Jedinstven poduhvat niških turističkih radnika
Niš – Karakter manifestacije „Dani turizma u Nišu” je promenjen, privukao je veliku pažnju, a nova „fizionomija” nagoveštava sasvim drugačiji razvoj turističke privrede ne samo ovog grada već i cele južne i jugoistočne Srbije. Imajući u vidu, kako je rečeno, neprocenjiv kulturni i istorijski, a svakako i turistički potencijal ovog dela naše zemlje – od Kopaonika do Timočke Krajine, i od Šumadije do krajnjeg srpskog juga, zaključeno je da je neophodno promeniti i pristup i načine promocije banjskih, sportsko-rekreativnih i zdravstveno-rehabilitacionih, ali i planinskih i centara oko prirodnih i veštačkih jezera.
– Sami ništa ne možemo, ali jedinstveno i zajednički uspeli bismo da mnogo više i bolje nego do sada plasiramo svoju zaista izuzetnu turističku ponudu. Ovaj deo Srbije sa bogatim klimatsko-banjskim centrima daleko više bi mogao da postigne u turizmu ako bi pored Sokobanje, koja je pored Vrnjačke jedna od najposećenijih i najrazvijenijih u našoj zemlji, pažnja bila posvećena i zaostalim u razvoju Niškoj i Vranjskoj, kao i potkopaoničkim Kuršumlijskoj, Prolom i Lukovskoj banji – kaže direktor Turističke organizacije Niša Goran Milosavljević.
Isto tako, dodao je, namera je da se realizacijom ove inicijative dođe do boljeg položaja Vlasinskog, Borskog, Bovanskog, Oblačinskog, Zavojskog i drugih jezera u ovom delu države. Ne treba zaboraviti da je posle Zlatibora i Kopaonika u poslednjoj deceniji i Stara planina sa svojim sadržajima jedan od najlepših i posećenijih centara u Srbiji, gde su gosti iz inostranstva uvek među brojnijim, a moglo bi da ih bude i mnogo više, s obzirom da postoji interesovanje iz Rumunije, Bugarske Ruske Federacije, Severne Makedonije, Grčke i drugih zemalja.
Aerodrom „Konstantin Veliki”, koji je za sve posetioce Stare planine i Kopaonika iz inostranstva idealna veza, takođe je posebna šansa juga i jugoistoka Srbije za razvoj turizma, ali i uopšte, kaže gradonačelnik Niša Dragoslav Pavlović. Osim što se iz niške vazdušne luke ovaj deo turističke Srbije povezuje redovnim saobraćajem sa brojnim svetskim metropolama i čarter letovima sa najizazovnijim evropskim destinacijama, razvoj kargo-saobraćaja iz Niša omogućiće lakši, brzi i jeftiniji transport roba i proizvoda iz ovih srpskih krajevima u svet. Ta prilika, istakao je niški gradonačelnik se ne sme propustiti, a na naše pitanje koji je glavni razlog što je Niš pokrenuo ovu inicijativu, odgovara: „A ko bi, ako ne Niš, to učinio”.
– Mi, kao centar ovog dela Srbije i najrazvijenija sredina smatramo da je jedinstven nastup na turističkom tržištu neophodan i u nacionalnom interesu Srbije – rekao je Pavlović.
Amerika ukinula sankcije Dodiku, Cvijanovićevoj i Stevandiću
Ministarstvo finansija SAD izbrisalo je sa liste sankcionisanih predsednika Milorada Dodika
VAŠINGTON/BANjALUKA – Ministarstvo finansija SAD izbrisalo je sa liste sankcionisanih predsednika Milorada Dodika i srpskog člana Predsedništva Željku Cvijanović.
Sankcije su skinute predsedniku NSRS Nenadu Stevandiću i ostalima kojima su bile uvedene u prethodnom periodu.
Ranije ovog meseca ukinute su američke sankcije za četiri osobe iz Republike Srpske.
Ministarstvo finansija SAD-a je izbrisalo sa liste sankcionisanih Danijela Dragičevića, Jelenu Pajić Baštinac, Gorana Rakovića i Dijanu Milanković, objavljeno je na zvaničnoj stranici Ministarstva.
Grčki košarkaš Nik Kalates novo pojačanje Partizana
Košarkaš dolazi iz Monaka kao zamena za povređenog Džonsa, sa ugovorom do kraja sezone
Dosadašnji košarkaš Monaka Nik Kalates novo je pojačanje Partizana, saopštio je danas beogradski klub.
U saopštenju koje je objavljeno na društvenim mrežama nisu objavljeni detalji ugovora. Grčki košarkaš stiže u Partizan kao zamena za Karlika Džonsa, koji će zbog povrede da odsustvuje tri meseca van terena.
Litvanski sajt Basketnjuz je objavio da će Kalates igrati za beogradski klub do kraja sezone. On je prošle sezone za Monako u Evroligi prosečno beležio 3,7 poena, 3,8 asistencija i 2,2 skoka po utakmici.
Kalates (36) je bio član Monaka od 2024. godine, a ove sezone nije odigrao nijedan meč u Evroligi. Grčki košarkaš je pre Monaka igrao za Fenerbahče, Barselonu, Panatinaikos, Memfis i Lokomotivu Kubanj.
Kalates je 2011. sa Panatinaikosom osvojio Evroligu, dok je 2013. sa Lokomotivom stigao do trofeja u Evrokupu.
Košarkaši Zvezde ubedljivi protiv Asvela za peti uzastopni trijumf u Evroligi
Čima Moneke bio je briljantan – 24 poena (8-8 za dva), sedam skokova i po tri asistencije i osvojene lopte
Košarkaši Crvene zvezde zabeležili su peti uzastopni trijumf u Evroligi, pošto su večeras u utakmici sedmog kola savladali Asvel rezultatom 79:65.
Zvezda je sada na skoru 5-2, dok francuski tim ima učinak 2:5.
Trijumf dodatno dobija na značaju jer je Zvezda, uz brojne ranije povređene igrače, bila dodatno oslabljena neigranjem Džordana Nvore, a poslednje pojačanje Džered Batler nije bio registrovan za meč.
Čima Moneke bio je briljantan – 24 poena (8-8 za dva), sedam skokova i po tri asistencije i osvojene lopte, za 21 minut na parketu.
Dvocifren učinak sa 11 poena imali su još samo Semi Odželaj i Ognjen Dobrić, ali su se upisali svi koji su izašli na parket, ukupno 11 igrača.
Dobru partiju imao je i mladi Stefan Miljenović – četiri poena i pet skokova.
Kod Asvela Melvin Ažinsa ubacio je 13, a Embaje Endiaje 10 poena.
Gosti su u punoj Areni poveli 3:0, ali je Zvezda vrlo brzo preuzela prednost i prvu četvrtinu završila sa “plus četiri” (21:17).
Ključni period utakmice bili su drugih pet minuta druge četvrtine u kojoj gosti nisu pogodili koš, a Zvezda na krilima sjajne role Monekea došla do 39:25 na poluvremenu.
U trećem periodu Zvezda je timskom igrom podizala prednost i u poslednjih 10 minuta ušla sa “plus 22” (62:40).
Uz brojne izmene, sa obe strane, Zvezda je lagano održala prednost i nastavila niz pobeda od dolaska trenera Saše Obradovića.
Zvezda u narednom meču, u četvrtak, “gostuje” Makabiju u dvorani “Aleksandar Nikolić”.
Mačva priredila senzaciju – Partizan eliminisan iz Kupa Srbije
Partizan, koji je prethodne sezone takođe ispao u ovoj fazi takmičenja, ponovo završava kup-avanturu već na startu
Fudbaleri Mačve napravili su veliko iznenađenje u šesnaestini finala Kupa Srbije pobedom nad Partizanom u Šapcu – 2:0.
Šapčani su poveli već u 15. minutu pogotkom Mitra Ergelaća, koji je najbolje reagovao posle gužve u šesnaestercu. Iako je Partizan imao ubedljivu terensku inicijativu, nije uspeo da stvori ozbiljnije prilike, dok je Mačva preko kontranapada bila znatno konkretnija.
U drugom poluvremenu domaći su duplirali prednost u 64. minutu, kada je Nikolić preciznim udarcem savladao Krunića za konačnih 2:0. Golman Savić potom je briljantnim intervencijama odbranio nekoliko izglednih prilika crno-belih i postao jedan od heroja meča.
Partizan, koji je prethodne sezone takođe ispao u ovoj fazi takmičenja, ponovo završava kup-avanturu već na startu. Sa druge strane, Mačva nastavlja put ka osmini finala, gde će pokušati da nastavi bajkovit niz.
Partizan ostaje fokusiran na Superligu Srbije, gde deli prvo mesto sa Crvenom zvezdom, dok Mačva u Prvoj ligi drži visoku drugu poziciju iza Zemuna.
Toronto beleži ‘istorijski’ pad na tržištu nekretnina, sa samo 53 nova stana prodata u septembru
Prodaja novih stanova pala je na rekordnom nivou u septembru, sa samo 53 prodate jedinice u Torontu prošlog mjeseca, prema novim podacima udruženja građevinske industrije i razvoja zemljišta.
Pozivajući se na podatke Altus grupe , BILD je saopštio da je prošlog meseca u području GTA prodato samo 155 stanova, što je 44 posto manje nego u septembru 2024. i 90 posto ispod desetogodišnjeg proseka.
„Prodaja novih nekretnina na području Velikog Toronta (GTA) pala je na još jedan rekordno nizak nivo u septembru“, rekao je Edward Jegg, menadžer istraživanja u Altus Grupi, u saopštenju koje prati izvještaj.
„U stvari, prodaja novih nekretnina je opala od početka godine na svim tržištima koje prati Altus Group, a prednjače Toronto, Vancouver, Calgary, Hamilton i Kitchener-Waterloo, gde je prodaja pala za više od polovine u odnosu na prošlu godinu.“
U izveštaju se navodi da je u svim segmentima, uključujući stanove i porodične kuće, prošlog meseca u području GTA prodato samo 438 novih kuća, što je 29 posto manje nego u septembru i 80 posto ispod desetogodišnjeg proseka.
Od prodaje prošlog meseca, 283 su bile porodične kuće, što je 16 posto manje nego prethodne godine i 61 posto ispod proseka u poslednjoj deceniji.
„Pad tržišta koje doživljavamo je istorijski i ima dugoročne posledice na pristupačnost stanovanja, radna mesta koja pružaju naš sektor, ekonomsku aktivnost i prihode koje generiše sektor nove stambene izgradnje širom zemlje“, rekao je Justin Sherwood, izvršni direktor BILD-a, u pisanoj izjavi.
‘Prividna donja granica cijena’
U izveštaju se navodi da su preostale zalihe u GTA “blago smanjene” na 21.749 jedinica zbog vrlo malog dodavanja novih zaliha, trend koji se “očekuje da će se nastaviti kako tržišni uslovi budu postojali”.
Što se tiče cene, referentne cene za novi stan u GTA u septembru ostala je nepromenjena na 1.033.317 dolara, ostajući na “očiglednom donjem nivou cene”.
Referentna cena nove kuće pala je 1.437.447 dolara, što je pad od 8,2 posto u poslednjih 12 meseci.
„Sada nije vreme za polovične mere“, rekao je Sherwood. „Nalazimo se u trenutku kada imamo priliku da hrabrim akcijama izbegnemo posledice ovog istorijskog pada nacionalnog stambenog tržišta.“
Ponovio je ranije poziv drugim nivoima vlasti da se angažuju i sarađuju sa sektorom kako bi se smanjio na robu i usluge (GST) na sve nove domove, kao deo predstojećeg saveznog budžeta i jesenjih ekonomskih planova provincije.
„Učiniti drugačije znači priznati da su gubitak gotovo 100.000 radnih mesta širom zemlje i akutni izazovi s priuštivošću u narednim godinama prihvatljivi ishodi“, rekao je Sherwood.
SERBIANNEWS/CANADA
Koja industrija u svakoj od kanadskim provincijama je najugroženija carinama?
Pre nego što je američki predsednik Donald Tramp prekinuo trgovinske pregovore sa Kanadom u kasno u četvrtak uveče, provincijski premijeri su se sukobljavali oko toga kojim industrijama opterećenim carinama treba dati prioritet.
S obzirom na to da se automobilska industrija Ontarija suprotstavlja industrijom uljane repice na prerijama, a Britanska Kolumbija je izrazila zabrinutost da drvna industrija ne dobija pažnju koju zaslužuje, kanadski tim izgleda podeljen.
Trumpove najnovije akcije rezultirale su ujedinjenim frontom širom Kanade. Ali kako carine ostaju, tako se i menjaju stavovi provincija.
Evo pregleda industrije koje su najviše ugrožene carinama u svakoj provinciji i šta premijeri govore dok Kanada pokušava pregovarati o novim trgovinskim odnosima.
Britanska Kolumbija
Premijer Britanske Kolumbije David Eby dospeo je na naslovne stranice ranije ovog meseca, kada je kritikovao saveznu vladu ne daje prioritet drvnoj industriji.
„Radnici u čeličanama u Ontariju, kada su im poslovi u problemima… to se tretiraju kao nacionalna vanredna situacija, i to s pravom“, rekao je Eby na konferenciji za novinare 14. oktobra.
„Ono što danas tražimo je… da se isti osećaj vanredne situacije deli iu šumarskom sektoru u ovoj zemlji.“
Eby je komentarisao to, nakon što je Trumpova administracija povećala carine na drvo i građu za 10 procentnih poena, pored postojećih 35 posto.
Iako je najveći izvoz Britanske Kolumbije u Sjedinjene Države energije i sirovih minerala, drvni proizvodi su “vrlo blizu drugog mesta”, prema rečima Trevore Tombea, profesora ekonomije na Univerzitetu u Kalgariju.
Prema veću za trgovinu drvnom građom Britanske Kolumbije, šumarska industrija podržava preko 100.000 radnih mjesta u Britanskoj Kolumbiji.
Alberta
Nafta i gas su daleko najveća industrija Alberte, pri čemu je nafta činila 81 posto izvoza Alberte u SAD prošle godine.
Do sada je industrija izbegla mnoge od najstrožih direktnih tarifa iz SAD-a, rekao je Tombe, ali je i dalje pogođen promenama u američkoj trgovinskoj politici.
„Američka trgovinska politika prema drugim zemljama širom sveta bila je prilično značajna i rezultirala je sporijim stopama ekonomskog rasta“, rekao je. „Da smanjite potražnju za energijom, a snižavate cenu nafte.“
Prihodi su smanjeni za 1,4 milijarde dolara u odnosu na ono što je predviđeno budžetom Alberte, uglavnom zahvaljujući nižim cenama sirove nafte u kombinaciji sa jačim kanadskim dolarom, prema ažuriranju provincijskih fiskalnih podataka iz prvog kvartala 2025. godine.
Saskatchewan
Kineske tarife na kanadske poljoprivredne proizvode izazvale su zabrinutost zbog uticaja na ekonomiju Saskatchewana.
Kina je u martu uvela carinu od 100 posto na ulje i sačmu uljane repice, augustu carinu od 75,8 posto na seme uljane repice. Zemlja je 2024. godine bila drugi najveći izvozni partner Saskačevana, od 5 milijardi dolara vrednosti kanadskog izvoza uljanih repica, ulja, sačme i semena u Kinu, provincija čini polovinu.
Kineski ambasador Wang Di izjavio je ranije ovog mjeseca za CTV News da će Kina ukinuti carine na uljanu repicu ako Kanada ukine svoju 100-postotnu carinu na kineska električna vozila. Ottawa je uvela carinu 2024. godine, podražavajući potez SAD-a mjesec dana ranije.
Nakon komentara ambasadora, premijera Scotta Moea, objavio je Xu, tražeći od Ottawea da „provede ovaj dogovor u ime 200 hiljada kanadskih radnika“.
Kina je takođe uvela carinu od 25 posto na određene proizvode od svinjetine, što je uticalo na treći najveći poljoprivredni sektor Saskatchewana. Prema podacima iz Saskatchewana, industrija svinjetine čini 18 posto ukupne prodaje stoke u provinciji.
Manitoba
Premijer Wab Kinew je takođe rekao da se njegova provincija suočava sa ekonomskim pritiskom zbog kineskih tarifa.
„Tarife odmazde koje je nametnula Kina već su uzrokovale nagli pad cena uljane repice, ugrožavajući egzistenciju hiljada poljoprivrednika u Manitobiju i stabilnost ruralnih zajednica“, napisao je Kinew u otvorenom pismu 11. oktobra, pozivajući premijera Marka Carneja da ukine kanadsku tarifu za električna vozila.
Uljana repica je bila najpopularnija kultura u Manitobiju 2024. godine i generisala je nešto manje od 2 milijarde dolara za provinciju.
Kinew je takođe ukazao na gubitke u industriji svinjetine, rekavši da je ovaj sektor pretrpeo “negativan uticaj od 19 miliona dolara na godišnjem nivou”.
Ontario
Industrija proizvodnje vozila u provinciji, vredna 11,6 milijardi dolara, suočava se sa pretnjom južno od granice, jer je duboko integrisana sa SAD-om i meta tarifama Trampove administracije.
Prošle sedmice, Trump je najavio carine od 25 posto na uvoz srednjih i teških kamiona, počevši od 1. novembra.
Nakon što je Trump uveo carine na električne kamione, General Motors je saopštio da će prekinuti proizvodnju svog električnog kombija u toj provinciji. Sedmicu ranije, Stellantis je preselio proizvodnju jednog od svojih modela Jeep iz Ontarije u Illinoisu.
Premijer Doug Ford javno se nije složio ni s Moeom ni s Kinewom oko ukidanja tarife za električna vozila.
„Nema nikakve šanse da ukinemo tarife za Kinu“, rekao je Ford govoreći pred kanadskim klubom Empire 14. oktobra.
„Scott [Moe] me nazvao i rekao: ‘Hej, moram zaštititi svoju provinciju.’ Razumem“, rekao je. „Razumem zašto Wab Kinew i Scott govore: ‘Ukinite tarife’, ali se tome protivim.“
Ontario je izdvojio milijarde dolara državnih subvencija, poreskih olakšica i investicija za promociju proizvodnje električnih vozila u provinciji. Carine su uvedene zbog zabrinutosti da bi jeftina kineska tehnologija mogla istisnuti domaću proizvodnju, prema analizi TD Economicsa.
Kvebek
Proizvodnja je također glavna industrija u Quebecu, čineći 80 posto izvoza provincije.
Kvebek i Ontario će biti najviše pogođen američkim tarifama, pokazala je analiza Scotiabank iz septembra.
Aluminijum je drugi najveći sektor u provinciji, nakon avio industrije, i čini 10 posto njenog izvoznog tržišta.
Očekuje se da će BDP Quebeca i Ontarija pasti za 1,4 posto do kraja 2026. godine, što je najznačajniji pad u Kanadi, navodi se u izvještaju.
Novi Brunsvik
Drvna industrija New Brunswicka doprinosi BDP-u provincije iznosi oko 15 milijardi dolara godišnje.
U intervjuu za CBC News, premijerka Susan Holt izjavila je da povećane američke tarife na drvnu građu predstavljaju “pravi izazov” za njenu provinciju i da će imati “negativan uticaj” na radna mesta stanovnika.
Ostrvo Princa Edvarda
Kina je u martu takođe uvela carine na uvoz kanadskih morskih plodova, a izveštaji pokazuju da jedan utiče na industriju morskih plodova na Princa Edwarda vrednu 377 miliona dolara.
Stotine privremenih stranih radnika na ostrvu su otpušteni ili im je skraćeno radno vrijeme , a udruženje prerađivača morskih plodova PEI tvrdi da su tarifni faktor koji doprinosi usporavanju u pogonima za preradu u provinciji.
Nova Škotska
Industrija morskih plodova u Novoj Škotskoj predstavlja značajan deo izvoza provincije, ukupno 1,5 milijardi dolara u 2024. godini.
Kina je uvezla više od 10 posto vrednosti izvoza Nove Škotske, što je drugi najveći broj.
Newfoundland i Labrador
Najistočnija provincija takođe se uveliko oslanja na izvoz morskih plodova u Kinu.
Prema studiji RBC-a , otprilike 9,1 posto izvoza Newfoundlanda i Labradora podleže kineskim carinama.
SRPSKINEWS/KANADA
Pentagon osporava tačnost Netfliksovog filma „Kuća dinamita“
Ministarstvo odbrane SAD-a ušlo je u javni sukob sa Netfliksom oko tačnosti njihovog novog apokaliptičnog filma Kuća dinamita (House of Dynamite).
Zvaničnici Pentagona tvrde da ključni deo radnje filma rediteljke Ketrin Bigelou stvara „lažne pretpostavke” o pouzdanosti američkog protivraketnog štita, piše Deadline.
Sporna tačnost
U dopisu koji je objavljen 16. oktobra, Pentagon navodi da je prikaz neuspeha vojske u zaustavljanju nuklearnog projektila koji leti prema SAD-u uverljiv kao deo drame namenjene zabavi publike, ali da stvarnost „priča sasvim drugačiju priču“, prenosi Index.hr.
Naime, u filmu se navodi da presretački projektili imaju tek 61% uspešnosti u obaranju nadolazećih bojevih glava, što u radnji dovodi do katastrofe kada presretači sa Aljaske ne uspeju da zaustave napad na Čikago.
Kao protivargument, Agencija za protivraketnu odbranu Ministarstva odbrane ističe da su njeni sistemi „pokazali tačnost od 100% u testiranju koje je trajalo više od decenije“.
„Brojevi nam govore šta se događa i to moramo znati“, rekao je za Dedlajn dobro upućeni vojni zvaničnik. „Rezultati su vrlo, vrlo dobri, a program bi trebalo da raste tokom naredne decenije“, dodao je, govoreći o postojećim i budućim presretačima.
Odgovor filmskih stvaralaca
S druge strane, scenarista filma Noa Openhajm izjavio je da se „uz dužno poštovanje, ne slaže” sa procenom Pentagona. Diplomatski je dodao: „Drago mi je što je Pentagon gledao film, ili ga gleda, i obraća pažnju na takve stvari, jer je to upravo razgovor koji želimo da vodimo.”
Rediteljka Ketrin Bigelou, dobitnica Oskara, jasno je stavila do znanja da je Pentagon držala na distanci kako bi sačuvala nezavisnost projekta. I ona i Openhajm potvrdili su da je Kuća dinamita „imala više tehničkih savetnika koji su ranije radili u Pentagonu“, iako su priznali da niko od njih nije bio iz sadašnje administracije.
Ključni trenutak u filmu
Dopis Pentagona ne pominje još jedan važan element radnje: nakon što prvi pokušaj presretanja ne uspe, visoki zvaničnici odlučuju da ne pokušaju ponovo kako bi sačuvali ostatak presretača za moguće buduće napade.
U stvarnosti, SAD trenutno ima oko 44 presretača raspoređena u Fort Griliju na Aljasci i u svemirskoj bazi Vandenberg u Kaliforniji. Modernizovani i prošireni sistem trebalo bi da bude operativan oko 2028. godine.
Zanimljivo je da se u arsenalu SAD-a i još osam drugih država nalazi oko 12.300 komada nuklearnog oružja, što je dovoljno da se život na Zemlji uništi nekoliko puta.
„Imam osećaj da su nuklearno oružje i mogućnost upotrebe takvog oružja postali normalizovani“, izjavila je nedavno Bigelou. „Ne razmišljamo o tome, ne govorimo o tome. A reč je o nezamislivoj situaciji. Zato sam se nadala da ću to možda pomeriti u prvi plan naših života.“
Zaboravite na džem: Buhtle sa ovim punjenjem nikoga neće ostaviti ravnodušnim
Malo toga može nadmašiti miris i okus sveže pečenih, mekanih buhtli koje nas trenutno vraćaju u bezbrižne dane djetinjstva. Ove mekane poslastice od dizanog testa, ispunjene omiljenim nadevima, savršene su za svako doba dana i godine – a posebno prijaju u jesenjim danima kada temperature naglo padnu…
Sa tim u vezi, danas sa vama delimo malo drugačiji recept za buhtle, koji će se posebno dopasti ljubiteljima maka! Sočno punjenje od maka savršeno se spaja s mekim dizanim testom, stvarajući meku pufnastu poslasticu kojoj niko neće moći da odoli. Ove buhtle idealne su za doručak, užinu ili kao slatki zalogaj tokom dana, piše Index.hr.
Buhtle sa makom
Sastojci:
Za testo:
-
500 g običnog brašna
-
1 kesica suvog kvasca
-
50 g šećera
-
1 prstohvat soli
-
250 ml mleka
-
75 g putera
-
1 žumance
Za fil:
-
150 g mlevenog maka
-
50 g šećera
-
1 belance
-
70 ml mleka
-
100 g čokolade
Priprema:
-
Otopite puter i ostavite da se ohladi. Aktivirajte kvasac sa malo šećera i toplog mleka, i kada se zapeni, umesite testo.
-
Stavite ga u podmazanu posudu, pokrijte i ostavite na toplom mestu da naraste dok se ne udvostruči (oko 1 sat).
-
Pripremite fil tako što ćete mak „popariti“ vrućim mlekom, zatim dodajte sve ostale sastojke osim belanceta. Belance umutite dok ne postane čvrsto i umešajte u smesu.
-
Zatim rasklagijajte testo na pobrašnjenoj površini i isecite na kvadrate. Na svaki stavite kašičicu fila, preklopite ivice i dobro pritisnite, a po želji možete dodatno rukama oblikovati u lopticu.
-
Stavite buhtle u podmazanu posudu za pečenje. Ostavite da odstoje 20 minuta. Pecite ih u rerni zagrejanoj na 200 °C 35-40 minuta.
-
Premažite tople buhtle puterom. Kada malo odstoje, pospite ih šećerom u prahu i poslužite uz čaj ili kafu. Prijatno!