Košarkaši Crvene zvezde savladali su ekipu Budućnosti rezultatom 95:79 (19:24, 22:17, 33:17, 21:21) u šestom kolu regionalne ABA lige.
KK Crvena zvezda (FOTO: KK Crvena zvezda)
Đoković odlučio da ne igra na ATP finalu u Torinu, mijenja ga Muzeti
Najbolji srpski teniser Novak Đoković odlučio je da ne igra na ATP finalu u Torinu, a njegovo mjesto zauzeće Italijan Lorenco Muzeti, koga je savladao u finalu turnira u Atini.
Novak Đoković (Foto: EPA/GEORGE VITSARAS)
– Zaista sam jako želio da se takmičim u Torinu i da dam sve od sebe, ali poslije finala u Atini, nažalost, moram sa vama da podijelim da moram da se povučem zbog povrede. Zaista mi je žao zbog svih navijača koji su se nadali da će me vidjeti kako igram – vaša podrška znači mnogo. Želim svim igračima sjajan turnir i ne mogu da dočekam da se vratim na teren sa vama svima zajedno – napisao je Đoković na Instagramu.
Đoković, rekorder sa sedam titula, trebalo je da bude u “DŽimi Konors” grupi sa Karlosom Alkarazom, Tejlorom Fricom i Aleksom de Minorom.
U “Bjern Borg” grupi su Јanik Siner, Aleksander Zverev, Ben Šelton i Feliks Ože-Alijasim.
Nova pobjeda Denvera, novi tripl-dabl Nikole Јokića
Košarkaši Denvera pobijedili su na svom parketu ekipu Indijane rezultatom 117:100 (31:18, 25:29, 39:35, 22:18) u NBA ligi, uz novi tripl-dabl učinak Nikole Јokića.
Nikola Јokić (Foto: EPA/JOHN G. MABANGLO SHUTTERSTOCK OUT)
Bez većih problema Denver je pred svojim navijačima u “Bol areni” ubjedljivo savladao ekipu Indijane za četvrtu pobjedu u nizu i ukupno sedmu od početka nove NBA sezone. Trener Dejvid Adelman mogao je i da odmori neke igrače, a drugima smanji minutažu.
Timovi su se samo tokom uvodnih minuta smjenjivali u vođstvu, a onda su Nagetsi prvu četvrtinu zatvorili serijom 12:0 nakon koje su prvi put stekli opipljivu dvocifrenu zalihu – 31:18.
Do kraja meča domaćin više nije ispuštao vođstvo. Već u drugom kvartalu umakao je na ubjedljivih plus 19, a nije se uspaničio ni kada je Indijana početkom drugog poluvremena svela zaostatak na tri poena.
Brzo je domaćin otklonio mogućnost potpunog preokreta, da bi u posljednjih 12 minuta samo dotukao već slomljenog rivala. Rasla je prednost Nagetsa sve do najubjedljivijih plus 21.
Najzaslužniji za novu pobjedu franšize iz Kolorada bio je srpski reprezentativac Nikola Јokić koji je zabilježio tripl-dabl učinak – već šesti od početka sezone.
Somborac je u statističke kolone upisao 32 poena, 14 skokova i isto toliko asistencija. Sve to za svega 32 minuta na parketu i uz samo četiri promašaja iz igre – 10/14. Sa linije slobodnih bacanja bio je skoro savršen – 11/12.
Lidera su pratili Tim Hardavej DŽunior sa 17 poena (5/9 za tri) i Votson sa 16, dok su Kem DŽonson i DŽulijan Stroter ubacili po 12.
Među košarkašima Indijane, koji sada imaju skor 1-8, istakao se Endru Nembhard sa 22 poena i šest asistencija. Efikasniji je poenterski bio samo Eron Nesmit sa 25 poena, a 14 je sakupio Kamerunac Paskal Sijakam.
Posle veka tajnosti: Potomci Habzburgovaca izlažu carske dragulje javnosti u Kanadi
Potomci poslednjeg austrougarskog cara Karla I saopštili su da će javno izložiti kolekciju carskih dragulja koji su od Drugog svetskog rata bili sakriveni u Kanadi, uključujući i čuveni firentinski dijamant za koji se verovalo da je zauvek izgubljen.
Ovu kolekciju nakita carska porodica je od Drugog svetskog rata tajno čuvala u trezoru kanadske banke, prenosi mađarski portal Hirado.hu.
Posle Prvog svetskog rata, 1919. godine, kada je Austrija postala republika, carska porodica je proterana iz zemlje, a veći deo porodične imovine je konfiskovan.
Samo je nekoliko ličnih stvari, uključujući i privatni nakit carske porodice proglašeno privatnim vlasništvom i prenet je u Švajcarsku, dok je zvanični carski nakit ostao u Beču, gde je i danas izložen.
Poslednji austrougarski car Karlo I, naredio je svojim potomcima da iz bezbednosnih razloga čuvaju porodične dragulja u tajnosti najmanje sto godina.
Karlova supruga carica Zita je posle muževljeve smrti trpela progon nacističkog režima jer je otvoreno kritikovala i pružala otpor Hitlerovoj diktaturi zbog čega je cela carska porodica pobegla u Kanadu neposredno pre nego što je na samom početku rata njihov dom u Belgiji bombardovao nemački Luftvafe.
U privatnoj carskoj kolekciji nakita je i čuveni firentinski žuti dijamant, dragulj veličine oraha koji je nekada bio jedan od najvećih poliranih dragulja na svetu, nekadašnje vlasništvo velikog vojvode Toskane u Firenci, zbog čega je nazvan firentinski dijamant.
Međutim, nakon smrti poslednjeg člana porodice Mediči koja je upravljala Firencom, došao je u posed Habzburgovaca.
Kolekcijom trenutno upravlja kanadska fondacija čiji su korisnici potomci porodice Habzburg, a nakit će ostati u Kanadi i biće dostupan javnosti u bliskoj budućnosti, navodi mađarski portal.
SERBIANNEWS/CANADA
Darko Rajaković napravio hit NBA lige: Četiri pobede u nizu i ne planira da stane
Košarkaši Toronta upisali su novu pobedu u NBA ligi, a ubedljiv trijumf protiv Atlante (109:97) je čak četvrti u nizu za ekipu srpskog stručnjaka Darka Rajakovića. Iako je sezona počela turbulentno, a tim iz Kanade izgubio čak četiri od prvih pet mečeva – sada je situacija potpuno drugačija jer Reptorsi imaju pozitivan učinak.
Samo su Lejkersi na zapadu i Pistonsi na istoku trenutno u boljem nizu rezultata od Toronta, koji je nakon četiri uzastopna trijumfa “pozitivan”. Rajakovićev tim ima skor 5-4, što je u ovom trenutku dovoljno za osmo mesto Istočne konferencije, ali uz napomenu da pet pobeda ima i nekoliko timova iznad.
Imajući u vidu da su Toronto Reptorsi prethodnu sezonu u NBA ligi završili na mestu koje ne vodi u doigravanje, a da su na kraju ligaškog dela imali skor 30-52, već sada se može reći da se vidi napredak. Tim Darka Rajakovića deluje mnogo takmičarskije nastrojen nego što je to bio slučaj prethodnih godina. Zapravo, još od kako je jedini kanadski tim osvojio NBA titulu predvođen Kavaijem Lenardom, 2019. godine.
Kako je Toronto pobedio Atlantu?
Što se tiče devetog meča u sezoni za ekipu iz Kanade, ona je izvojevana na gostovanju Atlanti koja je imala nekoliko veoma zapaženih aktera. Najbolji strelci na meču bili su Džejlen Džonson (21) i Nikel Aleksander-Voker (20), dok su Toronto Reptorse vodili Brendon Ingram (20), RJ Beret (19) i Imanuel Kvikli (18). Košarkaši Toronta Skot Barns (14 poena, 10 skokova) i Džejkob Poeltl (12 poena, 10 skokovA) ostvarili su dabl-dabl učinke i tako pomogli timu da stigne do pobede.
Nakon prve četvrtine u Džordžiji bilo je nerešeno (26:26), a Atlanta je do poluvremena stekla osetljivu prednost i sa čak devet poena viška otišla na odmor. Imala je Atlanta čak 15 poena prednosti sredinom druge deonice, bila na dvocifrenom odstojanju i u trećem periodu, ali to nisu uspeli da sačuvaju. Fantastična četvrta deonica momaka iz Kanade donela je pobedu Toronte, a 12 razlike na kraju su ujedno i maksimalna prednost koju je tim Darka Rajakovića imao na ovom meču.
SERBIANNEWS/CANADA
Duh Japana kroz note na koncertu u Istorijskom muzeju Srbije
U Istorijskom muzeju Srbije održan je koncert japanskog trija JUI. To je treći koncert klasične i popularne muzike u okviru šeste sezone ciklusa „Muzikom kroz muzej”. Koncert je održan pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.
Naziv trija JUI potiče od drevne reči iz regije Tohoku u Japanu koja označava vezu zasnovanu na dubokom poverenju i čvrstoj povezanosti srca i uma. Tako svaki muzički glas u triju postaje pripovedač koji priča jedinstvenu priču koja se zove muzika.
Pripremila Vera Janković Raičević
Međunarodni salon urbanizma – moderna arhitektura i prostorno planiranje sve više okrenuti prirodi
Međunarodni salon urbanizma svake godine se održava u drugom gradu, a ove godine je deo programa „Zrenjanin – prestonica kulture Srbije”. Smotra urbanista, 34. po redu, na kojoj je predstavljeno 126 radova, potvrđuje da su moderna arhitektura i prostorno planiranje sve više okrenuti čoveku i prirodi.
Salon rangira radove u 12 strukovnih kategorija, a velika nagrada 34. Međunarodnog salona urbanizma pripala je zajedničkom projektu stručnjaka iz Srbije i Severne Makedonije.
Pripremio Branislav Prokić
„Radi se o nagradi za studiju urbanog razvoja za novi prostorni plan za Republiku Severnu Makedoniju. Naša saradnja je, ja bih rekla, dugogodišnja, nije samo na ovom projektu, a ovo je rekla bih, kruna ove saradnje”, izjavila je Ana Utiš Kordar iz Skoplja, dobitnica Velike nagrade Salona.
Posebna nagrada uručena je za delo Srećan grad.
„Srećan grad podrazumeva prvo da vi možete da uzmete za ruku vašu decu i da šetate mirno, da se ne gušite, da postoji zelenilo, da možete da odete u park, da sa prozora vidite drvo – to je dosta važno!”, rekla je dr Eva Vaništa Lazarević, dobitnica Prve nagrade Salona u kategoriji Publikacije.
Imperativ okupljanja urbanista je unapređenje životnog prostora i traženje balansa između urbanog i prirode. Šestočlani žiri 34. Salona nije imao ni malo lak zadatak.
„Svaki plan predviđa i ima svoja pravila, standarde i kriterijume i svakim planom je predviđen procenat zelenila za svaku namenu. Međutim, malo kasnije, kod sprovođenja planskih dokumenata dolazi do promena u realizaciji”, kaže Tatjana Simonović, predsednica 34. Međunarodnog salona urbanizma.
„To je važno za nas koji učestvujemo u Salonu i koji organizujemo da se upoznamo sa svim gradovima u kojima naši urbanisti deluju. A važno je i za kolege iz cele Srbije, pa i inostranstva, jer ovo je međunarodni salon na koji dolaze kolege iz čitavog regiona, ali i iz daljeg inostranstva, na primer iz Portugalije, a imamo i radove iz Ruande, Japana…”, rekao je dr Božidar Manić, predsednik Udruženje urbanista Srbije.
Svi pristigli radovi i projekti tradicionalno će biti sačuvani kao zbirka dostupna naučnim, obrazovnim i javnim institucijama – dragocena literatura budućim stručnjacima arhitekture i prostornog planiranja u savremenim stremljenjima uređenja gradova po meri čoveka.
Nova mapa otkriva 300.000 kilometara drevnih rimskih puteva, a to je samo tri odsto ukupne mreže
Ispostavlja se da, ipak, ne vode svi putevi u Rim, barem ne u bukvalnom smislu. Nova mapa antičkih kopnenih ruta carstva gotovo je udvostručila dužinu potvrđene mreže rimskih puteva, sa 190.000 na 300.000 kilometara, a glavni čvorovi nalaze se daleko od samog Rima.
Da rimljanska građevinska umešnost bude još impresivnija, mapa nazvana Itiner-e predstavlja, u najboljem slučaju, samo tri odsto cele mreže rimskih puteva, kaže tim na čelu sa arheologom Tomom Brugmansom sa Univerziteta Orhus.
„Ovo je bilo ogromno iznenađenje i trezveno shvatanje – putevi su jedna od najzagonetnijih tema rimske arheologije i istorije, bili su svuda, imamo izreke poput ‘svi putevi vode u Rim’. Kako je moguće da samo za tri odsto znamo lokaciju sa sigurnošću? Ovo je zapravo izuzetno konstruktivan nalaz. Zahvaljujući našem radu, znamo da precizno lociranje rimskih puteva zahteva mnogo više istraživačke pažnje“, rekao je Brugmans za Sajens alert.
Staro Rimsko carstvo imalo je ogroman uticaj, sa dalekosežnom dominacijom koja je na svom vrhuncu obuhvatala pet miliona kvadratnih kilometara, kojom se upravljalo iz centra u Rimu, blizu obale Italije. Danas njegovi odjeci žive i dalje – u književnosti i propagandi, grafitima, umetnosti i arhitekturi.
Rimska mreža puteva bila je gotovo legendarna – povezujući carstvo i kojoj se pripisuje ključna uloga u ekspanziji i održavanju Rima. Takva je bila njihova izrada i dokumentovanje da, čak i hiljadama godina kasnije, i dalje pronalazimo te drevne putanje, ponekad na najneočekivanijim mestima.
Mapa svih do sada poznatih rimskih puteva
Putevi nam mogu mnogo reći o starim Rimljanima. O tome kako su se kretali i trgovali jedni s drugima, o obimu i vremenskoj liniji širenja carstva i o tome kako su se bolesti širile. Ipak, dostupni podaci o rimskoj mreži puteva bili su stari i fragmentarni.
Brugmans i njegov tim pokrenuli su projekat Itiner-e kako bi centralizovali mapu na jednom mestu i učinili informacije slobodno dostupnim svakome ko želi da ih koristi.
„Glavni doprinos projekta je što na otvoren i transparentan način objedinjuje sva istraživanja o lokacijama rimskih puteva – svaki od 14.769 segmenata sadrži izvore korišćene za njegovo lociranje i stepen sigurnosti lokacije. Ovo je prvi otvoreni skup podataka koji kombinuje istraživanja o lokaciji svih rimskih puteva širom celog carstva. Proučavaju se više od 200 godina, i trebalo bi da imamo pouzdan resurs koji ovo znanje čini dostupnim svima“, objašnjava Brutmans.
Cilj je bio da se objedine svi dostupni podaci, nadovezujući se na prethodni rad, poput mape Digital Atlas of Roman and Medieval Civilizations zasnovane na Baringtononovom Atlasu grčkog i rimskog sveta iz 2000. godine, istorijskih itinerera, rimskih miljokaza, arheoloških podataka o nalazištima, istorijskih mapa iz 19. i 20. veka, kao i najnovijih istraživanja koja identifikuju nove puteve.
„Upoređivali smo dokaze iz iskopavanja i književnih izvora sa satelitskim snimcima kako bismo identifikovali tragove drevnih puteva, kao i istorijske topografske mape iz vremena pre guste urbanizacije, kada su rimski putevi mogli biti vidljiviji. Možemo čak pronaći puteve skrivene ispod današnjih akumulacionih jezera koristeći istorijske satelitske snimke nastale pre izgradnje brana“, ističe Brugmans.
Rezultat je skup podataka koji obuhvata 40 zemalja, proširujući 188.554,7 kilometara na 299.171,31 kilometar poznatih rimskih puteva.
„To je više od sedam obima Zemlje. Ovaj period je fundamentalno restrukturirao transportnu infrastrukturu u regionu, u obimu neviđenom sve do industrijske revolucije u 19. veku, a sada imamo skup podataka koji nam omogućava da proučavamo kako se kopnena mobilnost menjala tokom 2.000 godina“, kaže Brugmans.
Fascinantno je da, kako istraživači navode, postoji zapanjujući nivo kontinuiteta korišćenja rimskih puteva kroz poslednjih 2.000 godina, a mnoge rute koriste se i danas. Iako carstvo odavno ne postoji, duh njegove moći i dalje živi u putevima koji povezuju svet.
A gde vode? Mapa pokazuje da su glavni čvorovi bili u Padskoj niziji i alpskom koridoru na severu Italije; položaj Rima na poluostrvu značio je da je, bar kada je reč o kopnenim mrežama, ispao svojevrsni „ćorsokak“. Tek kada se uključe pomorske i rečne rute, Rim postaje pravi centar carstva.
U međuvremenu, tim planira da nastavi proširivanje Itiner-e projekta, kako bi, nadaju se, izgradio najpotpuniju mapu rimskih puteva ikada.
„Tri stotine hiljada kilometara je zapravo samo vrh ledenog brega. Nadamo se da ćemo podstaći budući rad na unapređivanju otvorenog znanja o tome gde se nalaze svi rimski putevi“, navodi Brugmans.
Pronađen čuveni firentinski dijamant – blago dinastije Habzburg čuvano u Kanadi
Nakon što je poslednji vladar dinastije Habzburg, car Karl I od Austrougarske, napustio Beč i otišao u egzil u Švajcarsku posle završetka Prvog svetskog rata i ukidanja monarhije, među dragocenostima koje su ponete sa njim, njegovom suprugom caricom Zitom i njihovom decom bio je i firentinski dijamant od 137 karata.
Dijamant je u obliku kruške, žute je boje i ima zanimljivo poreklo. Ne samo da je bio porodično nasleđe koje je bilo deo Habzburške dinastije od osnivanja 1736. godine (od braka roditelja Marije Antoanete, Franca Stefana i nadvojvotkinje Marije Terezije od Austrije), već je pre toga bio vlasništvo porodice Mediči (tako je dobio i ime).
Nestao je ubrzo nakon selidbe, što je izazvalo spekulacije da je dragulj ukraden, verovatno isečen i prodat – i to je legenda o firentinskom dijamantu već više od jednog veka. Misterija koja ga prati je toliko primamljiva da je inspirisala književnike, autore filmova, pa čak i kreatore parfema.
Ispostavilo se da su Habzburgovci bili mnogo veštiji u obezbeđivanju svoje imovine nego njihove evropske kolege. Dijamant je sve vreme bio u porodici, a poslednjih 85 godina je u bankarskom trezoru u Kanadi.
Kako je Karlov unuk Karl fon Habzburg-Loringen ispričao za Tajms, strogo poverljivo čuvanje porodičnog blaga bio je master plan carice Zite, koja je pobegla iz Evrope sa svojom decom početkom Drugog svetskog rata (Karl je umro 1922. godine) i završila u Kanadi.
Ponela je dragulje sa sobom u običnom koferu i otišla pravo u banku, rekavši samo dvojici sinova o tome gde je dijamant, zaklevši ih na tajnost. Takođe je zahtevala da ostane skriven najmanje 100 godina nakon smrti njenog muža. Tajnu su sinovi preneli dalje – svojoj deci.
„Imam osećaj da je bila veoma srećna što je sačuvala neke važne predmete porodice. To je za nju bilo istorijski veoma važno, jer je ona bila neko ko je razmišljao na takav način“, rekao je Fon Habzburg-Loringen.
Sada kada je tajna otkrivena, potomci planiraju da izlože firentinski dijamant – zajedno sa drugim porodičnim blagom – u Muzeju Kanade.
Stari putopisci o Novom Pazaru: Brdo s kog se vidi Dubrovnik, Stambol, Dunav i Jadran
_p1.300_MUSSULMAN_BEYS_AND_CHRISTIAN_PRIEST_497x740 "„Муслимански бегови и хришћански свештеник”, илустрација из првог издања књиге Џорџинe Мјур Макензи и Аделине Паулине Ирби")