Šesto kolo ABA lige – veliki derbi u “Pioniru”, Spartak gostuje u Ljubljani
Petak:
Subota:
Nedelja:
Ponedeljak:
Košarkašice Srbije se okupljaju pred prvi kvalifikacioni prozor
Ženska seniorska reprezentacija Srbije okupiće se tokom vikenda u hotelu “Kraun Plaza” i započeti pripreme za prvi kvalifikacioni prozor za Evropsko prvenstvo 2027. godine.
Izabranice selektora Miloša Pavlovića prvi meč odigraće 12. novembra na Islandu od 20.30 časova, dok će tri dana kasnije, 15. novembra u 18.00, u Hali sportova “Ranko Žeravica“ u Beogradu dočekati reprezentaciju Portugalije.
Selektor košarkašica Srbije Miloš Pavlović
Selektor Pavlović za ovaj kvalifikacioni prozor računa na osamnaest igračica: Draganu Stanković, Jovanu Nogić, Mašu Janković, Ivanu Raca, Nevenu Rosić, Jovanu Boričić, Jovanu Jevtović, Aleksandru Stanaćev, Jovanu Popović, Martu Jovanović, Nadeždu Nedeljkov, Nevenu Vučković, Minu Đorđević, Martu Mitrović, Ivanu i Aleksandru Katanić, Teodoru Turudić.
Ivon Anderson će se ekipi priključiti 13. novembra pošto se trenutno u Sjedinjenim Američkim Državama oporavlja od povrede.
Kanada je u oktobru otvorila iznenađujućih 67.000 radnih mesta, što je premašilo očekivanja ekonomista.
OTTAWA – Kanadsko tržište rada iznenadilo je ekonomiste drugim mesecom zaredom iznenađujućeg rasta broja radnih mesta u oktobru.
Kanadski zavod za statistiku saopštio je u petak da je u oktobru otvoreno 67.000 novih radnih mesta , što je dovoljno da se stopa nezaposlenosti smanji za dve desetine procentnog poena na 6,9 posto.
Rast u oktobru je podstaknut radom sa skraćenim radnim vremenom, sa 85.000 dodanih radnih mesta, nakon solidnog porasta broja zaposlenih sa punim radnim vremenom u septembru. U međuvremenu, privatni sektor je dodao 73.000 radnih mesta, što je prvi rast od juna.
Ekonomisti koje je anketirao Reuters prije objavljivanja rezultata u petak očekivali su da će kanadsko tržište rada zastati s gubitkom 2.500 radnih mesta u oktobru, nakon iznenađujućeg porasta od 60.000 pozicija u septembru.
Rast broja radnih mesta tokom oktobra i septembra sada je više nego nadoknadio nagle padove uočene u augustu i julu.
Leslie Preston, viša ekonomistica TD banke, u petak se u poruci klijentima oslonila na metafore bejzbola, nazivajući uzastopne mesečne dobitke od posla “duplim”.
„Tržište rada se pokazalo malo otpornijim na trgovinske tenzije nego što smo očekivali, ali podaci iz oktobra nisu bili potpuni uspjeh“, rekao je Preston.
Sektor veleprodaje i maloprodaje zabeležio je najveći rast sa 41.000 dodanih radnih mesta u oktobru, a slede transport i skladištenje sa 30.000 radnih mesta i sektor informisanja, kulture i rekreacije sa 25.000 radnih mesta.
Carinski osetljiva proizvodnja zabeležila je porast od 8.700 radnih mesta u oktobru, dok je građevinarstvo izgubilo 15.000 radnih mesta.
StatCan je saopštio da su industrije koje proizvode robu izgubile 54.000 radnih mjesta na mreži od januara – kada je neizvjesnost oko američkih tarifa i globalne trgovine počela da raste – dok je uslužni deo ekonomije u tom periodu dodao 142.000 radnih mesta.
Ontario, provincija teško pogođena trgovinskim ratom, predvodila je rast zaposlenosti u provinciji sa 55.000 dodanih radnih mesta. Stopa nezaposlenosti u Windsoru, koji je pretežno orijentisan na proizvodnju, dostigla je vrhunac od 11,2 posto u junu, ali je od tada pala na 9,6 posto, prema tromesečnim pokretnim prosecima.
Mladi radnici su u oktobru osetili određeno olakšanje nakon višemesečnih problema na teškom tržištu rada, jer je prošlog meseca među mladima od 15 do 24 godine stvoreno 21.000 novih radnih mesta, što je prvi porast od januara.
To je smanjilo stopu nezaposlenosti mladih za 0,6 procentnih poena na 14,1 posto u oktobru, nakon što je u septembru, izvan pandemije, dostigla 15-godišnji maksimum.
Prosečna satnica porasla je za 3,5 posto na godišnjem nivou u oktobru, što je ubrzanje u odnosu na 3,3 posto mesec ranije.
Iako su plate rasle na mesečnom nivou, Preston je primetio da su povećanja plata usporila u odnosu na prošlogodišnji tempo i da stopa nezaposlenosti ostaje visoka u i dalje slabom okruženju zapošljavanja.
„Iako ovaj izveštaj pokazuje određenu otpornost na kanadskom tržištu rada, to nije snaga“, rekla je.
Banka Kanade će pažljivo analizirati podatke o radnoj snazi dok se priprema za svoju konačnu odluku o kamatnim stopama 10. decembra, iako će centralna banka takođe pregledati podatke o zaposlenosti iz novembra pre nego što donese tu odluku.
Referentna kamatna stopa banke iznosi 2,25 posto nakon dva uzastopna smanjenja.
Guverner Tiff Macklem je prošlog meseca signalizirao da bi centralna banka mogla biti zadovoljna pozicijom referentne kamatne stope, osim ako dolazni ekonomski podaci ne odstupe od njenih prognoza.
„Sveukupno, današnji podaci podržavaju stav Banke Kanade da su kamatne stope sada dovoljno niske da stimulišu ekonomiju i mi i dalje predviđamo da neće biti daljnjeg smanjenja stopa“, rekao je viši ekonomista CIBC-a Andrew Grantham u izvestaju.
Preston se složio da bi podaci o zaposlenosti u oktobru trebali utešiti Banku Kanade da može ostati po strani dok stimulativne sile prethodnih smanjenja kamatnih stopa deluju na ekonomiju.
SERBIANNEWS/CANADA
Mesto koje nikad nećete posetiti: Jedan od „najlepših prizora na svetu“ privlači turiste, ali tu ne smeju ni da kroče
Ostrvo Spirit, jedno je od najpoznatijih mesta u Kanadi – i prema verovanju: sveto mesto.
Spirit je nenaseljeni biser Nacionalnog parka Jasper povezan uskim pojasom s istočnom obalom jezera Maligne. Uprkos tome što je udaljen 14 km od najbližeg puta i oko 50 km od najbližeg grada, ovo mesto mami posetioce.
Zbog prizora koji čini sa snežnim vrhovima dobio je svetsku pažnju 1960. godine, kada je osvanuo na njujorškoj stanici Grand Central – Kodak je postavio ogromnu fotografiju veličine 18 metara, a ostalo je istorija. Spirit je nakon toga počeo da se pojavljuje svuda, u Appleovim reklamama, američkim filmovima i na džambo plakatima širom zemlje, a i danas hiljade putnika svake godine dolaze kako bi fotografisali veličansteni prizor.
Spirit; Foto: RWEISSWALD / Alamy / Profimedia
Spirit; Foto: RWEISSWALD / Alamy / ProfimediaZabranjeno ostrvo
Gledanje je dopušteno, ali samo pleme Stoney sme da zakorači na ostrvo, koje za njih ima sveto značenje, piše Pun kufer.
„Oduvek smo živeli u ovim planinama,“ objašnjava Barry Wesley, čuvar tradicije naroda Stoney za BBC i dodaje: „Hiljadama godina dolazili smo na Spirit radi isceljujućih ceremonija. Kad je 1907. osnovan nacionalni park, bili smo prisiljeni da odemo. Sad, kada smemo da se vratimo ponovo se povezujemo s ostrvom“.
Pleme ima svoj naziv za ostrvo – naziva ga Githni-mi-Makoche, ili: Ostrvo isceljenja. Smešteno između zemlje i vode, okruženo planinama koje simbolizuju plemenske pretke, smatra se mestom snažne duhovne energije.
Godine 1907. američka slikarka Mary Schäffer Warren krenula je u potragu za sjajnim jezerom o kojem su kružile legende. Uz pomoć lovca iz plemena Stoney, pronašla je jezero i opisala ga kao najveličanstveniji prizor koji postoji na svetu. Njena knjiga Old Indian Trails of the Canadian Rockies iz 1911. podstakla je kanadsku vladu da zaštiti to područje.
Spirit; Foto: Geoff Shaw / Alamy / Profimedia
Spirit; Foto: Geoff Shaw / Alamy / ProfimediaPut do ostrva
Jezero Maligne nalazi se nedaleko od grada Jasper u Nacionalnom parku Jasper. Odatle se ostrvu Spirit može približiti organizovanim prevozom brodom, ili iznajmljenim kajakom ili kanuom. Najpopularniji su klasični 90-minutni izleti, tokom kojih vodič otkriva priče o jezeru i okolnim planinama.
Posetioci mogu saznati kako je ostrvo Spirit simbol poštovanja prema prirodi i podsetnik da su neka čuda stvorena da se posmatraju, a ne poseduju. Bez obzira na svoju veličinu, ostrvo predstavlja veličanstvenu, ali netaknutu kanadsku divljinu – to je mesto koje u malom zaokružuje svu lepotu Rocky Mountainsa, prizor koji fotografi i putnici iz celog sveta iznova traže svake godine. Ali, ono što ostrvo čini zaista posebnim nije samo njegov krajolik, nego i njegova tišina koja šapuće o poštovanju, pripadnosti i večnoj vezi između zemlje i duše.
SERBIANNEWS/CANADA
“Slike drugog sveta” u Muzeju saveremene umetnosti u Beogradu
Mapa od sto fotografija Siprela poklonjena je MSUB 1982. godine posredstvom Jugoslovenskog kulturnog centra u Njujorku
Muzej savremene umetnosti Beograda je danas povodom 60 godina svog postojanja otvorio dve nove izložbe – “Slike drugog sveta” Klare Siprel i Pola Stranda i “Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić”, koje traju do 2. mart 2026. godine.
Izložba “Slike drugog sveta” prvi put integralno predstavlja fotografska portfolija Klare Siprel i Pola Stranda koji su u Zbirku fotografije, filma i videa MSU dospeli kao diplomatska razmena osamdesetih godina.
Mapa od sto fotografija Siprela poklonjena je MSUB 1982. godine posredstvom Jugoslovenskog kulturnog centra u Njujorku, dok im je dva Strandova portfolija sa 20 ručno izrađenih fotografija poklonila 1983. godine Fondacija Pola Stranda iz Njujorka, posredstvom Američkog kulturnog centra u Beogradu.
Iz MSUB su naglasili da se “prakse Siprel i Stranda, u prvim decenijama 20. veka u Njujorku, smatraju ključnim za razumevanje rane američke fotografije”, a njihove poetike i pristupi razvijali su se simultano – piktorijalna, poetska i atmosferična fotografija Siprel i modernistička, stroga kompozicija Stranda.
Autorka izložbe je Una Popović, kustoskinja Zbirke fotografije, filma i videa MSUB.
Izložba “Muzikalnost i skulpturalnost – Olga Jevrić” autora Rajke Bošković realizuje se u okviru ciklusa “Umetnost i ličnost – skulptorke iz kolekcije MSUB”.
Istakli su da je Jevrić “nesumnjivo jedan od najznačajnijih umetnika 20. veka, odabrana da se njenom izložbom, kao centralnom u pomenutom ciklusu, doprinese obeležavanju značajnog jubileja Muzeja, imajući u vidu da je bila među prvim umetnicima koji su izlagali u Salonu MSUB 1965. godine”.
Ocenili su da je suštinska odlika celokupnog skulptorskog opusa Jevrić (1922-2014) “bez obzira na sve brojne i raznovrsne varijacije, u osnovi jedna dominantna ideja – večita borba suprotnosti, i u fizičkom, i u duhovnom svetu”.
Na izložbi je umetnost Jevrić biti predstavljena skulpturama iz njenog celokupnog opusa iz kolekcije MSUB, kao i iz kolekcija Srpske akademije nauka i umentosti i Kuće legata u Beogradu.
Ova zemlja je zabranila pušenje svima rođenim nakon 1. januara 2007. godine
Koliko je pušenje štetno svi znamo i borbe protiv ovog poroka su svakodnevne – nažalost mnogi koji su ostavili ovu naviku, neretko joj se vrate. Ipak, jedna zemlja preduzela je radikalni potez i zabranila je pušenje svima koji su rođeni posle 2007. godine.
Maldivi su postali prva zemlja koja je uvela generacijsku zabranu pušenja – pušenje, kupovina i prodaja duvana zabranjeni su svima rođenima posle 1. januara 2007. godine.
Zabrana je stupila na snagu u ovom ostrvskom arhipelagu u južnoj Aziji, “čime je obeležen istorijski korak u nastojanjima države da zaštiti javno zdravlje i podstakne generaciju bez duvana”, saopštilo je Ministarstvo zdravlja Maldiva. Ova mera čini Maldive prvom zemljom na svetu koja sprovodi nacionalnu generacijsku zabranu duvana, dodaje se u saopštenju.
Zabrana na Maldivima predstavlja najnoviji korak u njihovoj dugogodišnjoj kampanji protiv duvana i pušenja – uključujući i elektronske cigarete. Krajem 2024. godine vlada je zabranila uvoz, posedovanje, upotrebu, proizvodnju i distribuciju svih “vejping” proizvoda, bez obzira na starost.
Sada vlasti nastoje da smanje pušenje širom arhipelaga, sa planom da otvore klinike za odvikavanje koje će nuditi lekove i podršku onima koji žele da prestanu sa upotrebom duvana. Ranije ovog leta, predsednik je čak predložio novčanu nagradu za stanovnike onog ostrva koje u potpunosti iskoreni pušenje.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, pušenje svake godine izazove više od sedam miliona smrtnih slučajeva širom sveta. Prema nacionalnom istraživanju iz 2021. godine, više od četvrtine odraslog stanovništva Maldiva (uzrasta od 15 do 69 godina) koristilo je duvan, a stopa je bila skoro dvostruko veća među tinejdžerima uzrasta od 13 do 15 godina.
Bilo još pokušaja zabrane, ali bezuspešno
Iako su Maldivi prva zemlja koja je usvojila ovakvu zabranu, slični predlozi razmatrani su i zamalo sprovedeni i u drugim delovima sveta.
Novi Zeland je 2022. godine bio na korak od uvođenja slične mere, kada je vlada usvojila pionirski zakon o zabrani prodaje duvana svima rođenima posle 1. januara 2009. godine.
Međutim, zabrana koja je trebalo da stupi na snagu 2024. godine nikada nije sprovedena. Samo godinu dana nakon usvajanja zakona, on je povučen kako bi se obezbedila sredstva za smanjenje poreza što je izazvalo bes javnozdravstvenih zvaničnika i organizacija koje se bore protiv pušenja, piše Si-En-En.
“Lastavičje gnezdo”: Legendarni simbol Krima i podvig arhitekture
Elegantni zamak, koji se uzdiže nad Crnim morem sa stene visoke 40 metara je za mnoge ljude prepoznatljiv kao mračna vila iz filma “Deset malih crnaca”, dok je za neke romantični simbol sa razglednica. Pored toga što je filmska zvezda, čuveno gnezdo je i svedok velikih arhitektonskih podviga, iako sama građevina nije velika. Evo o čemu je reč.
“Lastavičje gnezdo” je prava arhitekstonska zvezda, ali malo se zna da se iza te bajkovite fasade krije dramatična priča o opstanku – naime, ova krhka građevina decenijama balansirala na ivici, ali ipak je ostala da stoji.
Suprotno o pričama o nemačkim baronima, zamak nije podigla aristokratija, već novo rusko trgovačko društvo. Godine 1912. trgovac iz Moskve, Rahmanova, naručila je projekat od mladog arhitekte Leonida Šervuda, a zamak je ubrzo postao spomenik ruske secesije.
Građevina nije preterano velika – ima svega 10 metara u širinui i 20 u dužini. Ali, njen položaj, na samom rubu Aurorine stene, činio ga je pravim arhitektonskim čudom.
Postoji lepa legenda da je zamak nastao od komadića čarobne dijademe koju je bog mora Posejdon ispustio dok je pokušavao da osvoji srce boginje jutarnje zore – Aurore.
Deset presudnih minuta
Mirni život zamka završio se u noći između 11. i 12. septembra 1927. godine. U restoranu koji se tada nalazio u “Lastavičjem gnezdu” te večeri je bilo veselo i glasno – gosti su večerali na čuvenom balkonu. Srećom, svi su se razišli samo deset minuta pre snažnog podzemnog udara. Stihija nije poštedela zamak: po zidovima kule pojavile su se pukotine, ali je najveća opasnost vrebala ispod zemlje – duboka kosa pukotina prošla je kroz celu stenu na kojoj je građevina počivala.
Вероника Сильченко/pexels
Podvig na visini
“Lastavičje gnezdo” je gotovo četrdeset godina bilo napušteno. Ali 1967. godine doneta je neviđena odluka – spasiti zamak. Restauratorski radovi pretvorili su se u pravu specijalnu operaciju. Prići steni građevinskim mašinama bilo je nemoguće.
Beton, armaturu i sav materijal restautatori su nosili na leđima i najteži poslovi na učvršćivanju stene izvođeni su sa visećih platformi. Radnici su se, poput alpinista, spuštali četrdeset metara naniže i opasivali napuklu stenu snažnim armirano-betonskim pojasom. To je bio pravi podvig. Zahvaljujući požrtvovanosti inženjera i radnika, čuveno gnezdo je 1971. godine spašeno.
Eugenia Remark/pexels
Večni život na filmskom platnu
Možda su upravo ta aura krhkosti i dramaričnosti učinila zamak toliko privlačnim filmskim stvaraocima. Njegova najpoznatija “uloga” svakako je ona u sovjetskom filmu “Deset malih crnaca”. Takođe, pojavljivao se u još nekim filmskim ostvarenjima, te mu je slava zagarantovana.
“Đavolja trava”: Peršun se dugo smatrao otrovnom biljkom u Rusiji
Peršun se danas ceni zbog brojnih zdravstvenih koristi i vitamina, ali nekada davno, posebno u Rusiji, bio je zabranjen, a u toj zabrani učestvovala je i crkva.
U Rusiji je peršun dugo bio pogrešno shvaćan i mešan sa otrovnim boligolovom, zbog čega su ga zvali “đavoljom travom”. Situacija je toliko otišla daleko da je u 19. veku Sveti sinod zvanično zabranio seljacima da ga sade u baštama, kako se slučajno ne bi otrovali. Naravno, da je danas priča skroz drugačija i ovaj začin ima brojne koristi za organizam i zdravlje.
Dokazano je da je peršun rekorder po sadržaju vitamina. Zanimljivo, vitamin C nije njegova glavna prednost – šampion je po sadržaju vitamina K, koji je životno važan za zdravlje krvnih sudova i kostiju. Samo 10 grama ove zelene biljke pokriva dnevnu normu.
Takođe je bogat vitaminom A, kao antioksidansima koji pomažu u sprečavanju degeneracije makule povezane sa starenjem.
Štiti od dijabetesa i poboljšava zdravlja kostiju
Peršun sadrži miricetin, koji je analiziran po pitanju prevencije i lečenja dijabetesa. Istraživanja u laboratorijama i na životinjama pokazala su da miricetin može smanjiti nivo šećera u krvi, povećati osetljivost na insulin, delovati antiinflamatorno i smanjiti višak masti u krvi.
Takođe, vitamin K u peršunu pomaže u očuvanju zdravlja kostiju. Dovoljan unos vitamina K poboljšava apsorpciju kalcijuma i smanjuje njegovo izlučivanje urinom, što smanjuje rizik od preloma. Nedavna meta-analiza pokazala je da ljudi sa višim nivoom vitamina K imaju 22 odsto manje preloma od onih sa niskim nivooima. Na primer, deset grančica peršuna obezbeđuje preporučeni dnevni unos vitamina K.
Treba imati na umu da uravnotežena ishrana koja uključuje raznovrsno voće, povrće i začine pruža više zdravstvenih koristi nego jedan vitamin ili suplement uzet posebno, podsećaju stručnjaci.
Peršun sadrži veliku količinu flavona apigenina. Iako kuvanje i/ili sušenje mogu smanjiti neke druge zdravstvene koristi peršuna, ono povećava dostupnost apigenina u biljci. U stvari, suv peršun je najbolji prirodni izvor apigenina.
Nezaobilazni čaj od peršuna; trudnice treba da budu veoma oprezne
Čaj od peršuna je poznato diuretičko sredstvo. Pomaže u izlučivanju viška tečnosti i smanjenju otoka. Međutim, treba biti oprezan kod problema sa bubrezima.
Peršun se ne preporučuje trudnicama. Apiol u njegovom sastavu može stimulisati mišiće materice i povećati tonus, stvarajući rizik od pobačaja ili prevremenog porođaja. Nekoliko grančica u salati nije opasno, ali veća veza, sok i čajevi ipak predstavljaju rizik.
Da biste izvukli maksimum koristi, dodajte peršun na kraju pripreme jela ili ga jedite svežeg – najbolje je u jelima koja su masna, jer tako se vitamin koji se rastvara u mastima apsorbuje savršeno.
RT Balkan o naoružavanju Hrvatske: Disciplinovanje Srbije ili dokazivanje pred NATO-om
Hrvatska nam nije prijatelj, a kombinacije koje pravi sa drugima u regionu više služe za dnevno-političke svrhe nego što su ozbiljna pretnja, ocenio je brigadni general u penziji.
Hrvatski Sabor promptno je odobrio nabavku tenkova, samohodnih haubica i druge vojne opreme u vrednosti od skoro dve milijarde evra.
Odluka o naoružavanju i plan da Hrvatska do 2030. izgradi “moćnu vojsku” nekako su se poklopili sa vojnom paradom u Beogradu.
Gostujući na RT Balkan, brigadni general u penziji Željko Ninković ocenio je da je to sve pokušaj Zagreba da se pokaže pred NATO i predstavi kao “glavni”, neko ko će “disciplinovati” Srbiju i region.
Hrvatska je članica NATO-a i ima određene obaveze, što i jeste jedan od razloga zašto moraju da potroše dva procenta BDP na vojsku, rekao je on ali je dodao da je vojno neutralna Srbija sa svojim geostrateškim položajem problem, ne samo Hrvatima već i NATO.
“Hrvatska nam nije prijatelj, a kombinacije koje pravi sa drugima u regionu više služe za dnevno-političke svrhe nego što su ozbiljna pretnja. Srbija, ima dobru odbrambenu industriju i dobru proizvodnju municije koju koristi, što je ozbiljna prednost”, rekao je Ninković.
Podsetio je da je Hrvatska svoje tenkove dala Ukrajini sa idejom da će preko EU fondova dobiti modernije, ali se to neće desiti i sada su prinuđeni da kupuju “bezobrazno” skupo oružje.
Sa druge strane, kaže, NATO se sprema za globalni sukob, ali neće ni lako ni skoro imati ozbiljan rezultat kada je u pitanju Rusija. Oni to mogu samo sa nekim ko je mali, ko je slab, ko nema saveznike – kao što ih Jugoslavija nije imala 1990-ih, rekao je Ninković.
Kada je reč o Hrvatskoj i sve izraženijem srbofobnom stavu, Ninković kaže da mi sa njima imamo potpuno nerešenu situaciju.
“Oni misle da su sve rešili time što su našem narodu tamo oduzeli sve, ali uopšte nije tako. Prošlo je 30 godina i kod njih raste generacija uljuljkana u relativno udoban život, gde im turizam donosi prihode, oni putuju. Ali tako se ne stvara vojnički sposobna nacija”, rekao je general.
Sa druge strane, naša mlađa generacija je veoma zainteresovana za svoju dedovinu koju su morali da ostave. Unuci proteranih žele da se vrate i to je signal Zagrebu da bi u miru sve moglo da se vrati u stanje koje ne žele. Zato i pokušavaju da usade mladima neka “sećanja” i promovišu Tompsona i “za dom spremni” pokliče, kaže Ninković.
Nacizam je, kaže, živ u čitavoj Evropi, a ne samo u Ukrajini ili Hrvatskoj. Živimo u takvom vremenu, baš kako je bilo i 1914, 1941, 1991. rekao je on i podsetio da Evropa želi da Srbija uvek bude iza Hrvatske ekonomski i u svakom drugom pogledu.
JESI LI TO TI, STARA LJUBAVI?
.jpg.webp)
.jpg.webp)