Halifax i Nova Škotska se spremaju za nalet uragana Teddy
HALIFAX – Atlantska obala Nove Škotske, uključujući područje Halifaxa, sada je pod olujnim udarom i upozorenjima na jak vetar dok se regija sprema za uragan Teddy.
Pooštravaju se mere zaštite i u Quebec-u, očekuje se drugi talas KOVID-a
Stanovnici Montreala i grada Quebeca pozivaju se da smanje svoje društvene aktivnosti na minimum i suoče se sa mnoštvom novih ograničenja, dok provincijska vlada pokušava zaustaviti nagli porast slučajeva COVID-19.
Dva najveća grada Quebeca i delovi regije Chaudière-Appalaches, koja se nalazi južno od grada Quebeca, biće pod “umerenom uzbunom” sa početkom u ponoć.
To je narančasti ili drugi najviši nivo upozorenja u regionalnom sistemu za kategorizaciju opasnosti koju predstavlja novi koronavirus.
Quebec je u nedelju prijavio 462 nova slučaja COVID-19 i u subotu 427 novih slučajeva. Pokrajina nije zabeležila sličan dnevni porast od kraja maja.
Na konferenciji za novinare u nedelju popodne ministar zdravlja Christian Dubé najavio je nekoliko novih pravila za stanovnike narančastih zona. Oni uključuju:
Maksimalan broj ljudi dozvoljenih na privatnom okupljanju smanjen je sa 10 na šest. Ako je okupljanje ograničeno na članove dve različite porodice, tada može premašiti maksimum od šest osoba.
Barovi i restorani prestaće posluživati alkohol u 23 sata, i zatvoraće se u ponoć. Za stolom će biti dozvoljeno najviše šest osoba.
Maksimalno 25 ljudi moći će prisustvovati u događajima poput venčanja, roštiljanja ili verskih službi. U dvoranama koje uključuju sedenje i malo razgovora, kao što su bioskopi ili koncertne dvorane, trenutno ograničenje za 250 osoba ostaje na snazi.
U zelenim i žutim zonama širom Quebeca, sada je maksimalan broj ljudi koji mogu prisustvovati skupu u crkvi ili iznajmljenoj dvorani ili festivalu.
Takođe je objavljeno da su regije Lanaudière i Laurentides obeležene sa zelene na žutu.
Najavljujući nove mere, Dubé je rekao da je Vlada zabrinuta sa sve većim brojem slučajeva i pritiskom koji se vrši na zdravstveni sistem.
Obraćajući se stanovnicima narančaste zone, rekao je: “Tražim od vas da svedete svoje kontakte na minimum.”
Dubé je rekao da će se situacija poboljšati ako ljudi koji žive u narančastim zonama poštuju nova ograničenja i izbegavaju kontakt sa drugima što je više moguće u narednih nekoliko sedmica.
Zamolio je stanovnike ovih zona da ograniče večere sa prijateljima i porodicom, kao i svako nepotrebno putovanje unutar provincije.
Takođe je zatražio da se ljudi koji žive u narančastim zonama uzdrže od testiranja iz predostrožnosti. Rekao je da priliv ljudi koji se testiraju bez simptoma ili su imali kontakt sa zaraženim uzrokuje kašnjenja u centrima za testiranje.
Mere takođe stavljaju nova ograničenja na to ko može posetiti domove za dugotrajnu negu, gde se dogodila velika većina smrtnih slučajeva.
Direktor javnog zdravstva dr. Horacio Arruda dodao je da ova promena neće uticati na škole.
-“Situacija je vrlo zabrinjavajuća, ali nismo izgubili kontrolu”, rekao je. “Mi zajedno možemo menjati stvari, a moć je u vašim rukama.”
Christopher Labos, kardiolog i epidemiolog iz Montreala, rekao je da su nove mere usmerene na vrste aktivnosti koje javni zdravstveni službenici smatraju odgovornim za nedavni porast infekcija: velika okupljanja u domovima i barovima.
“Kad god se okuplja veliki broj ljudi, posebno u situacijama kada ljudi uglavnom ne nose maske i ne praktikuju socijalno distanciranje, to su situacije u kojima se virus može brzo širiti”, rekao je Labos.
“Pravi cilj je pokušati ograničiti te vrste događaja, koji se često nazivaju događajima super širenja.”
SERBIANNEWS.CA
Obeležena godišnica bitke ne Mačkovom kamenu: Vodila ih je ljubav prema čoveku
Litugrijom u Spomen-hramu Svetog despota Stefana i parastosom ispred Spomen-kosturnice, obeležena je danas 106. godišnjica od bitke na Mačkom kamenu, koja se računa za jednu od nakrvavijih bitaka srpske i austrougarske vojske u Prvom svetskom ratu.
„Ljubav Božija prema ;čoveku, ljubav čoveka prema Bogu, bližnjima i svojoj otadžbini vodila je srpske vojnike i oficire na planinskom vencu desetinu kilometara desno i levo od Mačkovog kamena do pobede i povlačenja desetkovane neprijateljske vojne formacije preko Drine”, rekao je prota Stojadin Pavlović, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije, inicijator gradnje hrama u kojem je služio liturgiju sa sveštenicima iz Loznice, Rađevine i Azbukovice.
On je naveo i da su hram, koji je i osvećen tačno pre dve godine, podigli oni koji znaju šta je „bogoljublje i čovekoljublje”, na stogodišnjicu Velikog rata u „blagodarnosti slavnim ratnicima”. Uz crkvene su održane i svečanosti u organizaciji lokanih samouprava Ljubovije i Krupnja. Njihovi čelnici položili su vence na Spomen-kosturnicu, kao i predstavnici mnogih društvenih organizacija, među kojima i predsednik Pokreta Oslobođenje Mlađan Đorđević, prenosi Beta.
Filharmonija poručuje – Muzika svuda
Beogradska filharmonija je priredila iznenadni koncert u Knez Mihajlovoj ulici u Beogradu povodom početka svoje koncertne sezone.
Nakon što je veče ranije muziku Mocarta slušala publika u ograničenom broju u sali Filharmonije, sada je orkestar pod upravom Gabrijela Felca izveo na ulici, na oduševljenje prolaznika.
„Ovim nastupom otkrivamo poruku nove sezone, a to je „Muzika svuda”! Beogradska filharmonija se neće slušati samo u koncertnoj dvorani, vodite računa kada budete ulazili u liftove, možda ćemo biti i tamo”, rekao je direktor Ivan Tasovac.
Novi kompleks autobuske i železničke stanice: U planu 65 perona, 200 parking mesta, supermaketi
Nova autobuska stanica koja će se nalaziti na Novom Beogradu imaće 65 perona, a kompleks železničke stanice imaće ukupno sedam koloseka.
Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove oglasio je rani javni uvid Nacrta izmena i dopuna plana detaljne regulacije kompleksa autobuske i železničke stanice u Bloku 42 na Novom Beogradu.
Prema Nacrtu, autobuska stanica će se prostirati na površini od 9,2 hektara, a deo kompleksa železničke stanice trebalo bi da zauzme površinu od 3,5 hektara.
Mreža saobraćajnica sa aneksom autobuske stanice obuhvatiće oko 9,5 hektara.
Autobuska stanica, kako piše u Nacrtu, imaće 44 polazna perona, 12 dolaznih, a 9 dolazno/polaznih za turističke linije, odnosno ukupno 65 perona u okviru građevinskog kompleksa autobuske stanice.
U planu je i 30 parking mesta za duže zadržavanje autobusa u neposrednoj blizini.
Cilj je i da ceo kompleks ima prateće sadržaje za korisnike autobuske stanice čime bi se pružio viši kvalitet usluge.
U skladu sa tim predviđa se i prateći poslovni prostor, supermarket sa garažom i parking prostorom, a dozvoljena je i izgradnja stanice za snabdevanje gorivom.
Kako piše u nacrtu, stanični trg planiran je ka Ulici Antifašističke borbe.
Na staničnom trgu treba obezbediti nesmetane pešačke pristupe do stajališta javnog prevoza, kolski pristup zgradi stanice za korisnike stanice i taksi vozila, taksi stanicu za minimalno 20 vozila, parking za kratko zadržavanje putničkih vozila sa minimalno 40 parking mreža, ulaz/izlaz u podzemnu garažu, zelene i slobodne površine.
Stanični objekat planiran je na prostoru između staničnog trga i peronskog prostora.
U planu je i javna garaža sa 200 parking mesta koju treba projektovati sa ulazom i izlazom iz Ulice Đorđa Stanojevića.
U okviru objekta železničke stanice treba da se obezbedi peronski prostor za 5 postojećih i 2 planirana koloseka. Objekat železničke stanice je planiran ispod, do i iznad konstrukcije železničke pruge, ka ulicama Nova 1 i Antifašističke borbe.
Granicom Plana obuhvaćen je deo teritorije Gradske opštine Novi Beograd, između ulica: Jurija Gagarina, Marka Hristića, Đorđa Stanojevića, planirane Nova-1 i Antifašističke borbe.
Površina obuhvaćena Planom iznosi oko 22.2 hektara.
Đoković u finalu mastersa u Rimu
Srpski teniser Novak Đoković plasirao se danas u finale mastersa u Rimu, pošto je pobedio 34. igrača sveta Norvežanina Kaspera Ruda posle dva seta, 7:5, 6:3.
Prvi teniser sveta pobedio je posle dva sata i 11 minuta.
Rud je bolje počeo meč, poveo je sa 3:1 i 5:3 ali je Đoković posle toga zaigrao bolje, vezao je četiri gema, od kojih je napravio brejk u 10. gemu i poveo je u meču.
U drugom setu obojica su osvajali gemove na svoje servise, ali je Đoković uspeo da oduzme servis Rudu u šestom gemu i poveo je sa 4:2, a ubrzo posle gema na svoj servis i sa 5:2. U osmom gemu na servis Norvežanina, Đoković nije iskoristio dve meč lopte, pa je Rud smanjio na dva gema zaostatka, javlja Beta.
Đoković je poslednji gem osvojio bez izgubljenog poena i 10. put se plasirao u finale mastersa u Rimu.
Đokovićev protivnik u sutrašnjem finalu biće bolji iz duela Kanađanina Denisa Šapovalova i Argentinca Dijega Švarcmana.
Zlatna medalja olimpijske nade Branka Lagundžića
Mladi kajakaš Srbije Branko Lagundžić osvojio je zlatnu medalju u jednosedu na 500 metara na takmičenju Olimpijskih nada koje se održava u Segedinu.
Naš junior Branko Lagundžić do najvišeg mesta na pobedničkom postolju stigao je ubedljivom vožnjom od samog starta i kroz cilj je prošao u vremenu 1:39.97.
Sa skoro celom dužinom čamca zaostatka drugo mesto zauzeo je Aron Levente Miko iz Mađarske (1:40.99). Bronzanom medaljom okitio se Čeh Patrik Podraski (1:42.09).
„Trka je bila veoma uzbudljiva. Od samog starta sam krenuo veoma jako i tako sam i završio u finišu. Bio sam veoma srećan kad sam video da sam pobedio jer juče na hiljadarki zbog vetra nisam uspeo da se domognem pobedničkog postolja. Olimpijske nade kao jedino takmičenje ove godine u juniorskoj konkurenciji i meni je bilo veoma važno da osvojim medalju.” rekao je Branko posle dodele medalja.
U konkurenciji juniorki u A finalu nastupile su dve naše predstavnice. Anja Damjanov je stazu izveslala za 1:59.63, što joj je donelo 6. mesto, dok je Olivera Mihajlović finale završila na 9. poziciji u vremenu 2:01.50.
Zlato i srebro osvojile su domaće takmičarke, Ester Rendeši (1:51.87) i Emeše Kohalmi (1:52.51), dok se bronzom okitila Čehinja Adela Hazova (1:55.93).
Poslednjeg dana takmičenja na ovogodišnjoj regati Olimpijskih nada veslaće se trke na najkraćoj deonici. U kvalifikacijama u jednosedima na 200 metara takmičiće se četvoro srpskih predstavnika.
Pre nekoliko dana, na Krfu je preminuo veliki grčki dramski pisac, reditelj, scenarista i kritičar Kostas Asimakopulos
Pre nekoliko dana, na Krfu je preminuo veliki grčki dramski pisac, reditelj, scenarista i kritičar Kostas Asimakopulos. Pojedina dela posvetio je Srbima u Velikom ratu. Predsednik Udruženja Srba na Krfu Željko Popović govori za RTS kako Milutin Bojić menja život grčkog pisca.
Kostas Asimakopulos, nagrađivani umetnik, nekada česti gost Beograda i veliki prijatelj Srba, jedan je od pionira uspostaljanja veze između srpske i grčke književnosti.
RTS: Razgovor Nemanje Milutinovića sa Željkom Popovićem
Ogromna je zaostavština Kostasa Asimakopulosa, napisao je mnogo knjiga, scenarija, a pojedina dela posvetio je Srbima u Velikom ratu.
Izuzetan primer je njegov roman “Ljubav na Krfu”, koji se smatra klasikom grčke književnosti.
Željko Popović, predsednik Udruženja Srba na Krfu rekao je za RTS da je taj roman Asimakopulos napisao pre 40 godina.
Istakao je da Milutin Bojić menja život grčkog pisca, on spoznaje srpski narod, odatle crpi tu energiju i ljubav – istrgao je komad istorije iz Prvog svetskog rata i pretočio u roman.
Prema njegovim rečima, roman je isključivo zasnovan na istorijskim činjenicama.
Veliki pisac je tokom NATO bombardovanja bio u Srbiji kako bi bio uz prijateljski srpski narod – želeo je da bude deo stradanja srpskog naroda.
“Zadnjih godinu i po dana često sam se čuo sa njim. Zahvalio sam mu se za sve što je uradio za srpski naord. Rekao mi je da nije mogao da gleda bombardovanje preko TV-a i da je otišao u Gornji Milanovac gde je bio sa svojim prijateljima sve vreme bombardovanja”, ispričao je Popović.
Odgovarajući na pitanje kako se oseća “nad tom svetom vodom”, Popović kaže da je Milutin Bojić upalio sveću na dnu mora i da osećaj blizine svete vode utiče na sve koji žive i borave na Krfu.
“Okrenemo se prema Vidu da vidimo da li smo dovoljni uradili za naše ostrvo”, ukazao je Popović.
Podvlači da je roman posvećen sudbini jednog naroda vrednog poštovanja.
“Mi ovde u na Krfu u Grčkoj i u Srbiji treba da budemo vredni tog poštvanja, moramo poštovati njih, moramo poštovati sebe da bi nas poštovali drugi”, zaključio je Željko Popović.
Ekonomski sudar SAD i Kine u Srbiji
Nemamo šta da izgubimo u geopolitičkoj borbi koja podrazumeva ekonomska ulaganja, možemo samo da profitiramo prihvatajući investicije iz Rusije, Kine, SAD, Nemačke i Francuske.
Dolaskom Američke razvojne finansijske korporacije (DFC) u Beograd, naša zemlja definitivno postaje ekonomski poligon za dokazivanje uticaja najvećih svetskih sila. Na balkanskoj raskrsnici, po ko zna koji put, ukrštaju se interesi Istoka i Zapada. Ipak, sagovornici „Politike” slažu se da ovog puta nemamo šta da izgubimo u ovoj vrsti geopolitičke borbe, koja podrazumeva ekonomska ulaganja. Možemo samo da profitiramo, i to prihvatajući ulaganja bez obzira na to da li dolaze iz Rusije ili Kine, ili iz SAD, Italije, Nemačke ili Francuske.
Prošle godine strane investicije u Srbiji iznosile su rekordnih 3,58 milijardi evra, a u prvih šest meseci ove godine stranci su u našu zemlju uložili 1,46 milijardi evra. Prema podacima Razvojne agencije Srbije, kada se gleda broj stranih ulaganja, na prvom mestu nalazi se Italija, koja istovremeno ulaže i najviše novca. Slede SAD, Francuska, Austrija…
Stručnjaci se slažu da odluka da se kancelarija DFC-a za Balkan otvori upravo u Beogradu pokazuje odlučnost SAD da pojača veze s regionom, ali i da se stvore mogućnosti za ulaganja američkih kompanija. Ipak, na prvom mestu je suprotstavljanje džinovskom rastu Kine. Direktor Centra za društvenu stabilnost Ognjen Karanović kaže za „Politiku” da je poznato da je jedan od ciljeva dolaska DFC-a u Beograd usporavanje rasta kineskih investicija, ali dodaje da su čak i sami Amerikanci svesni da taj rast ne mogu da zaustave.
Slobodan Zečević, sa Instituta za evropske studije, dodaje da SAD pokušavaju sa evropskog tla da istisnu sve ozbiljnije igrače, kako kineske, tako i ruske. „Ipak, nama ulaganja odgovaraju, bez obzira na to od koga dolaze. Nemamo razlog da odbijamo zapadne investicije. EU je te investicije najavljivala kroz Berlinski proces, a Amerika kroz DFC”, dodaje naš sagovornik. Zečević smatra da se Srbija nije okrenula kineskim ulaganjima iz ideoloških razloga, već upravo zbog nedovoljno ulaganja sa Zapada, što se sada može ispraviti.
Inače, DFC je pravni naslednik moćnog OPIC-a, državne agencije SAD, koja postoji od 1971. godine. Agencija je formirana zbog podrške investicijama privatnog sektora SAD zemljama u razvoju. Ognjen Karanović podseća da DFC danas raspolaže ogromnim budžetom, što pokazuje koliko su ulaganja u razvoj trećeg sveta danas značajna za SAD. „Najvažnije je što su političke elite iz Vašingtona u potpunosti stale iza formiranja DFC-a”, dodaje on.
Naravno da, kako dodaje, američki investitori imaju nameru da zarade ulažući širom sveta, ali ipak će najveću korist od trasiranja američkog kapitala imati Srbija. Naš sagovornik kaže da se na ovom primeru jasno vidi koliko su ekonomski i politički interesi velikih sila isprepletani. „Iako je DFC agencija koja je formalnopravno u privatnom vlasništvu, ona radi direktno za državu. Svoju poslovnu politiku usklađuje sa geopolitičkim interesima Vašingtona”, kaže naš sagovornik.
Karanović napominje i da je najava stvaranja balkanske ekonomske zajednice privlačan poligon ne samo za SAD, već za sve svetske sile. Razlozi su, dodaje, vrlo jasni. „Balkan je do sada posmatran kao rasparčana teritorija na kojoj žive međusobno zavađeni narodi. Naravno da problemi balkanskih naroda postoje upravo zbog mešanja velikih sila, ali značajno je to što danas i Istok i Zapad podržavaju ujedinjenje balkanskih naroda u ekonomsku zajednicu. Sadašnje granice trebalo bi učiniti što fleksibilnijim kako ne bi predstavljale smetnju za protok ljudi, robe i usluga. To je okruženje koje je neophodno kako bi nam dolazili strani ulagači”, objašnjava naš sagovornik.
Američki i kineski interesi, dodaje Karanović, direktno će se sukobiti kad je reč o gradnji auto-puta Niš–Priština, železničkoj infrastrukturi, kao i o povezivanju Niša s albanskom lukom Drač. Reč je o investicijama čije finansiranje će podržati SAD, ali za koje je NR Kina veoma zainteresovana kako bi se povezala s lukama u Solunu i Draču, a preko njih i sa celom Evropom. „Na ovom primeru je jasno da će DFC svakako pokušati u različitim projektima da parira Kinezima. Oni će se ekonomski i politički sukobljavati na Balkanu, ali Srbija zbog toga neće biti ugrožena, naprotiv”, siguran je naš sagovornik.
Projekat „Pojas i put” apsolutno je nezaustavljiv, dodaje on, osim ukoliko ne bude zaustavljen u samoj Kini. Nemoguće je, kako ističe, da dođe do oštrih sukoba između kineskih i američkih investicija, jer su kineski projekti ogromne vrednosti, osmišljavaju se decenijama unapred i rade se vrlo organizovano. „’Pojas i put’ ima budžet veći od 1,3 biliona dolara i on je već trasiran na Balkanu. Nemoguće ga je ukloniti. Jedino što može da uradi DFC, tačnije američka vlada, to je pojačavanje investicija. Od toga može jedino Beograd da profitira, naročito u uslovima tzv. mini-šengena”, mišljenje je Karanovića.
Inače, DFC finansira rešenja za najveće izazove s kojima se zemlje u razvoju suočavaju, a učestvuje u projektima u skoro 100 zemalja širom sveta. Za razliku od Kine, Amerikanci ne mogu svoje privatne kompanije ili banke da nateraju da investiraju u inostranstvo, pa ćemo videti kako će kancelarija funkcionisati u Beogradu. Nama je ostalo samo da vešto balansiramo između interesa velikih sila, ali i da, što kvalitetnije, odgovorimo na zahteve svakog potencijalnog investitora.
IZVOR:POLITIKA.RS
Elektronska trgovina postala je kiseonik srpske privrede tokom pandemije
Elektronska trgovina u Srbiji ima potencijal, budućnost i u vreme pandemije pokazalo se koliko je ovaj segment neizostavan deo poslovanja. Mala i srednja preduzeća povećavaju za 30 odsto svoj bilans uspeha ukoliko imaju e- prodavnice, zaključuju učesnici onlajn panela o trendovima elektronske trgovine u Srbiji.
U e-komerc poslovanju kvalitet usluge je sve bolji, a kupci jačaju poverenje u ovaj način kupovine – samo je deo zaključaka sa onlajn panela „Trendovi elektronske trgovine u Srbiji – e-komerc kao ključ uspeha u novim vremenima” u organizaciji Srpske asocijacije menadžera.
Razgovor je vodila Jelena Bulatović, izvršna direktorka SAM-a, a možete ga pogledati na ovom linku.
„Elektronska trgovina u Srbiji iako pokazuje značajan rast i potencijal, još uvek ima puno prostora za razvoj i neophodno je podsticanje pozitivnih trendova u ovoj oblasti”, izjavila je državna sekretarka u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, Tatjana Matić, u uvodnom obraćanju na onlajn konferenciji.
Matić je navela da je u prethodne tri godine vrednost realizovanih transakcija u e-komercu porasla za 300 odsto, dok je tokom uvođenja vanrednog stanja usled pandemije većina trgovaca zabeležila rast e-trgovine od 50 do čak 300 odsto, a nakon ukidanja vanrednog stanja zadržala porast od oko 100 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
„Prateći trendove verujem da će se rast e-trgovine nastaviti kako zahvaljujući već redovnim e-kupcima, tako i pojavljivanjem novih kupaca koji se sada upoznaju sa sigurnošću i kvalitetom onlajn trgovine, ali i trgovcima koji sve više otvaraju onlajn kanale prodaje”, istakla je Matić.
Prema istraživanju USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj, jasno je potvrđeno da je stopa rasta kompanija koje imaju veb šop i e-komerc kao opciju znatno veća od prosečnog rasta kompanija u Srbiji, odmah iza rasta kompanija koje su i izvoznici i imaju opciju onlajn kupovine.
„Ogromna većina smatra da je e-komerc bitan i da će rasti i globalno i u Srbiji. Put ka digitalnoj ekonomiji bio je dobar, nužan i neizbežan i pre pandemije. Pravila socijalnog distanciranja samo su ga učinili hitnijim. Ono što je bilo ranije na dugoročnom planu i što kompanije nisu prepoznavale da treba da se uradi danas i juče, sada je došlo kao
ključ nekog poslovanja. Više od trećine ispitanih privrednika između marta i juna smatraju da je okretanje digitalnim solucijama, naročito e-komerc rešenjima, za oporavak, preživljavanje i bolje podnošenje posledica pandemije izuzetno bitno. Iako postoji problem nedostatka informacija i na strani privrede i na strani potrošača, ono što je donelo vetar u leđa ideji da e-komerc jeste ključ za rast privrede u Srbiji je i činjenica da je privreda imala dobra iskustva, a 85 odsto kupaca je bilo prezadovoljno i nisu imali problema”, kaže Dragana Stanojević, direktorka, USAID-ovog Projekta saradnje za ekonomski razvoj.
Postojale su velike predrasude i nepoverenje građana u e-trgovinu i u skladu s tim Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija je u saradnji sa USAID programo za ekonomski razvoj izdao vodiče za e-trgovinu, koji otklanjaju sumnje u onlajn trgovinu. Jedna od glavnih poruka Vodiča je da postoji razlika kad se kupuje onlajn kod registrovanih
prodavnica, onih koje nude opciju onlajn plaćanje u odnosu na to kad se kupuje bez prethodnog istraživanja i kod nepoznatih prodavaca.
„Neosporno je da je prelazak na digitalno poslovanje ubrzan i neophodan. Kako bi se zadovoljile potrebe postojećih, ali i čitave nove generacije digitalno naprednih potrošača, a uz izbegavanje rizika da novčani tokovi završe u sivoj zoni, potrebna je veća saradnja javnog i privatnog sektora na edukaciji, kao i osmišljavanje podsticaja koji će dodatno pogurati bezgotovinsko poslovanje. Važno je paralelno se fokusirati na sve učesnike u platnom sistemu jer je lanac uvek jak onoliko koliko i njegova najslabija karika i zato mi u kompaniji Mastercard radimo na tome da sigurna plaćanja budu integrisano dostupna korisnicima onda i tamo gde su im zaista potrebna u cilju stvaranja jednog glatkog
korisničkog iskustva”, zaključio je Nikola Mehandžić, direktor poslovnog razvoja za tržišta Zapadnog Balkana u kompaniji Mastercard.
Poslednjih meseci je e-komerc postao kiseonik privrede.
„Imali smo trgovce koji su bili spremni na ono što nas je sačekalo, ali imamo i puno onih koji nisu verovali. Ono što se desilo je rast, a što je mnogo važnije jeste da su kupci probali da kupuju onlajn, preživeli su i ostali tu sa nama. Moramo da zajedno radimo na tom eko sistermu na prodaji, ali i zadovoljstvu kupaca. E-komerc možemo porediti sa
rudnikom, morate da uđete u dubinu, radite na procesima, digitalnoj transformaciji, timovima, partnerima u smislu digitalnih platformi, kao i u segmentu plaćanja i logistike. Apel za sve one koji su eventualno propustili prethodni talas, da uđu u ovaj segment, imamo rast od 100 odsto, kupci ostaju. E-komerc nam se uveliko dešava i na nama svima je da se procenti još povećaju”, kaže Zorana Milidrag, predsednica, ekomerc Asocijacija Srbije Mikroelektronika izvozi oko 99,8 odsto svojih proizvoda, prodaje u 140 država, a Nebojša Matić, generalni direktor ove kompanije smatra da je kompletan proces e-commerca transparentan i nije problematičan.
„Bili smo među prvima koji su 2000. godine imali ovakav šop. Oko 50 odsto proizvoda prodajemo preko onlajn prodavnice i 50 odsto preko distributera. Bili bismo u strahovito lošoj situaciji da ne postoji onlajn prodaja, ona je integrisana u naš poslovni model. Zahvaljujući onlajn načinu poslovanja, mi smo, u lošoj pandemijskoj situaciji bez
problema radili, i proizvodili i prodavali. Kada je o sigurnosti reč, naša praksa pokazuje da smo za svih 15 godina imali samo pet prevara. onlajn poslovanje ne treba da bude tema. Savet malim kompanijama da ne kreću odmah u komplikovane procese i rešenja, već da postepeno grade svoje prisustvo na internetu”.
Srpska asocijacija menadžera najavljuje nove onlajn događaje i pružanje informacije, saznanja i podrške poslovnoj zajednici, sa posebnim fokusom, pored očuvanja biznisa i poslovanja, na pripremi kompanija da što spremnije dočekaju period oporavka nakon krize.
IZVOR:RTS.RS