MENISNC
Pretraga
13.3 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 124

Budite se svaki put u 3 noću? Naučnici objašnjavaju zašto se to dešava

Od
Viktor
-
0
round black and white analog alarm clock

budi

Stalni, neprekidni san je moderni običaj, a ne evolucijska konstanta. To pomaže da se objasni zašto se mnogi od nas i dalje bude u 3 ujutro i pitaju se da li je nešto pogrešno. Važno je znati da je ovo duboko ljudsko iskustvo.

Za veći deo ljudske istorije, neprekidni san od osam sati nije bio uobičajen. Ljudi su često spavali u dve smene svake noći, poznate kao „prvi san“ i „drugi san“.

Svaka od ovih smena trajala je nekoliko sati, a između njih postojala je pauza od buđenja koja je trajala sat ili više. Istorijski zapisi iz Evrope, Afrike, Azije i drugih regiona opisuju kako su porodice nakon sumraka išle rano na spavanje, zatim se oko ponoći budile na kratko pre nego što bi se ponovo uspavale do zore.

Značaj pauze između smena

Pauza usred noći nije bila „mrtvo vreme“ – bila je vreme koje oblikuje kako percipiramo trajanje noći. Ljudi su tada obavljali razne aktivnosti: ložili vatru, proveravali životinje, molili se ili razmišljali o snovima koje su upravo sanjali. Pisma i dnevnici iz predindustrijskog doba spominju korišćenje tih sati za čitanje, pisanje ili tiho druženje sa porodicom i komšijama. Mnogi parovi koristili su ovu budnost za intimu.

Reference o „satu koji završava prvi san“ nalaze se još u delima antičkog grčkog pesnika Homera i rimskog pesnika Virgila, što pokazuje koliko je dvostruki noćni san bio uobičajen.

Kako je nestao „drugi san“

Nestanak drugog sna desio se tokom poslednja dva veka usled dubokih društvenih promena.

Veštačko osvetljenje bilo je jedan od ključnih faktora. U 18. i 19. veku, prvo lampe na ulje, zatim gasno osvetljenje, a kasnije i električna svetlost, pretvorile su noć u upotrebljivo vreme za budnost. Umesto da idu na spavanje ubrzo nakon zalaska sunca, ljudi su ostajali budni kasnije uz svetlo lampi.

Biološki, svetlost noću takođe pomera naš unutrašnji sat (cirkadijalni ritam) i smanjuje sklonost tela da se probudi posle nekoliko sati sna. Obično svetlo u sobi pre spavanja suzbija i odlaže melatonin, pomerajući početak sna kasnije.

Industrijska revolucija promenila je ne samo radne navike, već i obrasce spavanja. Fabrički rasporedi podstakli su jednokratni blok odmora. Do ranog 20. veka, ideja o osam neprekidnih sati sna zamenila je vekovima stari ritam od dva sna.

Dvostruki san u savremenim studijama

U višenedeljnim studijama sna koje simuliraju duge zimske noći u potpunoj tami i uklanjaju satove i večernje svetlo, učesnici često ponovo usvajaju dvostruki san sa mirnom pauzom. Studija iz 2017. godine u poljoprivrednoj zajednici na Madagaskaru bez struje pokazala je da ljudi i dalje uglavnom spavaju u dva segmenta, budeći se oko ponoći.

Uticaj zime i svetla na vreme

Svetlo reguliše naš unutrašnji sat i utiče na to kako percipiramo prolazak vremena. Kada ti signali izostanu, kao zimi ili pod veštačkim svetlom, osećaj vremena se menja.

U zimskim mesecima, slabije i kasnije jutarnje svetlo otežava usklađivanje cirkadijalnog ritma. Jutarnje svetlo sadrži više plave svetlosti, što je najefikasnija talasna dužina za stimulaciju proizvodnje kortizola i suzbijanje melatonina.

U laboratorijskim studijama izolacije vremena i u pećinskim istraživanjima, ljudi su živeli nedeljama bez prirodnog svetla ili satova, ili u konstantnoj tami. Mnogi su pogrešno računali dane, što pokazuje koliko vreme lako „klizi“ bez svetlosnih signala.

Slične distorzije javljaju se u polarnoj zimi, gde izostanak izlaska i zalaska sunca može učiniti da vreme „stoji“. Ljudi koji su navikli na visoke geografske širine i imaju stabilne rutine bolje se prilagođavaju ovim ciklusima, ali efekat varira.

Novi pogled na nesanicu

Klinike za san beleže da su kratka buđenja normalna, često se javljaju u tranzicijama između faza sna, uključujući REM fazu, povezanu sa živopisnim snovima. Ključno je kako reagujemo.

Mozak ima elastičan osećaj trajanja: anksioznost, dosada i slabo svetlo produžuju subjektivni osećaj vremena, dok ga angažovanost i mir mogu skratiti. Bez intervala u kojem ste se podigli i nešto radili ili pričali sa partnerom, buđenje u 3 ujutro može učiniti da vreme deluje sporije.

Kognitivno-bihevioralna terapija za nesanicu (CBT-I) savetuje da ustanete posle 20 minuta budnosti, obavite tihu aktivnost u prigušenom svetlu, kao što je čitanje, i vratite se u krevet kada se osetite pospano.

Stručnjaci za san takođe preporučuju prekrivanje sata i opuštanje oko merenja vremena kada imate problema sa snom. Smireno prihvatanje budnosti, uz razumevanje kako naš mozak percipira vreme, može biti najsigurniji način da ponovo zaspimo, piše Scienece Alert. 

Kako zaista smanjiti „loš“ LDL holesterol – praktični saveti za zdravo srce

Od
Viktor
-
0
a fork that has some food on it

holesterol

Razumevanje uloge holesterola i načina na koji možemo uticati na njegove nivoe ključno je za očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova.

Posebno je važno obratiti pažnju na LDL holesterol, poznat i kao „loš holesterol“, čije povišene vrednosti mogu dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema. Šta je zapravo LDL holesterol i kako možemo efikasno smanjiti njegove vrednosti u krvi? Da li ste se ikada zapitali zašto je baš ovaj tip holesterola toliko važan za naše zdravlje?

Šta je LDL holesterol i zašto je opasan

LDL holesterol (low-density lipoprotein) ili holesterol niske gustine ima svoju fiziološku ulogu u organizmu, ali kada njegove vrednosti pređu određene granice, postaje faktor rizika za kardiovaskularne bolesti, piše N1.rs.

LDL prenosi holesterol kroz krv do ćelija u telu, što je neophodno za normalno funkcionisanje organizma. Problem nastaje kada je nivo LDL-a previsok, jer tada dolazi do nakupljanja holesterola na zidovima arterija, stvarajući plak. Ovaj plak sužava arterije i otežava normalan protok krvi, što značajno povećava rizik od tromba i razvoja srčanih oboljenja.

Normalne vrednosti LDL holesterola trebalo bi da budu ispod 3,0 mmol/l (oko 115 mg/dl). Vrednosti iznad ovih granica smatraju se povišenim i zahtevaju pažnju.

Mnogi faktori utiču na nivo LDL holesterola u krvi, uključujući genetiku, ishranu, fizičku aktivnost, kao i prisustvo drugih zdravstvenih stanja poput dijabetesa ili hipotireoze. Prepoznavanje ovih faktora prvi je korak ka efikasnom smanjenju LDL holesterola.

Ishrana kao ključ kontrole LDL holesterola

Hrana koju konzumiramo ima direktan uticaj na vrednosti holesterola u krvi. Pravilna ishrana predstavlja najprirodniji i najefikasniji način za smanjenje nivoa LDL holesterola.

Izbegavajte zasićene i trans masti

Zasićene i trans masti značajno povećavaju nivo LDL holesterola u krvi. Ove masti se nalaze prvenstveno u:

  • Prerađenoj hrani i brzoj hrani

  • Masnom mesu i punomasnim mlečnim proizvodima

  • Margarinu i delimično hidrogenizovanim uljima

  • Prženim proizvodima i industrijskim grickalicama

  • Pekarskim proizvodima poput krofni, kolača i keksa

Umesto ovih namirnica, fokusirajte se na zdrave, nezasićene masti koje mogu čak i pomoći u smanjenju LDL holesterola. Maslinovo ulje, avokado, orašasti plodovi i semenke bogati su zdravim mastima koje podržavaju zdravlje srca.

Povećajte unos vlakana

Namirnice bogate vlaknima imaju izuzetnu sposobnost smanjenja nivoa LDL holesterola. Rastvorljiva vlakna, koja se nalaze u voću, povrću, mahunarkama i integralnim žitaricama, vezuju holesterol u digestivnom traktu i pomažu njegovom izbacivanju iz organizma.

Posebno efikasne namirnice bogate vlaknima uključuju:

  • Ovas i ječam

  • Jabuke, kruške i citruse

  • Pasulj, grašak i sočivo

  • Lan i čia semenke

  • Integralne žitarice poput smeđeg pirinča i kinoe

Redovan unos ovih namirnica može smanjiti LDL holesterol za nekoliko procenata u zavisnosti od unete količine i ukupne ishrane.

Riblje ulje i omega-3 masne kiseline

Ribe poput lososa, skuše, tunjevine i sardina bogate su omega-3 masnim kiselinama koje imaju snažan antiinflamatorni efekat i pomažu u smanjenju nivoa triglicerida, još jednog oblika masti u krvi. Iako omega-3 masne kiseline nemaju direktan efekat na LDL holesterol, one povećavaju nivo „dobrog“ HDL holesterola i poboljšavaju opšte zdravlje kardiovaskularnog sistema.

Ako niste ljubitelj ribe, razmotrite uzimanje dodataka ishrani na bazi ribljeg ulja, ali uvek uz konsultaciju sa lekarom.

Značaj fizičke aktivnosti

Da li ste znali da fizička aktivnost može biti jednako efikasna kao i određene nutritivne strategije za smanjenje LDL holesterola? Redovna fizička aktivnost stimuliše enzime koji pomažu u premeštanju LDL holesterola iz krvi u jetru, gde se prerađuje i eliminiše iz tela.

Za optimalne rezultate, kombinujte aerobne vežbe poput brzog hodanja, trčanja, plivanja ili vožnje bicikla sa vežbama snage. Idealno je vežbati najmanje 30 minuta dnevno, pet dana u nedelji.

Čak i skromne promene, poput korišćenja stepenica umesto lifta ili parkiranja dalje od odredišta, mogu vremenom dati značajne rezultate. Najvažnije je pronaći aktivnost koju volite i koja se lako uklapa u vaš životni stil, jer je konzistentnost ključ uspeha.

Prirodni suplementi za smanjenje holesterola

Osim promene ishrane i povećane fizičke aktivnosti, postoje i određeni prirodni suplementi koji mogu pomoći u smanjenju LDL holesterola.

Beli luk

Beli luk sadrži jedinjenja koja mogu smanjiti sintezu holesterola u jetri. Redovna konzumacija svežeg belog luka ili suplementa može dovesti do skromnog smanjenja ukupnog holesterola.

Neka istraživanja ukazuju da jedinjenja u belom luku mogu blago uticati na smanjenje sinteze holesterola, ali dokazi su ograničeni.

Crveni fermentirani pirinač

Crveni fermentirani pirinač tradicionalno se koristi u kineskoj medicini i sadrži monakolin K, jedinjenje koje je strukturno slično aktivnom sastojku u statinima, lekovima za snižavanje holesterola. Međutim, važno je konsultovati se sa lekarom pre uzimanja ovog suplementa, posebno ako već uzimate lekove za holesterol.

Biljni steroli i stanoli

Ova jedinjenja, koja se prirodno nalaze u biljkama, smanjuju apsorpciju holesterola u crevima. Danas su dostupni kao dodaci ishrani ili su dodati određenim namirnicama poput margarina, jogurta i napitaka.

Značaj zdravih životnih navika

Pored ishrane i fizičke aktivnosti, i druge životne navike mogu značajno uticati na nivo LDL holesterola.

Prestanak pušenja

Pušenje oštećuje zidove krvnih sudova, čineći ih podložnijim nakupljanju masnih naslaga. Takođe, pušenje smanjuje nivo HDL („dobrog“) holesterola. Prestanak pušenja može povećati HDL holesterol za čak 10%.

Umeren unos alkohola

Umeren unos alkohola (jedna čaša dnevno za žene i do dve čaše za muškarce) može povećati nivo HDL holesterola. Međutim, preterani unos alkohola može povećati nivo triglicerida i krvni pritisak, što poništava sve potencijalne koristi.

Upravljanje stresom

Hronični stres može povećati nivoe holesterola, delom zbog uticaja na hormone stresa poput kortizola. Tehnike za upravljanje stresom, kao što su meditacija, duboko disanje, joga ili čak redovna šetnja u prirodi, mogu pomoći u održavanju zdravih nivoa holesterola.

Kvalitetan san

Nedostatak sna može poremetiti metabolizam i povećati proizvodnju holesterola u jetri. Težite ka 7-8 sati kvalitetnog sna svake noći kako biste podržali zdrave nivoe holesterola.

Kada je vreme za medicinsku intervenciju

Uprkos svim naporima kroz ishranu i zdrav način života, neki ljudi mogu i dalje imati povišene nivoe LDL holesterola zbog genetskih faktora ili drugih zdravstvenih stanja. U takvim slučajevima, medicinska intervencija može biti neophodna.

Lekovi za snižavanje holesterola, posebno statini, pokazali su se veoma efikasnim u smanjenju LDL holesterola i smanjenju rizika od kardiovaskularnih bolesti. Druge opcije uključuju inhibitore apsorpcije holesterola, sekvestrante žučnih kiselina i PCSK9 inhibitore.

Važno je naglasiti da lekovi ne bi trebalo da zamene zdrave životne navike, već da budu deo sveobuhvatnog pristupa smanjenju holesterola.

Svakodnevne navike za dugoročni uspeh

Smanjenje LDL holesterola nije jednokratni poduhvat, već doživotno putovanje. Integrišite ove zdrave navike u svoju svakodnevicu:

  • Planirajte obroke unapred kako biste izbegli impulsivne, nezdrave izbore

  • Čitajte nutritivne deklaracije i izbegavajte proizvode bogate zasićenim mastima i trans mastima

  • Kuvajte kod kuće što češće kako biste kontrolisali sastojke

  • Porcije držite pod kontrolom, čak i kada jedete zdrave namirnice

  • Vodite dnevnik ishrane i fizičke aktivnosti kako biste pratili svoj napredak

  • Pronađite partnera za podršku koji će vas motivisati da ostanete na pravom putu

Da li ste spremni da preuzmete kontrolu nad svojim nivoom holesterola? Započinjanje ovog putovanja može se činiti zastrašujućim, ali male, postepene promene mogu vremenom dovesti do značajnih rezultata. Svaki mali korak koji preduzmete danas je investicija u vaše dugoročno zdravlje srca.

Zapamtite, cilj nije savršenstvo, već napredak. Budite strpljivi sa sobom i proslavite svaki mali uspeh na putu ka zdravijem nivou holesterola i snažnijem kardiovaskularnom sistemu.

Top 10 kulturno bogatih evropskih gradova koje treba posetiti u 2026: Dva su u Hrvatskoj i Sloveniji

Od
Viktor
-
0
people walking on park near body of water during daytime

featured image

Od drevnog šarma Ptujа u Sloveniji do kamenih ulica Briža u Belgiji, srednjovekovnih kula San Điminjana u Italiji i barokne lepote Zamošća u Poljskoj, širom Evrope postoji bezbroj gradova kulturnog nasleđa u kojima su istorija, arhitektura i umetnost duboko utkani u svakodnevni život.

U obimnom istraživanju više od 200 autentično istorijskih gradova širom Evrope — u rasponu od ikoničnih gradova do skrivenih dragulja — organizacija European Best Destinations (EBD) objavila je svoj dugo iščekivani spisak Najboljih evropskih gradova kulturnog nasleđa za 2026. godinu.

Ovaj izbor zasniva se na UNESCO listi kulturne svetske baštine u Evropi, anketi međunarodnih putnika o njihovim omiljenim kulturnim i gastronomskim odredištima i stručnoj selekciji turističkih profesionalaca koji su destinacije procenjivali prema sledećim ključnim kriterijumima:

  • Integritet i očuvanost istorijske arhitekture i znamenitosti

  • Kulturno bogatstvo kroz muzeje, festivale i celogodišnje programe

  • Održivost i pristupačnost kroz mogućnost pešačenja i ekološki prihvatljiv prevoz

  • Autentična lokalna kuhinja i uranjajuća iskustva u prirodi – sve to bez gužv

Na vrhu ove prestižne liste nalazi se Ptuj u Sloveniji — mali grad sa više od 2.000 godina istorije. Poznat po svom dvorcu na brdu, čuvenim vinarskim tradicijama i živopisnom kalendaru kulturnih i sportskih događaja, Ptuj je proglašen za grad broj 1 na listi najboljih evropskih gradova kulturnog nasleđa za 2026. godinu.

„Ptuj je više od sačuvane prošlosti — to je grad koji svakog dana živi i diše istoriju“, navodi organizacija European Best Destinations.

„Deset vodećih destinacija izdvajaju se svojom sposobnošću da spoje bogato nasleđe sa savremenim kulturnim životom“.

Pitate se gde da putujete po Evropi zbog kulturnog iskustva u 2026? Evo 10 prelepih evropskih lokaliteta kulturnog nasleđa.

1. Ptuj, Slovenija

Ptuj, SlovenijaShutterstock/marcin jucha

Najstariji grad u zemlji, gde hiljadugodišnji dvorac, vinogradi i festivali održavaju istoriju živom, čineći Ptuj „jednom od najživopisnijih destinacija kulturnog nasleđa u Evropi“.

Nadgledajući reku Dravu, dvorac je vekovima čuvao grad kao simbol kontinuiteta i prestiža. UNESCO ga prepoznaje kao jedno od 34 mesta svetske baštine uvrštenih na listu s ciljem da „pomognu putnicima da razviju dublje razumevanje izuzetne univerzalne vrednosti i kulturnog nasleđa u celini“.

Ptuj je sačuvao svoje srednjovekovno jezgro, a istovremeno se neprestano iznova definiše kroz celogodišnje festivale, kulturne i sportske događaje, uključujući prolećni karneval Kurentovanje — jedno od najoriginalnijih i najšarenijih slavlja u Evropi — zatim letnji Art Stays Festival (međunarodni umetnici, koncerti i pozorište na otvorenom), jesenju berbu grožđa (Ptujske vinske podrume, koji su među najstarijima u Evropi) i zimski Božićni market koji ispunjava istorijske trgove svetlošću i tradicijom.

2. Briž, Belgija

Briž, Flandrija, BelgijaShutterstock/Pajor Pawel

Kanali, gotske crkve i trgovi kao sa razglednice. Stari grad Briža, koji se nalazi na UNESCO listi, odiše bezvremenskim šarmom.

Često nazivan „Venecijom severa“, i to s dobrim razlogom. Mreža kanala, gotskih crkava i srednjovekovnih trgova čini ga jednim od najromantičnijih gradova u Evropi.

Kao mesto svetske baštine pod zaštitom UNESCO, Briž je remek-delo očuvanosti, gde svaka kaldrma kao da priča svoju priču. Iza svoje lepote dostojne razglednice, grad nudi vrhunsku gastronomiju, muzeje svetske klase i toplu flamansku atmosferu.

3. Angra de Eroizmo, Terserija, Azori

Angra de EroizmoShutterstock/ikumaru

Na ostrvu Terserija u portugalskom arhipelagu Azori, Angra do Eroizmo stoji kao dragulj atlantskog nasleđa.

Prepoznat od UNESCO zbog savršeno očuvanog renesansnog urbanog plana, dugo je bio raskrsnica pomorskih istraživanja.

„Njegove šarene fasade, crkve i tvrđave daju mu šarm kakav nijedno drugo mesto nema, spajajući portugalsku tradiciju sa okeanskim horizontima“, piše EBD.

4. Dubrovnik, Hrvatska

dubrovnik, hrvatskaShutterstock/BBA Photography

Poznat kao „Biser Jadrana“, Dubrovnik na jugu Hrvatske jedno je od najpoznatijih svetskih gradova pod zaštitom UNESCO.

Njegovi srednjovekovni bedemi, barokne crkve i popločane ulice čine ga živim spomenikom. Iza svoje filmske slave, Dubrovnik ostaje mesto kulture, muzičkih festivala i autentičnog dalmatinskog gostoprimstva.

Prema Dubrovnik Times-u, grad je zabeležio porast turizma iz SAD: „Hrvatski nacionalni sistem eVisitor pokazuje da je između 1. januara i 30. septembra 2025. županija ugostila 238.387 američkih turista, što je povećanje od 14% u odnosu na isti period prošle godine“. Zašto? „Kombinacija bolje dostupnosti, pametnog marketinga i prstohvata holivudske magije“.

5. Albi, Francuska

Albi, FrancuskaShutterstock/ldgfr photos

Impozantna katedrala od cigle iz 13. veka iznad reke Tarn definiše ovo prefinjeno južno utočište.

Albi je UNESCO dragulj na obalama reke Tarn u južnoj Francuskoj, severoistočno od Tuluza, krunisan svojom izvanrednom gotičkom katedralom, najvećom građevinom od cigle na svetu.

Grad je takođe dom muzeja Tuluz-Lotreka, koji slavi život i delo slikara rođenog tamo. Sa svojim šarenim fasadama i živom kulturnom scenom, Albi je jedno od najotmenijih mesta nasleđa u južnoj Francuskoj.

6. Firenca, Italija

Firenca, ItalijaShutterstock/Alejandro Diaz Manrique

Firenca je kolevka renesanse, grad pod zaštitom UNESCO i prestonica regiona Toskane, gde se umetnost, istorija i kultura spajaju. Od katedrale Duomo do muzeja galerije Ufiči, svaki njen ugao je remek-delo.

Od Duoma sa njegovom kupolom prekrivenom terakota pločicama koju je projektovao Bruneleski i zvonikom koji je izgradio Đoto, do Galerije Akademija u kojoj se nalazi Mikelanđelov David, i Ufičija koji izlaže Botičelijevo Rađanje Venere i da Vinčijeve Blagovesti, Firenca je obavezna stanica na svakoj umetničkoj ruti.

Ipak, Firenca nije muzej. Naprotiv, to je vrlo posećen, živ grad pun živopisnih trgova, toskanske kuhinje i bezvremenskog stila.

7. Češki Krumlov, Češka

Češki krumlov, ČeškaShutterstock/Kasbah

Češki Krumlov je jedan od najčarobnijih i najturističkijih gradova Centralne Evrope, u regionu Južne Češke.

Njegov bajkoviti zamak iz 13. veka, vijugava reka i šarene barokne fasade doneli su mu priznanje UNESCO i ljubav putnika širom sveta. Sa samo 13.000 stanovnika, bogat je atmosferom koja deluje kao da se vraćate u prošlost.

8. San Điminjano, Italija

San ĐiminjanoShutterstock/monticello

Điminjano, „Grad finih kula“ sa gotovo netaknutom srednjovekovnom siluetom, toskanski je dragulj.

Brdski grad jugozapadno od Firence, ova dragocena opština okružena je zidovima iz 13. veka, a stari grad je centriran oko Piazza della Cisterna, trougaonog trga okruženog srednjovekovnim kućama. Ima siluetu srednjovekovnih kula, uključujući poznatu Torre Grossa, koje su očuvane gotovo netaknute, dajući mu jedinstveni identitet.

Između svojih vina (Vernaccia di San Gimignano), popločanih ulica i bezvremenske arhitekture, ovo je Toskana u svom najautentičnijem obliku.

9. Zamosc, Poljska

Zamosc, PoljskaShutterstock/Adam Kurylo

Osnovan u 16. veku, Zamosc, na jugoistoku Poljske, retki je primer savršeno očuvanog renesansnog grada izgrađenog po planu.

Projektovao ga je italijanski arhitekta za Jana Zamojskog, velikog kancelara Poljske, koji je zamišljao „idealni grad“, i spaja šarm centralne Evrope sa italijanskim stilom, zaslužujući titulu „Padova severa“.

Elegantne arkade, prelepe fasade i živahan trg čine ga jednim od najfascinantnijih poljskih gradova pod zaštitom UNESCO, koji ga je prepoznao kao „jedinstven primer renesansnog grada u centralnoj Evropi“.

10. Toledo, Španija

Toledo, ŠpanijaShutterstock/Anton_Ivanov

Smešten na brdu iznad reke Tajo i ravnica Kastilje-Manče u centralnoj Španiji, Toledo je poznat kao „Grad tri kulture“, gde hrišćanski, muslimanski i jevrejski uticaji koegzistiraju u izuzetnom nasleđu.

Bio je i nekadašnji dom manirističkog slikara El Greka. Njegova katedrala, sinagoge i zidovi tvrđave čine ga gradom duboke kulturne vrednosti. Kao grad pod zaštitom UNESCO-a od 1986. godine, Toledo ostaje jedan od najinspirativnijih istorijskih gradova Španije i jedan od 10 kulturnih gradova nasleđa u Evropi koje se ne sme propustiti.

Sesilija Rodrigez, saradnica Forbes

Pogledajte kako izgleda pametni prsten koji zamenjuje miš

Od
Viktor
-
0
a close up of a ring on a table

featured image

Zamislite da upravljate računarom bez podizanja ruke sa tastature. Prolo Ring upravo to omogućava.

Osmišljen da zameni računarski miš, ovaj pametni prsten kombinuje funkcionalnost miša, prečica i gestova u jednom uređaju na prstu.

Specifikacije

Prolo ima više od 40 pokreta u vazduhu, koji se mogu programirati prema individualnim potrebama i podršku za sve glavne operativne sisteme (Windows, macOS, Linux i ChromeOS). Osim toga, koristi Modtouch tehnologiju za optimizovanu kontrolu pokretima i gestovima.

Trackpad površine opremljene su najsavremenijim senzorima i IC čipovima koji obezbeđuju maksimalnu preciznost svakog pokreta.

Dizajniran je u SAD i dolazi u tri boje (Champagne Gold, Future Silver i Carbon Black). I to za programere i profesionalce koji žive uz tastaturu, što im omogućava da upravljaju ekranom bez narušavanja držanja, ritma ili fokusa.

Nema nijedno dugme i težak je svega pet grama. Postavlja se na kažiprst i ima tri glavne komponente: „tačped“ koji se koristi palcem, senzor pokreta i „tačped“ koji se koristi kažiprstom druge ruke.

Potpuna kontrola kursora uglavnom je omogućena pomoću palca – za pokazivanje, kliktanje, skrolovanje, zumiranje, prevlačenje.

Dovoljno je da stavite prsten ili ga dodirnete i odmah počinje sa radom. Pametni algoritmi za uštedu energije automatski ga uspavljuju dok miruje, i bude pri svakom dodiru.

Povezuje se putem Blututa, bez potrebe za dodatnim aplikacijama, drajverima ili podešavanjima. Ukoliko ipak želite da prsten prilagodite vašim potrebama, postoji aplikacija koja je potpuno besplatna i to omogućava.

prolo rong, prsten koji menja mišProlo / Ferrari / Profimedia

Alati za upravljanje dostupni na prstima

Prolo je zamišljen tako da ruke ostanu na tastaturi, jer su svi alati za upravljanje dostupni na vrhovima prstiju.

„Prolo je napravljen za svakoga i za svaki uređaj – za muzičare, dizajnere, kuvarske entuzijaste, čitaoce, profesionalce, govornike i mnoge druge. Prolo omogućava da vaše ruke ostanu u pokretu, a fokus na ekranu“, stoji na sajtu Prolo.

Na raspolaganju i Pro verzija

Kupcima je na raspolaganju i Pro verzija koja otključava napredne mogućnosti:

  • prilagodljive gestove – personalizuje i do 19 dodatnih gestova ili menja postojeće

  • kreiranje makro komandi – povezuje više radnji u jedan pokret (na primer možete da otvorite aplikaciju unesete komandu i pustite muziku – sve u jednom pokretu)

  • brzo menjanje profila – kreiranje i menjanje profila za posao, igranje ili kreativni rad.

Prsten dolazi sa punjačem, a jednim punjenjem omogućeno je korišćenje i do 30 dana.

Nije samo AI balon: Ovo su zabrinjavajući grafikoni koji upozoravaju da se možda sprema kriza

Od
Viktor
-
0
Trader analyzing stock market data on smartphone and phone

featured image

Od berzanskog rasta pokrenutog veštačkom inteligencijom do zlata na rekordno visokim nivoima. Znaci se gomilaju da je skoro svaka klasa imovine na putu ka suočavanju sa realnošću.

Baloni na tržištu imovine odaju miris. Akcije daleko nadmašuju zaradu. Dug u kategoriji „smeća“ izgleda kao pozlaćen. Ali, bez obzira koliko rast delovao dobro, sumnja se na kraju javlja. Pitanje je da li detektor dima cvrči zbog prazne baterije ili je reč o požaru?

S&P 500 je na 6.700, gotovo dvostruko više nego pre pet godina. Magnificent 7, sedam tehnoloških titana, su raketno gorivo. Oni čine skoro 40% indeksa i klade se u bilione dolara da će veštačka inteligencija preoblikovati svet.

Nije reč samo o „penušavim“ akcijama. Zlato je blizu rekordnih visina, kao i kafa. Bitkoin, ultimativna rizična imovina, skočio je više od 130% otkako je u januaru 2024. godine uključen u ETF-ove. Trke za kupovinu podižu cene nekretnina koje su sve više izvan domašaja kupaca. Čak se i „smeće“ obveznice trguju kao da ništa ne može poći po zlu.

Kako nastaje balon

Ekonomista Džon Kenet Galbrajt pisao je da baloni nastaju na isti način svaki put. Nova ideja baca čini. Kredit se širi. Cene rastu. Svi se osećaju pametnijim. Onda puca, stvarnost zaskoči i sve se ruši. Galbrajt je tvrdio da pravo pogonsko gorivo nisu krediti, već beskrajna nada i kratko pamćenje. Svaka generacija ubeđuje samu sebe da je ovaj put drugačije.

Naravno, niko ne zvoni na vrhu. A pouzdani detektori mogu oglasiti lažne alarme.

Kriva prinosa bila je inverzna od juna 2022. do avgusta 2024. To obično najavljuje recesiju u roku od 24 meseca. Po tom pravilu, usporavanje je već trebalo da počne.

Neizvesnost

Ipak, investitori koji su prodavali na osnovu tog signala propustili su drugi najjači početak rasta u poslednjih pola veka. Za to možete okriviti i veštačku inteligenciju. Dojče banka kaže da bi bez ulaganja u AI infrastrukturu, SAD već bile u recesiji.

To je jedan od razloga zašto ovo tržište deluje neobično.

Možda je zato zlato blizu rekordnih visina, što se retko dešava paralelno sa rastom akcija. Jedno odražava optimizam, drugo strah. Možda je to samo tržište koje se osigurava. Ili je znak da su neki investitori osetili dim pre nas ostalih.

Detektori požara

Brendon Kočkodin, novinar Forbes

Manjinska vlada Marka Karnija izbegla izbore, za sada

Od
Dara Milovanović
-
0

OTAVA – Manjinska vlada kanadskog premijera Marka Karnija uspela je da preživi dva glasanja o nepoverenju budžetu, čime su za sada otklonjene sumnje u mogućnost raspisivanja vanrednih izbora ove zime.

Kanadski liberali su u petak obezbedili podršku za drugo od tri ključna glasanja o budžetskom planu, što otvara put usvajanju dokumenta koji predviđa desetine milijardi novih troškova. Prema navodima lista Gardijan, liberali su se oslonili na podršku dela opozicionih poslanika, pa je zajedničkim glasanjem sa konzervativcima obezbeđena većina za nastavak budžetske procedure.

Ministar finansija Fransoa-Filip Šampanj predstavio je dokument koji, kako je istakao, odražava posledice trgovinskih tenzija sa Sjedinjenim Državama i usporavanja domaće ekonomije. Budžet predviđa znatno veći deficit nego što je prvobitno bilo planirano – čak 78,3 milijarde kanadskih dolara u periodu 2025–2026, umesto 42,2 milijarde. Vlada, ipak, najavljuje postepeno smanjenje budžetskog manjka na oko 56,6 milijardi dolara do kraja decenije.

„Nivo neizvesnosti je veći nego što smo videli i osećali generacijama. Potrebna je smela i brza akcija“, poručio je Šampanj poslanicima. Prema njegovim rečima, vlada planira seriju „međugeneracijskih investicija“ koje će trajno menjati strukturu kanadske ekonomije.

Iako liberali imaju tek 169 poslanika, što je tri manje od većine potrebne za usvajanje budžeta bez pomoći drugih stranaka, premijer Karni je pokazao političku upornost i pragmatizam. Podršku je dobio i od jednog konzervativnog poslanika, Krisa d’Antremona, koji je otvoreno kritikovao vođstvo svog partijskog šefa Pjera Poalijevra i najavio da će „glasati u interesu stabilnosti zemlje“. Njegov prelazak smatra se ključnom pobedom za Karnija.

Politički analitičari ukazuju da premijer koristi imidž tehnokrate i ekonomiste koji pokušava da „odvoji ekonomsku od političke logike“. Ipak, sve češće se pominje mogućnost da bi liberali mogli iskoristiti privremeni politički predah kako bi konsolidovali snage i sprečili nove izbore.

„Karni nije tipičan političar. On želi da deluje iznad stranačkih podela, ali manjinska vlada zahteva političku veštinu i spremnost na kompromis“, ocenila je Lori Ternbul, direktorka Škole za upravu Univerziteta Dalhuzi.

Za sada, kanadski premijer je dobio dragoceno vreme – ali ishod poslednjeg glasanja o budžetu sredinom novembra pokazaće da li je ovaj uspeh samo privremeno odlaganje moguće izborne krize.

SERBIANNEWS/CANADA

Britanska Kolumbija se našla na prestižnoj listi najboljih mesta na svetu koja treba posetiti u 2026.

Od
Dara Milovanović
-
0

Nova godina je pred vratima, a Britanska Kolumbija se već nalazi na listi najboljih svetskih mesta koje putnici trebaju posetiti u 2026. godini.

Lonely Planet, koji pokriva „najneobičnija mesta i iskustva na svetu“, nedavno je otkrio svojih 25 destinacija koje morate posetiti u narednoj godini, a Britanska Kolumbija je jedina kanadska destinacija koja je ušla na listu.

Prema Lonely Planetu, ova provincija je „najbolja za prihvatanje prirode“.

„Mahovinom obrasle šume, nazubljene planine, reke s brzom vodom i ekosistemi bogati divljim životinjama: Britanska Kolumbija je vrsta mesta koja vas tera da poželite izleteti iz svoje hotelske sobe i energično prihvatiti prirodne elemente“, napisao je Lonely Planet u svojoj oduševljenoj recenziji .

Izdavač turističkog vodiča istakao je nekoliko razloga zašto je Britanska Kolumbija rangirana među Tunisom, Barbadosom i Phuketom kao najbolja mesta za planiranje putovanja u 2026. godini, uključujući sedam nacionalnih parkova, vinarije i najveće skijalište u Severnoj Americi, Whistler.

„Vinska industrija je doživela eksploziju poslednjih godina, a broj vinarija se utrostručio između 2004. i 2024. godine.“

Planine severne obale i grad Vancouver takođe su dobili posebnu pohvalu na prestižnoj listi.

„Iza divljine, više ljudskih elemenata mami“, dodao je Lonely Planet. „Multikulturalizam je sve važniji deo tkiva Britanske Kolumbije.“

„Ne samo da je provincija dom populacije 204 Prvih naroda, čije je nasleđe vidljivo u svemu, od totemskih stupova do ceremonijalnih maski, već se i njen najveći grad, Vancouver, razvio u bogatu mešavinu međunarodne hrane i kulture.“

Britanska Kolumbija i dalje je na vrhu liste prioriteta međunarodnih putnika tokom cele godine.

Ostrvo Vancouver bilo je jedina kanadska destinacija na listi najboljih ostrvskih destinacija za zimska putovanja .

Na dodeli nagrada Snomad Ski Resort Awards za 2025. godinu takođe su proglašena najbolja skijališta iz celog sveta , a četiri se nalaze ovde u Britanskoj Kolumbiji.

I National Geographic je nedavno objavio svoju listu nezaboravnih porodičnih destinacija širom Kanade , a dve lokacije u Britanskoj Kolumbiji su se našle na listi.

Kompletnu listu 25 najboljih destinacija za 2026. godinu koju je sastavio Lonely Planet možete pogledati online.

SERBIANNEWS/CANADA

Premijera mjuzikla “Žene (ne)idu u raj” u utorak u Banjaluci

Od
Viktor
-
0

Pozorišni mjuzikl “Žene (ne)idu u raj” biće premijerno izveden prekosutra u Banjaluci.

"Žene (ne)idu u raj" - Foto: ilustracija

“Žene (ne)idu u raj”Foto: ilustracija

Riječ je o mjuziklu nezavisne produkcije Pokreta za društveni razvoj i kulturni integritet Krasiva iz Banjaluke, autorke Danke Ignjatović.

Autor muzike i aramžmana je Mladen Matović, rediteljka Dajana Јosipović, a producentkinja Natalija Trivić.

Ignjatovićeva je rekla da je pravo vrijeme za izvođenje ovog djela, koje je, navodi prvi originalni domaći mjuzikl.

Matović je rekao da je urađen ozbiljan posao, da očekuje da će publika uživati i da će mjuzikl biti izvođen u čitavom regionu.

Trivićeva ja navela da je mjuzikl okupio veliki tim ljudi i da je već zakazana i premijera u Semberiji, a nakon toga trebalo bi da se nastavi pozorišni, ali i festivalski život ovog djela.

Premijera mjuzikla “Žene (ne)idu u raj” biće održana u utorak u 20.00 časova u u Pozorišnoj sali Obilićevo.

Veliko interesovanje za ponudu Srpske na Sajmu turizma u Kragujevcu

Od
Viktor
-
0
Izvor: N1 Beograd

Turistička ponuda Republike Srpske izazvala je veliko interesovanje na trodnevnom 16. Međunarodnom sajmu turizma i seoskog turizma u Kragujevcu, rečeno je u Turističkoj organizaciji Srpske.

Sajam turizma u Kragujevcu - Foto: SRNA

Sajam turizma u KragujevcuFoto: SRNA

Saradnik za odnose s javnošću Turističke organizacije Sanela Šimun rekla je da je predstavljena najatraktivnija ponuda turističkih destinacija u Srpskoj, sa akcentom na programe i sadržaje za turiste u predstojećoj zimskoj sezoni na Јahorini i Kozari.

Ona je istakla da se očekuje veliki priliv turista iz Srbije tokom novogodišnjih praznika.

Šimunova je navela da je naglasak u predstavljanju ponude u Kragujevcu bio i na ponudi banjskih centara, avanturističkom turizmu, seoskom i vjerskom turizmu, nacionalnim parkovima, te siti brejk destinacijama.

Na zajedničkom izložbenom prostoru, osim Turističke organizacije Republike Srpske, predstavljene i turističke organizacije Banjaluke, Trebinja, Nevesinja, Istočnog Sarajeva, Modriče, Bijeljine, Prijedora, Teslića, kao i Terme Ozren.

– Nastup na ovom sajmu od interesa je za Republiku Srpsku, budući da najveći broj turista u Srpsku dolazi upravo iz Srbije – naglasila je Šimunova.

Ona je rekla da je tokom Sajma potpisan i sporazum o saradnji turističkih organizacija Prijedora i Kragujevca kojim se potvrđuje interes za jačanje međuregionalne saradnje u oblasti turizma, razmjenu iskustava, promociju turističkih potencijala, kao i razvoj zajedničkih projekata i turističkih proizvoda.

Šimunova je istakla da Međunarodni sajam turizma i seoskog turizma u Kragujevcu, koji je trajao od 6. novembra do juče, predstavlja jednu o najznačajnijih manifestacija u centralnoj Srbiji posvećenih turizmu, a ove godine okupio je brojne izlagače iz zemlje i regiona.

Na Filipinima evakuisano više od 900.000 ljudi, u očekivanju super tajfuna Fung-vong

Od
Viktor
-
0
A group of people walking through a flooded street

Na Filipinima je evakuisano više od 900.000 ljudi, u očekivanju super tajfuna Fung-vong koji prema prognozi donosi jake kiše, razorne vetrove i olujne udare a širom zemlje danas je otkazano više od 300 domaćih i međunarodnih letova, prema podacima filipinskog regulatora civilnog vazduhoplovstva.

Filipini (Foto: EPA/JUANITO ESPINOSA, ilustracija) -

Filipini (Foto: EPA/JUANITO ESPINOSA, ilustracija)

Prema podacima meteorološke službe Filipina, oluja je prerasla u supertajfun sa stalnim vjetrovima brzine oko 185 kilometara na sat, i udarima vjetra koji dostižu 230 kilometara na sat, prenosi Bi-bi-si.

Udar tajfuna se već osjeća u istočnom regionu Bikol, koji je prvi dio Filipina koji je direktno na udaru tajfuna a očekuje se da će oblast Luzon, koja je najnaseljeniji deo zemlje, biti pogođena do večeras, i tamo je na snazi najviši, 5. nivo upozorenja na tajfun.

Područje glavnog grada Manile je pod 3. nivoom upozorenja, prenosi Rojters.

U dijelovima regiona koji su pod upozorenjem za dolazak glavnih udara tajfuna već su zabeleženi nestanci struje zbog nevremena koje je počelo.

Fung-vong, koga u Filipinima nazivaju Uvan, približio se toj zemlji samo nekoliko dana nakon što je pogodio tajfun Kalmegi, u kome su na Filipinima stradale 204 osobe, zbog čega su i obustavljene spasilačke operacije nakon prethodnog tajfuna, koji je bio jedan od najjačih ove godine, dok je u Vijetnamu tajfun Kalmegi doveo do smrti pet osoba.

Nekoliko škola u oblastima Filipina koje će najteže biti pogođene tajfunom Fung-vong je ili otkazalo nastavu u ponedjeljak ili se prebacilo na onlajn nastavu.

1...123124125...1.499Stranica 124 od ukupno 1.499

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković