebno vlasnika kuća.

Iako je Banka Kanade po treći put ove godine smanjila svoju ključnu kamatnu stopu na 2,5 posto, stručnjaci kažu da to nije dovoljno da potencijalni vlasnici nekretnina odustanu od svojih planova kupovine, posebno s obzirom na širu ekonomsku neizvesnost.

Dakle, vlasnici kuća se možda pitaju kako mogu renovirati postojeće nekretnine kako bi zadovoljili promenjive potrebe.

Evo šest poreskih olakšica i pogodnosti koje biste trebali iskoristiti ako posedujete kuću, prema CRA i drugim finansijskim institucijama.

Poreski kredit za renoviranje višegeneracijske kuće (MHRTC)

MHRTC bi mogao obezbediti vredan povratni kredit za troškove vezane za kvalifikovane renovacije kako bi se stvorila samostalna sekundarna jedinica za život nekoga sa svojom porodicom.

Na primer, ako želite izgraditi podrumsku samostalnu jedinicu za život vaših roditelja u vašem domu, ovaj poreski kredit bi vam mogao pomoći.

Za svaku završenu kvalifikovanu renovaciju možete tražiti do 50.000 dolara troškova. Poreski kredit iznosi 15 posto vaših troškova, do maksimalno 7.500 dolara, za svaki kvalifikovani zahtev.

Poreski kredit za pristupačnost doma (HATC)

Nepovratni poreski kredit HATC-a namenjen je za podobne troškove renoviranja ili preuređenja doma, s godišnjim ograničenjem troškova od 20.000 dolara.

„Ovo bi omogućilo poreski kredit do 3.000 dolara za kvalifikovane troškove renoviranja ili preuređenja vašeg doma kako bi kvalifikovana osoba mogla pristupiti ili biti mobilna ili funkcionalna unutar njega“, prema podacima kanadske poreske agencije .

Kvalifikovane osobe uključuju:

  • Osoba koja ispunjava uslove za poreski kredit za osobe sa invaliditetom (DTC) u bilo koje doba godine

  • Neko ko na kraju godine ima 65 i više godina

Poreski odbitci za selidbu zbog posla

Ako ste prošle godine dobili novi posao i morali ste se preseliti najmanje 40 km bliže svom novom radnom mestu , možete odbiti sve troškove selidbe.

Da, to znači da možete tražiti naknadu troškova letova, selidbe, prodaje nekretnina, raskida ugovora o zakupu ili hipoteke i privremenog smeštaja, što može biti mnogo.

Poreski krediti za samozapošljavanje ili rad od kuće

Ako imate vlastiti posao i radite od kuće, možete zatražiti naknadu troškova korištenja doma za poslovne svrhe . Takođe možete zatražiti naknadu troškova putovanja automobilom – samo pazite da imate važne podatke u evidenciji.

Ako niste samozaposleni, ali radite od kuće, i dalje možete tražiti naknadu za te troškove.

SERBIANNEWS/CANADA

Bezbednost francuskih muzeja pod lupom

Od
Viktor
-
0
group of people walking near body of water and building under blue sky at daytime

Finansijska šteta prouzrokovana pljačkom Luvra procenjena je na 88 miliona evra, specijalizovana policijska jedinica vodi istragu

Bezbednost francuskih muzeja pod lupom

Дијадема од сафира Фото „Википедија”

Pljačka Luvra, koja podseća na filmsku i već ima i svoju odrednicu na „Vikipediji”, u žiži je pažnje i među najčitanijim najnovijim vestima, rame uz rame sa informacijama iz sveta politike, ekonomije, sporta… Nije ni čudo, jer iz francuskog tužilaštva, kako prenosi „Frans 24”, objavljeno je da je finansijska šteta koja je njome izazvana, procenjena na 88 miliona evra (102 miliona dolara), a nakon što je utvrđeno da su lopovi pobegli sa osam komada neprocenjivo vrednog kraljevskog nakita, čuvanog u muzejskoj galeriji „Apolo”, izgubivši tokom bekstva sa lica mesta jedan – krunu carice Evgenije. Ona je na taj način spasena, mada je u oštećenom stanju.

Muzej je od juče ponovo otvoren za posetioce, a pariska tužiteljka Lor Beku je za RTL rekla da je kustos muzeja procenio gubitke i izneo pomenuti iznos, ali da lopovi neće zaraditi sumu ekvivalentnu toj ako imaju, samu po sebi, lošu ideju „da istope ove dragulje”.

Tužioci su zadužili specijalizovanu jedinicu poznatu kao BRB za istragu zločina, piše, između ostalih, i „Gardijan”, a u članku se dalje objašnjava da se ta jedinica od oko stotinu ljudi bavi pljačkama visokog profila, kao što je to bio slučaj sa rijaliti zvezdom Kim Kardašijan, koja je bila opljačkana u pariskom hotelu 2016. godine. Očekuje se i da će istražitelji iz Centralne kancelarije za borbu protiv trgovine kulturnim dobrima takođe biti uključeni.

Uprkos naizgled dobro pripremljenoj operaciji, list navodi da detektivi imaju dokaze koji bi im mogli pomoći da pronađu počinioce. Pored žutog svetlosnog prsluka sa tragovima DNK, pljačkaši su ostavili već pomenuti komad nakita, a policija je uspela da locira motocikle, registarske tablice i deo opreme koja je korišćena za pristup galeriji na prvom spratu.

U medijima se može pročitati i to da francuska vlada neće biti obeštećena za ukradena umetnička dela. Radovi koji se čuvaju u privatnim muzejima u Parizu, kao što su, na primer, Fondacija Luj Viton ili Pino kolekcija, obično su pokrivena privatnim osiguranjem, rekao je portparol vlade, ali da u slučaju Luvra „država deluje kao sopstveni osiguravač”.

Pominje se i to je da ova krađa poslednja u nizu koja se desila u francuskim muzejima poslednjih meseci (četiri slučaja za dva meseca) i da je tužilaštvo saopštilo da je jedna Kineskinja optužena za učešće u prošlomesečnoj krađi zlatnog grumenja, vrednog više od milion dolara, iz Prirodnjačkog muzeja u Parizu. Ona je uhapšena u Barseloni i izručena je francuskim vlastima 13. oktobra.

Otvoreno je i pitanje bezbednosti samih muzeja i svi oni su sada pod lupom, mnogobrojni stručnjaci iz sveta kulture izrazili su očekivanja da će sve što se desilo naterati vlasti da pojačaju mere zaštite, a Loran Nunjez, ministar unutrašnjih poslova nakon događaja od vikenda rekao je da će mere bezbednosti ispred kulturnih institucija biti pooštrene.

U izveštaju Francuskog revizorskog suda, u koji je AFP imao uvid, a koji obuhvata period od 2019. do 2024. godine, ukazuje se na „uporno” kašnjenje u unapređenju bezbednosnog sistema u Luvru. Samo četvrtina jednog krila bila je pokrivena video nadzorom, navodi se.

S tim u vezi, podseća „Frans 24”, u januaru ove godine Lorans de Kar, direktorka Luvra, koja još nije dala zvaničnu izjavu javnosti povodom slučaja, upozorila je Rašidu Dati, ministarku kulture, na „zabrinjavajući nivo sveukupne zastarelosti”, navodeći hitnu potrebu za velikim renoviranjem.

Francuski novinari ukazuju i na to da su se sindikati žalili da je broj radnih mesta na pozicijama obezbeđenja u Luvru smanjeno, premda je posećenost svetski poznatog muzeja, u čijoj se vrednoj kolekciji nalazi i Mona Liza, naglo porasla. „Ne možemo bez fizičkog nadzora”, rekao je jedan sindikalni zvaničnik medijima.

Iz muzeja je, u međuvremenu, odgovoreno i na kritike da su vitrine koje štite nakit krhke, pa je u saopštenju naglašeno da su postavljene 2019. godine i da „predstavljaju značajno poboljšanje u pogledu bezbednosti”. A kako prenosi Tanjug, uprava muzeja negirala je i da je kontaktirala izraelsku privatnu obaveštajnu firmu „CGI grupu” radi istrage slučaja.

Govoreći nakon pljačke pred Narodnom skupštinom, Rašida Dati, ministarka kulture, branila je muzej i odbacila spekulacije da bezbednosne kamere nisu ispravno funkcionisale. „Bezbednosni aparat muzeja Luvr nije otkazao, to je činjenica. Bezbednosni aparat muzeja Luvr je radio”, rekla je.

Međutim, dodala je i to da će deo budžeta za renoviranje Luvra sada biti prenamenjen ka ažuriranju njegovog bezbednosnog sistema, uključujući nove nadzorne kamere.

Na kraju, Si-En-En je otvorio još jednu temu – pljačka je bila jasan primer toga da su lopovi počeli da ciljaju kulturne institucije ne nužno zbog njihovih vrednih slika, već zbog artefakata koji se mogu demontirati, skinuti ili istopiti zbog njihovih skupocenih delova.

„Ono što smo definitivno videli u poslednjih pet do sedam godina jeste još veći pomak ka krađi sirovina”, objasnio je Remigijuš Plat, sekretar Međunarodnog saveta za bezbednost muzeja, u sastavu Međunarodnog saveta muzeja, čiji stručnjaci se bave protokom informacija kroz evropski muzejski sektor o bezbednosnim pretnjama i najboljim praksama za zaštitu institucija.

Dela Pabla Pikasa, Pita Mondrijana ili Vilema de Kuninga, naglašava američka TV mreža, mogu se ponovo pojaviti godinama, ili decenijama kasnije u podrumu zgrade ili iza neupadljivih vrata nečije spavaće sobe. Ali stručnjaci kažu da su nakit, novčići ili medalje u opasnosti da budu zauvek izgubljeni ukoliko ne budu pronađeni brzo.

„Moje uverenje je da su ovi dragulji iz Luvra najverovatnije već raščlanjeni na delove”, rekla je za Si-En-En Laura Evans, istoričarka koja se bavi istorijom krađa umetničkih dela, autorka i profesorka.

Zašto vreme prolazi brže što smo stariji

Od
Viktor
-
0
clear hour glass

Nova studija nagoveštava da se promene u mozgu povezane sa starenjem mogu objasniti zašto se čini da vreme sve brže prolazi sa svakom narednom godinom

Zašto vreme prolazi brže što smo stariji

Фото Фрипик

Naučnici su možda bliži razumevanju zašto vreme izgleda da prolazi brže kako starimo — a skeniranje mozga ljudi koji gledaju staru seriju Alfreda Hičkoka pomoglo im je da odgovore na ovo trajno pitanje.

U studiji objavljenoj u časopisu Communication Biology naučnici su izvukli podatke iz Kembridž centra za starenje i neuronauku- dugoročnog istraživačkog projekta starenja mozga. Ukupno 577 ljudi je prethodno gledalo odlomak iz stare televizijske serije „Alfred Hičkok predstavlja” – tačnije, osam minuta epizode ​​pod nazivom „Bang! Mrtav si”. Dok su učesnici studije gledali snimak, snimani su funkcionalni MRI (fMRI) snimci- ovi snimci bi pružili meru kako se moždana aktivnost učesnika menjala tokom vremena. Ovaj poseban snimak je izabran jer su prethodna istraživanja pokazala da, u poređenju sa drugim video snimcima, izaziva najsinhronije obrasce moždane aktivnosti kod širokog spektra gledalaca. To ga čini idealnim za proučavanje kako mozak deli i prati događaje koji se odvijaju. U vreme kada su skeniranja mozga napravljena, učesnici su imali između 18 i 88 godina. Istraživači su dobili pristup ovim postojećim fMRI snimcima i koristili su takozvanu Gridi Stejt Boundari Bear (GSBS) da bi ih analizirali. Kao što ime sugeriše, ovaj kompjuterski algoritam detektuje prelaze između stabilnih obrazaca moždane aktivnosti. To radi „pohlepno” – to jest, identifikuje ove promene iz trenutka u trenutak, bez uzimanja u obzir ukupne strukture narativa na dužem vremenskom nivou. Tokom osmominutnog snimka, mozgovi starijih učesnika su ređe prelazili u nova stanja aktivnosti, a ta stanja mozga su kod njih trajala duže nego kod mlađih učesnika. Ovaj obrazac je bio dosledan u celom starosnom rasponu od 18 do 88 godina.

„Ovo sugeriše da duža i, stoga, manje neuronskih stanja u istom periodu mogu doprineti tome da stariji odrasli doživljavaju vreme kao da brže prolazi”, napisali su istraživači u svom izveštaju. Ovo se poklapa sa idejom vremena koja datira još od Aristotela: Što se više značajnih događaja desi u datom vremenskom periodu, to subjektivno deluje duže. Novi rezultati ukazuju na mogućnost da ako mozak starijih osoba beleži manje „događaja” u datom vremenskom okviru, možda je to razlog zašto vreme izgleda kao da leti.

Iako je ovo za sada samo hipoteza, „ideja da ovo može uticati na percepciju i pamćenje u svakodnevnom životu, uključujući osećaj da subjektivno vreme izgleda brže prolazi sa godinama, deluje mi veoma verovatno”, rekao je Đorđo Valortigara, neuronaučnik sa Univerziteta u Trentu u Italiji.

Autori su svoja zapažanja da starije odrasle osobe pokazuju manje prelaza između neuronskih stanja pripisali fenomenu poznatom kao neuronska dediferencijacija povezana sa starenjem, piše Live Science. U ovom procesu, aktivnost različitih oblasti mozga postaje manje specifična sa godinama. Na primer, kod mladih ljudi, grupe neurona u regionima koji selektivno reaguju na lica selektivnije reaguju na lica kao kategoriju, ali kod starijih ljudi, ove grupe neurona se češće pale za objekte koji nisu lica. Ova generalizacija – na nivou širih grupa neurona, a ne pojedinačnih neurona – može biti tačna za mozak u celini i može otežati prepoznavanje gde se jedan događaj završava, a drugi počinje, predložili su autori studije.

Međutim, neuronska dediferencijacija možda ne objašnjava u potpunosti zašto vreme leti kada ste stariji.

Joana Sadura, lingvistkinja na Univerzitetu Marija Kiri-Sklodovska u Poljskoj, proučava kako jezik oblikuje našu percepciju vremena. Ona je za Live Science rekla da je hipoteza naučnika dobro utemeljena, ali je dodala da takođe moramo uzeti u obzir da svako od nas ima dve vremenske skale. Društvo linearno deli vreme na sate, dane i godine, dok naša unutrašnja skala prati logaritamske zakone. Na primer, godina je 20 odsto dosadašnjeg života petogodišnjaka, ali samo dva odsto života pedesetogodišnjaka. Stoga, percepcija vremena zavisi ne samo od broja neuronskih „događaja“ u mozgu, već i od unutrašnjeg nelinearnog načina na koji merimo vreme. Istraživači su primetili da starije osobe i dalje mogu učiniti da se vreme subjektivno oseća ispunjenijim.

„Učenje novih stvari, putovanja i bavljenje novim aktivnostima mogu pomoći da se vreme oseća prostranije kada se gleda unazad“, rekla je koautorka studije Linda Gerligs navodeći i da su možda još važnije društvene interakcije i aktivnosti koje donose radost, što takođe može doprineti potpunijem osećaju vremena.

Normalno je ne piti mleko

Od
Viktor
-
0
person pouring milk on clear drinking glass

Čaša mleka je mnogima simbol detinjstva: doručak pre škole, beli brkovi od pene i osećaj utehe. Ipak, za većinu odraslih širom sveta, taj idilični napitak postaje sve teže svarljiv. Oko 75 procenata odraslih ljudi na planeti ne može da pije mnogo mleka bez neprijatnih posledica, iako su ga kao deca sasvim normalno podnosili. Šta se u međuvremenu promenilo?

Odgovor se krije duboko u našoj DNK — u evolutivnoj priči o jednom genu koji se s godinama „isključuje“, piše Facts.

Netolerancija na laktozu je zapravo prirodno stanje za odrasle. Ljudi koji mogu da piju kravlje mleko i kasnije u životu, imaju posebnu mutaciju DNK. Ta sposobnost se naziva perzistencija laktaze i ona je zapravo izuzetak, a ne pravilo.

Problem koji većina odraslih ima zove se laktozna netolerancija, a uzrokovana je nemogućnošću tela da svari laktozu, šećer koji se nalazi u mleku.

Kada smo deca, gotovo svi proizvodimo enzim koji se zove laktaza. Laktaza razlaže laktozu na jednostavnije šećere, koje naše telo može da iskoristi kao energiju.

Kod dece gen za laktazu funkcioniše u potpunosti, jer mleko je tada glavna hrana. Vremenom, međutim, kod većine ljudi, ta sposobnost se gubi. Neko je izgubi već oko treće godine, neko tek u dvadesetoj, a neko nikada. Gde nestane taj gen kada odrastemo?

Ne nestaje — samo se isključi. Gen prestaje da bude „aktivan“.

Da bi gen funkcionisao, ćelija mora da ga pročita i prevede u protein, kao što bi kuvar morao da pročita recept i spremi jelo. Gen je, dakle, poput recepta u kuvaru: ako ga niko ne pročita, hrana se neće skuvati, a recept samo ostaje na papiru. Isto važi i za gene.

Kada smo deca, ćelije u našim crevima redovno „čitaju recept“ za laktazu i proizvode enzim koji razlaže mlečni šećer.

Kada postanemo odrasli i gen se isključi, telo više ne pravi taj enzim. Rezultat svega je da laktoza iz mleka ostaje nesvarena i izaziva nadimanje, gasove ili bol u stomaku. S druge strane, ljudi koji su nasledili mutaciju koja održava gen uključenim — oni koji imaju perzistenciju laktaze — nastavljaju da proizvode enzim čitavog života i bez problema mogu da piju mleko.

Pacijenti iz Republike Srpske mogući kandidati za lečenje novom ruskom vakcinom u Moskvi

Od
Viktor
-
0

Dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci najavljuje personalizovanu terapiju uz pomoć veštačke inteligencije i protokol za lečenje melanoma

Pacijenti iz Republike Srpske mogući kandidati za lečenje novom ruskom vakcinom u Moskvi

(Фото: Пиксабај)

Dva pacijenta iz Republike Srpske obolela od melanoma bi potencijalno mogla otići u Rusiju radi lečenja novom ruskom vakcinom, izjavio je danas dekan Medicinskog fakulteta u Banjaluci Ranko Škrbić.

Škrbić je gostujući u Jutarnjem programu RTRS rekao da je Republika Srpska dobila tu mogućnost, kao i Srbija, da je dobijen protokol i da su se opredelili za početak to bude samo za lečenje melanoma.

„U kontaktu sa onkolozima sa UKC Srpske dva pacijenata bi potencijalno mogla otići u Rusiju na lečenje”, rekao je Škrbić.

Pojašnjavajući o kakvoj je vakcini reč, Škrbić kaže da smo na korak potpunog iskorenjivanja najučestalije bolesti, jer nije u pitanju klasična vakcina, već terapija.

„Lek je personalizovan za svakog pacijenta. Uzima se uzorak tkiva karcionoma pa se na genskom nivou gleda gde je ‘došlo do greške’. Onda se uz pomoć veštačke inteliigelcije radi dalje i traži se lek za obolelu osobu”, precizirao je Škrbić.

Važno je, ističe, u kom stanju bolesti je pacijent, jer se lek prima u nekoliko faza, što znači da na lečenju mora biti nekoliko meseci.

„To jeste skupo, ali za zdravlje ništa nije skupo. Za jedan broj pacijenata koji su kandidati obezbedićemo novac da odu u Moskvu”, rekao je Škrbić.

„Marš mira“ u Budimpešti u znak podrške Orbanu i protiv vojnih planova Brisela

Od
Viktor
-
0
view of gray building near body of water

Marš se završava ispred zgrade mađarskog parlamenta kada će se Orban obratiti okupljenima

„Marš mira“ u Budimpešti u znak podrške Orbanu i protiv vojnih planova Brisela (video)

EPA/ZSOLT CZEGLEDI

U glavnom gradu Mađarske u toku je „marš mira“ u znak podrške Orbanu i protiv vojnih planova Brisela. Učestvuje više desetina hiljada ljudi. Premijer Viktor Orban okupljenima je poručio da bi sukob u Ukrajini već bio završen da Evropa nije ometala mirovne napore.

Prema njegovim rečima, članove „koalicije voljnih“ trebalo bi zvati „onima koji su spremni da umru za Ukrajinu“.

„Zemlje koje zagovaraju rat već su formirale vojni savez. Sa neuporedivom elegancijom, nazivaju ga ‘koalicijom voljnih’. Oni koji su spremni da šalju druge da ginu za Ukrajinu. Spremni su da šalju još više oružja i još više novca Ukrajini. Objavili su ukrajinsko-ruski rat svojim ratom i tako stupili u njega. U tome su do guše“, rekao je Orban, prenosi Sputnjik.

On je istakao da Ukrajina odavno nije suverena zemlja i da je njena sudbina u tuđim rukama.

EU govori o podršci Ukrajini, ali zapravo je na dnevnom redu njena podela, primetio je on.

Mađarski premijer je napomenuo da se Budimpešta protivi pristupanju Ukrajine Evropskoj uniji, ali se zalaže za partnerstvo sa Kijevom, kao i da Ukrajina može postati strateški partner EU, ali ne i zemlja-članica.

On je dodao da Mađarska neće finansirati rat u Ukrajini niti slati tamo svoje vojnike i oružje.

Orban je naglasio da sve dok traje sukob, neće biti ekonomskog rasta u Evropi.

„Evropski novac kao reka teče u Ukrajinu, a zauzvrat dobijamo visoke cene energenata, ratnu inflaciju, nacionalne ekonomije koje balansiraju na ivici kraha i katance na kapijama nekada svetski poznatih evropskih fabrika. Dok god rat traje, neće biti ekonomskog razvoja u Evropi“, ocenio je Orban.

Budimpeštanski „marš mira“

Demonstranti su tokom šetnje do parlamenta uzvikivali parole: „Napred, Mađari“, „Napred, Fides“. Sam Orban je rekao da marš još nikada, a organizuje se 14. put, nije okupio ovoliko ljudi.

Oni su nosili nacionalne zastave, istorijske zastave mađarskih revolucionara iz 1848. godine i Sekeljskih zemalja.

I sam je objavio fotografiju demonstranata sa plakatom na kojem piše: “Ne želim da umiremo za Ukrajinu”.

Marš se završava ispred zgrade mađarskog parlamenta kada će se Orban obratiti okupljenima. Orban je zbog ovog događaja propustio početak samita u Briselu.

Prethodno je mađarski premijer poručio u objavi na društvenim mrežama da građani njegove zemlje neće slušati naloge Brisela niti ginuti za Ukrajinu.

U najavi svog današnjeg obraćanja javnosti, Orban je Ukrajinu nazvao klanicom.

„Došao je dan Budimpeštanskog marša mira. Danas šaljemo poruku celom svetu: Mađarska kaže NE ratu! Nećemo ginuti za Ukrajinu. Nećemo slati našu decu u klanicu po nalogu Brisela“, poručio je Orban na društvenoj mreži Iks.

Spoj portugalskog bola i bosanske nežnosti: Maja Milinković objavila novu Fadolinku

Od
Viktor
-
0
a black and white photo of a stage with lights

Fadolinka

Svojim prepoznatljivim glasom i autorskim izrazom, Maja Milinković donosi još jednu emotivnu pesmu koja pogađa pravo u srž ljudske samoće.

Snagu i lepotu Majinih pesama najbolje opisuje jedan od brojnih komentara na društvenim mrežama posle solističkog koncerta održanog ove godine u MTS Dvorani: „Publika je bila opijena zvucima koji su dopirali iz same duše izvođača, a svaki ton, svaki stih, bio je proživljen do srži. Retko se doživi izvođač koji se toliko daje, koji pesmu ne samo da peva, već je i živi zajedno sa publikom!“

Nakon uspeha pesama “Šta će daljine” i “Marširam” sarajevska umetnica Maja Milinković predstavlja svoj novi singl “Potkupljujem samoću” – tihu, ali snažnu priču o susretu s tišinom, o čežnji i dostojanstvu žene koja se ne odriče osećanja.

Pesma “Potkupljujem samoću” donosi Maju u punoj zrelosti izraza – vokalno, autorski i emotivno. Snimana je između Lisabona i Sarajeva, u produkciji Fernanda Nunesa iz Portugala, sa pažljivo oblikovanim zvukom koji spaja akustične i savremene elemente.
U prepoznatljivom spoju fada i sevdaha, Maja i ovoga puta gradi most između dva sveta – portugalskog bola i bosanske nežnosti. Njen glas, istovremeno nežan i snažan, nosi svu težinu samoće i čežnje o kojoj peva. U njenoj interpretaciji samoća nije praznina, već prostor susreta – s emocijom, s istinom, s onim što ostaje kad sve drugo utihne.

Pesma diše polako, bez žurbe, kao ispovest koja ne traži odobrenje nego razumevanje.

“Molim je da se skloni s mojih vrata i od mene… K’o da me nikad nisu ljubile tvoje usne, brže od dželata ubile.” Singl “Potkupljujem samoću” ujedno je i uvertira u novi autorski album “Fadolinka 3.0”, kojim Maja nastavlja svoj umetnički put – bez potrebe da se pronađe, jer je već celina. Ovim ciklusom ona produbljuje i proširuje vlastiti izraz, donoseći još bogatiju emociju i savremeniji zvuk.
Lyric video za pesmu izrađen je pomoću AI tehnologije, čime je stvoren vizuelni svet koji reflektira emociju pesme – između sna, sećanja i introspekcije. “Potkupljujem samoću” dostupna je na svim digitalnim platformama i na YouTube kanalu Maje Milinković.

Koliko zarađuje Nikola Jokić: Ovo su najplaćeniji NBA igrači u novoj sezoni

Od
Viktor
-
0

featured image

Stef Kari preuzeo je krunu najplaćenijeg košarkaša. Okončao je 11-godišnju vladavinu Lebrona Džejmsa i predvodi listu 10 najplaćenijih igrača koji će ove sezone ukupno zaraditi rekordnih 902 miliona dolara.

Kari – najplaćeniji igrač u istoriji NBA

U istoriji NBA lige niko nije pogađao trojke kao Stef Kari iz Golden Stejt Voriorsa. A izgleda da niko ne zna bolje od njega ni kako da zaradi novac.

Kari će ove sezone zaraditi oko 159,6 miliona dolara pre oporezivanja. To uključuje platu i prihode od sponzorstava i drugih poslovnih aktivnosti. Time je 37-godišnji plejmejker prvi put u svojoj karijeri, koja sada ulazi u 17. sezonu, postao najplaćeniji igrač NBA lige.

Za poređenje, tokom prethodnih 15 izdanja Forbes godišnje liste zarada, najbliži ovom rekordu bio je Lebron Džejms iz Los Anđeles Lejkersa, koji je prošle godine ukupno zaradio 128,7 miliona dolara.

Džejms, koji je bio na vrhu liste 11 uzastopnih godina – od sezone 2014/15 – sada je pao na drugo mesto sa procenjenih 137,6 miliona dolara.

Rekordne zarade na terenu i van njega

Kari je sada najplaćeniji NBA igrač i na terenu (sa 59,6 miliona dolara plate ove sezone) i van terena. Zaradiće oko 100 miliona dolara zahvaljujući dugom i unosnom spisku partnerstava, uključujući i njegov Kari Brend, koji je deo kompanije Ander Armor.

Prema procenama Forbes, samo još četiri aktivna sportista su ikada uspela da od poslovnih aktivnosti zarade više od 100 miliona dolara u jednoj godini: To su golfer Tajger Vuds (105 miliona u 2009), teniser Rodžer Federer (100 miliona u 2020), MMA borac Konor Mekgregor (158 miliona u 2021) i bejzbol zvezda Šohei Ohtani (100 miliona ove godine).

NBA zvezde obaraju rekorde

Ali, Kari nije jedini koji ruši granice. Ukupno, 10 najplaćenijih NBA igrača ove sezone će zaraditi 902 miliona dolara pre poreza i provizija agenata. To je 15% više od prošlogodišnjeg rekorda od 787 miliona dolara.

Od tog iznosa, 380 miliona dolazi od sponzorstava i biznisa van terena. I to je daleko iznad prethodnog rekorda od 330 miliona dolara postavljenog 2022/23.

Pored Karija, vodeći su: Lebron Džejms (oko 85 miliona van terena), Kevin Durent iz Hjuston Roketsa (51 milion) i Janis Adetokumbo iz Milvoki Baksa (45 miliona).

Zarade prvih 10 van terena znatno nadmašuju najplaćenije igrače u drugim sportovima — MLB (120 miliona), NFL (110 miliona), NHL (27 miliona), globalni fudbal (238 miliona), golf (199 miliona) i tenis (192 miliona).

Skok plata i novi TV ugovori

Situacija je još bolja na terenu jer je rast prihoda NBA lige od TV prava doveo do velikog povećanja budžeta za plate. Deset najplaćenijih igrača ove sezone će na osnovu ugovora zaraditi 522 miliona dolara (pre isplate naknada agentima). To je 2,5 puta više nego pre 10 godina (210 miliona).

U sezoni 2015/16, Kobe Brajant je imao najveću platu od 25 miliona dolara. Ove sezone čak 75 igrača ima ugovor koji dostiže ili premašuje taj iznos. (Za poređenje, u NHL ligi rekord iznosi 17 miliona dolara po sezoni.)

A taj rast čak i ne odražava keš koji će ući u NBA od novih ugovora s nacionalnim medijima. Oni su potpisani prošle godine i vrede 76 milijardi dolara tokom 11 godina. Stupaju na snagu ove sezone i to će timovima doneti dodatnih četiri milijarde dolara godišnje u odnosu na prethodne ugovore. Očekuje se da će plafon za plate porasti sa sadašnjih 154,6 miliona na 165,5 miliona dolara naredne sezone.

Kari ide ka još jednom rekordu

Kari bi u sezoni 2026–27 trebalo da postane prvi NBA igrač sa platom većom od 60 miliona dolara – tačno 62,6 miliona. To je još jedan rekord za igrača koji, čini se, nikada ne promašuje.

Nikola Jokić i novi ugovor

Nikola Jokić ovog leta nije potpisao trogodišnje produženje od 212 miliona dolara na koje je imao pravo. Ali, ne zato što Denver Nagets nisu želeli da zadrže igrača koji je proglašen za MVP-a tri puta u poslednjih pet sezona i ponovo je favorit da to postane, prema kladionicama DraftKings i anketi generalnih menadžera NBA.com. Umesto toga, Jokić je odlučio je da sačeka sledeće leto.

Tada će moći da potpiše četvorogodišnji ugovor vredan 293 miliona dolara. Tridesetogodišnji centar iz Srbije nije otkrio da li će tada potpisati produženje ili će testirati tržište slobodnih igrača (u 2027. ili 2028, zavisno od opcije u ugovoru), ali je nedavno izjavio: “Moj plan je da zauvek budem Naget”.

Van terena, Jokić sarađuje sa kompanijama kao što su kineski proizvođač sportske obuće 361 Degrees, evropska kladionica Superbet i prodavac sportskih suvenira USA Sports Marketing.

Top 10

1. Stef Kari – 159,6 miliona dolara

Godine: 37 | Pozicija: Plejmejker | Tim: Golden Stejt Voriors | Na terenu: 59,6 miliona • Van terena: 100 miliona

Stef KariReuters/Cary Edmondson-Imagn Images

2. Lebron Džejms – 137,6 miliona dolara

Godine: 40 | Pozicija: Krilo | Tim: Los Anđeles Lejkers | Na terenu: 52,6 miliona • Van terena: 85 miliona

Lebron DžejmsReuters/Gary A. Vasquez-Imagn Images

3. Kevin Durent – 104,3 miliona dolara

Godine: 37 | Pozicija: Krilo | Tim: Hjuston Rokets | Na terenu: 53,3 miliona • Van terena: 51 milion

Kevin durentReuters/Alonzo Adams-Imagn Images

4. Janis Adetokumbo – 99,1 milion dolara

Godine: 30 | Pozicija: Krilo | Tim: Milvoki Baks | Na terenu: 54,1 milion • Van terena: 45 miliona

Janis AdetokumboReuters/Matt Marton-Imagn Images

5. Džejson Tejtum – 79,1 milion dolara

Godine: 27 | Pozicija: Krilo | Tim: Boston Seltiks | Na terenu: 54,1 milion • Van terena: 25 miliona

Džejson TejtumReuters/David Butler II-Imagn Images

6. Entoni Edvards – 65,6 miliona dolara

Godine: 24 | Pozicija: Bek šuter | Tim: Minesota Timbervulvs | Na terenu: 45,6 miliona • Van terena: 20 miliona

Entoni EdvardsReuters/Bruce Kluckhohn-Imagn Images

7. Džoel Embid – 65,2 miliona dolara

Godine: 31 | Pozicija: Centar | Tim: Filadelfija Seventisiksers | Na terenu: 55,2 miliona • Van terena: 10 miliona

Džoel EmbidReuters/Bill Streicher-Imagn Images

8. Džimi Batler – 65,1 milion dolara

Godine: 36 | Pozicija: Nisko krilo | Tim: Golden Stejt Voriors | Na terenu: 54,1 milion • Van terena: 11 miliona

Džimi BatlerReuters/Cary Edmondson-Imagn Images

9. Šej Gildžes-Aleksander – 63,3 miliona dolara

Godine: 27 | Pozicija: Plejmejker | Tim: Oklahoma Siti Tander | Na terenu: 38,3 miliona • Van terena: 25 miliona

Šej AleksanderReuters/Alonzo Adams-Imagn Images

10. Nikola Jokić – 63,2 miliona dolara

Godine: 30 | Pozicija: Centar | Tim: Denver Nagets | Na terenu: 55,2 miliona • Van terena: 8 miliona

Nikola JokićReuters/Isaiah J. Downing-Imagn Images

Bret Najt, novinar Forbes

Najveći pad cene zlata još od 2013. godine: Zašto metali naglo gube vrednost

Od
Viktor
-
0
gold and black rectangular case

featured image

Vrednost zlata pala je juče više od 5%. To bi mogao da bude najveći jednodnevni pad cene u više od decenije. Pad zlata povukao je sa sobom i širu prodaju metala, jer se čini da investitori odustaju od rekorda koji su nedeljama obarali tokom talasa kupovine.

Fjučersi zlata pali su za 5,2% do utorka popodne, na oko 4.130 dolara, nakon što su ranije tokom dana izgubili čak 6,3%. I to predstavlja najveći dnevni pad od juna 2013, kada je zabeležen isti procenat.

Fjučersi na srebro i platinu, koji su ove godine porasli 60% odnosno 66% i nadmašili zlato (54%), pali su za 6,7% i 7,2%.

Nema iznenađenja

Pad cena metala nije iznenađenje, budući da su svi beležili snažan rast ove godine. Sada, kako objašnjava analitičarka Standard Četerd banke Suki Kuper, investitori povlače dobit posle perioda kada su metali služili kao sigurna utočišta. Ona ocenjuje da tržište prolazi kroz „tehničku korekciju“, budući da se „krug investitora naglo proširio“.

Bart Melek, globalni direktor strategije za robna tržišta u TD Securities, rekao je za Blumberg da trgovci plemenitim metalima sada „realizuju profit posle izuzetno snažnog rasta“. Ističe da su nedavne serije rasta bile istorijski neodržive.

Cene zlata obično opadaju i kada američki dolar jača, jer zlato tada postaje skuplje za strane investitore. Indeks dolara porastao je za 0,4% u utorak.

Prognoze velikih banaka

Analitičari Bank of America su ranije ovog meseca povećali svoju prognozu za cenu zlata. Bili su prva velika banka koja je dala ciljnu cenu od 5.000 dolara po unci do 2026. godine. HSBC je prošle nedelje, i dalje ostajući optimističan po pitanju zlata, dao nešto konzervativniju prognozu. Podigao je prosečnu ciljnu cenu za 2025. sa 3.125 na 3.950 dolara. Ranije su ekonomisti bili skeptičniji. Džej Pi Morgan je u februaru predvideo 2.950 dolara za kraj godine. Dok su Sitigrup i Goldman Saks ciljali na 3.000 dolara do kraja 2025. odnosno sredine 2026. godine.

Bank of America je takođe povećala svoju ciljnu cenu za srebro, podigavši je na 65 dolara po unci (juče popodne trgovalo se nešto ispod 48 dolara). Analitičari, međutim, upozoravaju da bi srebro moglo postati vrlo nestabilno, jer likvidnost raste, a potražnja opada. Ipak, ostaje popularno među investitorima. Goldman Saks je prošle nedelje naveo da će cene srebra verovatno nastaviti da rastu tokom eventualne obustave rada vlade SAD i usled očekivanja smanjenja kamatnih stopa Federalnih rezervi. Zvaničnici ove institucije su podeljeni oko toga da li da stopu snize još dva puta do kraja godine.

Uzroci okretanja metalima

Cene metala su ove godine naglo porasle u periodima „povećane ekonomske i političke neizvesnosti“. To je uzrokovano pre svega carinama predsednika Donalda Trampa i rastućom inflacijom, navodi analitičarka Goldman Saksa Lina Tompson.

Milijarder i osnivač hedž fonda Rej Dalio ranije je pozvao nove investitore da se okrenu zlatu i drugim plemenitim metalima u vremenima kada drugi oblici imovine, poput akcija, beleže loše rezultate. Tvrdi da je metal „jedina klasa imovine koja se tada pokazuje izuzetno dobro“.

Srebro je ove godine poraslo i zato što su zalihe metala u svetskom trgovačkom centru u Londonu praktično nestale, rekao je Anant Janija iz Grinlend Investment Menadžmenta. Dodao je da „trenutno nema likvidnosti na tržištu“.

Zlato i srebro često su povezani i oba se smatraju sigurnim utočištem, ali analitičari Goldman Saksa predviđaju „veću nestabilnost i rizik od pada“ za srebro nego za zlato, koje podržava velika potražnja centralnih banaka.

Platina, koja se takođe smatra sigurnom investicijom, dobila je na vrednosti zahvaljujući snažnoj potražnji u juvelirstvu i automobilskoj industriji, navode analitičari.

Taj Raš, novinar Forbes

1...136137138...1.499Stranica 137 od ukupno 1.499

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković