MENISNC
Pretraga
12.2 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 122

Vučić stigao u Pariz: Sledi večera sa Makronom

Od
Viktor
-
0

Predsednik Srbije najavio je uoči susreta da ga očekuje izuzetno važan i sadržajan sastanak sa Makronom sa kojim će, kako je rekao, razgovarati o svim važnim geopolitičkim, regionalnim i pitanjima bilateralne saradnje i evropskog puta Srbije

Vučić stigao u Pariz: Sledi večera sa MakronomGetty © Antoine Gyori – Corbis/Corbis

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stigao je večeras u Pariz gde boravi na poziv francuskog kolege Emanuela Makrona. Kasnije će u Jelisejskoj palati dvojica zvaničnika imati radnu večeru, koju u čast Vučića priređuje Makron.

Predsednik Srbije najavio je uoči susreta da ga očekuje izuzetno važan i sadržajan sastanak sa Makronom sa kojim će, kako je rekao, razgovarati o svim važnim geopolitičkim, regionalnim i pitanjima bilateralne saradnje i evropskog puta Srbije.

Naglasio je da će njegova poseta Parizu biti kratka, ali da se nada da će nakon toga imati vesti koje će pružiti nadu građanima da možemo sigurnije i mirnije da dočekamo predstojeću zimu.

Rekao je i da se nada da će se naći rešenje za Naftnu industriju Srbije i da ćemo znati šta nam je činiti u mesecima koji dolaze.

Dok Kanađani nastavljaju bojkot putovanja, američki turizam bi mogao pretrpeti gubitak od 5.7 milijardi američkih dolara

Od
Dara Milovanović
-
0

S obzirom na to da sve manje turista iz Kanade prelazi granicu SAD-a, tekući bojkot putovanja mogao bi koštati američku turističku industriju milijardi izgubljenih prihoda.

Mnogi Kanađani su se odrekli putovanja u SAD zbog stalnih trgovinskih tenzija između dve zemlje i komentara američkog predsednika Donalda Trumpa koji sugeriše da bi Kanada trebala biti 51. savezna država SAD-a .

Prema  najnovijoj prognozi putovanja koju je provela nacionalna neprofitna organizacija Američkog udruženja za putovanja, očekuje se da će potrošnja na dolazna putovanja pasti za 3,2 posto na 173 milijarde američkih dolara za ovu godinu, što predstavlja smanjenje prihoda od turizma za preko 5 milijardi američkih dolara. U prognozi se navodi da je to uglavnom zbog pada broja posetilaca iz Kanade.

„Značajno manji broj poseta iz Kanade glavni je pokretač ovog smanjenja, a očekuje se da će obim poseta iz zemalja osim Kanade ostati nepromenjen“, navodi se u izveštaju.

Prema podacima o putovanjima iz oktobra koje je objavio statistički zavod Kanade , 24 posto manje kanadskih stanovnika vratilo se iz SAD-a avionom u poređenju s prethodnom godinom, dok su povratna putovanja automobilom pala za preko 30 posto. Podaci međunarodne trgovinske uprave otkrivaju da je od 72,39 miliona međunarodnih posetilaca u SAD-u u 2024. godini, ili 20,24 miliona, ili 28 posto, bilo iz Kanade.

Među Kanađanima raste zabrinutost zbog sigurnosti prilikom prelaska granice . SAD su takođe uvele nova pravila o otiscima prstiju za duže boravke, a istraživanje neprofitne organizacije Angus Reid otkriva da 65 posto Kanađana smatra novi zahtev “invazivnim”.

Kao odgovor na to, Vlada Kanade je u aprilu pokrenula program Canada Strong Pass , koji je Kanađanima pružio pogodnosti za domaća putovanja, kao što je besplatan pristup nacionalnim galerijama, muzejima i putovanje vozom. Nadovezujući se na uspeh programa, premijer Mark Carney je otkrio da će Canada Strong Pass biti produžen za praznike i leto 2026. godine .

„Amerika više nije vodeća destinacija za globalna putovanja. Međunarodne posete SAD-u dostigle su vrhunac 2018. godine pod predsednikom Trumpom, ali od tada nisu uspele dostići te nivoe“, izjavio je u aprilu Geoff Freeman, predsednik i izvršni direktor američkog udruženja za putovanja.

Dodao je da se SAD nalaze iza Španije i Francuske u globalnoj konkurenciji za posetioce, dok je Kina “na putu da nas sustigne ili prestigne u narednoj deceniji”.

SERBIANNEWS/CANADA

Zašto smo zaboravili kako da se odmaramo?

Od
Viktor
-
0
woman sleeping on blue throw pillow

Odmor

Kada legnemo da spavamo, telo se hladi, mišići opuštaju, srce kuca, ćelije se obnavljaju i snabdevaju resursima, a nervni sistem se čisti prirodnim „flush-sistemom”, kao svojevrsnim „spa centrom” za regeneraciju organizma.

Piše: Peđa Miladinović, MA psiholog i psihoterapeut pod supervizijom

Peđa Miladinović

Tada živimo jedan od najboljih scenarija. Probudimo se malo pre samog alarma u osunčanom ambijentu. Izlazimo iz kreveta i sve vidimo kristalno jasno. Osveženi smo, puni energije i raspoloženi. Noć iza nas je bila dobra. Iako smo se budili par puta, bilo nam je udobno i prijatno, pa smo brzo ponovo tonuli u san.

Naše zadovoljstvo postaje veće, pred nama su jutarnji rituali (kafa, šetnja ljubimca, lep doručak…), posao koji nas ispunjava, ljudi koji nam prijaju, bolje tolerišemo nepredvidive okolnosti i zadatke, a posle toga se sa punim fokusom upuštamo u hobije koje volimo. Vreme za igru i spontanost dolaze nam prirodno tokom dana.

Ako postavimo pitanje da li smo ovako proveli sve noći i dane tokom poslednjih nedelja ili meseci – nije često, niti očekivano da odgovor bude potvrdan.

U realnosti je sasvim prirodno da povremeno – na primer, dva dana tokom nedelje – ne spavamo dobro. Promene na poslu, novi zadaci, nesuglasice sa bliskim ljudima i šire društvene i ekonomske (ne)prilike dovode do tenzije, ubrzanja tokom dana, što počinjemo da osećamo i u krevetu. Dešava se i da nakon neprospavane noći budemo nefokusirani i pospani na poslu ili tokom dana, što je „spillover” efekat (engl. efekat prelivanja) na delu. Ovo je normalno, a kod nas i posebno očekivano, jer – verovali ili ne verovali – posle Turske spadamo među najzaposlenije nacije Evrope, kako nam govore podaci Eurostata iz 2024. godine.

Međutim, šta ako odemo na godišnji odmor i preko dana se ne odvajamo od poslovnih četova ili laptopa? Odemo na spavanje – telo nam spava, um je pospan, ali čim dotaknemo krevet, kao da je neko uključio prekidač: eksplodira karneval misli, dešavanja tokom dana, naviru zadaci koji predstoje, brige, ili samo gorki prizori učinjenih grešaka iz daleke prošlosti, sa rešenjima koje nikad nećemo imati prilike da realizujemo.

Pogledajmo sad ove činjenice

Loše spavanje je globalni socio-ekonomski teret, za koji se procenjuje da godišnje samo u Sjedinjenim Američkim Državama prouzrokuje probleme od oko 970 miliona do neverovatnih 112 milijardi dolara potrošenih na otklanjanje štete nastale usled problema sa spavanjem, odsustva radnika, zdravstvenih i sudskih troškova i dr.

U pitanju su problemi koji beleže tendenciju rasta i koji su društvena, ekonomska i zdravstvena noćna mora. U Japanu je situacija otišla dotle da je poslednjih decenija uočljiv fenomen „inemuri” – dremanje radnika u javnom prostoru ili poslovnom ambijentu usled iscrpljenosti.

Nije neočekivano ni da svaka četvrta osoba među našim sugrađanima i sunarodnicima ima ozbiljnije probleme sa spavanjem, poput insomnije. To je slučaj i kod drugih naroda. Manje poznat, ali zabrinjavajuć podatak jeste da svaka treća osoba među nama može biti na putu da razvije ozbiljne poremećaje spavanja, često i nesvesno.

Kada se to dogodi, briga za opšte zdravstveno, mentalno stanje ili samo žal za ispunjenom i smislenom svakodnevicom postaju terapijska realnost. Brige, depresivnost, frustracija usled nespavanja i zavist kod korisnika usluga zato što njihovi bliski ljudi, kolege ili čak ljubimci spokojno spavaju – redovni su utisci koji se javljaju. Ovo je nešto što stručnjaci koji su na prvoj liniji borbe sa ovom epidemijom neretko zatiču kao dodatne komplikacije.

Čemu onda balans poslovnog i privatnog života i zašto nam to zvuči kao kliše? Zašto je to tako frustrirajuće čuti i šta to, pobogu, znači?

U pitanju je rutina koju, kao zrele osobe koje brinu o sopstvenom psiho-fizičkom blagostanju, odgovorni radnici, vrsni spavači, ali i, pre svega, majstori odmora – oživljavamo i održavamo uz nekoliko grupa veština:

  • 1. Povlačimo granice između vremena za posao i vremena za odmor, ne iz privilegovanosti, nego iz nužnosti. Krevet posmatramo kao „svetilište”.

Vreme pre spavanja koristimo da „oladimo” od aktivnosti, a krevet koristimo samo za spavanje. Kao što se ne tuširamo u kuhinji, nemamo seansu masaže za vreme važnog poslovnog sastanka u sali za sastanke, tako nema prostora da posao niti bilo kakve druge aktivnosti koje nas razbuđuju radimo u krevetu, a ako je moguće, ni za vreme odmora. U suprotnom, pravimo naviku da nam um radi u poslovnom modu u ambijentima gde treba da se opušta i/ili spava.

  • 2. Aktivni smo tokom dana (što više na prirodnom svetlu), usporavamo i spavamo na kraju dana (u ambijentu sa prigušenim svetlom ili u totalnom mraku).

Svetlost je jedan od najvažnijih signala umu za aktivitet. Mrak je jedan od najbitnijih signala za um da treba da se „pritaji”.

  • 3. Idemo na spavanje samo kada smo pospani.

Pospani smo kada nam kapci padaju, imamo utisak da nam se oči zavrću ka gore i „unazad”, glava nam „kljuca”, a što više gledamo u pod, imamo pomisao kako bismo mogli i tu da legnemo. Dakle, ne umorni, kao da smo dizali tegove, zadihali se i treba nam pauza. Umor se otklanja pauzom, a pospanost spavanjem.

  • 4. Svesni smo da su opuštenost i odmaranje dobri preduslovi za spavanje, ali da spavanje dolazi samo.

Spavanje nije cilj do kog trčimo, stanje koje treba da izmaštamo ili proizvedemo mislima, niti dobitak koji treba da prizovemo mantranjem i molbama. Spavanje je talas koji čekamo, a mi kao „surfer” štedimo energiju odmorom i opuštanjem na dasci pre toga. Naposletku ga puštamo da nas nosi i da nam se sam „javi”.

  • 5. Svesni smo da šta, kada, kako, gde i sa kim radimo tokom dana može presudno da utiče na naše spavanje.

Redovne i dobro usklađene rutine ustajanja i odlaska na spavanje, umerene dremke, druženje s ljudima, povezivanje s hobijima i druge aktivnosti koje naš život čine ispunjenim – doprinose da se osećamo angažovano, efikasno i da živimo najbolju verziju života koju možemo da zamislimo.

Aktivno rešavanje problema, odmerena fizička aktivnost i radno opterećenje u toku dana dovode do izgradnje potrebe za spavanjem i do potencijalno „rasterećenog” uma tokom noći. Takođe, ljudi koji nam pružaju podršku, čine da se osećamo sigurno, prihvaćeno i zbrinuto – čine „oazu mira” koju nosimo sa sobom u krevet, ili na posao.

Dubok, dovoljno dugačak i redovan san, pored imunološkog sistema, najveći je biološki dar zdravlju. To je preduslov za ispunjavajuću karijeru i život, ali je i posledica odmerene i uravnotežene rutine. Imajmo na umu da bi trebalo da karijerni život i mir budu jednako negovane rutine tokom nedelje. Kao paralelni životi koji idu „rame uz rame”, nikako jedan nauštrb drugog. 

Snima se „Linija“: Antiratna drama o dr Laziću, legendi humanosti i požrtvovanja

Od
Viktor
-
0
a white tent with a camera on it

Film

U toku je snimanje igranog filma i TV serije „LINIJA“, novog ostvarenja u režiji prof. Dragoljuba Dragana Elčića, koji kroz lik i delo čuvenog hirurga dr Miodraga Lazića donosi potresnu, istinitu i duboko ljudsku priču o požrtvovanosti, humanosti i snazi duha u najtežim trenucima rata.

Film „LINIJA“ inspirisan je motivima iz knjige „Dnevnik ratnog hirurga“ dr Miodraga Lazića, lekara, humaniste i dobrovoljca iz Niša, koji je 1992. godine, napustivši komfor civilnog života, otišao u ratnu bolnicu „Žica“ na sarajevskom ratištu. Svojim dolaskom, dr Lazić je smrtnost ranjenika smanjio za čak 90%, izveo više od 3.600 hirurških zahvata pod nemogućim uslovima, često i sam povređen, i pomagao svima bez obzira na veru i narodnost. Njegov lik u filmu tumači Aleksandar Lazić, dok uz njega igraju Aleksandra Belošević, Nenad Okanović, Nataša Miovčić, Dragan Petrović Pele i drugi.

Nakon snimanja na brojnim lokacijama u Srbiji i Republici Srpskoj, ekipa filma se trenutno nalazi na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. U narednom periodu, snimanje se nastavlja u Sarajevu, dok se premijera filma očekuje u septembru naredne godine.

„LINIJA“ je po svojoj formi i žanru biografska, antiratna drama koja, osim prikaza strahota rata, donosi i tople, ljudske i tragikomične momente ispunjene specifičnim sarajevskim duhom. Kroz ljubavne priče, bliskost i svakodnevne borbe lekara i medicinskih sestara, ovaj film slavi čovekoljublje i nepokolebljivost.

U projektu učestvuje preko 80 glumaca iz Srbije, Republike Srpske, Sjedinjenih Američkih Država i Francuske, kao i više od 2.000 statista.

Film „LINIJA“ je jedan od najkompleksnijih projekata domaće kinematografije, sniman na više od 30 lokacija, uz korišćenje ratne tehnike, vojne i policijske logistike, sa ciljem da se verno prikaže jedno od najtežih poglavlja naše novije istorije.

Projekat realizuje RAMONDA PRODUCTION u koprodukciji sa produkcijom Film Plus Pictures, Prvi kadar, ANTS Production i Vojnofilmskim centrom „Zastava film“, uz podršku Filmskog centra Srbije.

Svečano otvorena Akademija jedinstvenog tržišta (Single Market Academy – SMA)

Od
Viktor
-
0
white red and green map

Akademija jedinstvenog tržišta

Akademija jedinstvenog tržišta predstavlja novu fazu u evropskoj integraciji regiona: jačanje institucija, razvoj kompetencija i stvaranje poverenja koje je neophodno za pristup jedinstvenom tržištu Evropske unije. Kao jedna od prioritetnih aktivnosti u okviru EU Plana rasta za Zapadni Balkan, Akademija će omogućiti da se reformske obaveze pretoče u praktična znanja, konkretne institucionalne kapacitete i održive mehanizme saradnje između zemalja regiona i Evropske unije.

Ovo je ocenjeno u Podgorici gde je, u saradnji sa Vladom Crne Gore, svečano otvorena Single Market Academy (SMA) — regionalna platforma koja pruža stručnu podršku institucijama Zapadnog Balkana u procesu usklađivanja sa pravilima i praksama jedinstvenog tržišta Evropske unije.

Akademija će omogućiti strukturirani, višegodišnji program stručnih obuka, peer-to-peer saradnju sa institucijama EU i razvoj profesionalnih mreža u oblastima standardizacije, akreditacije, metrologije i nadzora nad tržištem. SMA predstavlja mehanizam kojim se reformske obaveze prevode u konkretne veštine i institucionalne kapacitete, neophodne za dublju integraciju regiona u jedinstveno tržište EU.

Svečanost je otvorio predsednik Vlade Crne Gore g. Milojko Spajić, uz prisustvo potpredsednika Vlade i brojnih ministara, predstavnika Evropske komisije, Vlade Savezne Republike Nemačke, institucija regiona i međunarodnih eksperata.

“Mi moramo biti svesni da proces pune integracije ne završava na papiru, ne završava štaviše ni samim članstvom – on mora da živi u svakoj društvenoj pori, u instituciji, proceduri, proizvodnji i svakoj firmi koja pretenduje da posluje po pravilima jedinstvenog tržišta Evropske unije”, kazao je premijer Milojko Spajić i istakao da upravo tu počinje uloga Akademije koja će pomoći domaćim stručnjacima da rade po istim standardima kao njihove kolege u državama članicama.

Već od sutra, “kroz saradnju koja jača poverenje, Crna Gora više ne samo da prednjači, već i predvodi proces ujedinjenja Zapadnog Balkana sa Evropskom unijom”, poručio je predsednik Vlade tokom svečane ceremonije otvaranja Akademije jedinstvenog tržišta.

Tokom ceremonije održano je i simbolično obeležavanje EU4Trade partnerstva, čime je potvrđena zajednička posvećenost jačanju standardizacije, akreditacije, metrologije i nadzora nad tržištem.

Ambasador Evropske unije u Crnoj Gori, Johan  Sattler je ocenio da “današnje otvaranje nije samo početak jednog projekta; ono označava početak novog partnerstva zasnovanog na zajedničkim standardima, zajedničkom učenju i zajedničkoj evropskoj viziji. Akademija jedinstvenog tržišta predstavlja ono što odnos Evropske unije i Zapadnog Balkana treba da bude: utemeljen na obrazovanju, praktičan u pristupu i usmeren na rezultate koje građani i privreda mogu da osete u svakodnevnom životu”.

“Crna Gora je zasluženo domaćin ovog projekta, i pozivam sve zemlje Zapadnog Balkana da maksimalno iskoriste ovu Akademiju i priliku da se približe jedinstvenom tržištu”, istakao je on.

Ambasador Savezne Republike Nemačke u Crnoj Gori, Peter Felten poručio je da Akademija jedinstvenog tržišta predstavlja upravo ono što Nemačka želi da promoviše i podrži kada je reč o Zapadnom Balkanu: bližu saradnju i snažniju integraciju unutar regiona — na način koji donosi korist ljudima u ovom regionu. “Na način koji podstiče ekonomski razvoj zemalja regiona kroz jačanje Zajedničkog regionalnog tržišta i na način koji istovremeno podržava zemlje Zapadnog Balkana u pripremi za jedinstveno tržište Evropske unije i za pristupanje Evropskoj uniji“, istakao je Felten.

Akademiju su simbolično otvorile Maida Gorčević, ministarka evropskih poslova u Vladi Crne Gore i Tanja Bošković, menadžerka projekta u GIZ-u.

“Danas mogu s ponosom reći da smo učinili sve da tu ideju pretvorimo u stvarnost – u projekat koji će služiti čitavom regionu, a koji će istovremeno nositi prepoznatljiv pečat Crne Gore. Jer kada govorimo o Akademiji jedinstvenog tržišta, ne govorimo samo o projektu – već o instrumentu koji povezuje reforme sa rezultatima i stvara zajednički okvir poverenja, most između našeg regiona i Evropske unije”, istakla je ministarka evropskih poslova, Maida Gorčević.

“Za Crnu Goru, taj most ima posebno značenje. On vodi direktno ka našem budućem članstvu u Evropskoj uniji. Zato na ovu Akademiju ne gledamo samo kao na inicijativu – već kao na alat koji političku volju pretvara u stvarne kapacitete, a evropsku perspektivu u svakodnevnu praksu naših institucija”, dodala je ona.

Gorčević je istakla da danas prepoznajemo dublju vrednost Plana rasta, u okviru kojeg je ova Akademija i koncipirana – vrednost koja se ne meri samo stotinama miliona evra namenjenih reformama. “Njena suštinska vrednost je u približavanju – približavanju naših ekonomija, naših institucija i naših ljudi standardima, principima i mogućnostima kojima težimo kao buduće članice Evropske unije”, istakla je Gorčević.

Dr Tanja Bošković, menadžerka projekta u GIZ-u je istakla da danas ne otvaramo samo program — već prostor za zajedničko učenje, poverenje i napredak. Akademija jedinstvenog tržišta je nastala iz jasne vizije: da region može i treba da bude ravnopravan partner u Evropskoj uniji, kada ima znanje, kapacitete i ljude koji vjeruju u to. Zato je ova Akademija most — most između institucija, između stručnjaka, između onoga što smo danas i onoga čemu težimo sutra.

„A most se ne gradi sam. Njega grade partneri, iskrena saradnja i zajednički cilj. Maida i ja danas ne „pokrećemo“ projekat — već potvrđujemo uverenje da region ima snagu da ide napred. Spremni smo. Partneri su ovde. Put je otvoren. Sada — zajedno gradimo most, zaključila je ona”.

U toku događaja je potpisana Svečana deklaracija saradnje u okviru EU4Trade programa, kojom Evropska komisija, Vlada Savezne Republike Nemačke i GIZ potvrđuju zajedničku posvećenost podršci zemljama Zapadnog Balkana u jačanju institucionalnih kapaciteta i pripremama za pristup jedinstvenom tržištu Evropske unije, kroz uspostavljanje Akademije jedinstvenog tržišta (SMA).

SMA je uspostavljena u okviru projekta EU4Trade, kofinansiranog od strane Evropske unije i nemačke Vlade, a implementiranog od strane GIZ-a.

Po odnosu primanja i kupovne moći bogatih porodica Srbija poslednja u Evropi

Od
Viktor
-
0
man holding banknote

novac, bogatstvo, superbogati

U Evropi su u proseku godišnja primanja od 71.000 evra prag za ulazak tročlane porodice među deset odsto najbogatijih porodica tog tipa, ali se prag razlikuje po državama i zavisi od kupovne moći, a u kombinaciji tih faktora Srbija je najsiromašnija zemlja u Evropi, piše danas nemački dnevnik Merkur.

Luksemburg na prvom mestu

Analizom podataka evropske statističke agencije Eurostat i OECD i uz pomoć automatskog računovodstvenog programa buchhaltungsbutler.de, dnevnik je ustanovio da je prag za ulazak u deset odsto najbogatijih tročlanih porodica sa 175.000 evra najviši u Luksemburgu i u Norveškoj (117.319).

Slede Danska (105.363 evra), Austrija, Irska, Holandija i Nemačka, gde najbogatijih deset odsto godišnje zaradi najmanje 71.000 evra neto. Na samom začelju je sa najnižim pragom Turska (19.000 evra), a ispred nje su Srbija (20.518 evra) i Rumunija (25.117 evra).

Međutim, pošto su cene u Turskoj veoma niske, piše Merkur, primanja od 19.000 evra u Turskoj imaju veću kupovnu moć koja bi na evropskom nivou odgovarala primanjima od 46.000 evra.

Turska sa tom korekcijom izbija ispred Srbije gde tročlana porodica sa primanjima od 20.518 evra ima u evropskim razmerama kupovnu moć od 30.000 evra, i po tom odnosu bogatstva i kupovne moći je Srbija poslednja u Evropi.

Bogatstvo se ne meri samo primanjima

Na začelju tabele, i rumunska bogata tročlana porodica s obzirom na niže troškove života može sebi više da priušti od odgovarajućih porodica u Slovačkoj i Mađarskoj, zemljama u kojima je prag za ulazak među najbogatije porodice viši nego u Rumuniji.

I na vrhu tabele faktor cena i kupovne moći menja sliku koliko relativno visoka primanja u nekoj zemlji zaista odražavaju bogatstvo. Luksemburg ostaje na prvom mestu, ali visoke cene čine da iznos od 175.000 evra realno ima znatno manju kupovnu moć.

Istovremeno, Nemačka sa pragom od 71.000 evra zauzima sedmo mesto, ali nemačke tročlane porodice sa 71.000 evra mogu sebi u evropskom poređenju da priušte robu vrednu 85.000 evra, i ona po tome na tabeli prestiže Dansku (73.000 evra) i Holandiju (82.000 evra).

„Bogatstvo se ne meri samo po primanjima, nego po tome koliko je njegovo prosečno trajanje, i kakav životni standard omogućava“, rekla je Maksin Šnajder direktorka zadužena za program Buhaltungsbatler u Buzzfeed News Germany.

Šnajder je ocenila da Evropa, ako ekonomske razlike ostanu tako velike, na duži rok ne može da razvije jedinstveno poimanje blagostanja.

Bečka lekarska nudi onlajn kurseve nemačkog jezika za lekare strance

Od
Viktor
-
0
a woman in a white shirt holding a stethoscope

spisak zanimanja, bolovanja

Bečka lekarska komora i Austrijski fond za integracije pokrenuli su posebne onlajn kurseve nemačkog jezika namenjene lekarima iz inostranstva. Cilj ove inicijative je da se ubrza proces priznavanja diploma. Kursevi su praktično usmereni i namenjeni stranim lekarima koji prolaze kroz proces nostrifikacije i pripremaju ih za stručni ispit iz jezika pred Lekarskom komorom. Nastavu vode timovi koje čine profesor jezika i lekar.

Polaznici stiču jezičke veštine potrebne za svakodnevni rad, od popunjavanja anamneze do razgovora s pacijentima ili članovima porodice. Vežbaju realne situacije i uče praktičan i stručni rečnik. Pored toga, dobijaju obrasce za anamnezu, liste skraćenica, primere slučajeva i kontrolne liste.

„Kada govorimo o nedostatku lekara, logično je da moramo učiniti sve kako bismo olakšali put onima koji žele da započnu lekarsku karijeru u Austriji. To, naravno, uključuje i neophodnost da savladaju jezik zemlje u kojoj žele da rade“, rekao je predsednik Bečke lekarske komore, Johanes Štajnhart.

Program je namenjen učesnicima sa naprednim znanjem nemačkog jezika (B2/C1 nivo) i pomaže im u pripremi za stručni ispit iz jezika Lekarske komore, koji je uslov za obavljanje lekarske delatnosti u Austriji. Onlajn kurs dostupan je na jezičkom portalu Austrijskog fonda za integracije (ÖIF). U rubrici „Nemački za zdravstvene profesije“ (Deutsch für Gesundheitsberufe) pored novog programa „Nemački za lekare“ (Deutsch für Ärzt*innen) nalaze se i kursevi „Nemački za negovatelje“ (Deutsch lernen für die Pflege) i „Nemački za prvu pomoć“ (Deutsch für die Erste Hilfe).

Beogradski aerodrom započinje radove na proširenju terminala

Od
Viktor
-
0
Pusti aerodromi
Beograd, 18. marta 2020 - Beogradski aerodrom "Nikola Tesla" skoro prazan. FOTO TANJUG/TANJA DROBNJAK/bs

Belgrade Airport

Kompanija „Belgrade Airport“, deo grupacije „VINCI Airports“ otpočela je pripremne radove na proširenju terminala aerodroma „Nikola Tesla“ na C strani aerodromskog kompleksa. Novi deo terminala imaće tri nova dodatna gejta, zatim tri nova avio mosta za ukrcavanje putnika, a biće izgrađene i četiri potpuno nove parking pozicije za avione gabarita srednje-linijskog saobraćaja (Airbus A320 i Boeing 737).

Budući prošireni deo terminala, koji će biti uvećan za 5.350 kvadratnih metara, biće opremljen sa četiri nove pokretne trake, dve na prvom spratu namenjenom odlascima i dve na drugom za putnike koji dolaze u Beograd. Najnoviji radovi na proširenju terminala deo su kontinuiranog procesa kompanije „Belgrade Airport“ na modernizaciji i povećanju kapaciteta aerodroma „Nikola Tesla“, ali istovremeno i deo pripreme kompanije za povećani broj putnika i letova koji se očekuju u toku predstojeće manifestacije EXPO 2027. Planirano vreme trajanja radova je 13 meseci, nakon čega će ukupan broj gejtova na aerodromu biti uvećan sa 33 na 36.

„Nastavljamo da ulažemo u razvoj aerodroma ’Nikola Tesla’, pod upravom grupacije „VINCI Airports“ i da se pozicioniramo kao regionalno čvorište u Jugoistočnoj Evropi. Srećni smo što su naše napore prepoznali i putnici i avio-kompanije što nas je učinilo jednim od  najdinamičnijih aerodroma u Evropi u smislu rasta saobraćaja. U toku protekle letnje sezone sa Beogradskog aerodroma se letelo na rekordnih 116 destinacija, a u toku avgusta Beogradski aerodrom je prvi put u svojoj istoriji zabeležio više od milion putnika u toku jednog meseca“, istakao je Chivoine Rem, generalni direktor kompanije „Belgrade airport“ koja upravlja aerodromom „Nikola Tesla“.

Najnovije proširenje terminala dolazi nakon nekoliko godina intenzivnog razvoja aerodroma i investicija većih od 366 miliona evra koje su značajno unapredile infrastrukturu beogradskog aerodroma. Danas aerodrom koristi potpuno rekonstruisanu glavnu pistu, što je bila prva rekonstrukcija u poslednjih 60 godina,  kao i potpuno novu pistu, strateški umetnutu između glavne piste i rulne staze. Takođe, izgrađena su i četiri brza izlaza ka rulnim stazama, što omogućava efikasnije napuštanje glavne piste, kao i četiri nove rulne staze, kako bi se dodatno poboljšala fleksibilnost aerodromskih operacija.

Osim toga, od početka koncesije već je izgrađeno 12 novih gejtova i 11 parking pozicija za vazduhoplove, dok je radi povećanja efikasnosti i udobnosti putnika udvostručen broj parking mesta za automobile, dodato je 29 novih šaltera za prijave na let i sada ih ima ukupno 90. Uvedena je centralizovana bezbednosna kontrola, instalirano ukupno devet novih šaltera za kontrolu pasoša i omogućeno elektronsko očitavanje pasoša za putnike u odlasku i dolasku, u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Novi radovi su takođe deo tekućeg ambicioznog programa zaštite životne sredine „Beogradskog aerodroma“, uz upotrebu niskougljičnog betona, sakupljanja kišnice, a posebna pažnja posvećena je upravljanju građevinskim otpadom.

Kompanija „Belgrade Airport“ će nastaviti sa poboljšanjima i razvojem aerodroma kako bi upotpunila iskustvo putnika u terminalu i svako putovanje učinila što prijatnijim.

PRESEK POSLE 10 KOLA EVROLIGE: PARTIZAN NAVIKNUT NA 4-6, ZVEZDIN NAJBOLJI START

Od
Viktor
-
0
brown and black basketball ball

Željko i Saša Obradović (© Starsport)

Prečešljali smo statistiku u prethodne četiri sezone otkako oba večita rivala u kontinuitetu igraju Evroligu.

Prošle su već četiri sezone otkako su Partizan Mozzart Bet i Crvena zvezda istovremeno deo Evroligaške elite, a mini-presek rezultata posle 10 kola u svakoj od tih sezona pokazuje zanimljive oscilacije i smene u formi večitih rivala. Ako se uporede učinci od 2022. do danas, jasno je da su crno-beli i crveno-beli imali periode u kojima su se njihovi rezultati gotovo poklapali, ali i faze kada je razlika bila drastična u oba smera.

Posebno je zanimljivo da od četiri sezone, Partizan čak tri puta ima isti učinak od četiri pobede i šest poraza. Jedina razlika je bila prošle sezone kada su posle 10 mečeva bili na izuzetno loših 2-8, ali uprkos tome su bili u borbi za plej-in. Partizan je ove sezone posle pobede nad Monakom na veoma poznatih 4-6.

Zvezda je sa druge strane trenutno na sjajnih 7-3 i takao dobar start nije imala nikada.

Oba tima su sezonu otvorila identično sezonu 2022/23 – sa 4 pobede i 6 poraza. Taj balans nije obećavao mnogo, ali je tada Partizan pod komandom Željka Obradovića do kraja regularnog dela uspeo da napravi veliki iskorak i izbori plej-of kao šestoplasirani na tabeli, dok je Zvezda, i pored trenerske promene i solidne forme u nastavku, završila ispod crte. Ta sezona ostala je upamćena kao ona u kojoj su oba kluba ušli u ritam Evrolige, ali samo je jedan otišao do kraja – makar do serije protiv Reala o kojoj nema potrebe previše da pričamo jer se sve apsolutno zna.

Godinu kasnije, ponovo je Partizan imao skor 4–6, ali se već tada nazirao problem neujednačenosti. Igra je oscilirala, a porazi u egal završnicama uzimali su danak. Zvezda, s druge strane, imala je 3–7 i prolazila kroz fazu adaptacije nakon brojnih promena u rosteru i stručnom štabu. Očekivalo se mnogo te sezone od oba kluba, ali ni jedni ni drugi nisu došli do mesta među 10 najboljih.

Naredna sezona donela je obrnute uloge. Partizan je posle deset kola na skoru 2–8, najlošijem u ovom četvorogodišnjem okviru. Niz teških poraza koji se sa ove distance možda i očekivao jer je tada klub iz Humske u potpunosti rekonstruisao tim. Posle lošeg starta, tim Željka Obradovića se probudio i napravio veliku seriju pobeda koje doduše nisu krinisane plasmanom dalje jer je viđen izuzetno loš finiš ligaškog dela. Nasuprot tome, Crvena zvezda je na 5–5 i u zoni koja omogućava mirniji nastavak sezone. Napravili su crveno-beli taj toliko željeni iskorak, otišli u plej-in, ali isto tako i odmah izgubili od Bajerna u Minhenu.

Aktuelna sezona ponovo donosi zanimljivosti. Zvezdin najbolji start i to posle 0-2 i smene Janisa Sferopulosa. Došao je Saša Obradović koji je nanizao sedam pobeda, ali je u desetom kolu bolji bio Dubai i sada je klub sa Malog Kalemegdana na dobrih 7-3 što jasno nagoveštava da se Zvezda bori za mesto među šest na tabeli iako su problemi sa povredama evidentni. Partizan sa druge strane je ponovo na dobro poznatih 4-6.

Iako se na tabeli često smenjuju, oba srpska predstavnika već četiri godine potvrđuju da su stabilan deo evropske elite. Uostalom zbog toga su večiti rivali sada i dobili višegodišnje licence za Evroligu.

UČINCI PO SEZONAMA

2022/23

Partizan 4-6
Crvena zvezda 4-6

2023/24

Partizan 4-6
Crvena zvezda 3-7

2024/25

Partizan 2-8
Crvena zvezda 5-5

2025/26

Partizan 4-6
Crvena zvezda 7-3

IZUNDU U KOLICIMA, U TOKU DANA ĆE SE KLUB OGLASITI OKO NJEGOVOG I MONEKEOVOG STANJA

Od
Viktor
-
0

Saša Obradović (Foto: Star Sport)

“Jeste bio težak put, rano smo ustali sa svim svojim problemima o kojima treba da se sazna malo više u toku dana. Naravno, radi se o Monekeu i Izunduu. Sigurno nećemo biti najsvežiji, ali verujem u podršku navijača”, rekao je trener Crvene zvezde pred sutrašnji duel sa Monakom

Sletela je Crvena zvezda u Beograd posle napornog puta iz Dubaija.

Nisu uspeli crveno-beli da slave u Emiratima, a priliku za popravni imaće četa Saše Obradovića sutra od 20 časova, kada je na programu meč 11. kola u kojem crveno-beli dočekuju Monako”.
“Malo je umor stvar glave. Imamo izazovnog protivnika, ma ko god dolazio. Stiže Monako, tim koji je bio u finalu prošle godine i koji sada ima ekipu da napadne Fajnal for, a možda i najbolje pojedince u Evroligi. Moramo da ostavimo poraz iza sebe. Jeste bio težak put, rano smo ustali sa svim svojim problemima o kojima treba da se sazna malo više u toku dana. Naravno, radi se o Monekeu i Izunduu. Sigurno nećemo biti najsvežiji, ali verujem u podršku navijača. Važno je da imamo dobar pristup i praktično smo tri četvrtine i ovu utakmicu odigrali solidno u izmenjenom sastavu. Desila se ta treća četvrtina i gomila nekih stvari se dešavala. Idemo na pobedu, nebitno u kom sastavu budemo igrali”, rekao je Obradović.

Upitan je šef struke Beograđana za zdravstveno stanje Džordana Nvore, a odgovor izuzetno hrabri sve navijače.
“Počeo je vrlo ozbiljno da trenira. Na dan utakmice će biti da li će biti u sastavu. Raduje da nema probleme sa listom, a na kondicionim trenerima je da procene stepen pripreme. Ako ne bude za ovu, onda će za sledeću da bude u sastavu”.

Ako neko zna u srž ekipu Monaka, onda je to Obradović jer je tamo proveo pet godina.
“Dobra koncentracija 40 minuta. Oni su ekipa koja može da gubi lako 20 razlike, a onda se vrate i to su oni. Kontrolisati glavne zvezde tima Majka, Elija i Dijala koji je možda i nivo više u odnosu na prošlu sezonu, a i tada je bio na zavidnom nivou. Ne možemo samo o njima da pričamo, to je skup dobrih momaka. Znaju da igraju zajedno, razumeju se na pogled i biće ekstra motivisani posle onog juče”.

Surov raspored i vreme puta neće dozvoliti crveno-belima da treniraju na parketu, već slede sastanci i priprema za meč.
“Nema ništa sad jer je baš teško putovanje. Planirali smo teren, ali teško. Ostaće sve na sastanku davanju informacija, tek nešto. Nije potrebno ljude sada naročito opterećivati taktikom jer je jasno kako igraju. Samo ćemo da prođemo kroz ono šta mi želimo”, zaključio je trener Obradović.

Tik pošto je Obradović završio svoje obraćanje, “Sport klub” je objavio snimak u kojem se vidi Izundu kako u invalidskim kolicima napušta aerodrom “Nikola Tesla” što budi brigu oko ozbiljnosti njegovog stanja.

1...121122123...1.499Stranica 122 od ukupno 1.499

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković