Novi kandidat za egzoplanetu upravo se pojavio na naučnoj sceni – i možda je jedan od najboljih vanzemaljskih svetova do sada za traženje znakova vanzemaljskog života, a praktično nam je u „komšiluku“.

Nalazi se svega 18 svetlosnih godina od nas – to je „super-Zemlja“ nazvana GJ 251c, sa minimalnom masom od oko 3,84 puta većom od Zemljine. Najuzbudljiviji deo? Planeta se nalazi upravo u nastanjivoj zoni svoje zvezde – na udaljenosti koja nije ni previše blizu ni predaleko, što bi moglo omogućiti postojanje života.

Umetnički prikaz sistema GJ 251

„Egzoplaneta se nalazi u nastanjivoj, ili takozvanoj ‘Zlatokosinoj zoni’ – na idealnoj udaljenosti od svoje zvezde, gde bi, ako ima odgovarajuću atmosferu, mogla postojati tečna voda na njenoj površini“, objašnjava astronom Suvrat Mahadevan sa Državnog univerziteta Pensilvanije.

Naučnici i dalje pokušavaju da shvate složenu kombinaciju uslova neophodnih za pojavu života na nekom svetu, ali postoji nekoliko ključnih karakteristika koje se najpre posmatraju pre nego što se kandidat detaljnije istraži.

Prve dve stvari na koje obraćaju pažnju su:

– da li planeta ima čvrst, stenovit sastav poput Zemlje, jer je to jedini tip sveta za koji znamo da podržava život;
– i da li se nalazi na udaljenosti od svoje zvezde na kojoj su temperature pogodne za postojanje tečne vode.

Egzoplanete koje ispunjavaju oba ova uslova izuzetno su retke među hiljadama svetova koji su do sada otkriveni. Zato je svaka koja je i pogodna za život i dovoljno blizu za detaljno proučavanje – pravi dragulj među otkrićima.

„Ono što GJ 251c čini posebno vrednom jeste činjenica da je njena matična zvezda veoma blizu, svega oko 18 svetlosnih godina od nas. Kosmički gledano, to je gotovo kao naš komšija“, kaže astronom Pol Robertson sa Univerziteta Kalifornije u Irvajnu, a istraživanje u kom je učestvovao objavljeno je u časopisu The Astronomical Journal.

Egzoplaneta orbitira oko zvezde GJ 251, crvenog patuljka koji ima oko trećinu mase i prečnika Sunca. Zbog malih dimenzija i nižih temperatura, nastanjiva zona je znatno bliža zvezdi nego u našem Sunčevom sistemu, što, zanimljivo, čini takve svetove lakšim za otkrivanje, jer brže orbitiraju i njihovi signali se lakše uočavaju.

Tim astronoma predvođen Korijem Birdom sa Univerziteta u Irvajnu posmatrao je zvezdu GJ 251 u potrazi za obližnjim planetama male mase koje bi mogle biti dobri kandidati za direktno snimanje. Ova zvezda je izabrana jer je već bilo poznato da oko nje kruži jedna egzoplaneta – GJ 251b, super-Zemlja mase 3,85 puta veće od Zemljine, sa orbitom od 14,2 dana – suviše bliska zvezdi da bi bila nastanjiva. Astronomi su već imali više od 20 godina podataka o toj zvezdi.

Da bi dopunili te podatke, istraživači su napravili nova, visokorezoluciona posmatranja, prateći sitne pokrete zvezde koje izaziva gravitaciono privlačenje njenih planeta. Na svoje veliko oduševljenje, otkrili su ne samo signal poznate planete, već i dokaz drugog sveta, sa orbitalnim periodom od 53,6 dana – u nastanjivoj zoni zvezde.

Još uvek se malo zna o GJ 251c. Njen uticaj na kretanje zvezde omogućio je merenje mase, ali pošto planeta ne prolazi ispred svoje zvezde, nemoguće je za sada utvrditi njen prečnik i druge osobine bez dodatnih podataka.

Na sreću, ona je odličan kandidat za buduća posmatranja. Istraživači veruju da će ova egzoplaneta biti vidljiva u narednim misijama direktnog snimanja, gde se planete proučavaju ne preko njihovog uticaja na zvezdu, već direktnim posmatranjem same egzoplanete.

To nije lako, ali nalazimo se na pragu nove ere tehnologija koje omogućavaju upravo takve studije vanzemaljskih svetova.

„Sa ovim sistemom nalazimo se na samoj ivici tehnoloških mogućnosti i analitičkih metoda. Iako je otkriće statistički veoma značajno, još uvek utvrđujemo status planete zbog izvesnih nesigurnosti naših instrumenata i metoda. Potrebna nam je sledeća generacija teleskopa da bismo je direktno snimili, ali potrebna nam je i podrška naučne zajednice“, kaže Bird.

Veoma smo blizu nove generacije teleskopa koji će moći da otkriju da li GJ 251c ima atmosferu koja zadržava toplotu i omogućava postojanje okeana vode na njenoj površini.

„Iako još ne možemo potvrditi prisustvo atmosfere ili života na GJ 251c, ova planeta predstavlja veoma obećavajuću metu za buduća istraživanja. Napravili smo uzbudljivo otkriće, ali još mnogo toga treba da naučimo o ovom svetu“, dodaje Mahadevan.