Roboti, AI koja će nadmašiti čoveka, odlazak na Mars, data centri u svemiru – to su samo neki od planova i prognoza koje tehnološki giganti imaju za 2026. godinu. Za sada su to pretpostavke i ideje, ali s obzirom na brz razvoj novih tehnologija, nije iznenađujuće što mnoge kompanije imaju velike ambicije.
Uloga AI će biti sve veća u budućnosti, prema nekim stručnjacima.
Sa sve učestalijim razvojem novih tehnologija – od AI do različitih digitalnih uređaja – 2026. godina mogla bi da postane tačka u kojoj se spajaju ubrzani razvoj veštačke inteligencije, novi koraci u osvajanju svemira i razvoj kriptovaluta. Najveća imena u svetu tehnologije su podelila svoje prognoze koje bi mogle obeležiti narednu godinu:
Ilon Mask: Humanoidni roboti i Mars
Veštačka inteligencija koja prelazi ljudske sposobnosti
Mask smatra da će tehnološki napredak već 2026. godine dovesti do toga da veštačka inteligencija nadmaši najsposobnije ljude. To bi bio ključni korak ka opštoj veštačkoj inteligenciji (AGI), čiji bi mentalni domet prevazilazio čovekov. Po njemu, jedina realna ograničenja su količina energije i dostupnost hardvera za obuku modela.
Proizvodnja humanoida u velikom obimu
Kompanija “Tesla” želi da do 2026. dovede proizvodnju robota “Optimus” do nivoa koji omogućava prodaju trećim stranama. Ovaj humanoid, visok oko 170 centimetara, namenjen je za završavanje zadataka koji su previše monotoni ili opasni. Mask procenjuje da će cena pasti na 20 do 25.000 dolara po komadu i očekuje da bi upravo ova linija mogla da donese do 80 odsto budućeg profita kompanije.
Prozor ka Marsu
Kraj 2026. godine važan je za “Spejs iks” jer se tada otvara sledeći orbitalni prozor prema Marsu (kada se planete približavaju jedna drugoj svakih 26 meseci). Mask veruje da bi prva bespilotna “Staršip” letelica mogla da poleti ka Crvenoj planeti u tom periodu, uz potencijalnu podršku robota “Optimus”. Ako sve prođe uspešno, put ka prvoj ljudskoj misiji bio bi otvoren već u naredne dve godine.
Pavel Durov: Bitkoin od milion dolara i kriptovani telefoni
Vrednost Bitkoina
Osnivač Telegrama predviđa da bi Bitkoin jednog dana mogao da dosegne vrednost od milion dolara. Njegovo objašnjenje je sledeće: Države povećavaju količinu novca u opticaju, tako da on gubi vrednost, dok je količina Bitkoina fiksna. Tom logikom, to može dugoročno da dovede ka rastu cene kriptovaluta.
Gedžeti za privatnu komunikaciju
Pod pritiskom velikih tehnoloških korporacija, Durov očekuje da će se pojaviti posebni uređaji za sigurnu komunikaciju. Ovi “kriptofoni” će funkcionisati kao “hardverski novčanici” (uređaji u kojima se čuvaju kriptovalute), ali za razgovore, tako da će se izbegavati slabosti klasičnih mobilnih telefona.
Platforme bez cenzure
Do 2026. godine Durov očekuje razvoj društvenih mreža koje radikalno štite privatnost i ne koriste cenzuru. Uveren je da će veliki broj korisnika tražiti upravo takve neutralne, nezavisne platforme.
Sem Altman i OpenAI: Autonomni agenti umesto klasičnih modela
Prema internim planovima kompanije, 2026. godina mogla bi da postane godina kada generativna AI ustupa mesto agentskim sistemima. OpenAI bi do septembra mogao da predstavi “Autonomnog veštačkog pripravnika” – model sposoban da mesecima radi na jednom projektu (pretražuje literaturu, analizira podatke, piše kod, pokreće simulacije i sastavlja izveštaje). Ideja je da sistem funkcioniše kao digitalni zaposleni koji će uvek biti dostupan.
Džef Bezos: Orbitalni data-centri
Osnivač Amazona vidi infrastrukturu budućnosti u svemiru. Po njegovom mišljenju, u narednim decenijama ogromni centri podataka bi se mogli smeštati u orbitu, gde postoje idealni uslovi: Neprekidna solarna energija i izostanak klimatskih rizika. To bi rasteretilo kopnene elektromreže i omogućilo praktično neograničeno širenje AI kapaciteta.
Bil Gejts: Veštačka inteligencija i klima
Revolucija u narednih pet godina
Gejts veruje da će AI do 2026. duboko promeniti živote ljudi – od personalizovanog obrazovanja do preciznije medicinske pomoći. On već ulaže u startapove koji koriste AI za dijagnostiku i napredne obrazovne alate.
Zelena tehnologija
Gejts očekuje da će obnovljivi izvori energije u ključnim sektorima svetske privrede postati isplativiji od fosilnih goriva čak i bez državne pomoći, i to već do 2026. godine.
Mark Zakerberg i Sundar Pičai: Novi interfejsi i AI programeri
Odlazak pametnog telefona
Zakerberg najavljuje da će AI naočare postepeno zameniti ulogu klasičnih mobilnih telefona kao primarni uređaj za pristup informacijama. Kompanija “Meta” već gradi poseban računarski sistem za ovaj proizvod, prenosi “RBK Trend”.
Budućnost programiranja
Izvršni direktor Gugla Sundar Pičai otkriva da Guglova AI već stvara više od 25 odsto novog koda unutar kompanije, tako smatra da bi 2026. godine uloga programera mogla da se svede na definisanje ciljeva i kontrolu rada AI sistema. Isto važi i za pretragu interneta – koja bi zapravo postala samo razgovor sa AI asistentom sposobnim za višestruke zadatke u realnom vremenu.
Ovo je ona skulptura koja nas jednostavno tera da se zapitamo kako je moguće da ovako nešto postoji? Jahač, koji izbija iz stene, simbol je ne samo mitskog junaka i zaštitnika, već i još jednog bogatstva Rusije – njene kulturne baštine i umetničke genijalnosti.
Hrabri jahač na gvozdenom konju kod ulaza u Alagirsku klisuru na Transkavkaskoj magistrali jedan je od spomenika koji plene ne samo svojom monumentalnošću, već i svojom snažnom simbolikom.
Naime, ovde je bukvalno mitski junak Uastirdži oživljen u skulpturi – jahač kao da je zastao u letu, izbijajući iz strme stene. Lokacija spomenika nije slučajna: na ovom užem delu puta putnici su se nekad obraćali višim silama za pomoć, pa je upravo ovde postavljen spomenik najpoznatijem zaštitniku Severne Osetije.
Uastirdži predstavlja omaž legendi koja se i danas prenosi s kolena na koleno. Ovo čudo je stvorio arhitekta Nikolaj Hodov, ali verovatno ni sam autor nije slutio koliku će popularnost njegovo delo kasnije steknuti. Neobična skulptura koja iznenada izbija pravo iz stene, postavljena je 1995. godine u blizini grada Alagira.
Njene razmere su zaista impresivne – koliko je velika, govori činjenica da na junakovoj ruci bez problema može stajati čovek. Takođe i konj je ogroman: glava je duga 6 metara, dok težina spomenika iznosi 28 tona. Delo je podignuto 22 metra iznad zemlje što svakako doprinosi osećaju koji oduzima dah.
Jasno je da je spomenik je izuzetno velik i težak i prvo je sastavljen u Vladikavkazu, ali je do mesta postavljanja prevezen helikopterom zbog svoje veličine. Kompozicija je jedinstvena, jer je vizuelno teško shvatiti kako ogromna skulptura stoji na steni – konj sa hrabrim jahačem kao da je urastao u planinu i pokušava da se oslobodi njenih kamenih zagrljaja. U stvari, pričvršćen je pomoću metalnih greda ugrađenih u stenu.
Za osetinski narod, Uastirdži ima posebno mesto, drugo posle Svevišnjeg. Mitski junak je prikazan je na belom konju – belobradi, dobrodušan čovek koji pred Bogom zastupa obespravljene. Narod Osetije povezuju lik ovog narodnog zaštitnika sa pravoslavnim Svetim Georgijem Pobedonoscem.
Takođe, Uastirdži se pominje u zvaničnoj himni Republike Severne Osetije-Alanije i najveći broj svetilišta na teritoriji Osetije upravo je posvećen njemu. Svake godine, treće nedelje u novembru, slavi se Džeorguba – jesenji praznik u čast džuara (svetilišta) zaštitnika.
Vitamin D je neophodan vitamin koje telo ne može samo da proizvede. Može se prirodno dobiti iz određenih namirnica i izlaganjem sunčevoj svetlosti, ali mnogi ljudi ne unose dovoljno ovog vitamina, naročito tokom hladnih, zimskih meseci. Zato se i postavlja pitanje – da li je zaista potrebno da svi uzimaju suplemente vitamina D tokom zime?
Glavni izvor vitamina D je sunčeva svetlost, pa je logično da ga u hladnim mesecima, kada manje boravimo na suncu, dobijamo manje. Ko onda najviše može da ima koristi od suplementa vitamina D tokom zime? Većini ljudi može biti potreban vitamin D tokom zimskih meseci, dakle u periodu od oktobra do marta, jasni su stručnjaci. Ipak, neke grupe imaju veći rizik od nedostatka nego druge, kao što su:
Osobe koje ne unose dovoljno namirnica obogaćenih vitaminom D. Ipak, teško je uneti dovoljnu količinu samo ishranom
Osobe čije telo ne apsorbuje dovoljno vitamina D iz hrane, često zbog stanja kao što su Kronova bolest ili celijakija
Osobe koje ne dobijaju dovoljno sunčeve svetlosti, npr. oni koji žive u severnijim krajevima ili većinu vremena provode u zatvorenom prostoru
Osobe čija jetra ili bubrezi ne mogu da pretvore vitamin D u njegov aktivni oblik, što se obično dešava kod hroničnih bolesti jetre ili bubrega
Osobe koje uzimaju lekove koji ometaju apsorpciju vitamina D, kao što su neki lekovi za holesterol ili mršavljenje.
Kako možetmo da prepoznamo da li nam nedostaje vitamin D
Jedan od najčešćih znakova niskog nivoa vitamina D je umor – simptom koji mnogi osećaju i zbog promene cirkadijalnog ritma tokom zimskih meseci. Glavna razlika između umora izazvanog nedostatkom vitamina D i umora povezanog sa sezonskim promenama jeste u tome kada se javlja:
Nedostatak vitamina D – umor je prisutan tokom celog dana.
Sezonske promene – pojačan umor javlja se uglavnom ujutru ili uveče.
Ipak, najpouzdaniji način da se utvrdi nedostatak vitamina D jeste analiza krvi koja pokazuje početne vrednosti vitamina D u organizmu, piše Veri vel helt.
Što se tiče hrane, vitamin D se može pronaći u lososu, skuši, sardinama, pečurkama, jajima, mleku.
Takođe, vitamin D je neophodan da bi telo moglo da apsorbuje kalcijum, što ima ključnu ulogu u očuvanju jačine kostiju i zdravlja celog skeleta. Dovoljan unos vitamina D i kalcijuma od presudnog je značaja za održavanje zdravih kostiju i zaštitu od poremećaja kao što je osteoporoza, koja se karakteriše slabim i krhkim kostima, piše Heltlajn.
Prema najnovijim podacima Uprave za javni dug, na spisku poverilaca prednjače kupci evroobveznica Srbije. U njihovim rukama je 10,31 milijardi evra, odnosno gotovo četvrtina ukupnog srpskog duga
Država Srbija je, prema podacima Ministarstva finansija, zadužena 38,17 milijardi evra milijarde evra, što je 43,1 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Javni dug Srbije je u poslednjih desetak godina gotovo udvostručen, jer je sa 20 milijardi evra u 2013. godini na kraju oktobra ove godine premašio 38 milijardi evra. Njegov udeo u bruto domaćem proizvodu, međutim, poslednjih godina pada, zbog rasta privrede. Tako je 2015. godine on bio na oko 70 odsto, a danas je oko 43 odsto BDP-a.
Fiskalni savet procenjuje da će javni dug nastaviti da raste do kraja godine i da će iznositi 39,9 milijardi evra i dostići udeo od 45 odsto BDP-a. U svojoj Oceni Predloga zakona o budžetu za 2026. godinu ukazao da se očekuje da će javni dug sledeće godine nominalno porasti za oko 2,2 milijardi evra, ali da bi relativna zaduženost zemlje u procentima BDP-a trebalo da ostane na opadajućem trendu.
“Zbog novog zaduženja, javni dug opšte države će da poraste sa oko 39,9 milijardi evra na kraju 2025. na oko 42,1 milijardu evra na kraju 2026. godine. Međutim,
njegovo učešće u BDP-u blago će da se smanji, sa 45 odsto na oko 44,5 odsto, jer se očekuje da će privredni rast biti nešto brži od rasta duga”, procene su Fiskalnog saveta.
Ukratko, budžetom za 2026. planiran je deficit značajnog obima, što državi daje prostor za relativno visoku javnu potrošnju, ali se ipak ne prelazi granica koja bi negativno uticala na makroekonomsku i fiskalnu stabilnost zemlje.
РТ Балкан
Iako je planirani deficit od 3 odsto BDP-a relativno visok, u Fiskalnom savetu smatraju da se on u trenutnim okolnostima može oceniti kao održiv i prihvatljiv za Srbiju. Ključni argument za ovu ocenu je to što će, čak i sa ovakvim minusom u kasi, relativna zaduženost zemlje
nastaviti blago da se smanjuje – sa oko 45 u ovoj, na 44,5 odsto BDP-a do kraja sledeće godine.
To je nivo koji se načelno smatra bezbednim za zemlju poput Srbije i koji je trenutno svrstava u grupu manje zaduženih evropskih ekonomija
“Poređenja radi, javni dug Srbije ne samo da je skoro upola niži od proseka EU, koji iznosi oko 83 odsto BDP-a, već je i primetno niži od prosečnog duga uporedivih zemalja Centralne i Istočne Evrope koji trenutno premašuje 50 odsto BDP-a. Ipak, važno je imati u vidu da pad relativnog pokazatelja u procentima BDP-a ne znači i smanjenje ukupnih obaveza, jer će nominalni javni dug tokom 2026. svakako porasti – sa oko 39,9 milijardi evra na kraju 2025. na oko 42,1 milijardi evra na kraju 2026. godine”, navodi se u Oceni Predloga zakona o budžetu za 2026. godinu.
Iz Fiskalnog saveta napominju da činjenica da je porast duga od oko 2,2 milijarde evra, manji od planiranog deficita, od oko oko 2,9 milijarde evra, ukazuje na to da se država neće zaduživati za pun iznos nedostajućih sredstava u budžetu.
РТ Балкан
“Razlika od oko 700 miliona evra, koja proizilazi iz poređenja budžetskog plana za 2026. i projekcija javnog duga u Revidiranoj Fiskalnoj strategiji za period 2026-2028. godina, implicira da će se deo fiskalnog deficita u sledećoj godini, pored novog zaduživanja, finansirati i trošenjem prethodno akumuliranih depozita države”, navodi se u analizi Fiskalnog saveta.
Kome smo najviše dužni?
Prema najnovijim podacima Uprave za javni dug, na spisku poverilaca prednjače kupci evroobveznica Srbije. U njihovim rukama je 10,31 milijardi evra, odnosno gotovo četvrtina ukupnog srpskog duga.
Na drugom mestu su kupci dugoročnih dinarskih hartija od vrednosti kojima se dugovalo 7,23 milijarde, dok je dug poslovnim bankama na ime kredita iznosio 4,18 milijardi.
Na četvrtom mestu liste poverilaca je kineska Eksport-Import banka kojoj se dugovalo 2,87 milijardi evra. Dugovi stranim vladama na ime kredita iznosili su 2,69 milijardi evra, a Međunarodnom monetarnom fondu 2,31 milijarda.
Kako je srpski šampion, posle astronomskih ulaganja, došao u situaciju da strepi za titulu
Možda će (mada više niko ne koristi odrednicu sigurno), ovaj tim Crvene zvezde tamo u maju osvojiti šampionsku titulu i nastaviti žetvu domaćih trofeja, ali gotovo sigurno da nikada neće ući pod kožu navijačima. Imala je crne trenutke i prva Milojevićeva generacija iz 2017. godine, u onoj eri Dejana Stankovića, kada se slavila osmina finala Liga Evrope, Partizan je zimovao na ogromnih plus pet, ali nekako je uvek postojala kolaboracija između tih timova i širokog navijačkog puka.
Sada to nije slučaj. Uspevao je ovaj tim Crvene zvezde, posle eliminacije od Pafosa, da samo dva puta kvalitetno iskoči i pomisli da je sezonu usmerio ka očekivanom raspletu. Ali i te pobede protiv Lila i FCSB-a pala su u drugi plan pod pljuskom serije kikseva u domaćem prvenstvu i ugrožavanja osmogodišnje dominacije. Ne zna se više od čega više navijače bole oči dok gledaju tim Vladana Milojevića: sveopšte apatije i ravnodušnosti koja je godinama bila zaštitni znak poslednjeg dželata crveno-belih. Možda od toga da je Crvena zvezda posle velikih ulaganja od 14.500.000 evra uspela da sastavi prilično kratak i ispovređivan roster, pa Vladan Milojevića nema ni mogućnosti ni snage da rotacijama, zaštitnim znakom iz 2017. godine, rasporedi minutažu i dobije na svežini.
Ima tu još ozbiljnih anomalija, promašenih igrača, i najviše karaktera koji su uticali da Crvena zvezda 13 meseci posle petarde u mreži Štutgarta i vrlo konkurentne partije na San Siru protiv Milana, do te mere izgleda izgubljeno, zaglavljena u improvizacijama, da ne može iz igre da napravi šansu protiv Vojvodine.
Pad Crvene zvezde je posledica više (ne)promišljenih poteza tokom letnjeg prelaznog roka, posebno u situaciji kada je kriza igre zakucala na vrata osmostrukog uzastopnog šampiona Srbije. Nekako su se i direktori i trener Milojević ponašali kao da je u pitanju prehlada i da će to proći samo od sebe. A neće…
Ovo su samo neki od razloga.
PRODAJA ŠERIFA ENDIJAJEA…
Nema gore stvari u fudbalu od naknadne pameti, ali kada je doživeo golgetersku renesansu pod komandom Vladana Milojevića, Šerif Endijaje je postao ključni faktor u sistemu iskusnog stručnjaka. I što se tiče ofanzive, ali i defanzive, što je Vladan Milojević naznačio posle poraza od Vojvodine rečima „da rivali lako probijaju Zvezdinu prvu liniju, i da šampion teško igra presing“. Da, tačno je da je reprezentativac Senegala bio jako nezadovoljan odlukom klupskog rukovodstva da ga ostave u Ljutice Bogdana u januaru kada je na stolu imao ponude Remsa i Union Berlina, i da je isijavao nervozom.
Još u junu Šerif Endijaje navaljivao da bude prodat, pod izgovorom da mu se ukazala šansa života da se naplati i obraduje mnogobrojnu rodbinu u Senegalu. Pod tim pritiskom su čelnici i trener Crvene zvezde spremali letnje kvalifikacije, koje je snažni napadač odigrao kao da su mu poslednje u karijeri. Stalno je u neformalnim razgovorima pričao u svlačionici i hodnicima Marakane da se zasitio srpskog fudbala, da je vreme da ide dalje, i da je klubu dao sve što je mogao posle vrlo turbulentnog perioda.
Međutim, morali su da rade na više razboja i pripreme teren za odlazak Šerifa Endijaja. Pokazao je klasu Marko Arnautović, ali negde se moglo naslutiti da će veteran iz Intera imati redukovanu minutažu, i da će kuburiti sa povredama posle traženja kluba. Tako je nastala rupa u napadačkom odredu, koju ne može da kompenzuje Bruno Duarete. Da je kojim slučajem ostao Šerif Endijaje bi verovatno bio jako nezadovoljan, možda bi zapalio i svlačionicu, što je sastavni deo karaktera igrača sa tog podnevlja. Ali kada su imali slične situacije u bližoj prošlosti, čelnici Crvene zvezde su bili jako rigidni i lišeni emocija. Primera radi transfer Aleksandra Dragovića u Sampdoriju je stopiran, iako mu je obećano da će dobiti šansu da se oproba u Italiji. Gunđao je nekoliko sedmica, pa se smirio. Pitanje je da li bi slična diplomatija urodila plodom kod Endijaja, ali nije u dovoljnoj meri prepoznato koliko snažni Senegalac znači Vladanu Milojeviću.
DESET LJUTIH KRILA… OSTALO IH DVA
Znate sigurno onu dečju pesmicu iz vrtića o deset ljutih gusara koji ulaze u krevet i vremenom nestaju. Može da se primeni kada je reč o krilnim igračima koje je na početku sezone na raspolaganju imao Vladan Milojević. Čak su se i čelnici i članovi stručnog štaba crveno-belih hvatali za glavu, jer se činilo da će imati problem da vingerima raspodele minutažu i učine ih zadovoljnim. Dakle, tamo pred gostovanje Lehu Vladan Milojević je imao u rosteru Nemanju Radonjića, Šavija Babiku, Pitera Olajinku, Felisija Milsona, Vladimira Lučića, Jegora Pruceva, pa još na sve to i Mirka Ivanića koji može da dejstvuje po levoj strani. Pojavio se iz omladinske škole Luka Zarić.
Ozbiljan višak, pretvorio se u deficit kakve se ne pamti. Dešavalo se da Crvena zvezda i evropske mečeve igra bez klasičnog „vingera“, što se kosi sa zdravim razumom, a i osnovnim trenerskim principom Vladana Milojevića. Odmah se povredio Šavi Babika, neuspešno se rehabilitovao Pitera Olajinka, Nemanja Radonjić je čitavu jesen u bestežinskom stanju – povređen i suspendovan. Felisio Milson je samo u prvih šest meseci na Marakani delovao na igrača sposobnog da pravi razliku. Lučić je operisao krajnike, Jegor Prucev prosleđen u OFK Beograd. Nominalni plan stručnog štaba i čelnika je bio da u evropskim mečevima, kada je Crvena zvezda u podređenom položaju, tandem po bokovima čine Babika – Radonjić.
Nikada ih nismo videli zajedno na terenu, niti ćemo… Posle odlaska Osmana Bukarija, koji ima ozbiljne mane za najviši nivo fudbala, Crvena zvezda je „skrckala“ više od deset miliona evra na krila. I došla je u situaciju da na desnom boku improvizuje sa Kostovom ili Hendelom, te da na suprotnoj strani previše zavisi od Mirka Ivanića. Neverovatno i nedopustivo. Moraće u zimskom prelaznom roku da dođu bar dvojica.
KO JE GAZDA POSLEDNJE LINIJE?
Imao je toliko hrabrosti Vladan Milojević da te 2017. godine ključeve poslednje linije preda u ruke detetu kluba Vujadinu Saviću i učini ga glasnim vođom nove generacije. Kada se vratio u klub, iskusni stručnjak nije mnogo pametovao, niti tražio populistička rešenja, znao je da Uroš Spajić ima mentalni i igrački kapacitet da bude apsolutni predvodnik defanzivnog reda. I pored toga što je znao da pravi kikseve u Ligi šampiona, nekadašnji reprezentativac Srbije je statusom i glasom znao da se spontano nametne i da drži budnim ostale saigrače. Bio je vođa i kada je Aleksandar Dragović bio na terenu, prepoznavao situacije.
Pored Spajića, Crvena zvezda je u poslednjih godinu dana ostala bez Đige, Milosavljevića, Andreja Đurića i pozajmljenog Vanje Drkušića. I za osrednjeg člana Primere, to bi bio nenadoknadiv gubitak. Posebno, što se očekivalo od Miloša Veljkovića da postane nešto, što nikada u karijeri nije bio. Veljković igra prosečno, ali gledajući igrački i karakterni opus Dragovića i Uroša Spajića, bivši član Verdera jedva da je zaslužio prelaznu ocenu.
Ne vuče na terenu, gledajući sa strane reklo bi se da nema odgovarajući autoritet u svlačionici. Doveden kao najjača karika, sa 300 utakmica u Bundesligi, zasad nije uticao na razvoj Stefana Lekovića i napredak Teba Učene… Do ove sezone se činilo da je Crvena zvezda uspostavila takav sistem da može bez svakog.
MILOJEVIĆ KAO ČARDAK – NI NA NEBU, NI NA ZEMLJI
Zvezda se poslednjih nekoliko sedmica ne takmiči – Zvezda preživljava. Više se zaviruje u zdravstveni karton, ko nedostaje i koliko će mu biti potrebno da se vrati na teren, nego što se ljudi oko Crvene zvezde bave igrom i šta to tim Vladana Milojevića (ne) pruža na terenu. Deluje da će se Crvena zvezda za Grac skupljati kao ekipa na rekreativnom terminu. Jedan od najvažnijih mečeva u sezoni neće igrati najbolji, nego oni koji mogu. Na to jedino Vladan Milojević nije mogao da utiče.
Teško je iskusni stručnjak podneo eliminaciju od Pafosa, i prekid neverovatne serije od 15 uzastopnih uspeha u dvomečima u Evropi. Postao je i ironičan i nervozan. Ljut, emotivno prazan. Ni pobeda nad Lilom mu nije izmamila osmeh na lice. A kako se ponaša trener, tako mu deluje ekipa na terenu…
I da je od kamena, Vladan Milojević bi sigurno reagovao na priča o smeni, Rijeri, Kolarovu, potencijalno Nenadu Milijašu. Više niko i ne zna da li najbolji trener Crvene zvezde u postbarijevskoj istoriji ima apsolutnu podršku ili je oročen dok je u igri na sva tri fronta. U takvoj igri živaca i nepoverenja, ni Vladan Milojević nije bio na nivou… Deluje da je postao razapet između sopstvenih očekivanja, priča o smeni i poštovanja koje ne dobija. Kao da postoje dva Vladana Milojevića.
Jedan, onaj racionalni, otišao bi kao legenda kluba i najbolji srpski trener čije dostignuće teško da će neko ponoviti u narednih 30 godina.
Drugi je inadžija, pravi buntovnik, koji želi da još jednom dokaže da je trener i ličnost posebnog reda. U Vladanu Milojeviću se bore dve ličnosti. Nijedna nije pobedila zasad.
Ottawa uvodi novu kategoriju “ekspresnog ulaska” za lekare obučene u inostranstvu u nastojanju da se reše izazovi u vezi sa zdravstvenom radnom snagom u Kanadi, objavila je u ponedeljak savezna vlada.
„Videli smo pritisak u našim hitnim službama, čujemo ga od porodica koje čekaju doktora i osećamo ga od osoblja na prvoj liniji koje je preopterećeno“, rekla je ministarka za imigraciju, izbeglice i državljanstvo Lena Metlege Diab na konferenciji za novinare.
„Čuli smo jasnu poruku od pacijenata, provincija i medicinske zajednice, potrebno nam je više ljudi koji će se uključiti“, nastavila je Metlege Diab.
Nove mere usmerene su na međunarodno obučene lekare s najmanje jednom godinom radnog iskustva u Kanadi stečenog u poslednje tri godine.
„Pružamo ovim doktorima jasan put do stalnog boravka u Kanadi kako bismo popunili kritične praznine u zdravstvenoj radnoj snazi, a istovremeno pomažemo u podršci pouzdanoj nezi i stabilnom zdravstvenom sistemu za Kanađane“, navodi se u saopštenju za javnost Ministarstva za imigraciju, izbeglice i državljanstvo Kanade (IRCC).
Doktori obučeni u inostranstvu koji budu nominovani za ovaj program dobiće ubrzanu obradu radnih dozvola u roku od 14 dana. Pored toga, 5.000 federalnih mesta za prijem – pored mesta predviđenih programom za nominaciju provincija – biće rezervisano za provincije i teritorije kako bi nominovale licencirane doktore sa ponudama za posao.
Poboljšanje pristupa zdravstvenoj zaštiti
Iako je broj Kanađana bez primarne zdravstvene zaštite i dalje visok, podaci pokazuju da se pristup takvim uslugama polako poboljšao u poslednje tri godine.
Nacionalno istraživanje OurCare iz 2025. godine – koje je provela dr. Tara Kiran, doktorka i istraživač iz bolnice St. Michael’s, zajedno s kanadskim medicinskim udruženjem – procenilo je da 5,9 miliona Kanađana nema stručnjaka primarne zdravstvene zaštite poput porodičnog lekara, medicinske sestre ili tima primarne zdravstvene zaštite.
U 2022. godini, kada je poslednji put provedeno istraživanje, procenjuje se da 6,5 miliona Kanađana nije imalo primarnu zdravstvenu zaštitu.
„Ovi nalazi potvrđuju ono što lekari i pacijenti širom Kanade doživljavaju svakodnevno“, rekla je predsednica CMA, dr. Margot Burnell, u saopštenju. „Iako smo postigli napredak, previše Kanađana se i dalje suočava s neprihvatljivim preprekama u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Možemo bolje. Imamo rešenja. Pristup zdravstvenoj zaštiti za sve Kanađane je sada realan i ostvariv cilj.“
Istraživanje je takođe ispitivalo zadovoljstvo učesnika funkcionalnošću zdravstvene zaštite u Kanadi, pri čemu je samo 28 posto ispitanika bilo zadovoljno ili vrlo zadovoljno načinom na koji funkcioniše sistem primarne zdravstvene zaštite.
Kanadski avio-prevoznik “Er transat” će postepeno obustaviti letove između 8. i 9. decembra nakon što je sindikat ALPA, koji predstavlja 700 pilota te kompanije, izdao 72-časovno upozorenje o štrajku, saopštila je danas turistička kompanija Transat AT.
Piloti kompanije “Er transat” mogli bi da stupe u štrajk već u sredu, 10. decembra, od 3.00 časa po istočnom vremenu, saopštila je Asocijacija pilotskih linija (ALPA), prenosi Rojters.
Kanadski avio-prevoznik ocenio je upozorenje o štrajku kao “preuranjeno”, s obzirom na napredak u pregovorima, i naveo da je ponudio kompromisno rešenje, uključujući povećanje plata za 59 odsto tokom nerednih pet godina i poboljšanje radnih uslova.
“Još uvek ima vremena da se izbegne štrajk, ali ukoliko ne dođe do značajnog napretka za pregovaračkim stolom, bićemo primorani da stupimo u štrajk da bismo sklopili savremen kolektivni ugovor”, izjavio je Bredli Smol, predsednik Izvršnog odbora pilota “Er transata”.
“Er transat” radi sa sindikatom na postizanju dogovora i izbegavanju obustave rada, ali će potpuno zaustaviti operacije do 9. decembra da bi se sprečilo da putnici i posade ostanu zaglavljeni, navodi Transat AT.
Transat AT Inc pruža usluge avio-prevoza pod brendom “Er transat”.
Na stotine putnika su se gužvali rano u nedelju ujutro, kada je Finch West LRT TTC-a zvanično otvoren s besplatnom vožnjom tog dana, nakon što su lokalni političari insistirali.
Jednodnevno ukidanje cene karte, koje je najavila gradonačelnica Olivia Chow, okončalo je višegodišnje čekanje na Liniju 6 – projekat koji je započet 2007. godine, ali je odložen zbog političkih debata, promena finansiranja i ponovljenih zastoja u izgradnji.
Gradski zvaničnici kažu da otvaranje označava veliko proširenje tranzita u severozapadnom Torontu, gde su stanovnici i preduzeća “izdržali 7 godina građevinskog pakla” kako bi linija bila puštena u rad.
„Ovo je naša prva nova (tranzitna) linija od 2002. godine. Dakle, ovo otvaranje je zaista nešto za slavlje. Vau“, rekla je Chow. „Linija šest je otvorena. Toronto se pokreće. Ovo je samo početak.“
Treba napomenuti da, iako je ovo najnovija linija u Torontu od 2002. godine, proširenje podzemne željeznice Toronto-York Spadina bio je projekt proširenja postojeće linije 1 od Downsviewa (sada Sheppard West) prema severu u regiju York. Otvorena je još 2017. godine.
Politički pritisak za besplatnu vožnju
Besplatna usluga na dan otvaranja usledila je nakon javnih apela gradskog većnika i zastupnika u parlamentu iz NDP-a.
U pismu premijeru Dougu Fordu objavljenom u sredu, Anthony Perruzza pozvao je provinciju da vožnje na dan otvaranja učini besplatnim, nazivajući to “divnim gestom” za stanovnike i preduzeća da se ponovo pokrenu.
Voz LRT Finch West tokom demonstracije duž Finch Avenue W. (Vlada Ontarija)
Takođe je ukazao na odluku savezne vlade da pokrije troškove prevoza kada je 2017. godine otvoreno produženje podzemne železnice Spadina do Vaughana.
Kašnjenja i rastući troškovi
Otvaranje LRT-a, dugačkog 10,3 kilometra, od stanice Finch West do severnog kampusa Humber Collegea prvobitno se očekivalo 2023. godine. Iako je Metrolinx započeo izgradnju 2019. godine, projekat se suočio sa značajnim zastojima i kašnjenjima u realizaciji.
Izveštaj objavljen ranije ove jeseni procenio je ukupne troškove linije na 3,7 milijardi dolara, uključujući troškove rada i održavanja. To je više od milijardu dolara više od prvobitne procene od 2,5 milijardi dolara.
Samo nekoliko dana pre početka, Chow i Ford su zajedno obišli završenu liniju.
Premijer Ontarija Doug Ford vozi se novootkrivenim vozom Finch LRT u Torontu zajedno s gradonačelnicom Toronta Olivijom Chow i saveznim ministrom Johnom Zerucellijem, tokom otvarvanja nove linije LRT u Torontu, u petak, 5. decembra 2025. THE CANADIAN PRESS/Cole Burston (Cole Burston/The Canadian Press)
Španija je proglašena najboljom zemljom na svetu za kupovinu kuće za odmor. Prema istraživanju Property Finder-a, ova zemlja je na vrhu liste zahvaljujući svom kulturnom bogatstvu, dobroj dostupnosti i atraktivnom načinu života.
Prema istraživanjima, idealan je izbor za zaljubljenike u kulturu, umetnost i arhitekturu, čemu pomaže i činjenica da se u njemu nalazi 50 mesta svetske baštine Uneska.
Nakon Španije slede Francuska, Portugal, Ujedinjeni Arapski Emirati i Sjedinjene Američke Države.
Kakav je život u Španiji?
Španija se poslednjih godina etablirala kao jedna od najatraktivnijih destinacija za život i ulaganje u nekretnine. Međunarodne analize ističu Španiju kao zemlju sa izuzetno povoljnom infrastrukturom, stabilnim investicionim okruženjem i visokim kvalitetom života.
Barselona, Španija
Prema izvorima (Euro Weekly News i NB-Estates), zemlja je najpoželjnija za kupovinu kuće za odmor jer kombinuje:
dugotrajna privlačnost mediteranskog načina života,
odlična saobraćajna i turistička infrastruktura,
visoka sigurnost i stabilnost,
prijatna klima,
razvijen sektor turizma.
Španci neguju kvalitetan i opušten način života, sa velikim akcentom na porodicu i druženje. Ručak je često najvažniji deo dana, a u manjim gradovima i dalje je uobičajeno imati „sijestu“ – popodnevnu pauzu između otprilike 14 i 17 časova, kada se odmasra ili nakratko odspava.
Troškovi života
Troškovi života u Španiji su niži nego u mnogim zapadnoevropskim zemljama. Prema analizama Lukasa Foksa i Get Golden Visa, cene stanovanja, hrane i prevoza su relativno pristupačne, pa par može udobno da živi u velikom gradu za otprilike 1.740 do 2.436 evra mesečno, što je znatno manje nego u, na primer, Francuskoj ili Nemačkoj. S druge strane, prosečne plate su niže od proseka EU, a znanje španskog jezika je neophodno za život van turističkih područja.
Treba napomenuti da postoje značajne razlike između regiona. Najviše cene imaju Madrid i Barselona, dok su gradovi poput Valensije, Sevilje ili Malage znatno pristupačniji, a manji primorski gradovi i unutrašnjost još jeftiniji. Kirije su u proseku niže nego u Francuskoj, Nemačkoj ili Holandiji, a hrana je takođe veoma pristupačna zahvaljujući obilju lokalnih proizvoda i tržišnoj kulturi.
Javni prevoz je pristupačan i dobro razvijen, a zdravstveni sistem je visokog kvaliteta uz relativno niske troškove. Komparativno, komunalije, namirnice i usluge su takođe jeftinije nego u većini zapadnoevropskih zemalja, što Španiju čini finansijski atraktivnom destinacijom za život – uprkos tome što su prosečne plate niže od proseka EU.
Kultura i gastronomija
Hrana u Španiji je važan deo svakodnevnog života i kulture. Zasnovan je na mediteranskoj ishrani, bogatoj maslinovim uljem, ribom, povrćem i svežim sezonskim namirnicama. Obroci su društveni događaji, a najpoznatiji simbol španske gastronomije su tapas – mali zalogaji koji podstiču druženje. Među najpoznatijim jelima izdvajaju se paelja, tortilja španjola, gaspačo, hamon iberiko i razni regionalni specijaliteti koje svaka pokrajina neguje na svoj način.
Najpoznatiji i najposećeniji gradovi u Španiji
Madrid – kulturna metropola
Glavni grad Španije je poznat po svojim muzejima (Prado, Reina Sofija), istorijskim ulicama i bogatom noćnom životu. Oko 11,19 miliona turista posetilo je Madrid 2024.
Barselona – arhitektura, more i kreativna atmosfera
Prema turističkoj statistici, Barselona je među najposećenijim gradovima u zemlji.
Sevilja – glavni grad Andaluzije
Sevilja je poznata po Real Alcazaru, katedrali i istorijskoj arhitekturi. Pored toga, smatra se jednim od najpitomijih i najautentičnijih španskih gradova.
Valensija – grad umetnosti, nauke i plaža
Valensija nudi savršenu ravnotežu primorskog i gradskog života. Poznat je po futurističkom kompleksu Grad umetnosti i nauke, dugim plažama i festivalu Falas.
Londonski magazin The Cultured Traveler izabrao je Beograd za temu svog 52. izdanja i predstavio ga čitaocima kao „modernu prestonicu koju su kovale imperije, a preporodila kreativnost“, saopštila je danas Turistička organizacija Beograd (TOB).
Kako se navodi, „Grad u kom se sreću reke i sudaraju istorije“, podnaslov je članka na 20 strana u kome je predstavljen glavni grad Srbije.
„Beograd je grad oblikovan, uzdrmavan i ojačavan vekovima. Da biste razumeli duh srpske prestonice danas, morate prvo shvatiti duboke slojeve pod njim. Sedeti na ušću Save i Dunava Beograd je oduvek bila strateška nagrada. Malo koji grad u Evropi tako otvoreno pokazuje svoju istoriju. Ožiljci i trijumfi Beograda stoje jedni uz druge, svaki svedočeći o njegovoj neverovatnoj otpornosti“, navodi magazin.
Na 20 strana živopisnog teksta, nižu se predlozi šta obići u Beogradu, gde odsesti, šta posetiti i videti. Tu su preporuke restorana, autentičnih barova, muzeja, umetničkih galerija, hotela i dizajnerskih radnji.
Preporuke magazina The Cultured Traveler
Hram svetog Save, Beogradska tvrđava, Dvorski Kompleks, Zemun, opisani su kao mesta koja se moraju videti. Kulturni centar Beograda, Muzej Cepter, Silosi zauzimaju posebno mesto, a ističu se Sava Centar i EXPO 27 koji najavljuje smelu transformaciju grada.
Foto: Freepik
„Od kvartova na rekama u koje je uklesana istorija, do modernih umetničkih prostora, vizionarske arhitekture i kreativnog preporoda, Beograd posetiocima otkriva grad koji je u stalnom pokretu. Antička tvrđava gosti rok koncerte, kraljevska palata otvara vrata za posete, revitalizovani industrijski distrikti pulsiraju novim životom, zato ne postoji bolji momenat da posetite Beograd koji je u punoj snazi, vibrantan, otporan i rastuće samouveren“, predlaže The Cultured Traveler.
.jpg.webp)
.jpg.webp)
.JPG.webp)
