U Hramu Svetog Save u Beogradu parastos stradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu služio je patrijarh srpski Porfirije. Svako od nas treba da se potrudi da bude bolji ako hoćemo da nam svima zajedno bude bolje, poručio je patrijarh. Parastosi služeni u Novom Sadu, Nišu, Banjaluci.
Patrijarh srpski Porfirije poručio je da svako od nas treba da se potrudi da bude bolji ako hoćemo da nam svima zajedno bude bolje i uputio molitve Bogu da nam, kao deci Svetog Save, podari mir i spoznaju da smo jedini drugima potrebni.
Patrijarh Porfirije u Hramu Svetog Save služio parastos
“Mir, najpre, u svakome od nas, a onda i mir među nama. Da nam daruje spoznaju, da smo jedni drugima potrebni. Da nam daruje osećanje, da smo jedno ili samo tako, ćemo čuvati i nositi na sebi blagoslov Svetoga Save”, poručio je Porfirije nakon prastosa kome su prisustvovali i predsednik Srbije Aleksandar Vučić i zvaničnici Srbije i Republike Srpske.
Patrijarh je molitvu za upokojenje pročitao poimenice za svih 16 nastradalih u tragediji 1. novembra prošle godine u padu nadstrešnice u Novom Sadu – Saru, Valentinu, Đorđa, Milicu, Nemanju, Anđelu, Miloša, Stefana, Sanju, Goranku, Vukašina, Milevu, Đura, Vaska, Anju i Vukašina i da im podari večni život.
“Da im Gospod podari carstvo nebesko, a njihovim srodnicima, svima bliskima i prijateljima, daruje utehu i nadu, vaskrsenje i život večni”, poručio je Porfirije.
Uputio je molitve Gospodu da nam da spoznaju, snagu i odlučnost, kako je rekao, da svako od nas bude bolji, da bi svima bilo bolje.
“Da bude bolji od sebe, kako bi nam onda svima zajedno bilo bolje. Jer bolje nam može biti samo onda, kada svako lično učini napor i u skladu sa zakonom Božijim i ljubavlju njegovom uzrasta u dobru, kada se trudi da bude bolji. Nikako ne možemo očekivati da bilo kome od nas pojedinačno bude bolje, a da to dolazi spolja”, poručio je patrijarh SPC.
I u Sabornom hramu u Novom Sadu jutros su mitropolit bački Irinej i episkop mohački Damaskin služili parastos stradalima u padu nadstešnice u tom gradu.
U Sabornom hramu u Nišu arhiepiskop i mitropolit niški Arsenije služio je parastos stradalima na Železničkoj stanici u Novom Sadu.
Parastos žrtvama služen je i u Hramu Hrista Spasitelja u Banjaluci, a prisustvovali su zvaničnici Republike Srpske.
Predsednik Vučić je u petak izjavio u obraćanju građanima da će, na godišnjicu pada nadstrešnice u Novom Sadu, otići u crkvu i zapaliti sveću za svakog od 16 nastradalih u toj tragediji i pozvao sve ljude da to isto učine, kao i da iskažu poštovanje prema njima i jedni prema drugima, i da dan protekne mirno.
“Godinu dana posle tog užasnog dana mogu da konstatujem – mnogi u našem društvu pravili su ozbiljne i velike greške. Uključujući i mene. Šok usled tog događaja prouzrokovao je to da su mnogi ljudi pokazali nečuveni bes, da su klevetali, kršili pravila, provodili nasilje nad drugima i tuđom imovinom, pokušavali da unište nit našeg društva i osnovne vrednosti koje nas kao narod povezuju.
Kao što su neki pokazali bes, u nekim trenucima sam i sâm rekao neke stvari zbog kojih mi je žao što sam ih izgovorio. Kako o studentima, tako i o demonstrantima i drugim ljudima sa kojima se nisam slagao. Izvinjavam se zbog toga”, rekao je Vučić.
Fudbaleri Čukaričkog savladali su Partizan rezultatom 4:1 u 14. kolu Superlige Srbije.
Partizan je kiksnuo u situaciji kada je imao priliku da preuzme prvo mesto na tabeli. Čukarički se popeo na četvrtu poziciju.
Slavlje fudbalera Čukaričkog
Čukarički je poveo već u sedmom minutu preko Bojice Nikčevića, koji je došao do lopte posle nesporazuma Bogdana Kostića i Milana Vukotića i udarcem sa oko 25 metara matirao Marka Miloševića. Lopta je na putu do gola pogodila Nikolu Simića i promenila pravac, prevarivši Miloševića.
Posle samo dva minuta je Partizan imao veliku šansu, ali je nakon uigrane akcije iz kornera Milan Roganović sa par metara bio neprecizan.
Pretili su zatim domaći, a najagilniji je bio Uroš Miladinović, koji je prvo prebacio udarcem iskosa, da bi ga zaustavio Milošević u veoma izglednoj šansi.
Jako loše je delovao gostujući tim u prvih pola sata, a za to je kažnjen i u 29. minutu. Roganović je igrao rukom u sopstvenom šesnaestercu, a posle intervencije VAR-a i ponovnog gledanja snimka je dosuđen penal za Čukarički.
Odgovornost je preuzeo Slobodan Tedić i silovitim udarcem pod prečku udvostručio prednost svog tima.
U poslednjih 15-ak minuta prvog dela nije bilo previše prilika, usled Partizanove nemogućnosti da ozbiljnije ugrozi rivala.
Čukarički – Partizan
Počeo je bolje Čukarički i drugo poluvreme, a Miladinović je ponovo propustio priliku da možda i reši meč.
Partizan je to iskoristio da smanji zaostatak u 53. minutu. Odličan kontranapad je veoma preciznim udarcem završio Ibrahim Zubairu i vratio nadu crno-belima u preokret.
Morali su izabranici Srđana Blagojevića da budu mnogo odlučniji nakon tog pogotka, ali se Čukarički lako branio, a u 89. minutu rešio pitanje pobednika.
Marko Docić je izveo korner, posle kog je Milan Đoković pogodio prečku. Lopta je pala pravo na glavu Nemanji Miletiću, kom nije bilo teško da je ubaci u praznu mrežu.
Ipak, to nije bilo sve. Nakon kontre u petom minutu nadoknade je Filip Matijašević sa preko 30 metara lobovao Miloševića i prelepim pogotkom krunisao trijumf svog tima.
U sledećem kolu će Partizan dočekati Novi Pazar, dok Čukarički gostuje kod Radničkog 1923.
Američki predsednik Donald Trump izjavio je u petak da je premijer Mark Carney “izvinio” zbog TV reklama, vlade Ontarije koja je zaustavila trgovinski pregovor između Kanade i SAD-a kada su se dvojica lidera sastala u Aziji ove sedmice.
Na pitanje u avionu Air Force One, na putu nazad u SAD sa sastanka Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Maleziji i Južnoj Koreji, da li će se pregovori nastaviti, Trump je rekao “ne” prije nego što je pohvalio Carney-ja.
„Imam veoma dobar odnos. Mnogo mi se sviđa“, rekao je novinarima.
„Izvinio se za ono što su uradili s reklamom, jer je to bila lažna reklama… Izvinio se i cenim to. Imali smo odličnu večeru i mislim da imamo vrlo dobar odnos. Lično, mislim da je ono što su uradili bilo pogrešno, ali se izvinio.“
Global News obratio se kancelariji premijera za komentar.
Carney je u sredu za Global News izjavio da je imao “vrlo dobar” razgovor sa Trampom na večeri koju je organizovao južnokorejski predsednik Lee Jae Myung sa drugim svetskim liderima, ali nije rekao o čemu su razgovarali.
„Vrlo dobar razgovor. Uvek ugodan“, rekao je Carney o večeri u utorak, gde su on i Trump viđeni kako pokazuju jedan na drugom i izgledali su ljubazno.
Trump je prošle sedmice izjavio da prekida sve trgovinske pregovore u Kanadom zbog oglasa iz Ontarije, u kojem su korišteni dijelovi govora bivšeg predsjednika Ronalda Reagana iz 1987. godine, u kojem je upozorio na široku upotrebu carina.
Tvrdio je da je Reagan “voleo tarife” i da je reklama “pokušala da prikaže kao nešto drugo”.
Celi govor je u konačnici bio objašnjenje zašto je Reagan smatrao potrebnim uvesti carine na neke japanske proizvode.
Premijer Ontarije Doug Ford je na kraju povukao reklamu nakon razgovora s Carney-jem, ali je dozvolio da se prikaže još dva dana nakon Trumpove objave kako bi mogao prikazivati tokom prve dvije utakmice Svjetske serije.
Trump je kasnije rekao da uvodi dodatnih 10 posto carine Kanadi zbog toga što ranije nije povukla oglas, ali još nije potpisao službenu naredbu.
Carney je rekao da je Kanada i dalje spremna da nastavi pregovore sa SAD-om i nije rekao da se ne slaže sa reklamom ili odlukom o njenom emitovanju.
Mi smo malo otišli suviše na Zapad, a Rusi su ostali ukotvljeni u staroslovenskom i možda je i to jedan od razloga što su oni tako veliki i tako nesagledivi u svakom pogledu, rekao je proslavljeni reditelj
Iako i novi naslovi Andrićevog instituta, na čijem je čelu, zaslužuju aplauze, u kratkom sajamskom susretu Sputnjik ga je ipak pitao za one aplauze kojima je na čuvenom ruskom univerzitetu, na otvaranju Srpskog kluba, ispraćen njegov govor.
“Ne znam da li se to baš zove trema, ali osećao sam neku vrstu napetosti. To je jubilej ruske diplomatije, nečega što podrazumeva ukupnu rusku meku moć. Tamo je bilo mnogo dobrih i pametnih ljudi i između ostalog bilo je i to predavanje koje sam održao plašeći se da li će moći da me razumeju – u tome mi je bila najveća drama”, rekao je Kusturica.
“Ali, šta je tajna? Tajna je da se u srcu njihovog univerziteta sa najvećom tradicijom uspostavi jedna vrsta bratstva, jedna vrsta društva koje bi na neki način simbolički predstavljalo i jedan i drugi narod. Ta dva naroda svezana su onim staroslovenskim izvorom koji je formatirao i jedan i drugi jezik. Mi smo malo otišli suviše na Zapad, a oni su ostali ukotvljeni u staroslovenskom i možda je i to jedan od razloga što su oni tako veliki i tako nesagledivi u svakom pogledu. I zato je dobro bilo što nekog Srbina, čoveka koji putuje po svetu, oni prihvataju kao svog i što se institucionalizuje nešto o čemu mi stalno pričamo. Ovo je jedno od tih društava koje bi trebalo da zaživi i da bude vrsta kluba u kojem se izražava ta zajednička crta i podstiče sve što može da se desi između ta dva naroda”, naglasio je.
Njegov govor je, kako kaže, pokušao da sintetiše sve ono što smatra važnim a tiče se ambijenta koji nameće kulturna politika.
“Tu se sintetiše sve ono što se od bontona do Mikelanđela, od Mikelanđela do Dostojevskog, od Dostojevskog do uređenja bašte uvezuje u istu temu i ja sam to shvatio kao mogućnost da se govori o ambijentu kojeg nameće kulturna politika, odnosno vlast. Mislim da je kulturološki ruski nivo zapravo deo njihovog poretka i u tom poretku kulturna politika igra ogromnu ulogu. Ne znam grad u kome ni pod lupom ne može da se nađe ćik na ulici, kako to izvode – ne znam. A to je samo deo te iste kulturne politike koja se podrazumeva, ne samo u dubinama onoga gde dospeva Dostojevski, nego i u uličnoj komunikaciji, u poštovanju sabesednika, drugih ljudi, u nedovođenje u pitanje autoriteta koji su svako u svojoj oblasti u Rusiji značajni”, istakao je poznati reditelj.
Praveći poređenje sa našom kulturom, proslavljeni reditelj smatra da mi jesmo kulturni u onoj meri u kojoj nam to obezbeđuje “kružno kretanje u promenama svetskih politika”.
“Mi imamo individualne domete koji su ogromni, ali naši kulturni standardi prvo nisu uspostavljeni, a takođe su, posle pada Miloševića, manje više devastirani. Oni su uvedeni u jednu fazu koja prividom stvara da smo kultura, a u suštini mi smo deo jednog šireg rijalitija koji ovde postoji i koji je zapravo zamenio ideju da se – ako je književnost – stvori kulturni ambijent za književnost, ako je film – da se stvori kulturni ambijent za film. Mi smo umesto toga stvarali tržišta različitog”, naglasio je Kusturica.
O tome kako izgleda biti Srbin u Moskvi odgovara kratko i uz osmeh:
“Biti Srbin u Moskvi znači čašćenje koje teško u Srbiji možete da dostignete”.
Potrebne su male količine hranljivih materija da biste telo održali u vrhunskom stanju i pomogli mu da se bori protiv bolesti i umora. Ali, pitanje je – da li ih unosite dovoljno?
Onaj stalni umor koji svakodnevno pritiska postao je uobičajen deo savremenog života pa mnogi u borbi protiv njega koriste suplemente i kvalitetu ishranu. Mnogi se trude da unesu dovoljno proteina i zdravih ugljenih hidrata i masti, makronutrijenata koji nam svima daju energiju. Ali ono što često nedostaje, jesu sićušne energetske jedinice našeg tela, mikronutrijenti, koji imaju podjednako važnu ulogu.
Mikronutrijenti (vitamini i minerali) su potrebni u malim količinama i ključni su za zdravlje i dobro stanje organizma. Njihov nedostatak ne samo da može uticati na svakodnevno funkcionisanje, već može i oslabiti sposobnost tela da se bori protiv bolesti i ostaviti vas iscrpljenima.
U idealnom slučaju, izbalansirana ishrana bi trebalo da obezbedi sve mikronutrijente koji su vam potrebni, ali u stvarnosti nije uvek lako pripremiti tri zdrava, potpuna obroka dnevno koji zadovoljavaju sve nutritivne potrebe. Ako iz ishrane izbacujete neke grupe namirnica ili imate neko zdravstveno stanje, možda vam nedostaju važni vitamini i minerali, što vas može učiniti još umornijim i iscrpljenijim, piše Telegraph.
Koji su, to onda, najvažniji mikronutrijenti koje treba uključiti u ishranu kako bi ublažili umor i osnažili organizam?
Nedostatak vitamina D može izazvati bolove u mišićima, slabiji imunitet, umor, gubitak kose i sporije zarastanje rana, a nivo se lako proverava testom krvi. Ovaj vitamin reguliše količinu kalcijuma i fosfata u organizmu i neophodan je za jake kosti, zube i mišiće. Njegov nedostatak može dovesti do rahitisa kod dece i “omekšavanja” kostiju kod odraslih, a povezuje se i sa većim rizikom od srčane slabosti, dijabetesa tipa 2, depresije i poremećaja sna. Vitamin D se nalazi u masnoj ribi, crvenom mesu, žumancu.
Manjak gvožđa i bakra takođe može dovesti do hroničnog umora i slabosti. Rani znaci manjka gvožđa su kratak dah pri naporu i iscrpljenost, dok se nedostatak bakra, iako redak, može ispoljiti kroz bledilo, gubitak pigmenta u kosi i smanjen imunitet. Gvožđe je ključno za stvaranje crvenih krvnih zrnaca i snažan imunitet, a bakar pomaže u stvaranju i crvenih i belih krvnih zrnaca i u održavanju zdravlja mozga. Nalazi u zelenom lisnatom povrću, jajima, mahunarkama, žitaricama i crvenom mesu, dok su bakrom bogati orašasti plodovi, semenke, cela zrna i pečurke.
Magnezijum je mineral koji učestvuje u više od 300 telesnih procesa – od proizvodnje energije, preko kontrole rada mišića i nerva, krvnog pritiska i nivoa šećera, do jačanja kostiju i pravilnog srčanog ritma. Nedostatak je prilično čest i može izazvati grčeve u mišićima, promene raspoloženja, visok pritisak i nesanicu. Najbolji prirodni izvori su sojini proizvodi, mahunarke, orašasti plodovi, semenke i cela zrna.
Vitamini A i C su ključni za zdravlje kože, vida i imuniteta. Nedostatak vitamina A dovodi do suve kože i slabog vida (posebno noću), dok manjak vitamina C slabi imunitet i čini vas podložnijima infekcijama. Izvori vitamina A su sir, jaja, masna riba, mleko, jogurt i džigerica, a iz biljaka se dobija preko beta-karotena (šargarepa, biber, slatki krompir, mango). Vitamin C se nalazi u voću i povrću, uključujući krompir; kao vodorastvorljiv vitamin, ne skladišti se u telu i potrebno ga je svakodnevno unositi.
Kalcijum je jedan od ključnih minerala za zdravlje kostiju i zuba. Za pravilnu apsorpciju kalcijuma potreban je vitamin D – “kalcijum su opeke, a vitamin D je malter”, slikovito pojašnjavaju stručnjaci. Kalcijum se nalazi u mleku i mlečnim proizvodima, obogaćenim biljnim mlekima, hlebu od obogaćenog brašna, zelenom lisnatom povrću i ribama sa jestivim kostima (sardine). Osobama koje ne unose mlečne proizvode preporučuje se suplementacija.
Takođe, ne treba zanemariti cink i selen, savetuju stručnjaci koji se nalaze crvenom mesu, piletini, morskim plodovima, jajima, žitaricama, mahunarkama i orašastim plodovima – selen posebno u brazilskom orahu.
Iako možda postoje predrasude kada su u pitanju žene piloti i njihove sposobnosti, nova istraživanja pokazuju suprotno – žene često bolje upravljaju stresnim situacijama od svojih muških kolega.
Još od kada je Rejmond de Laroš 1910. godine postala prva žena koja je stekla pilotsku dozvolu, žene ostavljaju dubok trag u istoriji vazduhoplovstva. Ipak, danas manje od 10 odsto pilota čine žene prema podacima Pilot Instituta. Nedavno istraživanje koje je istaklo prednosti žena u avijaciji moglo bi, međutim, da donese promene.
Žene piloti su bolje u “održavanju kontrole i donošenju odluka u stresnim situacijama tokom leta”, kaže istraživanje. Pokazalo se da imaju “posebne prednosti” u odnosu na muškarce – stabilnije prilaze sletanju, brže reaguju u vanrednim situacijama i pokazuju veću svest o okolini tokom leta.
“Naša studija pokazuje da žene mogu biti bolje u održavanju kontrole i donošenju odluka u stresnim scenarijima leta”, kažu autori studije.
Ovo istraživanje, sprovedeno na dvadeset pilota u simulatoru leta, ukazalo je da žene ne moraju nužno biti bezbednije u kabini, ali da su bolje pripremljene za izuzetno stresne situacije.
Različiti odgovori na stres
Muškarci i žene različito reaguju na stres zbog psiholoških i kognitivnih razlika. Neki radovi ukazuju da žene pod stresom mogu zadržati, pa čak i poboljšati određene mentalne funkcije, dok muškarci u takvim uslovima često beleže slabije rezultate u istim oblastima.
Osobine ličnosti i iskustvo takođe igraju važnu ulogu. Donošenje odluka pod pritiskom zavisi od emocionalne kontrole, kognitivne fleksibilnosti, radne memorije i otpornosti na stres. Akutni stres može suziti pažnju i podstaći oslanjanje na navike i automatizovane reakcije, ponekad na račun analitičkog razmišljanja.
Savesnost, neuroticizam ili otvorenost, utiču na to kako ljudi obrađuju informacije i donose odluke pod stresom. Neki se u kriznim situacijama blokiraju, neki reaguju prebrzo, dok drugi ostaju mirni i zadržavaju emocionalnu stabilnost. Ove razlike zavise od ličnosti i stepena naviknutosti na stresne situacije, piše Hafpost.
Žene možda bolje obavljaju više stvari istovremeno
Iako je teško svesti sve razlike u reagovanju na pol, postoje određene prednosti koje žene mogu imati u zahtevnim uslovima kao što je letenje.
Više istraživanja ukazuje da žene mogu biti bolje u multitaskingu, odnosno u sposobnosti da brzo prelaze sa jednog zadatka na drugi, ne gubeći iz vida priorite. Ujedno, često imaju izraženiju sposobnost da uoče, razumeju i predvide šta se dešava u dinamičnom okruženju.
U avijaciji su ove sposobnosti presudne. Piloti moraju istovremeno pratiti brojne parametre, reagovati na promene i održavati smirenost. Kombinacija fokusiranosti, kontrole emocija i sposobnosti da se više stvari drži na umu istovremeno može doprineti boljim rezultatima pod pritiskom i to je oblast u kojoj žene imaju prednost.
Evropska kuća fudbala (UEFA) saopštila je da su pristigla prva pisma o namerama vezana za domaćinstva finala evropskih kupova 2028. i 2029. godine.
Ono što je za nas najinteresantnije, kandidat za finale Lige Evrope 2028. je Nacionalni stadion u Surčinu, čija izgradnja bi, prema poslednjim najavama iz državnog vrha, trebalo da bude završena u prvoj polovni 2027. godine.
Konkurenti su: Park prinčeva u Parizu ili stadion Liona (u završnom krugu naći će se samo jedan), stadion Juventusa u Torinu i Nacionalna arena u Bukureštu. Zanimljivo da je predsednik Republike Srbije – Aleksandar Vučić, još polovinom protekle godine izjavio kako će finale LE 2028. biti organizovano u Beogradu, na tom novoizgrađenom objektu. “Finale Lige Evrope 2028. igra se kod nas, na Nacionalnom stadionu. Daćemo da narod smisli ime, mislio sam da se zove Srbija, ali neka ljudi glasaju”, kazao je Vučić u maju 2024, a preneli mediji.
Svi pomenuti gradovi i stadioni žele domaćinstvo finala LE i 2029, osim Nacionalnog stadiona u Surčinu.
UEFA je uz obaveštenje čija su sve pisma pristigla navela da će primati kandidature sve do 10. juna 2026. U obaveštenju takođe stoje da ‘izjave o interesovanju u ovom času nisu obavezujuće’.
Za finale Lige šampiona 2028. do sada se prijavio samo Minhen (Alijanc arena), a za 2029. London (Vembli) i Barselona (Kamp Nou).
Na Miroslava Tanjgu danas bi bio ponosan i njegov najbolji prijatelj Siniša Mihajlović
Netfliksova prva autorska serija „Kuća od karata“, koja uživa ogromnu popularnost, najavila je primat nad kablovskom televizijom i prelazak korisnika na striming platforme. Ser Aleks Ferguson se oprostio od trenerske karijere, nakon osvojenog 13. naslova Premijer lige sa Crvenim đavolima. Novak Đoković je pobedom nad Davidom Gofanom krenuo u pohod na sedmu grend slem titulu, prvu na pariskoj šljaci Rolan Garosa (doći će tamo do pehara tek tri godine kasnije). Košarkaš Mege Nikola Jokić odlučio je da sledećeg leta izađe na NBA draft. Perspektivni trener Vladan Milojević izborio je sa ekipom Čukaričkog plasman u Superligu Srbije. Partizan je pobedom protiv Spartaka (5:0) potvrdio titulu šampiona države, a u derbiju kola fudbaleri Vojvodine su na Karađorđu savladali Crvenu zvezdu s rezultatom 3:0.
Dakle, svašta se promenilo tokom proteklih 12 i po godina, ali je sve to vreme važila jedna konstanta – Crvena zvezda nije gubila u Novom Sadu. Sve do sinoć! Konačno su Lale dočekale svojih pet (ili bolje rečeno 45) minuta i projektilom Milana Kolarevića u nadoknadi vremena upotpunile preokret nad Crvenom zvezdom pred svojim navijačima (3:2). Da bismo još bolje dočarali koliko je trajao ovaj post Novosađana, prisetimo se da je tog proleća 2013. godine selektor Orlova bio Siniša Mihajlović, a prvi pomoćnik njegov kum Miroslav Tanjga.
E sad, vratite se na trenutak kultno ostvarenje Srđana Dragojevića “Lepa sela lepo gore” i setite se one scene u kojoj kumovi Viljuška (Milorad Mandić) i Laza (Dragan Petrović) prave lascivnu opkladu povodom spoljašnjeg izgleda američke novinarke, koja je zatočena sa njima u tunelu. Sada zamislite tu scenu takođe sa kumovima – bivšim saigračima, cimerima, Miroslavom iSinišom, kako razgovaraju o Zvezdinoj nepobedivoj seriji u Novom Sadu i o tome koliko je dugo Vojvodina čekala da slavi u ovom derbiju pred svojim navijačima. Dovoljno smo dobro upoznali Mihin temperament da možemo da zaključimo da bi replika na Tanjginu konstataciju o dužini Vošinog posta ne bi mnogo razlikovala od one iz „Lepih sela“: „Mnogo je, kume!“
Za mesec i po dana biće trogodišnjica smrti legendarnog srpskog fudbalera i trenera. Možda sebi dajemo previše za pravo kada verujemo da se sinoć, negde na nebesima, i Siniši nasmejao brk dok je gledao pravi derbi meč svoja dva voljena kluba. Bio bi ponosan i na svog kuma, i na kumića, na hrabrosti Vojvodine i prikazanoj borbi, kao što su, verujemo, očarani svi istinski ljubitelji fudbala u Srbiji, koji su sinoć gledali momke lavljeg srca, kako u crveno-beloj garnituri za nešto više od 45 minuta prelaze put od pokojnika do pukovnika.
Znamo, znamo – tek je oktobar i u pitanju je samo jedan meč, ali malo je ovakvih priča u našem fudbalu (pa i sportu uopšte) da ih ne bismo (pre)romantizovali. Zaslužili su to fudbaleri Vojvodine nakon sinoćne borbe, a bogami zaslužio je i Miroslav Tanjga.
Toliko puta osporavan – prvo tokom igračke karijere, potom i trenerske. Često označavan da se „šlepa“ uz kuma, kao fudbaler u Crvenoj zvezdi, a zatim i kao pomoćnik u Torinu, Bolonji, reprezentaciji… Kada je pre osam meseci preuzeo kormilo Vojvodine, javnost je bez pardona izrazila sumnje u 60-godišnjeg debitanta na klupi jednog superligaša. Legitimno, kao i većina kritika koje su bile upućene na račun Vošinog šefa struke u dosadašnjem toku mandata. Jer, Tanjga je imao i dobre i loše momente u ovih osam meseci, pa i u jučerašnjem derbiju. Ali, isto tako, za drugo poluvreme protiv Crvene zvezde sinoć, odnosno način na koji je uspeo da motiviše svoje fudbalere da kao pitbulovi grizu po izlasku iz svlačionice i pored dva gola zaostatka – zaslužuje dubok naklon. Uspeli su Tanjga i njegovi izabranici nezamislivo – da „okrenu“ Crvenu zvezdu na Karađorđu. Od ekipe koju je pratila mantra da se isuviše lako predaje, iskusni sportski radnik napravio je kolektiv koji nikada ne odustaje!
Ova pobeda može i mora da bude veliki podstrek za Vojvodinu, kako u nastavku prvenstva, tako i u daljoj budućnosti, jer je njome prevaziđena mentalna barijera koja je dugo morila Vojvodinaše. Hteli oni to da priznaju ili ne, bilo da se pomene period od devet i po godina bez trijumfa nad Zvezdom uopšte, ili ovaj još duži niz bez pobede u Novom Sadu – svaki put bi im knedla zastala u grlu, dok bi se njihovim miljenicima na terenu noge vezale u čvor. Tome smo, na kraju krajeva, prisustvovali i u prvom delu sinoćnje utakmice.
Onaj koji je uspeo da odgonetne ovaj sindrom Crvene zvezde je Miroslav Tanjga i zbog toga, kako god se završila njegova epizoda u Voši, ostaće upisano da je pod njegovom palicom prekinut decenijski post na Karađorđu i da je 30. oktobra 2025. okrenut novi list u istoriji Stare dame.
Upisali su crveno-beli šesti uzastopni trijumf u Evroligi, igraju savršeno pod vođstvom iskusnog stručnjaka, a idealnih mesec dana mogu se krunisati rekordom po broju uzastopnih pobeda u elitnom klupskom takmičenju
Bila je Crvena zvezda mentalno potpuno razbucana početkom oktobra meseca, posle poraza od Zadra. Jasno je bilo da su Janisu Sferopulosu dani na Malom Kalemegdanu odbrojani i da se spremaju promene.
Izbor je pao na klupsku legendu Sašu Obradovića koji se vratio na klupu Crvene zvezde sa namerom da završio ono što je započeo pre pet godina i deluje da crveno-bela lađa plovi u dobrom smeru. Serija pobeda nastavljena je sinoć. Nadigrala je Zvezda Makabi u tesnoj i neizvesnoj završnici i tako stigla do šestog uzastopnog trijumfa u Evroligi. Može se reći da Obradović doslovno proživljava medeni mesec na klupi voljenog tima, kao i to da se već sada nalazi na pragu toga da se upiše u istorijske almanahe aktuelnog osvajača Kupa Radivoja Koraća ako govorimo o trenerskoj pozici jer je igrački svakako već među legendama.
Naime, pobedom nad Ponosom Izraela Zvezda je izjednačila evroligaški rekord po broju uzastopnih pobeda koji je postavljen u sezoni 2022/23 pod komandom Duška Ivanovića. Imaće priliku Obradović da se etablira kao trener crveno-belih sa najviše uzastopnih pobeda u elitnom takmičenju 5. novembra, kada je na programu meč protiv Panatinaiosa. Nema sumnje da bi eventualni trijumf nad atinskim velikanom bio vrhunac Obradovićevog medenog meseca jer bi, ukoliko se određeni rezultati poklope, Zvezda mogla devetu rundu da dočeka na samom vrhu Evrolige.
Istakli su igrači crveno-belih da ne razmišljaju o rekordu, već da idu korak po korak, utakmicu po utakmicu i može se reći da je mentalna snaga jedna od najznačajnijih karakteristika koje je iskusni stručnjak usadio u ekipu. Primer za to je upravo utakmica protiv Makabija. Zvezda je vodila gotovo tokom cele utakmice, a onda bespotrebno ušla u paniku. Ponos Izraela je preuzeo prednost i delovalo je da su crveno-beli potpuno psihički pali, prepustivši momentum i vođstvo rivalu. Međutim, tada je Zvezda pokazala da nije ekipa sa otvaranja sezone koja će da spusti glavu u kriznim momentima. Naprotiv, odigrali su crveno-beli maestralnu završnicu, pokazali ratnički karakter, koji je postao zaštitni znak od dolaska Obradovića i na kraju trijumfovali.
Na sve to, Obradovićev trenerski pečat udaren je u samom temelju ove ekipe. Zna se tačno ko šta radi, za šta je svako od igrača sposoban i koji su mu primarni i sekundarni zadaci. Bio je Kodi Miler Mekintajer kod Janisa Sferopulosa momak koji oscilira sa tek povremenim izlascima iz ustaljenih šablona.
Šef struke tima s Malog Kalemegdana je za nepunih mesec dana uspeo da bugarskog reprezentativca transformišu u mašinu koja jede parket. Kruna kratkotrajnog, ali efikasnog rada između iskusnog stručnjaka i eksplozivnog beka je partija protiv Makabija. Odigrao ju je Miler Mekintajer kao u transu i meč završio sa dabl-dabl učinkom od 23 poena i 12 asistencija. Bio je Kodi general na parketu, a koliko se oseća komotno pokazuje situacija kada je u momentima kada se rešavalo pitanje pobednika bacio alej-ap za Ebuku Izundua koji je ovaj prikucao. Bio je organizator igre Beograđana hladan kao led u tek sipanom viskiju, dok je Obradović znao to da proslavi na kraj klupe, što pokazuje koliko proživljava svaki momenat na klupi voljenog mu tima.
Nije Kodi jedini kojem je nekadašnji trener Monaka uspeo da pronađe žicu u ovom medenom mesecu. Videlo se sinoć kako je maestralno iskoristio Ebuku Izundua koji je bio igrač odluke. Krizni momenti krajem trećeg i početkom četvrtog kvartala prevaziđeni su upravo zahvaljujući nigerijskom centru. Osetio je Obradović kada treba da se “kladi” na Izundua, a ovaj mu je nebeskim letovima doneo džek-pot.
O Čimi Monekeu i Donatasu Motiejunasu je dosta toga rečeno. Prvog je iskusni stručnjak iskristalisao u vođu tima, što se od njega očekivalo, pustio ga da se u potpunosti poveže s navijačima i postane energetska bomba koja kada eksplodira baci celu Beogradsku arenu u trans. Drugog je Obradović znao u “dušu” jer su uspešno sarađivali u Kneževini. Litvanac mu je mnogostruko vratio za ukazano poverenje i postao neko bez kojeg se unutrašnja igra crveno-belih teško može zamisliti.
Obradović je uspostavio hijerarhiju, sistem i čini se atmosferu koja je familijarna, harmonična i ključna za činjenicu što Zvezda u ovom trenutku deluje kao jedan od najboljih timova na Starom kontinentu. Medeni mesec je kalendarski na izmaku, ali deluje da na terenu i te kako ima kapaciteta da se on dodatno produži. Esnaf može njegov kratkotrajni boravak na klupi crveno-belih da izučava kao masterklas trenerskog posla, protkan čistom emocijom.
EXIT, jedan od vodećih svetskih muzičkih festivala, ulazi u novo poglavlje svoje istorije. Nakon što je najavljeno da se naredne godine neće održati na Petrovaradinskoj tvrđavi, EXIT kreće na svetsku turneju koja će prepoznatljivu festivalsku energiju dovesti na uzbudljive lokacije širom sveta, od najlepših mediteranskih obala do magičnih Velikih piramida u Gizi i egzotične Indije.
Povodom objave Exitove Svetske turneje, osnivač i direktor festivala Dušan Kovačević izjavio je:
„Posle 25 godina na Petrovaradinskoj tvrđavi, EXIT kreće u globalnu ekspanziju. Kroz nove festivale povezaćemo kontinente i preneti Exitov duh slobode gde god da idemo. Za nas je muzika oduvek bila više od zabave; ona je snažna sila koja povezuje ljude i gradi mostove između naroda i kultura. Naša misija je da probudimo nove generacije da veruju da je bolji svet moguć, i da on počinje od svih nas.”
Objava prvih destinacija dogodila se 50 metara iznad Amsterdama, na tradicionalnoj Exitovoj žurci tokom Amsterdam Dance Eventa, na spektakularnoj lokaciji Crane Faralda, jednoj od najuzbudljivijih party tačaka u Evropi.
Prva stanica Exitove turneje biće Istra, gde će u jadranskom biseru Stella Maris lagune u Umagubiti održanSea Star festival. Tokom godina, ovaj festival ugostio je velike svetske zvezde kao što su The Prodigy, Wu-Tang Clan, Paul Kalkbrenner, Fatboy Slim, Amelie Lens i Nina Kraviz, dok je za iduću godinu najavljeno do sad najjače izdanje.
Jun mesec započinje festivalom u Makedoniji, dok avgust donosi festivalsku avanturu na više atraktivnih lokacija na Malti, u saradnji sa G7 Events, jednim od vodećih lokalnih promotera na ostrvu.
Oktobar vodi Exitov tim u Egipat, gde će se savremeni ritmovi susresti sa večnim nasleđem Velikih Piramida u Gizi. Partner na ovom projektu je Venture Lifestyle, kompanija koja važi za vodećeg promotera u Egiptu, a koja je do sada ispred piramida i na drugim ekskluzivnim lokacijama u zemlji organizovala nastupe velikana kao što su Solomun, Peggy Gou, Carl Cox, Anyma i mnogi drugi.
Novembar donosi dve metropole, koje nose reputaciju gradova u kojima nema spavanja, a to su Mumbaj i Beograd. Ovo će biti prvi put da EXIT realizuje događaj u Indiji i to u gradu koji je poznat kao poslovni centar zemlje, ali i kao prestonica Bolivuda i industrije zabave u drugoj najmnogoljudnijoj državi na svetu.
Za publiku u Srbiji EXIT je pripremio nešto posebno, gde će među rejverima omiljeni No Sleep festival, nosilac nagrade za „Najbolji novi evropski festival”, prerasti u jedan od najvećih rejvova na kontinentu. Na dobro poznatim party maratonima u Beogradu do sada su nastupali Amelie Lens, Nina Kraviz, Indira Paganotto, Bicep, Lee Burridge, I Hate Models, Artbat i brojni drugi.
Više informacija o svakoj od destinacija, kao i o ostatku programa Exitove Svetske turneje 2026, biće objavljeno u narednim nedeljama.
_436x620 "(Taнјуг / Раде Прелић )")
