The Dorcol Residence – na glamuroznom događaju u srcu Beograda predstavljen projekat koji podiže standarde stanovanja
Na svečanom događaju održanom sinoć na lokaciji budućeg luksuznog kompleksa The Dorcol Residence, kompanija Brixwell Investment predstavila je jedan od najznačajnijih rezidencijalnih projekata u savremenoj istoriji Beograda. U posebno osmišljenoj, impresivnoj scenografiji, podignutoj u srcu gradilišta, okupilo se više od 350 zvanica iz poslovnog, društvenog i umetničkog života, kao i brojni investitori, predstavnici finansijskog sektora, arhitekte i javne ličnosti.
Ekskluzivni ambijent upotpunio je nastup Zdravka Čolića, koji je večeri dao emotivnu i gala notu, dok su gosti imali priliku da se upoznaju sa razmerama, konceptom i investicionim potencijalom projekta koji već sada postavlja nove standarde na domaćem tržištu nekretnina.
Tokom večeri detaljno su predstavljeni koncept projekta, faze izgradnje, kao i standardi kvaliteta koji The Dorcol Residence svrstavaju u sam vrh premijum ponude u regionu. Projekat se razvija u dve faze, pri čemu je prva faza, koja obuhvata 100 stambenih jedinica, rasprodata u rekordnom roku od 47 dana, što predstavlja presedan u segmentu luksuznih nekretnina u Srbiji.
Zvanicama je tom prilikom svečano otkrivena maketa kompleksa, koja je na upečatljiv način prikazala arhitektonsku strukturu, poziciju objekata, odnose prema Dunavu i budućem Linijskom parku, kao i način na koji će se kompleks uklopiti u urbani kontekst Dorćola.
Osnivač i vlasnik kompanije Brixwell Investment, Branislav Mirković, istakao je poslovni i tržišni značaj projekta:
„Ovo nije samo stambeni kompleks. The Dorcol Residence je investicija koja menja dinamiku tržišta nekretnina i postavlja nove standarde – kako u pogledu kvaliteta gradnje, tako i u pogledu dugoročne vrednosti i sigurnosti ulaganja.”
Arhitektonsku filozofiju projekta predstavio je James White, glavni arhitekta međunarodnog studija MAWD | March and White Design:
„Naš cilj je bio da stvorimo kompleks koji donosi internacionalni luksuz, ali zadržava autentičnost Dorćola. Spoj tradicije i savremenosti čini ovaj projekat jedinstvenim. Ovakvi kompleksi karakteristični su za svetske metropole, a sada taj standard dobija i Beograd.”
Direktorka kompanije Mina Đorđević osvrnula se na izuzetan tržišni uspeh prve faze:
„Prvih 100 stanova prodali smo u rekordnom roku od 47 dana. To je jasna potvrda da tržište prepoznaje vrednost projekta i novu generaciju urbanog luksuza u Beogradu.”
O pouzdanosti, dugovečnosti i kvalitetu gradnje govorio je Nemanja Vulević, direktor projekta:
„U svemu imamo jedan osnovni cilj – da kvalitet bude neupitan. Ovo je projekat koji se gradi za generacije koje dolaze, sa jasnom vizijom dugoročne vrednosti i održivosti.”
Posebnu pažnju prisutnih izazvalo je obraćanje Tamare Kalinić, globalno prepoznate influenserke i jedne od kupaca stana u ovom kompleksu:
„Ovo je prvi put da se u Beogradu oseća nivo luksuza na koji sam navikla u svetskim prestonicama. Upravo zbog toga je moj izbor bio The Dorcol Residence.”
Događaju su prisustvovale i brojne zvanice iz javnog i kulturnog života, kao i predstavnici medija, što je dodatno potvrdilo status The Dorcol Residence-a kao projekta od posebnog značaja za savremeni razvoj Beograda.
Sa jasnom investicionom logikom, vrhunskom arhitekturom i dokazanim interesovanjem tržišta, The Dorcol Residence se već sada pozicionira kao jedan od najpouzdanijih i najatraktivnijih investicionih projekata u segmentu luksuznih nekretnina u Beogradu.
Vlada dala saglasnost za zapošljavanje 400 diplomaca zdravstvene struke
Preduzmanje ovih mera predstavlja nastavak tendencije daljeg podsticanja pozitivne selekcije kadrova u zdravstvenom sistemu
Vlada Srbije se danas donetim zaključcima saglasila da Ministarstvo zdravlja preduzme sve mere iz svoje nadležnosti u cilju zapošljavanja najboljih 100 diplomaca medicinskih fakulteta i zapošljavanja na neodređeno vreme najboljih 300 diplomaca srednjih medicinskih škola u zdravstvenim ustanovama u Srbiji, saopštila je pres služba Vlade Srbije.
U obrazloženju se ističe se da preduzmanje ovih mera predstavlja nastavak tendencije daljeg podsticanja pozitivne selekcije kadrova u zdravstvenom sistemu i omogućavanja mladim lekarima da rade i usavršavaju se u svojoj zemlji, što doprinosi daljem razvoju srpske medicine.
Kada je reč o zapošljavanju medicinskih sestara-tehničara, istaknuto je da bi im se time omogućilo da rade i usavršavaju se u svojoj zemlji, što, takođe, doprinosi daljem unapređenju pružanja zdravstvene zaštite i celokupnom razvoju medicinske nauke u našoj zemlji i istovremeno predstavlja interes od nacionalnog, strateškog i vitalnog značaja za Srbiju.
Veliki korak unazad
Partizan u „Beogradskoj areni“ izgubio od Virtusa iz Bolonje sa 86:68 (24:19, 16:18, 23:15, 23:16). – Veoma loše drugo poluvreme „crno-bele” koštalo glave
Košarkaši Partizana pretrpeli su poraz od Virtusa iz Bolonje u 16. kolu Evrolige rezultatom 86:68 (24:19, 16:18, 23:15, 23:16). U pitanju je još jedan nezadovoljavajući učinak „crno-belih“ pred domaćim navijačima.
A bilo je potencijala, pogotovo nakon sjajnog trijumfa na „večitom derbiju“, iz čega je trebala da se iskoristi energija i samopouzdanje koje jednostavno nije postojalo ovog puta. Umesto da klub iz Humske nastavi sa koracima unapred, oni su napravili jedan veliki ka natrag.
Duel sa italijanskom ekipom je bio pravi pokazatelj odnosa snage sa ekipom koja se nalazi u sličnoj poziciji na tabeli. Kako stvari stoje, pobeda nad Crvenom zvezdom dala je samo lažan osećaj sigurnosti, a duel sa Virtusom ih je samo „otreznio“.
Statistički gledano Partizan nije imao lošu partiju, makar ne lošiju od Virtusa. Ubacivali su koševe slične uspešnosti, ali je veliki problem bila kontrola reketa i prenos lopte. Gostujuća ekipa je ugrabila čak 11 ofanzivnih skokova, a definitivno nije pomoglo ni 20 izgubljenih lopti „parnog valjka“.
Jedan nalet je ipak, bila „kap koja je prelila čašu“. Partizan je igrao mnogo loše u drugom poluvremenu, a najgore je bilo u prelazu između treće i četvrte četvrtine gde je tim iz Bolonje ostvario 16-0 nalet koji je i zapečatio sudbinu Partizana.
Najbolji igrač na parketu bio je Karsen Edvards sa 20 postignutih poena. U redovima Partizana najefikasniji bio je Sterling Braun (15 poena), a uz njega jedino je Dvejn Vašington bio dvocifren sa pola koša manje od svog saigrača.
Početak utakmice nije bio produktivan ni za jednu ekipu. Trebalo im je vremena da se priviknu na parket Beogradske arene, a klub iz Humske bio je prvi koji je uspostavio ritam. Ali, nije se dugo čekao odgovor Italijana, tačnije ulazak Virtusa u meč. Dve trojke Karsena Edvardsa poslale su jasnu poruku „crno-belima“ da ih čeka veoma težak ispit pošto je, niotkuda, tim iz Bolonje poveo sa 12:11.
Partizan jeste sustigao svog rivala i najavio egal borbu prvog poluvremena, ali to nije predugo potrajalo. Počeo je niz grešaka koji je gostu doneo novi „mini nalet“, a ujedno i +5 na kraju prve četvrtine (24:19).
Razlog za pozitivne emocije stigao je tek u drugom kvartalu, kada se „parni valjak“ konačno zagrejao. Ekipa je izgledala sjajno na parketu, pokazavši šta umeju i kako izgleda Partizan koji neguje potencijal. Sterling Braun je otvorio igru sa trojkom, da bi zatim Vašington vezao tri koša u nizu koja su domaćinu dala preko potrebnu prednost.
Virtus je probao da ostane u opticaju kroz slobodna bacanja, ali je to teško učiniti kada šest minuta ne mogu da se ostvare poeni iz igre. To je bila savršena prilika za Partizan da steknu opipljivu prednost – što su i učinili.
Trojka Vašingtona i prvi poeni Kalatesa na ovoj utakmici doneli su najveće vođstvo kluba iz Humske do sada (35:27). Denijel Heket je probudio ekipu iz Bolonje trojkom, koja je ujedno i ošamutila izabranike Mirka Ocokoljića. Nakon koša Kabokla italijanski klub je vezao 10 neodgovorenih poena zbog čega je na poluvreme, umesto sa osam zaostatka, otišao sa tri poena viška.
U nastavku igre klub iz Humske kao da je zaboravio da igra. Ritam koji se izgradio na početku druge četvrtine bio je već uveliko u zaboravu. Drugi minut treće četvrtine video je vođstvo Partizana uz pomoć trojke Vanje Marinkovića – ali je taj osećaj vrlo kratko trajao.
Ekipe su ušle u „takmičenje šutiranja trojki“ koje se nije dobro završilo po domaćina. Totalno su izgubili polet, a i kontrolu nad svojim reketom. Bili su „bušni“ na sve strane, što je samo ostvarilo prostor za nalet Virtusa koji se završio u dvocifrenom zaostatku „crno-belih“ na kraju trećeg kvartala.
Poslednjih 10 minuta igre video je još veći „raspad“ jer je gostujući tim nastavio gde je stao iz prethodne deonice. Ukupno su vezali 16 poena bez odgovora, čime je vođstvo poraslo na +18 (70:52). Partizan se do kraja „koprcao“, ali nije mogao ništa drugo da učini sem da dopusti protivniku da ih „upeca“, tačnije odnese pobedu iz srpske prestonice.
Dvorana: Beogradska arena, Gledalaca: 18.472, Sudije: Garsija (Španija), Rižik (Ukrajina), Udjanski (Engleska).
Partizan: Milton 4, Vašington 14 (1-5 trojke), Osetkovski, Bošnjaković, Marinković 9 (2-3), Braun 15 (3-6), Bonga 9 (1-4), Lakić, Parker, Fernando 10, Kalates 7 (1-2), Džouns.
Virtus: Vildoza 1 (0-4), Edvards 20 (3-8), Pajola 2 (0-1), Nijang 8, Smailagić 7 (1-3), Alston Junior 14 (4-5), Heket 5 (1-1), Morgan 14 (2-7), Dijara, Džalo 2 (0-1), Dijuf 9, Akele 4 (0-1).
StatCan: Kanada zabeležila po prvi put pad stanovništva od pandemije
Prema federalnim procenama, broj stanovnika Kanade opao je za oko 76.000 od jula do oktobra, a pad se uglavnom pripisuje imigracijskoj politici.
Kanadski zavod za statistiku objavio je u sredu ujutro svoj preliminarni izveštaj za treći kvartal, u kojem se procenjuje da je broj stanovnika Kanade, zaključno s 1. oktobrom, iznosio 41.575.585.
Glavni faktor bio je naglo smanjenje broja privremenih stanovnika, čiji je broj opao za 176.479 – što je najveći pad od kada se vode uporedni podaci, napisala je agencija.
1. oktobra 2025. godine u Kanadi je bilo oko 2,8 miliona privremenih stanovnika, što čini 6,8 posto ukupnog stanovništva, u odnosu na oko tri miliona, ili 7,3 posto, 1. jula 2025. godine. Rekordnih 339.505 privremenih dozvola je isteklo, a samo 163.026 ih je izdato tokom tog perioda.
U septembru 2024. godine, tadašnji ministar za imigraciju Marc Miller rekao je da će vlada pooštriti broj dostupnih studentskih dozvola i ograničiti podobnost za radne dozvole za supružnike nekih studenata master studija i strane radnike.
„Realnost je da neće svi koji žele doći u Kanadu moći – baš kao što neće svi koji žele ostati u Kanadi moći“, rekao je Miller tada.
Prvi pad od pandemije
To je prvi zabeleženi kvartalni pad od početka pandemije.
Broj stanovnika Kanade stalno raste od četvrtog kvartala 2020. godine , kada je broj stanovnika iznosio 38.027.406.
SERBIANNEWS/CANADA
Beogradska filharmonija, s dirigentom Zubinom Mehtom, od januara na turneji u Indiji
– Beogradska filharmonija, sa dirigentom Zubinom Mehtom, od 11. do 17. januara 2026. biće na turneji u Indiji, najavljeno je danas.
Na konferenciji za medije rečeno je da je Beogradskoj filharmoniji ukazana ogromna čast da bude prvi orkestar sa kojim će slavni Mehta nastupiti u rodnom Mumbaju povodom svog 90. rođendana, a koji će se tokom 2026. obeležavati širom sveta.
Pored Beča, Firence, Berlina i drugih muzičkih centara, Mehta nije zaboravio ni na Beograd, a koncert sa Beogradskom filharmonijom u glavnom gradu Srbije zakazan je za 23. oktobar 2026.
Domaćin koncerata u Mumbaju je fondacija „Meli Mehta“ koja nosi ime Zubinovog oca.
U okviru te fondacije deluje i muzička škola čiji će polaznici, sa muzičarima Beogradske filharmonije, na početku prvog koncerta izvesti Bartokove „Rumunske igre“, kao poklon Zubinu Mehti.
Najavljena je i premijera dokumentarnog filma „Da capo: Zubin Mehta i Beogradska filharmonija“, autora Borisa Miljkovića, koji će imati internacionalnu premijeru u Mumbaju, uoči prvog koncerta 15. januara u Nacionalnom centru za izvođačku umetnost.
Tema filma je duboko prijateljstvo između maestra i orkestra Beogradske filharmonije, ispričano isključivo Mehtinim rečima koji je u ovom filmu jedini narator, navodi se.
Beogradska filharmonija se zahvalila kompanijama koje su film pomogle, a to su Erste banka, Informatika, Valjaonica bakra Sevojno, Privredna komora Srbije i Erste lizing.
Naizgled zdrav, ali u riziku: Kako kontrola holesterola može spasiti život
U Srbiji se gotovo svaka druga odrasla osoba suočava sa povišenim krvnim pritiskom, više od polovine starijih građana ima problem sa viškom kilograma, a fizička neaktivnost je prisutna kod čak 46 odsto populacije, pokazuju podaci Atlasa Evropskog udruženja kardiologa iz 2020. godine. Ipak, iza ovih alarmantnih statistika nalazi se jedan posebno podmukao faktor rizika – neregulisani nivoi lipida u krvi.
Upravo sa ciljem da se na ove tihe, ali izuzetno opasne rizike dodatno ukaže, Udruženje za borbu protiv srčanog udara „Moja druga šansa“ i Forum pacijenata Srbije organizovali su konferenciju i revijalni meč u stonom tenisu, čime je nastavljena nacionalna kampanja „Naizgled zdrav“. Tokom konferencije otvorene su ključne teme o prevenciji i ranom prepoznavanju kardiovaskularnih bolesti, dok je simbolični revijalni meč „Pacijenti vs. doktori“ ukazao na značaj redovne fizičke aktivnosti kao jednostavnog, ali važnog koraka u očuvanju zdravlja srca.
Kardiovaskularne bolesti i dalje su vodeći uzrok smrti u Srbiji i godišnje odnose više od 50.000 života, odnosno u proseku 132 osobe svakog dana, iako stručnjaci ističu da je većina ovih događaja mogla biti sprečena redovnim proverama faktora rizika, zdravijim životnim navikama i pravovremenom terapijom.
– Najznačajniji faktor rizika za razvoj kardiovaskularnih događaja jesu neregulisane vrednosti lipida u krvi, pre svega povišen LDL holesterol, koji se smatra rizičnijim i od pušenja, fizičke neaktivnosti, hipertenzije i dijabetesa. Napredovanje ateroskleroze pacijenti ne osećaju, nema bola ni tegoba, dok se u krvnim sudovima postepeno stvaraju aterosklerotski plakovi. Ukoliko se o LDL holesterolu ne vodi računa, rizik od ranih srčanih i moždanih udara značajno raste. Svaka odrasla osoba trebalo bi da ima LDL holesterol ispod 3 mmol/l, a idealno i ispod 2 mmol/l, dok kod pacijenata koji su već preživeli kardiovaskularni događaj ili imaju ugrađen stent ili bajpas, ciljne vrednosti ne bi smele da prelaze 1,4 mmol/l. Važno je istaći da čak i umereno povišene vrednosti nose veći rizik, na primer, LDL holesterol od 3,37 mmol/l, što je oko 20 odsto iznad preporučene granice, povećava verovatnoću ozbiljnog kardiovaskularnog događaja za gotovo 18 odsto – objašnjava doc. dr Milan Dobrić, kardiolog u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje.
Svaki lekar, bilo da je u pitanju kardiolog ili internista, trebalo bi da kod pacijenta uradi procenu individualnog kardiovaskularnog rizika, jer je ona od ključnog značaja za dalji terapijski pristup. Jednako je važno da lekar ne ostane pasivan u slučaju povišenih vrednosti LDL holesterola, već da aktivno utiče na pacijenta da te vrednosti snizi, kroz promenu životnih navika i primenu adekvatne terapije, u cilju smanjenja rizika od budućih kardiovaskularnih događaja.
– Povišen holesterol može biti posledica urođene greške u metabolizmu, koja se nasleđuje, ali i neadekvatne ishrane i životnih navika. Kada govorimo o holesterolu, nije presudna samo ukupna vrednost, već odnos između dobrog (HDL) i lošeg (LDL) holesterola, kao i nivo triglicerida. Što su vrednosti HDL holesterola niže, a LDL holesterola više, to je veći rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti, pre svega ateroskleroze. Zbog toga se savetuje da svaka osoba do 40. godine barem jednom uradi lipidni profil, kako bi se procenio urođeni rizik, jer pojedine osobe mogu imati izrazito visoke vrednosti holesterola i biti u riziku od srčanog ili moždanog udara već u ranim dvadesetim godinama. Procena rizika se vrši pomoću posebnih formula koje, pored vrednosti holesterola, uzimaju u obzir pol, krvni pritisak i pušački status, na osnovu čega se pacijenti svrstavaju u kategorije niskog, umerenog ili visokog kardiovaskularnog rizika. Kod pacijenata sa visokim rizikom neophodna je terapija lekovima, kao prva linija koriste se statini, dok pacijenti koji su već preležali kardiovaskularni događaj, pored standardne terapije, često zahtevaju i primenu novijih lekova. Sada postoji i inovativna terapija sa ciljanim delovanjem na jetru, koja se primenjuje dva puta godišnje i omogućava da veći broj pacijenata dostigne ciljne vrednosti LDL holesterola. Nadamo se da će ova terapija u skorijem periodu biti dostupna i pacijentima u Srbiji o trošku zdravstvenog osiguranja – kaže prof. dr Dejan Simeunović, kardiolog u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije.
Pre samo tri meseca, Miloš Bogdanović iz Beograda doživeo je infarkt. Imao je nespecifične simptome, koje je mogao da potpuno izignoriše.
– Nikada ranije nisam vodio računa o zdravlju. Pušio sam i do dve pakle cigareta dnevno, stres mi je bio sastavni deo svakodnevice i nisam razmišljao o tome da mi se nešto ozbiljno može desiti. Šestog septembra, u popodnevnim satima, dok sam bio u poseti kod majke sa ćerkom, osetio sam bol u bicepsima, kao da sam dizao tegove. Ćerka mi je masirala ruke, misleći da je u pitanju umor. Nije bilo jakog bola u grudima, zapravo je bio jedva primetan, zbog čega nisam ni pomislio da je reč o srcu. Kada smo se vratili kući, počeo sam da se osećam malaksalo, oblio me je hladan znoj, a ubrzo mi je postalo muka i počeo sam da povraćam. Tek tada smo pozvali Hitnu pomoć. Doktorka me je pitala da ocenim bol u grudima od jedan do deset – ja sam ga opisao kao dva. Ipak, ispostavilo se da je u pitanju bio infarkt. Prevezen sam u Institut za kardiovaskularne bolesti Dedinje, gde mi je ugrađen stent. Danas sam svestan koliko su simptomi bili podmukli i koliko sam imao sreće što smo reagovali na vreme. Nakon infarkta potpuno sam promenio način života, prestao sam da pušim, redovno uzimam terapiju i mnogo više vodim računa o svom zdravlju. Moj primer pokazuje da srčane bolesti ne moraju uvek da bole snažno i jasno, i da upozorenja često dolaze u obliku simptoma koje lako možemo da ignorišemo – istakao je Miloš.
Čuvar goveda 2.0: Mladi inovator napravio je virtualnu ogradu za krave
Novozelandski jednorog Halter, koji je osnovao Kreg Pigot, član Forbes liste 30 ispod 30 Azija, jedan je od najbrže rastućih igrača na tržištu virtualne ograde.
Oko 100 sićušnih, žutih tačaka koje se pomeraju, grupisano je u trougao na ekranu mobilnog telefona Krega Pigota. Svaka tačka predstavlja kravu na porodičnoj farmi njegove porodice u ruralnom regionu Vaikato na Novom Zelandu. Svaka krava nosi bežičnu pametnu ogrlicu napravljenu od debele crne plastike. Nalik na kaiš sa kopčom na koju je ugrađen solarni panel. Stojeći u blizini, Pigot dodirne i zadrži dugme na ekranu telefona. U trenutku, krave podižu glave i poslušno kreću preko polja do mesta gde ih čeka sveža trava.
Ova idilična scena deo je video demonstracije kompanije Halter iz Oklanda, Pigotove devet godina stare firme. Video pokazuje kako se krave mogu trenirati i kontrolisati pomoću tehnologije virtualne ograde. Oslanjajući se pre svega na vibracije i zvučne signale, Halterove pametne ogrlice omogućavaju farmerima da koristeći aplikaciju usmeravaju krave ka novim delovima pašnjaka i zadrže ih unutar određenih granica. Generalni direktor, koji ima 31 godinu, kaže za Forbes Azija putem video poziva iz San Franciska da njegov proizvod štedi između 20 i 40 sati rada nedeljno. „Naš ključni cilj je da izgradimo kategoriju do tačke u kojoj ne biste mogli ni da zamislite vođenje farme ili ranča bez nekog oblika virtualne ograde“.
Velika tražnja
Pigot, koji se 2021. našao na Forbes listi 30 ispod 30 Azija, ima misiju da pomogne farmerima da maksimalno iskoriste svaki kvadratni kilometar svoje zemlje. Halter je jedan od najbrže rastućih igrača na mladom tržištu virtualne ograde. Njegove ogrlice koristi 1.300 farmi goveda i mleka u Novom Zelandu, Australiji i SAD. One upravljaju sa gotovo 650.000 krava, a do sada je postavljeno 809.300 kilometara virtualnih ograda. Novi Zeland, zemlja u kojoj ima više krava nego ljudi, čini više od tri četvrtine korisničke baze.
Halter se sada fokusira na SAD, jednog od najvećih svetskih proizvođača govedine i mleka. Otkako je prošle godine otvorio kancelariju u Koloradu, više od 200 američkih farmera u 22 države virtualno je postavilo više od 39.400 kilometara ograda koristeći Halterovu tehnologiju. Sledeće destinacije u planu kompanije za naredne tri do pet godina su: Velika Britanija, Irska, Argentina i Brazil. „Poljoprivreda pokriva polovinu kopnene mase pogodnog zemljišta na svetu“, kaže Pigot. „Smatramo da je podizanje produktivnosti te površine jedno od najvažnijih i najuticajnijih pitanja za rešavanje“.
Podrška investitora
Investitori se slažu. U junu je Halter prikupio 100 miliona dolara. Vrednost kompanije procenjena je na milijardu dolara u seriji D finansiranja koju je predvodila kompanija BOND iz San Franciska. Tako je Halter postao jedan od retkih novozelandskih jednoroga.
„Živimo u svetu u kome vam se glava okreće na sve strane od ogromnog broja AI kompanija koje jure svaku moguću softversku priliku“, kaže Daegvon Če, generalni partner u BOND-u. Oni su investirali i su kompanije Canva, OpenAI i Revolut. „Ali poljoprivreda i stočarstvo su zapravo jedno od ogromnih tržišta koje samo čeka inovacije“.
Na globalnom agrotehnološkom tržištu koje bi, prema konsultantskoj kući BCG iz Bostona, do 2030. moglo da vredi 62 milijarde dolara, Če smatra da Halter ima prednost u odnosu na konkurente. „Ako je Halter poput Tesle, neki postojeći sistemi virtualne ograde su kao dizel bagiji iz ’50-ih“, kaže on. Dodaje da njihov softver i aplikacija „deluju prirodno za sledeću generaciju mobilno pismenih rančera“.
Izazovi farmerskog biznisa
Foto: Adam Bove
Foto: Adam BovePigot, koji je odrastao na mlečnoj farmi svojih roditelja nedaleko od Matamate — živopisnog grada poznatog kao lokacija snimanja Gospodara prstenova — dobro razume rastuće pritiske sa kojima se farmeri suočavaju. Njegovi roditelji bi dan počinjali u četiri ujutru i radili više od 100 sati nedeljno. Pored fizičke iscrpljenosti, farmeri se bore i sa izazovima profitabilnosti. Od stalnog nedostatka radne snage do visokih materijalnih i regulatornih troškova.
„Farma je, kad pogledam unazad, bila odlična priprema za vođenje startapa“, kaže Pigot. „Radiš duge smene, sedam dana nedeljno, i ne kontrolišeš uvek situaciju. Ako je loše vreme ili ako imaš bolesnu kravu… Mislim da te to nauči izvesnom nivou otpornosti i izdržljivosti“.
Nedugo nakon što je 2016. diplomirao mašinstvo na Univerzitetu u Ouklendu, dobio je posao u fabrici kompanije Roket Lab tom gradu. U to vreme, ovaj svemirski gigant sa Novog Zelanda tek se podizao na noge nakon širenja na Kaliforniju. Bio je više od godinu dana udaljen od prve uspešne orbitalne misije. Mladi Pigot bio je jedan od „boraca“ u Roket Labu, sa izraženim smislom za rešavanje problema, prema rečima osnivača i direktora kompanije, milijardera Pitera Bcka.
„Bilo je prilično očigledno da će Kreg biti uspešan čim nešto zacrta“, kaže Bek. Manje od godinu dana nakon dolaska u Roket Lab, Pigot je otišao da pokrene Halter zajedno s prijateljem s fakulteta (koji je kasnije napustio kompaniju). Ubrzo je pridobio Beka kao anđela investitora i mentora. Stiven Tindal, osnivač novozelandskog maloprodajnog lanca The Warehouse Group, i lokalni VC fond Icehouse Ventures takođe su uložili. „Nisam stručnjak za stočarstvo. Znam kraj koji se jede i kraj koji se ne jede, i to je otprilike to. Ali Kreg je vrlo jasno umeo da artikuliše ogromnu priliku“, kaže Bek.
Nastanak pametne ogrlice, dva do tri dana da krava nauči
Pigot je blisko sarađivao sa nekolicinom farmera kako bi unapredio svoju početnu ideju GPS ogrlica. Prvi veliki izazov bio je napraviti solarni panel koji može da stane na traku. Sledeći je bio kako osigurati da se ne slomi. Shvativši da ogrlice moraju izdržati značajnu svakodnevnu upotrebu i habanje, Pigot i njegov tim odlučili su da koriste vrstu neprobojnog stakla. Prvu zimu proveli su radeći na redizajnu baterije kako bi ostala napunjena i tokom dana sa manje sunca.
Halterova ogrlica prvobitno je bila namenjena mlečnim kravama, pre svega za njihovo vođenje do prostora za mužu. Nekoliko godina kasnije stigao je i softver za goveda uzgajana za meso. Omogućavao je kontrolu ispaše na većim površinama. Krave dobijaju smernice putem zvuka i vibracija koje se pojačavaju po frekvenciji. Za one koje ignorišu ponovljene signale, obuka se pojačava niskoenergetskim električnim impulsom. On je samo delić jačine električne ograde, saopštava kompanija. Standarde dobrobiti životinja objavljuje na svom sajtu. U proseku je potrebno između dva i tri dana da se krava u potpunosti obuči.
Pored praćenja kretanja stada, Halter ogrlice neprestano prikupljaju zdravstvene podatke. Poput telesne temperature i obrasca žvakanja. Njih zatim obrađuju interni algoritmi mašinskog učenja — nazvani „kaugoritms“ (cowgorithms) — kako bi predvideli bolesti i optimalne periode za parenje.
Foto: Halter
Foto: HalterPoslovni model i troškovi
Halter nudi četiri vrste pretplatničkih paketa za mlečne i tovne farme. Oni pokrivaju daljinsko upravljanje stadom, upravljanje pašnjacima i zdravstveni nadzor životinja. Mesečne cene, koje zavise od veličine farme, njene lokacije i broja grla, počinju od 9,90 novozelandskih dolara (4,90 evra) po ogrlici. Pretplatnici takođe treba da kupe i tornjeve za prenos signala visoke šest metara, po ceni od oko 7.800 NZD (3.860 evra) svaki. Jedan toranj pokriva prečnik od oko osam kilometara, nekada i više, u zavisnosti od terena.
Din Mekhardi, generalni menadžer i uzgajivač na Tangihau Station — prostranom imanju od 6.650 hektara u rejonu Gisborna na istočnoj obali Severnog ostrva, na kojem živi 1.550 grla — opisuje proizvod kao „apsolutnu promenu pravila igre“.
Mogućnost da se stado pomeri i planovi ispaše prilagode trenutno, bez potrebe da se ljudi šalju na teren, bila je ključna za upravljanje ishranom, kaže on. Dodaje da ispravno pokošeni pašnjaci ponovo izrastaju u hranu višeg kvaliteta za sledeći ciklus.
Mekhardi je izabrao Halterov paket „Beef Class“ za svojih 350 grla Angus rasplodnog stada. On košta osam novozelandskih dolara po ogrlici mesečno. Do sada je instalirao pet tornjeva, a planira još četiri: „Halter nam omogućava da ravnomerno koristimo velike, strme parcele bez potrebe za postavljanjem novih ograda koje možda neće izdržati narednu zimu ili ciklon“.
Fokus na SAD
Pigot je sada fokusiran na širenje u SAD, najvećeg svetskog proizvođača govedine. Ta zemlja, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede čini 20% globalne proizvodnje. Tokom širenja poslovanja, Halter se intenzivno sastaje sa vlasnicima farmi koji nisu upoznati sa ovom tehnologijom. U „zbijenom“ svetu farmera, „najbolja stvar koju možete da uradite jeste da farmer ili rančer čuje za proizvod ili ga vidi od nekoga kome veruje“, kaže Pigot. Kompanija navodi da je do sada pomogla svojim američkim klijentima da uštede 220 miliona dolara u odnosu na troškove tradicionalnih ograda.
U avgustu je Halter objavio partnerstvo sa američkim Zavodom za upravljanje zemljištem (BLM) i njegovom dobrotvornom fondacijom Foundation for America’s Public Lands. Ono uključuje finansiranje od 2,7 miliona dolara za podršku rančerima koji koriste Halterove ogrlice na zemlji pod upravom agencije. Među prvim korisnicima je Cotoni-Coast Dairies, čija stoka pase na zemljištu u Kaliforniji.
Foto: Adam Bove
Foto: Adam BoveRast u Australiji
Halter takođe traži mogućnosti za rast preko Tasmanovog mora. Virtuelne ograde su dozvoljene u tri od šest australijskih saveznih država. Viktorija i Novi Južni Vels, dve najveće mlekarske države u Australiji, razvijaju regulative za ovu tehnologiju, koja se očekuje do kraja godine. Južna Australija razmatra sličnu odluku. Od lansiranja u Tasmaniji pre dve godine, Halter navodi da se njihove ogrlice sada koriste na trećini mlečnih krava u državi.
Finansije i konkurencija
Pigot odbija da komentariše globalni profit i prihode kompanije. Dodaje da je „glavni fokus povećanje našeg uticaja“. Podaci dostavljeni novozelandskoj kancelariji za registraciju kompanija pokazuju da je prihod od pretplata u zemlji porastao 45% na 35,9 miliona NZD do marta (17,8 miliona evra). Neto dobit iznosila je 53,8 miliona NZD na prihod od 71,8 miliona NZD, što je 20% manje u odnosu na prethodnu godinu. Halter kaže da ovaj pad odražava niži nivo podrške od matične kompanije Halter USA, osnovane 2017. godine. (Njihov prvi američki investitor, Promus Ventures iz Čikaga, učestvovao je u sid rundi te godine i u svakoj sledećoj.).
Novozelandska firma suočava se i sa konkurencijom drugih agriteh kompanija. Rivali u virtualnom ograđivanju uključuje Nofence. To je norveška firma koja je u septembru prikupila 35 miliona dolara u seriji B za širenje u SAD i Evropi. Takođe, eShepherd iz kompanije Galager sa Novog Zelanda. I Vence, koji je 2022. kupila Merkova podružnica za zdravlje životinja. Za nadzor i zdravlje stoke postoje Merkov Alfleks, koji nudi uređaje za označavanje i praćenje. CowManager, sistem nadzora putem ušnih markica iz Holandije. I smaXtec, austrijski dobavljač podataka o zdravlju životinja.
Za sada nijedna ogrlica ne može da ponovi kompletan spektar Halterovih funkcija. Uključujući obim i sofisticiranost analize podataka, kaže Samanta Vong, partnerka u australijskom VC fondu Blackbird Ventures. Ona je nadgledala više investicija u kompaniju. „Njihova tehnološka prednost je sada toliko ispred konkurencije“, kaže Vong, „da je jedino na Halteru da tu prednost ne izgubi“.
Ket Vang, novinarka Forbes
Putin oštar: Zapad je rastrgnuo Jugoslaviju i Srbe, rastrgnuo jedan narod
„Zapadne zemlje su rastrgle Jugoslaviju i Srbe, rastrgle jedan narod“, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin.
„Događaji u Jugoslaviji – šta je to? Gde je Povelja UN? O tome smo mnogo puta govorili, ali to je činjenica… (Zapadne zemlje – prim. aut.) su jednostavno radile ono što su smatrale da je potrebno: ako su uspele da preokrenu situaciju, da nametnu glasanje – odlično; ako nisu – nije ih bilo briga“, naveo je Putin.
Dodao je da su koristile direktnu vojnu silu.
„I na kraju su rastrgle Jugoslaviju, i rastrgle su Srbe. Rastrgle su jedan narod, i to je to“, rekao je Putin tokom proširenog sastanka kolegijuma ruskog Ministarstva odbrane, prenose RIA Novosti.
A1 Ultra 5G je stigao – mobilni internet i do osam puta brži u većini urbanih zona Srbije, veća pokrivenost svakog meseca
A1 Srbija lansirao je A1 Ultra 5G mrežu, obezbeđujući korisnicima od prvog dana znatno brži i pouzdaniji mobilni internet. Na područjima koja su već pokrivena, a koja obuhvataju većinu urbanih zona u Srbiji, korisnici već sada mogu da iskuse i do osam puta veće brzine u poređenju sa 4G mrežom — bez dodatne aktivacije ili promene tarife.
Judit Albers Foto: A1
A1