Ray Anholt iz Victorije nedavno je proslavio svoj 90. rođendan, ali kaže da nije bilo mnogo razloga za slavlje –  budući da je žrtva jedne od najvećih bankarskih prevara ikada prijavljenih u Kanadi, gdje je ostao praktično bez svog novca.

Tokom šest meseci prošle godine, Anholt je izgubio celu životnu ušteđevinu – skoro 1,7 miliona dolara.

Prevara je uključivala lažne bankarske službenike, lažna službena pisma raznih vladinih tela i političara, gomile gotovine, ogromne bankovne mene, zlatne poluge i kurire – ali najneverovatniji deo ove složene šeme je to što su dve velike banke dozvolile ovom senioru da isprazni svoje račune uprkos upozorenjima, kaže Anholtova kćerka.

„Gledali su kako ovaj 89-godišnjak izvlači svaki cent“, rekla je Jill Anholt za Go Public, puna besa. 

I uprkos tome što je Rayov gubitak ogroman, takvih kao on ima puno u društvu. 

Samo prošle godine, Kanađani su izgubili više od  643 miliona dolara  zbog bankarskih prevara – što je povećanje od skoro 300 posto u odnosu na 2020. godinu. Kako prevare postaju sve sofisticiranije, stručnjaci kažu da naše finansijske institucije zaostaju za druge zemlje s boljim zaštititom.

„Ovo je već godinama raširen problem i niste videli ništa osim malih koraka napred“, rekao je suosnivač Democracy Watcha i zagovornik odgovornosti banaka Duff Conacher.

Ni CIBC ni  RBC— čiji je Ray bio klijent — nisu pristali na intervju. Obe banke su u saopštenjima navele da imaju snažne mere zaštite i upozoravaju klijente kada se sumnja na prevaru. 

Prevara

U junu 2024. godine, Rayov telefon je zazvonio – na ekranu je bio prikazan broj iz CIBC-a, ali je zapravo bio prevarant. 

Pozivalac je rekao da radi u odeljenju za prevare u banci i da mu je potrebna Rayova pomoć u vezi s važnom, nacionalnom istragom o pranju novca.

Naložio mu je da podigne novac sa svojih računa, rekavši mu da će kurir zatim preuzeti novac iz njegovog stana i da će biti čuvan na sigurnom dok se istraga ne završi. 

Prevarant je takođe rekao da je neophodno da Ray nikome ne kaže, jer bi to moglo ugroziti istragu.

„Rekli su: ‘Želimo biti sigurni da nećete izgubiti svoju životnu ušteđevinu’“, rekao je Ray. „Pa sam pristao.“

Njegova kćerka kaže da je pristao i zato što su ljudi koji su navodno bili na moćnim pozicijama tražili njegovu saradnju.

„On i njegova generacija veruju u autoritete“, rekla je Jill. „Ako ih neko od autoriteta zamoli da nešto uradi, osećaju se da treba učiniti.“

CIBC dozvola isplata

Ray je počeo podizati gotovinu u raznim poslovnicama CIBC-a, gde je bio klijent decenijama.

U jednom trenutku, šef poslovnice je doveo u pitanje njegovu aktivnost i zamrznuo mu online bankovni račun i mogućnost podizanja novca s bankomata. Ali Ray je i dalje mogao lično podizati novac, što je i nastavio raditi.

Na kraju je menadžer u njegovoj poslovnici u centru Victorije napisao pismo Ray-u, navodeći da su aktivnosti na njegovom računu “neobične” i da, prema iskustvu banke, transakcije koje traže treće strane “nemaju legitimnu svrhu” – ali nije jasno upozorio da je verovatno umešan u prevaru.

Čuvši da CIBC izražava zabrinutost, prevaranti su izmislili priču i naredili Ray-u da prebaci sav svoj novac u drugu banku. CIBC mu je to dozvolio – uprkos prethodnom upozorenju i znanju da je bio meta prevaranata samo nekoliko meseci ranije.

„Sasvim je jasno da CIBC nije učinio sve … kako bi osigurao zaštitu finansijskih interesa ovog klijenta“, rekao je Conacher, zagovornik odgovornosti banaka.

CIBC nije želio reći zašto menadžeri nisu kontaktirali odeljenje banke za prevare ili policiju Viktorije sa svojim zabrinutostima.

Nema pitanja od RBC-a

Ali ono što se dogodilo u RBC-u, kaže Jill, bilo je neverovatno.

Nakon što je Ray prebacio sav svoj novac u RBC, banka mu je dozvoljavala da dolazi otprilike svakih nekoliko sedmica i nabavlja značajne bankovne uplate – od 50.000 do 395.000 dolara – za kupovinu zlata, prema poslednjim uputstvima prevaranta.

Niti jednom blagajnik ili menadžer RBC-a nije postavio nikakvo pitanje o velikim isplatama.

„Kada neko vrši neuobičajene, vrlo velike isplate sa svojih štednih računa, trebali bi se oglasiti svi mogući alarmi“, rekao je Conacher. 

Prevaranti su zatim poslali kurira u Ray-ev stan da preuzme zlato. 

Kada je Ray konačno ostao bez novca, prevarant se predstavio kao predsednik Vrhovnog suda Kanade i rekao Ray-u da ne može dobiti svoju ušteđevinu nazad, dok ne otplati izmišljeni poreski dug.

U očaju, Ray je nazvao svoju kćerku da zatraži pozajmicu. Kada je ona zahtevala da joj kaže zašto mu je potreban novac, on je nevoljno podelio detalje višemesečne muke i ona je shvatila da je njen stari otac prevaren. 

„Bio sam skrhan“, rekao je, spuštajući glavu. „Verovao sam im.“

RBC tvrdi da je stvar “rešena”

Prema propisima Zakona o bankama, banke moraju imati politike i procedure za zaštitu finansijskih interesa svojih klijenata, ali Conacher kaže da RBC nije postupao po njima.

“Da jesu, ovo se ne bi dogodilo.”

Jill je poslala pisma obema bankama, detaljno opisujući kako su dozvolile prevarantima da zlostavljaju njenog oca. 

CIBC kaže da je pokušala “upozoriti i zaštititi” Raya. Banka je podelila e-mail od 8. jula 2024. u kojem je menadžer poslovnice pokušao dogovoriti sastanak s Rayom, koji je odbio poziv.

RBC-u je trebalo mjesecima da dogovori sastanak s Ray-om i njegovom kćerkom. Banka je kasnije za Go Public izjavila da je stvar “rešena”, ali nije potvrdila da je ponuđena nagodba. I Ray i Jill kažu da ne mogu komentirati te razgovore, što sugeriše da su morali potpisati ugovor o neotkrivanju informacija.

Conacher se pita zašto je prevara trajala šest mjeseci, s obzirom na to da su banke obavezne prijaviti sumnjive transakcije i transakcije preko 10.000 dolara Centru za analizu finansijskih transakcija i izvještaja Kanade (Fintrac), koji prati prihod od kriminala, pranje novca i drugo kriminalno ponašanje.

„Fintrac je trebao preduzeti dalje mere“, rekao je Conacher. „I banka i Fintrac su trebali intervenisati i sprečiti da se ovo dogodi.“

Ni CIBC ni RBC nisu hteli reći Go Publicu da li su velika podizanja novca ovog seniora, ikada prijavljena Fintracu .

Bez obaveza

Ne postoji zakon koji bi od banaka zahtijevao ograničavanje odgovornosti klijenata koji su postali žrtve, kaže Conacher – iako postoje određene zaštite za transakcije kreditnim i debitnim karticama.

On ističe da su zemlje poput Velike Britanije i Australije uvele zakone koji bi mogli smatrati banke odgovornima za neuspeh u sprečavanju prevara. EU radi na donošenju sličnog zakonodavstva sledeće godine. 

„Vlada bi trebao odmah intervenisati i preduzeti brže mere… kako bi zaštitila kupce“, rekao je Conacher.

Savezna vlada je prošle godine  održala  konsultacije  o  predloženim izmenama Zakona o bankama, koje su uključivale razmatranje “maksimalne praga odgovornosti” za ljude koji su doživeli prevaru – slično kao kod kreditnih kartica, gde je na banci teret dokazivanja nepažnje, kako bi potrošači bili odgovorni.  

Detalji će biti navedeni u predstojećem saveznom budžetu, ali vlada je  prošle sedmice otkrila neke od promena – nije spomenuta maksimalna prag odgovornosti. 

Conacher je oštro kritikovao  te nove mere koje su „male i previše zakasnele“. 

Nakon što je Jill kontaktirala policiju Viktorije, oni su organizovali operaciju i uspjeli uhapsiti kurira koji se pojavio u Ray-ovom stanu. Porodica kaže da im je rečeno da će uskoro biti podignuta optužnica.

Jill sumnja da će policija moći da se vrati od novca, ali kaže da je srećna što njen otac deli šta mu se dogodilo, jer će većina žrtava biti od sramote. 

„Mislim da je veoma hrabro od njega što je ispričao ovu priču“, rekla je. Takođe se nada da će uskoro biti doneseni strogi zakoni za zaštitu klijenata banaka. 

“Ne mogu ni zamisliti koliko je žrtva ovakvih prevara.”

SERSKINEWS/KANADA