Fizički hemičar Svetlana Stanišić izjavila je danas da se plastika nalazi u svim telesnim tečnostima kod čoveka, da su deca pre rođenja izložena uticaju plastike i aditiva koji potiču od nje, kao i da sve što pojedemo ima neku količinu plastike ili plastičnih aditiva u sebi.

„Plastika prolazi krvno moždanu barijeru i akumulira se u mozgu. To se videlo kroz razne nalaze sa obdukcija i danas nema tkiva u organizmu gde se komadići te plastike ne nalaze. Ono što je problem je što telo deluje na plastiku kao na strano telo i ta plastika kontinurano emituje razne materije koje se nalaze u njenom sastavu, aditive, koje utiču na hormonski balans, tako da ona može biti medijum za unos raznih drugih zagađujučih materija”, rekla je Stanišić za Tanjug.

Ona je dodala da je tehnologija napredovala i omogućila da se istraži sadržaj pojma mikro i nano plastike.

„Danas znamo da su komadići akumulirani u različitim tkivima, što utiče na imunski sistem. Naše ćelije ne mogu da se reše komadića mikro i nano plastike kao što izlaze na kraj sa drugim stranim telima i to može skratiti njihovo vreme trajanja i na taj način, preko imuniteta, može uticati na pojavu svih bolesti”, rekla je ona.

Stanišić je objasnila da čovek kada pojede plastiku, 1 odsto prolazi kroz creva i dospe do jetre.

„Neki deo se eliminiše, a neki kruži kroz krvotok. Komadići su sitniji od kapilara i mogu da dospeju do najudaljenijih tkiva. Unos plastike korelira sa korišćenjem brze hrane i hrane koja je pakovana u plastične ambalaže. Ne možete odvojiti šta je uzrok, a šta posledica, jer sve to sinergijski utiče. Mi udišemo plastiku, jer plastika potiče od prašine koja dolazi”, rekla je Stanišić.

Na pitanje kako se ljudi mogu zaštiti od plastike, ona je istakla da, kada je u pitanju pijaća voda, je moguće filtriranje koje može da utiče na uklanjanje plastike.

„Međutim, plastika kada je u pitanju oralni unos potiče delom iz hrane, a takođe potiče pre svega iz vode koja je pakovana u plastičnu ambalažu. Znači, ne tiče se toliko vode sa česme. Osoba koja pije vodu sa česme unese par hiljada komadića mikroplastike na godišnjem nivou, a ko koristi flaširanu vodu, on može da unese i 80-90 hiljada. Znači to je značajno veći unos, a jednako toliko se unese iz hrane”, istakle je Stanišić.

Ona je objasnila da reciklirana plastika nema isti kvalitet kao prvoproizvedena, da je skuplja, kao i da su reciklaže ograničene. Pojedine afričke i evropske zemlje zalažu se za ograničenje proizvodnje plastike, dok se sa druge strane, zemlje poput Saudijske Arabije zalažu za to, jer od toga zarađuju.

Ona je istakla je da je u Srbiji loša situacija.

„Kod nas je jako loša situacija i to je ono što i laici znaju. I loša je što se tiče i otpada koji završava u vodama. Ja sam skoro komentarisala stanje reke Lim, ali tu su i druge vode. I zbog industrijskih otpadnih voda, zbog kanalizacija i zbog plastike. Mi ne odlažemo na sanitaran način otpad, on nije obezbeđen. Druga stvar, stalno imamo nekakve požare na deponijama. Treće, pričamo o tome kako inspekcija ima mali kapacitet”, rekla je Stanišić.

Kaže da je odgovornost na svima.

„Odgovornost je na svima nama. Naravno, nekada nevladin sektor zanemaruje zapravo da je pitanje životne sredine, takođe i političko i socijalno pitanje, znači nema promena bez toga da i stanovništvo bude uključeno. Na primer, morali bismo se pozabaviti pre svega sortiranjem otpada, zatim tim upravljanjem u smislu da se taj odvojeni otpad zaista i tretira i distribuira tamo gde treba. To za sada funkcioniše samo kada je u pitanju jedan deo industrija, ne komunalni otpad, dakle od građanstva. Tako da to je dug put”, rekla je Stanišić.

Prema njenim rečima, sakupljanje otpada nije neki način da se rešimo otpada, ali za početak bi bilo moguće urediti divlje deponije.

„Da se pozabavimo time da imamo sanitarno obezbeđene deponije, podložene ogovarajućim materijalom, da nema curenja i opasnosti od požara. To je ono što nam utiče na prirodu i na kraju se vraća u lanac ishrane. Tako da danas praktično sve što pojedemo ima neku količinu plastike ili tih plastičnih aditiva u sebi”, zaključila je Stanišićeva, preneo Tanjug.

Američka Administracija za hranu i lekove (FDA) planira da stavi najozbiljnije upozorenje „crna kutija” na vakcine protiv korona virusa, saopštili su izvori upoznati sa planovima agencije.

Upozorenje „crna kutija” koristi se kada lek ili vakcina nosi ozbiljne rizike po život ili zdravlje, a FDA ga koristi da informiše pacijente i lekare o potencijalnim opasnostima, piše CNN.

Plan je još uvek u fazi razmatranja i nije finalizovan, a nije jasno da li će se odnositi na sve vakcine protiv korona virusa ili samo na mRNK verzije, koje koriste kompanije Fajzer i Moderna.

Zvaničnici FDA navode da se bezbednost vakcina strogo prati i da je milijardama doza distribuiranih širom sveta prijavljen vrlo mali broj ozbiljnih neželjenih efekata.

Moderna i Fajzer su u septembru ponovile da njihovi preparati ostaju bezbedni i efikasni, uključujući i kod dece i trudnica. Međutim, kritičari, uključujući bivše komesare FDA i stručnjake za javno zdravlje, izrazili su zabrinutost zbog nedostatka transparentnosti i naučnih dokaza koji bi opravdali ovakvo upozorenje. Oni ističu da bi potencijalno alarmantne poruke mogle da smanje poverenje u vakcinaciju i da bi dovele do smrti.

FDA se posebno fokusirala na retke neželjene efekte poput miokarditisa kod adolescenata i mladih odraslih, ali podaci pokazuju da je većina pogođenih pacijenata potpuno oporavljena. Agencija je proširila informacije o riziku na širi starosni raspon, dok istraživanja pokazuju da su vakcine u značajnoj meri smanjile hospitalizacije i smrtne slučajeve povezane sa koronom.

Zvaničnici FDA kažu da još uvek prikupljaju podatke i da je svaki korak pažljivo razmatran, dok spoljni stručnjaci pozivaju na javni pregled naučnih dokaza pre nego što se upozorenje objavi.