Alberta će uskoro postati lider u Kanadi na polju obnovljivih izvora energije
Rast u sektoru obnovljivih izvora energije u Alberti trebao bi nastaviti svoj uzlazni trend, kažu stručnjaci, sa prognozom koja predviđa nagli rast projekata zbog kojih bi pokrajina mogla biti kanadski lider u prozvodnji struje od vetra i sunca u prilično dobrim razmerama već oko 2025 godine.
Blake Shaffer, docent na odseku za ekonomiju i školu za javnu politiku na Univerzitetu Calgary, ne predviđa toliki rast kao Rystad projekti, ali slaže se s smerom prognoze.
Evo nekih činjenica o političkom stanju u BC-u u trenutku kada započinje izborna kampanja
VICTORIA – Birači u Britanskoj Kolumbiji izlaze na birališta 24. oktobra.
Evo nekoliko stvari što bi trebati znati o političkoj situaciji u BC-u:
– NDP je formirao manjinsku vladu 2017. godine, uz podršku stranke Zeleni, nakon što su izbornu noć završili sa dva mesta manje od Liberala u BC-u, a dok su Zeleni imali izborni proboj, osvojivši tri mesta i održavajući odnos snaga.Tada su Zeleni svoje poverenje poklonili NDP-u i tako je formirana manjiska Vlada.
– Poslednji put BC je imao manjinsku Vladu, 1952. godine, a uspon NDP-a na vlast 2017. godine je okončao 16-godišnji period vladavinu Liberala.
– BC Liberali su bili na vlasti od 2001. do 2017. godine.
– Andrew Wilkinson postao je lider Liberalne stranke u februaru 2018. godine, zamenivši Christy Clark.
– John Horgan je bio izabrani lider NDP-a 2014. godine, a prvi put je osvojio mesto u parlamentu 2005. godine.
– Sonia Furstenau na poslu je otprilike nedelju dana,izabrana je da vodi Zelene 14. septembra 2020 godine.
– Ovi izbori imaju biraju 87 poslaničkih manadata . Nakon raspuštanja, NDP i Liberali bili su izednačeni sa 41 mandatom. Zeleni su imali dva mandata, a bila su dva nezavisna mandata, a jedan manadat je bio upražnjen.
– Liberalna stranka Britanske Kolumbije nije povezana s Liberalnom strankom Kanade i sebe opisuje kao „napravljenu za BC ”
– NDP je bio na vlasti od 1991. do 2001. sa četiri različita stranačka lidera tokom svog mandata.
SERBAINNEWS.CA
Borba protiv kovida 19 se pretvara u masovnu histeriju
Nemački ekspert Hendrik Štrek je odlučno protiv karantina, predlaže „sistem semafora”, odnosno uvođenje lokalizovanih mera u zavinosti gde se situacija pogoršava
Najpoznatiji nemački virolog Hendrik Štrek, direktor Instituta za virologiju Univerziteta u Bonu, oštro se usporotivio povratku u karantin kao rešenju za novi udar pandemije koronavirusa sa kojom je suočen deo Evrope.
Kako piše britanski „Telegraf”, on je ponudio savet svim državama koje su krenule u uvođenje mera „zaključavanja”: „Smirite se, ne podležite sveopštoj masovnoj histeriji!”
– Vreme je da se prekine sa svim tim uzbunjivanjem.Virus možemo nadmudriti koristeći naše znanje. Moramo shvatiti da će kovid 19 biti veoma dugo sa nama i moramo naučiti da živimo sa njim. Ne možemo nastaviti sa prekidanjem naših normalnih života i paralisanjem svega – ističe Štrek.
On je, inače, podržao prve mere uvođenja karantina u Nemačkoj. Tada su stizali šokantni preliminarni podaci iz Italije i naučnici su tek pšočinjali da se hvataju u koštac sa ovim virusom. U takvim uslovima princip opreza je nalagao drakonjske poteze. Ali, situacija se narednim mesecima promenila.
– Uveren sam da su promene u ponašanju ljudi imale snažan uticaj na zarazu. Ljudi se sada inficiraju sa manjim dozama virusa zbog poštovanja socijalne distance, pa su i kliničke slike blaže. Bolja higijena i mere poput nošenja maski su uticali na smanjenje te doze virusa – smatra Štrek.
On objašnjava da, kada se prati razvoj pandemije, nije dovoljno samo posmatrati broj novih slučajeva zaraze, već treba pratiti i podatke sa bolničkih jedinica intenzivne nege.
Štrek kaže da je sada jasno da velika okupljanja u zatvorenim prostorima ubrzavaju širenje zaraze. A da je odlazak u prodavnicu ili kod frizera rizik sa kojim se može upravljati.
On predlaže „sistem semafora”, odnosno uvođenje lokalizovanih mera u zavinosti gde se situacija pogoršava, odnosno koja su područja u zelenoj, žutoj ili crvenoj zoni. Boje bi u tom sistemu označavale popunjenost bolničkih kapaciteta.
Štrek zaključuje da državne vlasti u borbi protiv pandemije ne mogu pogrešti sve dok se oslanjaju na zdrav razum i na detaljne analize šta predstavlja najmanje zlo, prenosi „Jutarnji list”.
Klatno je u ovom trenutku, kaže, otišlo previše na stranu „kovid neuroze” zbog čega su redukovani ključni programi UN ua borbu protiv HIV-a i gladi što bi moglo dovesti do velikog broja smrtnih slučajeva.
Vojska Srbije ponovo ima konjicu (FOTO)
Ljubitelji konjičkog sporta imaće priliku da uživaju u programu ovogodišnjeg „Kupa Vojske Srbije – Karađorđevo“, koji se održava u nedelju, 27. septembra u ergeli Karađorđevo. Konjica, koja je u srpskoj vojsci imala dugu tradiciju, nakon skoro šest decenija od rasformiranja, ponovo je u sastavu vojske od 2018. godine, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
U balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu, konjica je imala bitnu ulogu jer su konji bili korišćeni u aktivnim borbenim dejstvima i za transport žive sile i pokretnih sredstava. U toku Drugog svetskog rata, konjica je imala važnu ulogu prilikom razmeštaja jedinica na brdsko-planinskom zemljištu.
Nakon Drugog svetskog rata brojno stanje konjičkih jedinica postepeno se smanjuje, da bi se naredbom Vrhovnog komandanta JNA od 27. jula 1959. godine, konjičke jedinice rasformirale zbog razvoja mehanizovanih i tenkovskih jedinica.
U 21. veku konjičke jedinice u oružanim snagama imaju prvenstveno protokolarnu namenu. Konjica je u vidu roda zastupljena u pojedinim stranim armijama, pa čak i u sastavu borbenih jedinica, a u cilju obezbeđivanja mobilnosti i razmeštaja snaga na nepristupačnom terenu.
Odlukom ministra odbrane, u junu 2018. godine formiran je Konjički vod Gardijskog bataljona Garde, čija je namena davanje vojnih počasti u okviru protokola državnih organa i pružanje pomoći civilnim vlastima u slučaju prirodnih nepogoda i tehničko-tehnoloških i drugih nesreća na teritoriji Srbije.
Ima nade za orlove krstaše, tri para uspešno izvela potomstvo
Sva tri para orla krstaša ove godine uspešno izvela potomstvo, a populacija na severu Banata bogatija je za tri mlada orla, kažu iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Orao krstaš u Srbiji ima status kritično ugrožene vrste i svaka nova jedinka izuzetno je značajna za njihov opstanak.
Mere aktivne zaštite, poput četvoromesečnog čuvanja gnezda, sprovode se od 2017. godine sa ciljem da se populacija krstaša sačuva i uveća i za sada daju odlične rezultate.
Od ove godine zaposleni, članovi i volonteri Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije čitavu gnezdilišnu sezonu motrili su na tri gnezdeća para orlova krstaša.
Zanimljivosti o orlu krstašu
Dužina tela, od vrha kljuna do vrha repa je oko 80 centimetara, a raspon krila kreće se od 180 do 215 centimetara.Odrasla jedinka je težine od 2,5 do 4,5 kilograma. Kao i kod drugih ptica grabljivica ženke su krupnije i masivnije od mužjaka.Krstaši postaju polno tek sa 5 godina starosti.Osnovna hrana krstaša su mali sisari poput tekunice i ptice srednje veličine. U prirodi mogu da dožive starost od oko 30 godina.
„Velika je čast i odgovornost biti uključen u projekat zaštite ugrožene vrste kakva je orao krstaš. Bili smo na rubu nestanka ptice sa nacionalnog grba zbog gubitka staništa, trovanja i krivolova“, kaže Mirjana Rankov, koordinatorka “PannonEagle LIFE” projekta u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
„Novi uspesi ohrabruju nas da nastavimo još snažnije da radimo na zaštiti ugroženih vrsta. Oporavak populacije orla krstaša, kao i mnogih drugih vrsta, moguć je ako se udruže građani, institucije i privreda“, ističe Mirjana Rankov.
Ključne aktivnosti u periodu kada se orlovi krstaši ne gnezde biće postavljanje novih platformi pogodnih za gnežđenje, održavanje staništa i sprečavanje trovanja.
U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije napominju da svi mogu da pomognu zaštitu orlova krstaša savesnom primenom pesticida u poljoprivredi, prijavljivanjem slučajeva trovanja životinja, obnavljanjem i sprečavanjem uništavanja staništa.
Projekat “Pannon Eagle LIFE” sprovodi 11 partnera iz pet zemalja koje se nalaze u Panonskoj niziji (Mađarska, Austrija, Češka, Slovačka i Srbija). Osnovni zadatak je sprečavanje trovanja ptica grabljivica, naročito orla krstaša (Aquila heliaca). Vrednost projekta je 3,6 miliona evra, a u najvećem delu finansiran je (2,7 miliona evra) od strane Evropske komisije.
Novi most, rekonstrukcija Spensa… – šta čeka Novi Sad u narednom periodu
Miloš Vučević, dosadašnji gradonačelnik Novog Sada, treći put je izabran na tu funkciju. Za RTS kaže da nastavlja da radi ono što su bili zadaci i u prethodnom periodu. Glavni ciljevi su izgradnja četvrtog mosta, rekonstrukcija Spensa, prečistač otpadnih voda. Nastavlja se borba za dve nove fabrike, iz Nemačke i Japana.
Vučević kaže da je veliki plan izgradnja četvrtog mosta, koji bi trebalo da rastereti zapadni pritisak saobraćaja u Novom Sadu i rekonstrukcija Spensa.
Prema njegovim rečima visoko su pozicionirani i projekti regionalne deponije, da se konačno reši pitanje komunalnoh otpada i izgradnja centralnog prečistača optpadnih voda.
“Time bi zaokružili tu komponentu koja je veoma bitna u tretmanu svega onoga što utiče na kvalitet vazduha i vode u gradu”, istče Vučević.
Gradonačelnik Novog Sada kaže da se bore za dve nove fabrike, jednu iz Nemačke i jednu iz Japana.
“Gospodin Seki, drugi čovek “Nideka” bio je u poseti kod predsednika Aleksandra Vučića i predsednika pokrajinske vlade Igora Mirovića i obišao je industrijsku zonu “Sever 4″. Oni odlučuju između nekoliko gradova u Evropi i mi se nadamo da će to biti Novi Sad”, ističe Vučević.
Dodaje da je druga fabrika jedna divizija “Kontinentala”.
“To su sve osetljiva pitanja jer su oni u fazi donošenja odluka. Time bi potpuno rešili ekonomsku poziciju grada, ali to nije samo priča za ovaj grad nego i Temerin, Titel, Žabalj, Beočin, Sremske Karlovce, Bač, Bačku Palanku, praktično ceo južnobački okrug”, naglasio je Vučević.
Po prvi put Novi Sad ima stopu nezaposlenosti ispod šest posto.
“Prvi put kad sam biran 2012. godine u gradu je bilo 130.000 zaposlenih a danas skoro 158.000. To su rezultati koji mi daju za pravo da verujem da ćemo izdržati i ovaj period iza i ispred nas u smislu kovida”, poručuje gradonačelnik Novog Sada.
Vučević veruje da za dve do tri godine može da se počne sa gradnjom mosta.
“Izgradnja mosta je veliki projekat. Čeka nas rešavanje svih onih ne toliko interesantnih a nužnih uslova kao što su imovinsko-pravni odnosi, izrada projekta, arhitektonska rešenja, idejni projekti”, objašnjava gradonačelnik.
Na pitanje da li zna ko će biti novi premijer Vučević kaže da nije adresa za odgovor na to pitanje.
Dodaje da se trudio da ne komentariše medijske špekulacije da će on biti na mestu predsednik vlade.
“Prija i čast vam je kad predsednik republike kaže da ste mu jedan od najbližih saradnika i da računa na saradnju sa vama. Konkretno niko nikada sa mnom nije razgovarao o drugoj poziciji”, istakao je Vučević.
Veruje da ćemo vladu mati u prvih desetak dana oktobra.
Đoković pobegao Nadalu i krenuo u juriš na Federerov rekord
Najbolji teniser sveta Novak Đoković titulom na mastersu u Rimu dodatno je uvećao prednost nad Rafaelom Nadalom na najnovijoj ATP rang-listi. Đoković je zaradio dodatnih 400 bodova i sada zauzima prvu poziciju sa 11.260, odosno 1.410 više od najvećeg rivala.
Novak je osvojio rekordnu, 36. masters titulu u prestonici Italije, pobedom nad Dijegom Švarcmanom u finalu, čime se dodatno učvrstio na čelu liste.
ATP rang-lista:
1. Novak Đoković (Srbija) – 11.260 bodova
2. Rafael Nadal (Španija) – 9.850
3. Dominik Tim (Austrija) – 9.125
4. Rodžer Federer (Švajcarska) – 6.630
5. Danil Medvedev (Rusija) – 5.890
6. Stefanos Cicipas (Grčka) – 5.175
7. Aleksander Zverev (Nemačka) – 4.650
8. Mateo Beretini (Italija) – 3.030
9. Gael Monfis (Francuska) – 2.860
10. Denis Šapovalov (Kanada) – 2.660
===================
24. Dušan Lajović (Srbija) – 1.740
28. Filip Krajinović (Srbija) – 1.628
40. Miomir Kecmanović (Srbija) – 1.258
72. Laslo Đere (Srbija) – 797
Osim toga, osigurao je sebi ostanak na prvom mestu najmanje do 9. novembra, što će mu biti 293. nedelja da je svetski “broj 1”. Ostaje mu još samo 17 sedmica da izjednači rekord koji drži Rodžer Federer.
“Svestan sam rekorda o broju nedelja na prvom mestu, početkom druge četvrtine sledeće godine bih mogao da ga oborim, ako ostanem prvi. Osećam da sam u dobroj poziciji, rekord je vidljiv na ‘horizontu’ i daću sve od sebe da ga ostvarim”, istakao je najbolji srpski sportista.
On je oborio rekord i po broju finala turnira iz serije 1.000, ukupno ih ima 52 i, ono što je mnogo važnije, spreman ide na Rolan Garos koji počinje sledećeg ponedeljka.
Zanimljivo da ove sezone Srbin ima 10-0 protiv igrača u top 15, dok Rafa još nije upisao trijumf, a ima čak četiri poraza. Rodžer Federer ove godine gotovo da nije ni igrao zbog povrede i operacije levog kolena, te trenutno ima skor od jednog poraza protiv najboljih 15 igrača sa ATP rang-liste.
“Bik sa Majorke” je zahvaljujući izmenjenom sistemu bodovanja ostao na istom učinku, trenutno ima 9.850, ali mu se Dominik Tim približava i razlika je nešto veća od 700 bodova.
Na četvrtoj poziciji je i dalje Federer, a potom slede Danil Medvedev, Stefanos Cicipas, Aleksander Zverev, Mateo Beretini, Gael Monfis i Denis Šapovalov, koji se prvi put u karijeri našao među najboljih 10 tenisera na planeti.
Od ostalih srpski igrača, Dušan Lajović je napredovao za jednu poziciju i sada je 24. igrač sveta, baš kao i Filip Krajinović, koji je četiri mesta iza Ducija. Miomir Kecmanović je 40, a u top 100 je i Laslo Đere – trenutno 72. na ATP rang-listi.
ĐOKOVIĆ BEŽI NADALU I STIŽE FEDERERA: Novih 400 bodova pred napad na Rolan Garos i prvo mesto na kraju 2020!
Najbolji teniser sveta će imati brojne rekorde “na oku” koji će ga samo dodatno motivisati posle osvajanja turnira u Rimu.
Novak Đoković je apsolutni vladar Masters 1000 serije! Trijumfom u Rimu protiv Dijega Švarcmana stigao je do svog 36. trofeja u toj kategoriji, čime je postao najbolji u istoriji tenisa.
Uz činjenicu da je jedini čovek koji je osvojio masterse (a onda i sve masterse *dva puta*), jasno je da je Đoković samo dodatno ojačao argumente onima koji ga smatraju za najboljeg tenisera svih vremena.
Pobeda u Rimu, međutim, nije mu donela samo novu, 81. titulu u karijeri, već i nove bodove na ATP listi!
U trenucima kada je nemoguće gubiti bodove zbog novog sistema rangiranja i pandemije korona virusa, mnogi teniseri su odahnuli jer ne moraju previše da se brinu za vredne bodove. Međutim, Đoković iznova osvaja nove.
To je uspeo da učini osvajanjem Mastersa Sinsinatija u Njujorku i ko zna koliko bi još poboljšao svoj učinak da nije bilo one nesrećne zalutale loptice u 4. kolu US opena.
Ipak, to je sada ostalo arhivirano, ispod trofeja Rima, a Đoković je pobedom protiv Švarcmana osvojio 400 novih bodova!
Time je stigao do 11.260 bodova na ATP listi koju ćemo videti tek narednog ponedeljka. Ovo znači da je sada njegova prednost u odnosu na Rafaela Nadal tačno 1.410 bodova.
Zbog toga, Đokoviću dodatno rastu šanse da 2020. godinu okonča na prvom mestu, čime bi se napravila lepa zaliha sedmica provedenih na vrhu i dodatno približio rekordu Rodžera Federera po broju nedelja na prvom mestu. Ukoliko bude bez prestanka “držao” teniski tron u svojim rukama sve do 8. marta, i taj rekord će biti oboren i Đoković će stići do famozne brojke 311!
Najboljim igračima sveta sada sledi Rolan Garos koji startuje naredne sedmice, ali ni tamo Nadal neće imati prilike za osvajanje novih bodova, jer brani trofej na turniru koji je praktično “u njegovom vlasništvu”.
Ali to ujedno znači da će i Đoković moći da još zaradi bodova za svoj renking. On je prošle godine stigao do polufinala i tako osvojio 720 bodova u Parizu.
Plasmanom u finale bi osvojio novih 480, a osvajanjem drugog Rolan Garosa u karijeri čak 1280! Osvajanjem pariskog slema Đoković bi postao i prvi teniser u istoriji koji je svaki grend slem osvajao bar dva puta!
Mnogo je prilika za ispisivanje istorije, a svi znamo da Novak Đoković to naročito voli.
IZVOR:MONDO.RS
Provincijski izbori u BC-u su zakazani za 24 oktobar, evo kako će se glasati
Sledeći pokrajinski izbori u BC-u zakazani su za subotu, 24. oktobra 2020.
Ali moramo znati i to da je BC usred pandemije COVID-19.
Agencija koja sprovodi izbore u BC-u , objavila je da već neko vreme radi na planu kako bi osigurala da izbori budu sigurni i dostupni biračima, radnicima i političarima.
Opcije daljinskog glasanja, poput glasanja poštom, biće ključne na ovim izborima za one koji su u riziku, a ne mogu doći na mesto za glasanje ili su zabrinuti.Ovo će takođe pomoći da se smanji gužva na glasačkim mestima na dan glasanja.
Na svakoj lokaciji za glasanje, poručeno je da će provoditi mere poput socijalnog udaljavanja, ograničenja kapaciteta, povećanog čišćenja biračkih mesta, dezinfekcijskih mesta i upotrebe lične zaštitne opreme, uključujući maske, rukavice i štitnike za lice.
Glasajte unapred:
Tokom ove predizborne kampanje postoji šest dana prethodnog glasanja, od 16. do 21. oktobra. Mesta za ranije glasanje biće otvorena od 8 do 20 sati.
Međutim, nisu sva mesta za ranije glasanje otvorena svaki dan. Izbori BC če objaviti lokacije za ranije glasanje i poslaće kartice gde če se glasati. Svako može glasati unapred na biračkom mestu.
Ako se ranije niste registrovali ili su vaši podaci zastareli, možete se registrovati ili ažurirati vaše podatke za glasanje.
Glasanje putem pošte:
Svi glasači na provincijskim izborima mogu zatražiti paket glasanja putem pošte od starne agencije IzboriBC. Svako ga može zatražiti slanjem e-pošte na Elections BC ili pozivanjem biračkih službi na 1-800-661-8683.
Popunjeni paket mora se vratiti okružnoj izbornoj kancelariji nakon raspisivanja izbora.
Glasanje telefonom:
Izbori BC su rekli da će ova opcija biti dostupna glasačima sa invaliditetom ili ljudima sa phroničnim problematičnim zdravstvenim stanjima koje ih sprečava da glasaju drugim sredstvima, poput glasanja u bolnicama ili ustanovama za dugotrajnu negu.
Šta vam treba da biste glasati:
Možete pokazati jedan od sledećih identihikacionih dokumenata:
BC vozačka dozvola
BC Identifikaciona karta (BCID)
BC servisna karta (sa fotografijom)
Bilo koja druga karta koju je izdala vlada BC ili Kanade a koja prikazuje vaše ime, fotografiju i adresu
Potvrda o indijanskom statusu
Bitno je da pokažete bilo koja dva lična dokumenta ili dokumente na kojima se nalazi vaše ime. Barem jedan mora imati vašu trenutnu adresu. Imajte na umu da su prihvatljivi elektronički dokumenti (npr. E-računi) i elektronsko skeniranje papirnatog dokumenta. Ručno napisane informacije na dokumentu nisu prihvatljive.
Neko može glasati i ako nema identifikaciju, ali da za njegov identitet mora garantovati druga osoba. Ta osoba mora biti registrovani birač ili povezana sa tom osobom ili sa nekim ko je ovlašten donositi odluke o ličnoj nezi za birača.
SERBIANNEWS.CA
Kanada je država #1 u svetu po kvalitetu života
