MENISNC
Pretraga
12.2 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 121

Mikroplastika i mozak – moguća veza sa vaskularnom demencijom

Od
Viktor
-
0
Glowing brain encased in a geometric structure.

Nedavno objavljen naučni rad u prestižnom časopisu “The American Journal of Pathology” nagoveštava da bi mikroplastika u ljudskom organizmu mogla da ima mnogo dublji uticaj na zdravlje nego što se do sada mislilo. Autorka rada, dr Elejn Bearer, patolog i neuronaučnica sa Univerziteta u Novom Meksiku, ukazuje na moguću vezu između prisustva mikroplastike u mozgu i razvoja vaskularne demencije – bolesti koja nastaje usled oštećenja moždanih krvnih sudova.

Dr Bearer je u svom radu o ulozi vaskularnih faktora u nastanku kognitivnih poremećaja analizirala više prethodnih studija kao i  mikroskopske snimke moždanog tkiva ljudi koji su preminuli sa dijagnozom demencije.

Slika

Njena analiza pokazala je da mozak ovih osoba sadrži znatno više mikroplastike nego mozak ljudi bez kognitivnih poremećaja. Ta zapažanja otvaraju nova pitanja o tome kako zagađenje plastikom može uticati na funkcionisanje ljudskog mozga.

„Nanoplastika u mozgu predstavlja novog igrača u neuropatologiji. Naše razumevanje Alchajmerove bolesti i drugih demencija mora se preispitati u svetlu ovih otkrića”, kaže dr Bearer.

Šta je vaskularna demencija?

Vaskularna demencija nastaje kada smanjen protok krvi ošteti moždane ćelije, što dovodi do gubitka pamćenja, konfuzije i problema sa mišljenjem. Obično je posledica mikroskopskih moždanih udara ili očvršćavanja sitnih krvnih sudova. Iako je drugi najčešći tip demencije posle Alchajmerove bolesti, o njoj se i dalje malo zna. Dr Bearer predlaže novu klasifikaciju vaskularne demencije, zasnovanu na različitim tipovima oštećenja moždanih sudova, i smatra da bi čestice mikroplastike mogle da pokrenu ili ubrzaju te procese.

Slika

Nova klasifikacija i potencijalna uloga mikroplastike

Mikroplastika su sitne čestice manje od pet milimetara, a nanoplastika je još manja – manja od jednog mikrometra. Danas se ove čestice nalaze svuda: u vazduhu, vodi, morskim plodovima, pa čak i u ljudskoj krvi, jetri i placenti. Studija objavljena u “Nature Medicine” 2024. godine pokazala je da je koncentracija mikroplastike u ljudskom mozgu veća nego u jetri ili bubrezima.

Najčešći pronađeni polimer bio je polietilen – isti materijal od koga se prave plastične kese i ambalaže.

Naučnici smatraju da čestice mikroplastike mogu proći kroz krvno-moždanu barijeru – zaštitni filter koji sprečava štetne materije da uđu u mozak. Kada se ta barijera ošteti, unutrašnje strukture mozga postaju ranjivije.

Mikroplastika može izazvati upalu, oksidativni stres i oštećenje ćelija, što sve može doprineti razvoju neuroloških bolesti. Ipak, važno je naglasiti da trenutno ne postoje dokazi da mikroplastika direktno uzrokuje demenciju – za sada se samo govori o potencijalnoj povezanosti koja zahteva dodatna istraživanja.

Kako mikroplastika može uticati na mozak

Ako se potvrdi da mikroplastika utiče na zdravlje mozga, to bi moglo da potpuno promeni način na koji posmatramo i lečenje i prevenciju kognitivnih bolesti. Istovremeno, ovo otkriće podseća na širi problem – da je zagađenje plastikom postalo deo našeg tela i da njegove posledice tek počinjemo da razumemo.

„Vaskularne bolesti su dugo bile zanemarene kao faktor demencije”, kaže dr Bearer. „Ali sada vidimo da se moramo baviti i novim oblicima zagađenja koji mogu uticati na najosetljiviji organ – ljudski mozak.”

Zagađenje plastikom kao globalni zdravstveni izazov

Ovi rezultati otvaraju novo polje istraživanja koje povezuje zagađenje životne sredine i neurološke bolesti. Ako se pokaže da mikroplastika zaista igra ulogu u nastanku vaskularne demencije, to bi moglo promeniti način na koji se odnosimo prema plastici u svakodnevnom životu i ohrabriti razvoj novih strategija zaštite zdravlja i životne sredine.

Džoni Dep debituje u Italiji: u Milanu prva izložba njegovih slika

Od
Viktor
-
0
three men and woman standing while looking at bulletin board

Po prvi put Džoni Dep izlaže svoje slike u Italiji. Zvanični debi američkog glumca na umetničkoj sceni Italije događa se u Milanu, u prostorijama Galeriji „Deodato Arte“ koja prikazuje dva dela u ograničenom tiražu, potpisana rukom holivudske zvezde. Događaj koji označava novo poglavlje u karijeri Depa, koji je sve više prepoznat kao svestrani umetnik.

Od 6. novembra 2025. godine, milanska galerija predstavlja izložbu “Study I” i “Study II”, dve mrtve prirode iz serije “Yesterday’s Flowers”. Izrađene na somerset papiru, ove slike otkrivaju do sada neviđeni aspekt vizuelne senzibilnosti Džonija Depa i nude razmišljanje o lepoti i ponovnom rađanju.

Motivi, isečeni cvetovi sa snažnim simboličkim uticajem, ističu se na jednobojnoj pozadini koja naglašava neoespresionistički pristup glumca umetnika. Topli tonovi breskve, kontrast sa intenzivnom plavom i živahnost pupoljaka stvaraju kompoziciju koja, uprkos svojoj naizglednoj krhkosti, prenosi suptilnu i postojanu energiju.

“Depova interpretacija dodaje moderan nivo. Stilizovani, polu apstraktni cvetovi su hrabri i skladni, i deluju kao da odolevaju okruženju koje se oko njih raspada. Nude kontinuitet i sugerišu da ono što nam je najdragocenije može preživeti površinu stvari. To su cvetovi od juče, da. Ali i dalje cvetaju.”

Reakcija galerije: “Autentični Džoni Dep”

“Radovi otkrivaju autentičnog Džonija Depa, oslobođenog bilo koje uloge. Izložbom “Yesterday’s Flowers” prikazuje svoju najintimniju stranu, onaj koji posmatra svet s dubinom, strastvenom melankolijom i čuđenjem. To je priča o krhkosti koja priča o snazi“, rekao je Deodato Salafia, direktor galerije, koji je na društvenim mrežama podelio fotografiju sa glumcem uz reči pohvale.

Umetnički put Depa: Od muzike do slikarstva

Džoni Dep nije nov u svetu umetnosti. Još od mladosti bavio se slikanjem i crtanjem, ispunjavajući sveske tokom godina filmskog uspona i međunarodnog uspeha. Dok je njegova muzička strast, posebno za rok,često bila u javnom fokusu, umetnička produkcija dugo je ostajala privatno poglavlje.

Prekretnica dolazi 2022. godine, kada odlučuje da javnosti predstavi seriju “Friends & Heroes”,  kolekciju portreta posvećenih prijateljima i značajnim ličnostima iz njegovog života. Dela su osvojila i najskeptičnije američke kritičare, impresionirane snagom poteza i neoespresionističkim pečatom glumca. Depov stil potvrđen je izložbom “A Bunch Of Stuff u Starrett-Lehigh Building” u Njujorku, u srcu Čelsija, a zatim i na izložbama u Tokiju.

Poslednjih godina glumac sve češće deli svoju umetničku produkciju na svom Instagram profilu, gde su slike izazvale veliki odjek među više od 20 miliona pratilaca.

Novo kreativno poglavlje glumca

Italijanski debi u Galeriji „Deodato Arte“ je značajan korak na umetničkom putu Džonija Depa. Njegova dela, koja kombinuju introspektivnost, boju i vizuelni jezik odmah prepoznatljiv, pružaju milanskoj publici priliku da otkrije drugačiju i iznenađujuće intimnu  stranu jedne od najsvestranijih ikona holivudskog sveta.

Rajaković pronašao formulu: Toronto srušio i Klivlend (VIDEO)

Od
Dara Milovanović
-
0

Darko Rajaković, trener Toronto Reptorsa, izgleda da je u trećoj sezoni na klupi člana NBA lige pronašao tajnu uspeha.

away

Tim iz Kanade je na gostovanju savladao Klivlend Kavalirse, jedan od najboljih timova Istoka rezultatom 126:113 i tako ostvario šestu pobedu u poslednjih sedam mečeva.

Reptorsi su odigrali sjajno poslednju deonicu u koju su ušli sa plus pet. Vrlo brzo su otišli na 17 poena viška i do kraja meča su vođstvo rutinski održavali.

Blistao je Skot Barns sa 28 poena, 10 skokova i 8 asistencija, Kvikli ga je pratio sa 25, dok je austrijski centar Peltl stao na 20. U redovima Kavalirsa najbolji je bio Mičel sa 31 poenom.

Toronto je ovom pobedom trenutno na deobi šestog mesta na Istoku i ako ovako nastave mogli bi posle dužeg perioda posta ponovo da se uključe u borbu za plej of.

SERBIANNEWS/CANADA

Obradović: Srcem smo pobedili, svi su videli šta Batler može

Od
Viktor
-
0

Trener košarkaša Crvene zvezde Saša Obradović rekao je posle pobede nad Monakom da je njegova ekipa pobedila srcem i dodao je da je utakmica bila dobro pripremljena. Istakao je da je malo igrača kao Džerad Batler i da su svi videli o čemu se radi.

Košarkaši Crvene zvezde su zahvaljujući odličnom drugom poluvremenu u “Beogradskoj areni” pobedili ekipu Monaka sa 91:79 u utakmici 11. kola Evrolige.

Саша Обадовић у разговору са играчима

Saša Obadović u razgovoru sa igračima

“Mislim da je ceo trenerski tim odradio dobar posao u odnosu na taktiku igre koju smo imali i koju smo promenili, i to smo držali tokom drugog poluvremena. Nisu se snašli, realno – dali su 33 poena u drugom poluvremenu. Eliminisali smo glavne igrače u timu u nekim realizacijama, pogotovo Džejmsa i Okoba. Nadskočili smo protivnika, i to je jedan od razloga zašto smo dobili, ali i izgubili u Dubaiju. Veoma sam zadovoljan pristupom i načinom – karakterom i srcem smo pobedili. Teško je, stvarno. Lično sam bio pomalo omamljen, nisam se jutros osećao najbolje zbog putovanja, ali je upravo zbog toga ova pobeda malo slađa”, rekao je Saša Obradović.

Američki košarkaš Džered Batler odigrao je najbolju utakmicu od dolaska u crveno-bele postigavši 20 poena.

“Batler treba da uči, ali su sada svi videli o čemu se radi. Malo je takvih igrača. Taj prvi korak — ja ne znam, nisam skoro video takvu brzinu, a fenomenalno rešava sve iz kontakta. Sigurno je veliko pojačanje. Još malo treba da uđe u formu i da razume šta hoćemo, ali sigurno daje neke garancije, što je veoma važno”, rekao je trener Crvene zvezde.

Ognjen Dobrić je ubacio 22 poena i izjednačio evroligaški rekord karijere.

“Ne znam da li je ovo Šegijeva najbolja utakmica u Evroligi, da li je dao više od 22 poena. Uzeo je kapitensku traku i odradio posao. Kalina je fenomenalan i pravi vođa. U trenutku zna šta treba da uradi na terenu — kada je najumorniji, tad je najpametniji, stvarno tako mislim. U jednom momentu se setio specijala, nešto što nismo često radili, ali on se setio da postavimo to, njegova košarkaška inteligencija je velika”, rekao je Saša Obradović.

Džordan Nvora je blizu povratka, Grejem nije u kondiciji.

“Nvora je tu, već je u treningu. Nije mogao danas da bude posle samo jednog treninga, ali sigurno će biti spreman. Za ove druge ćemo videti – biće analiza, da dobijemo prave informacije za Čimu. Grejem mora kondiciono više da radi, pošto je on možda i najviše izostajao”, rekao je Saša Obradović.

Partizan u Francuskoj – Asvel prepreka ka drugoj uzastopnoj pobedi u Evroligi

Od
Viktor
-
0

Košarkaši Partizana gostuju u Francuskoj ekipi Asvela u 11. kolu Evrolige. Meč počinje u 20 časova, a tok susreta kao i najvažnija dešavanja možete da ispratite na Internet portalu RTS-a.

Партизан у Француској - Асвел препрека ка другој узастопној победи у Евролиги

Slavio je Partizan u prethodnom kolu u utakmici koja je vrlo lako mogla da ga pošalje na samo dno tabele da ju je izgubio, jer je prokockao 20 poena razlika.

Međutim, konačno je i sreća malo pogledala crno-bele, pa poslednja tri šuta tima iz Kneževine nisu prošla kroz obruč.

Ovo je idealna prilika da Partizan veže i drugu uzastopnu pobedu u Evroligi i tako za samo sedam dana potpuno promeni utisak o dosadašnjem delu sezone.

Trijumf u Vilerbanu bi tim Željka Obradovića još više približio pozicijama koje vode u doigravanje na kraju regularnog dela sezone.

Poraz bi mogao skupo da košta igrače u crno-belom dresu, jer bi na taj način, ne samo izgubili od protivnika koji ne spada u red najboljih timova, već bi poništili trijumf nad jakim sastavom Monaka.

Sve počinje i kreće od Kalatesa

Možda ne na prvoj, ali na drugoj utakmici koju je u dresu Partizana odigrao Nik Kalates videlo se koliko je Grk potreban beogradskom timu.

Ник Калатес на мечу са Монаком

Nik Kalates na meču sa Monakom

Kao pravi plejmejker pronalazio je “lakša” rešenja koja pre njega u toj ulozi nisu u stanju i nisu mogli da pronađu ni Dvejn Vašington ni Sterling Braun.

Kalates je povezao redove, iako crno-beli i dalje igraju sa velikim oscilacijama, ali vidi se njegovo prisustvo i kroz male doprinose – iščačkana lopta iz ruku protivnika, brzo razmišljanje i donošenje odluka i dobra rešenja u napadu.

Partizan na ovom gostovanju neće moći da računa na Džabarija Parkera, zatim Arijana Lakića, Vanju Marinkovića, Marija Nakića i Karlika Džonsa.

Obradović je napomenuo da je Asvel ekipa koja često menja odbranu i obično sve preuzima, pa će to biti jedan od aspekata koji će uticati na ishod meča.

Videćemo koliko će vremena Bruno Fernando i Tajrik Džons biti zajedno na parketu, a na osnovu dosadašnjih utakmica, njih dvojica su sjajno funkcionisali. Upravo bi to mogao da bude “trik iz rukava” Obradovića za ovu utakmicu.

Za očekivati je da Dvejn Vašington nastavi sa sjajnim partijama, jer je na poslednje tri utakmice postizao preko 20 poena. Ipak, statistički najbolji igrač Partizana je Tajrik Džons sa 11 poena, 3 asistencije, 7 skokova.

Asvel drži začelje na tabeli

Trenutno se na poslednjem mestu na tabeli nalazi Asvel sa samo dve pobede iz deset mečeva. Takvu poziciju potvrđuje i statistika tima.

Prema naprednoj statistici, Asvel je tim koji na stotinu poseda prima 120,4 poena i daje 107,3 i ubedljivo i zauzima poslednje mesto po tom parametru, koji se uglavnom slaže i sa stanjem na tabeli.

Doduše, nije Partizan mnogo iznad. Nalazi se na 16. mestu (kao i na tabeli Evrolige) i na stotinu poseda prima 119,2 i daje 114,6 poena.

Нандо де Коло

Nando de Kolo

Najznačajniji igrači Asvela su Glen Votson koji je i najbolji strelac sa prosečnih 14 poena, 3 asistencije i 2 skoka. Tu je i legenda francuske košarke Nando de Kolo sa 13 poena u proseku.

Treba izdvojiti Zakarija Seljasa od kojeg preti najveća opasnost kada su u pitanju trojke, a to je igrač koji neće odustati posle jednog promašenog šuta, a u stanju je da ih pogodi veliki broj.

Asvel je u seriji od četiri izgubljene utakmice u nizu, a zanimljivo je da su dobili ekipu Dubaija ove sezone.

Francuski tim ima pokretne i atletski dobre igrače u sastavu koji mogu da odgovore mnogim zahtevima u modernoj košarci, međutim kvalitet nije na najvišem nivou, što govore i rezultati.

Prvi duel još 2015, Partizan vodi u pobedama

Pre tačno deset godina ova dva tima odigrala su svoj prvi međusobni meč, ali prijateljskog karaktera. Slavio je Asvel sa skoro 30 razlike.

Tri godine kasnije u grupnoj fazi Evrokupa zabeležili su po jednu pobedu – oba tima slavila su u gostima.

Otkad se takmiče u Evroligi, tačnije od 2022. godine Partizan vodi sa 4-2 u međusobnom skoru, a od tri susreta u Lionu, crno-beli su pobedili dva puta.

Poslednji meč odigrali su u januaru ove godine kada je tim Željka Obradovića ubedljivo slavio sa 92:63.

Raspored i rezultati 11. kola Evrolige:

Četvrtak:
Fenerbahče – Hapoel Tel Aviv 74:68
Crvena zvezda – Monako 91:79
Pariz – Valensija 90:86
Real Madrid – Panatinaikos 77:87
Makabi Tel Aviv – Baskonija 89:83

Petak:
Dubai – Žalgiris 17.00
Anadolu Efes – Bajern Minhen 18.00
Asvel – Partizan 20.00
Barselona – Virtus Bolonja 20.30
Milano – Olimpijakos 20.30

NBA MVP lista – Jokić broj jedan

Od
Viktor
-
0

As Denver nagetsa Nikola Jokić na novom nedeljnom rangiranju kandidata za MVP nagradu na zvaničnom sajtu NBA lige nalazi se na prvom mestu.

U odnosu na prethodnu sedmicu, Nikola Jokić je napredovao za dva mesta i trenutno beleži 28,8 poena, 13,1 skok i 10,9 asistencija.

Никола Јокић

Nikola Jokić

“To je ukupna dominacija, a posebno efikasnost, njegova sezona do sada je neuporediva. Jokić je vrhunsko košarkaško biće, neko ko čini neverovatne poteze rutinskim, i još jednom se pokazuje svima.

Njegovo majstorstvo sa 55 poena u sredu, kada je lično nadmašio početnu petorku Klipersa u drugoj deonici uzastopnih gostovanja, pokrenulo je radoznalo, ako ne i glupo pitanje: Da li je Jokić na pragu sezone proboja? To je obično rezervisano za igrače u ranim dvadesetim koji traže ugled, a ne za nekoga sa tri MVP zvanja. Možda još uvek ima visok plafon. Zamislite da je poslednjih pet sezona samo zagrevanje za 2025/26. Tako je strašno. Ovo će biti zabavno gledati”, piše u pojašnjenju na sajtu NBA lige.

Ispod Jokića je lider Oklahoma siti tandera i aktuelni MVP Šej Gildžes Aleksander i superzvezda Milvoki baksa Janis Adetokumbo.

Ontario ulaže 210 miliona dolara u mere usporavanja saobraćaja kako bi zamenio kamere za kontrolu brzine

Od
Dara Milovanović
-
0

Vlada Ontarija ulaže 210 miliona dolara kako bi podržala povećanu sigurnost na putevima u školskim i društvenim zonama bez korištenja kamera za brzinu, što je u skladu sa željama stanovnika provincije, prema novoj anketi.

Pokrajina je u četvrtak objavila finansiranje, navodeći da će novac biti uložen u Fond za inicijative za sigurnost na putevima (RSIF) kako bi se podržala povećana sigurnost na putevima u školskim zonama i zonama sigurnosti zajednice.

Mere za povećanje sigurnosti u saobraćaju uključivale bi infrastrukturu za usporavanja saobraćaja poput usporivača brzine, podignutih pešačkih prelaza i kružnih tokova, kao i signalizaciju visoke vidljivosti i pojačano policijsko delovanje u školskim zonama i sigurnosnim zonama zajednice gde su se ranije nalazili opštinski radari za brzinu.

Nove inicijative usklađene su s rezultatima nove ankete Abacus Data, provedene širom provincije, takođe objavljene u četvrtak, koja je pokazala da polovina stanovnika Ontarija (50 posto) preferira mere smirivanja saobracaja poput usporivača brzine, podignutih pešačkih prelaza, signalizacije, kružnih tokova i pojačanog policijskog nadzora u odnosu na automatizirane kamere za kontrolu brzine.

Anketa je pokazala da je svaki treći (33 posto) izrazio preferenciju za automatizirane kamere, dok je 17 posto reklo da nije sigurno.

Pokrajina je saopštila da će obezbediti 42 miliona dolara hitnih sredstava za podršku merama smirivanja saobraćaja u školskim zonama i sigurnosnim zonama zajednice koje su ranije imale kamere za kontrolu brzine.

Početkom sledeće godine, gradovi koje ispunjavaju uslove moći će se prijaviti RSIF-u za ostatak finansiranja i podneti planove izgradnje infrastrukture za usporavanje saobraćaja.

„Naša vlada se zalaže za vozače, zabranom kamera za brzinu koje im omogućavaju da zarade novac i podržava proverene mere sigurnosti na putevima koje će napraviti stvarnu razliku“, rekao je ministar saobračaja Prabmeet Sarkaria.

„Ontario ima neke od najsigurnijih puteva u severnoj Americi, a naš novi Fond za inicijative za sigurnost na putevima će se nadovezati na ovaj rekord osiguravajući da gradovi imaju resurse potrebne za sprovođenje proverenih mera za usporavanje saobraćaja, a da pritom život vozačima ne bude skuplji.“

Kao odgovor na zabrinutost javnosti zbog povećane upotrebe gradskih kamera za brzinu kao alata za prikupljanje prihoda, pokrajina je saopštila da “Zakon o izgradnji konkurentnije ekonomije”, koji je dobio saglasnost 3. novembra, zabranjuje upotrebu gradskih kamera za brzinu od petka.

Ove zabrinutosti su uzrokovane značajnim porastom korištenja kamera za kontrolu brzine od strane određenih gradova, s više od 700 kamera dodanih od 2019. godine, navodi se u saopštenju za javnost pokrajine.

Provincija je dodala da je korištenje kamera rezultiralo kaznama od miliona dolara, uključujući i jednu kameru u gradu Torontu koja je izdala više od 65.000 kazni i prikupila gotovo 7 miliona dolara kazni pre 2025. godine.

SERBIANNEWS/CANADA

Pozorište iz Sankt Peterburga: “Kad ponovo postanem mali” i “Mocart i Salijeri” u BDP-u

Od
Viktor
-
0
Vertical neon sign spelling

Direktor Beogradskog dramskog pozorišta Jug Radivojević je najavio da će se u aprilu iduće godine BDP predstaviti u Sankt Peterburgu sa “Božanskom komedijom” u režiji Franka Kastorfa i “Kramer protiv Kramera” Slobodana Skerlića

Pozorište iz Sankt Peterburga: "Kad ponovo postanem mali" i "Mocart i Salijeri" u BDP-u© ATA Images

Direktori Beogradskog dramskog pozorišta Jug Radivojević i Ruskog državnog akademskog Velikog dramskog pozorišta “G. A. Tovstonogov” (BDT) iz Sankt Peterburga Tatjana Arhipova potpisali su sporazum o saradnji i razmeni predstava.

Kako je najavljeno, sanktpeterburško pozorište će u BDP-u izvesti predstave “Kada ponovo postanem mali” 7. i 8. februara i “Mocart i Salijeri” 10. februara. Predstave ruskog BDT-a “Kada ponovo postanem mali” gostovaće, takođe, 31. januara i 1. februara u Srpskom narodnom pozorištu (SNP), a “Mocart i Salijeri” 3. i 4. februara.

Arhipova je najavila i da će predstava BDP-a “Podanici” u režiji Andreja Mogučija biti izvedena 7. i 8. februara u SNP-u, naglasivši da su sva njihova gostovanja omogućila ministarstva kulture Rusije i Srbije, kao i Grad Beograd.

Podsetivši na tradicionalno prijateljstva Rusa i Srba, Arhipova je istakla i zajednički odnos prema pozorišnoj sceni i umetnosti, jer u obe zemlje postoji duboko poštovanje prema pozorištu, koje čuva istorijsko i kulturno pamćenje.

Arhipova je rekla da je “Kada ponovo postanem mali” minimalistička predstava sa tri glumca o detinjstvu i detetu koje se prvi put suočava sa gubitkom.

Prema njenim rečima, “Mocart i Salijeri” su improvizatorska predstava, za koju zbog interesovanja publike u Rusiji nije moguće kupiti ulaznice, kao i da se još nisu odlučili da li će u BDP-u za prevod koristi titlove ili srpskog glumca kao nosioca priče.

Reditelj i umetnički direktor BDT-a Andrej Moguči je rekao da se zna da će glumac Miloš Biković igrati u jednoj od njihovih budućih predstava, za koju se još ne zna koja će biti u pitanju, pošto je “to kompleksno pitanje, koje zahteva vreme i preciznost, kako bi pogodili očekivanja beogradske publike, ali i one u Evropi, gde će gostovati”.

Naglasivši da je Beograd njegov grad, koji mu je bitan, jer je već dva puta gostovao na Bitefu i ovde ima mnogo prijatelja, Moguči je ocenio da je prestonica Srbije mesto gde “Zapad i Istok pružaju ruke, i umetnička diplomatija je mnogo jača od političke”.

Arhipova je navela da je Biković predložio, pošto ima dosta rusko govorećih srpskih glumaca, da BDT i BDP naprave koprodukciju koja bi bila izvođena u Srbiji na srpskom jeziku, a u Rusiji na ruskom.

Biković je naveo da pored značajnog broja glumaca koji govore ruski kvalitetno, u Srbiji postoji i “veliki broj Srba koji nalaze svoje mesto na zvezdanom nebu Rusije”. Priznavši da se proteklih desetak godina sklanjao od ponuda da igra u pozorištu u Rusiji, jer nije verovao u sebe i svoju slobodu na ruskom jeziku, Biković je dodao da će mu biti “velika čast i radost da prva predstava na ruskom bude sa velikim rediteljem Mogučim”.

Radivojević je istakao da je više od godinu dana radio intenzivno na uspostavljanju saradnje sa teatrom iz Sankt Peterburga, kao i sa Mogučim, “jednim od najuspešnijih reditelja u Rusiji i Evropi”.

On je najavio da će se u aprilu iduće godine BDP predstaviti u Sankt Peterburgu sa “Božanskom komedijom” u režiji Franka Kastorfa i “Kramer protiv Kramera” Slobodana Skerlića.

Prema njegovim rečima, Moguči će početkom 2027. godine režirati u BDP-u predstavu u koprodukciji srpskog i ruskog pozorišta, u kojoj će nosilac biti Biković, koji je “najbolji ambasador naše kulture u Rusiji”, i obrnuto.

Radivojević je dodao da će Mogučijevom predstavom početi obeležavanje 80. godišnjice BDP-a.

Ako želite da radite na Antarktiku, prethodno morate operisati slepo crevo i ukloniti umnjake

Od
Viktor
-
0
two person standing on snow field

Ljudi koji idu na ekspediciju na Antarktik imaju mnoštvo obaveza pred put: Moraju naći adekvatnu odeću, pripremiti dovoljno zaliha hrane, moraju imati znanje o klimi i uslovima koji ih čekaju – a neki će možda morati da posete lekara ili stomatologa, kako bi izvadili umnjake ili operisali slepo crevo pre putovanja. Zvuči neobično, ali za to postoji vrlo dobar razlog.

Ako želite da radite na Antarktiku, prethodno morate operisati slepo crevo i ukloniti umnjakeGetty © Andrew Peacock
Pripreme za ekspediciju mogu uključiti nesvakidašnje zahteve.

Antarktik je jedno od najudaljenijih i najizolovanijih mesta na Zemlji, pa samim tim je i najnesigurnije kada dođe do medicinskih problema. Iako turisti uglavnom nemaju razloga za brigu, jer putuju tokom australskog leta kada su uslovi stabilniji i kada je evakuacija manje izazovna, oni koji na kontinentu žive i rade mesecima – posebno tokom duge, mračne zime – moraju proći ozbiljne zdravstvene provere.

Među rizicima koji se najviše izbegavaju su zapaljenje slepog creva i problemi sa umnjacima, jer i jedno i drugo može zahtevati hitnu hiruršku intervenciju koja je na Antarktiku gotovo nemoguća.

Najpoznatiji primer koliko je opasna medicinska izolacija jeste slučaj ruskog lekara Leonida Rogozova, koji je tokom zime 1961. godine, kao jedini lekar u stanici Novolazarevskaja, morao sam sebi da ukloni upaljeno slepo crevo. Operaciju je izveo u lokalnoj anesteziji, uz pomoć ogledala i kolega, a njegov podvig ostao je jedan od najpoznatijih u istoriji medicine i trajno upozorenje svim antarktičkim programima o važnosti prevencije.

Od tada su mnoge zemlje uvele obavezne zdravstvene preglede za sve koji borave na Antarktiku, pri čemu se posebna pažnja posvećuje organima i stanjima koja mogu izazvati neočekivane komplikacije. Radnici koji ostaju tokom zime prolaze najstrože kontrole, jer su evakuacije u tom periodu skoro nemoguće zbog ekstremnih vremenskih uslova i mraka koji traje mesecima, prema portalu “Antarktik kruzes”.

Zbog toga neke države, poput Australije, zahtevaju da lekari koji rade u njihovim bazama tokom zime imaju izvršenu apendektomiju – preventivno uklanjanje slepog creva. Istraživačke stanice najčešće imaju samo jednog lekara, pa bi eventualno pucanje apendiksa predstavljalo ozbiljan, možda i nerešiv problem.

Slično pravilo važi i u čileanskom naselju Vila Las Estreljas na ostrvu Kralja Džordža, jednom od retkih mesta u antarktičkoj zoni gde ljudi žive godinama, često sa porodicama, prenosi “Lenta.ru”. Tamo se, zbog dugog boravka i ograničenog pristupa bolnicama, preporučuje uklanjanje slepog creva – a ponekad i umnjaka.

Zbog izolacije kontinenta, stomatološka pomoć je praktično nedostupna, pa i najmanji problem može brzo postati opasan. Infekcije, impakcije ili upale umnjaka na takvom mestu mogu ugroziti zdravlje i ceo tok ekspedicije. Zato mnoge antarktičke misije savetuju vađenje umnjaka pre polaska, kako bi se izbegle komplikacije.

Srećom, ovi zahtevi ne odnose se na turiste. Oni nisu podložni strogim medicinskim uslovima kao istraživači i osoblje koje prezimljava na kontinentu. Putovanja se organizuju isključivo u letnjim mesecima, kada je pristup lakši i kada su brodovi i istraživačke stanice opremljeni lekarima i osnovnom medicinskom opremom. U slučaju potrebe, evakuacija je moguća, a troškovi su najčešće pokriveni obaveznim putnim osiguranjem.

Tako, iako su priče o uklanjanju slepog creva i umnjaka pre polaska na Antarktik delimično istinite, one se uglavnom odnose na profesionalce koji tamo provode dugo vreme u izolaciji. Za obične putnike, antarktička avantura je bezbedna, dobro organizovana i, bar sa medicinske strane, prilično niskog rizika.

Stopa visokog krvnog pritiska kod dece gotovo se udvostručila za 20 godina, pokazuje analiza

Od
Viktor
-
0
a person covering the face with the hands

Loša ishrana, nedostatak fizičke aktivnosti i porast gojaznosti doveli su do hipertenzije kod miliona dece i tinejdžera širom sveta. Ovaj alarmantan trend zahteva hitnu pažnju i postavlja pitanje: šta možemo konkretno učiniti kako bismo taj problem, ako ne potpuno eliminisali, onda bar značajno smanjili?

Stopa visokog krvnog pritiska kod dece gotovo se udvostručila za 20 godina, pokazuje analiza© freepik

Stopa dece i tinejdžera sa visokim krvnim pritiskom globalno je gotovo udvostručena zbog toksične kombinacije nezdrave ishrane, masovne neaktivnosti i porasta gojaznosti, pokazuje najveća analiza ovakvog tipa. Stručnjaci navode da 114 miliona dece koja su razvila hipertenziju čak i pre punoletstva mogu da se suoče sa potencijalno smrtonosnim i doživotnim posledicama, uključujući kardiovaskularne bolesti, bolesti bubrega i mnoštvo drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.

Učestalost visokog krvnog pritiska kod dece i tinejdžera mlađih od 19 godina porasla je na 6,2 odsto, u odnosu na 3,2 odsto pre samo 20 godina. Rezultati se zasnivaju na meta-analizi podataka iz 96 studija koje obuhvataju više od 400.000 dece iz 21 zemlje, a objavljeni su u časopisu The Lancet Child and Adolescent Health. Analiza ukazuje da je gojaznost bila začajan uzrok naglog porasta hipertenzije kod dece, pri čemu je gotovo 19 odsto dece sa gojaznošću pogođeno ovim stanjem, u poređenju sa manje od 3 odsto dece i tinejdžera sa zdravom telesnom masom.

“Gotovo dvostruko povećanje visokog krvnog pritiska kod dece u poslednjih 20 godina trebalo bi da bude alarm za zdravstvene radnike i roditelje”, kažu stručnjaci.

Šta još otkriva studija

Analiza takođe pokazuje da još 8,2 odsto dece i tinejdžera ima predhipertenziju, što znači da je krvni pritisak iznad normale, ali još ne ispunjava kriterijume za hipertenziju. Predhipertenzija je posebno česta tokom adolescencije, sa stopom od 11,8 odsto među tinejdžerima, u poređenju sa oko 7 odsto kod mlađe dece. Lekari ističu da krvni pritisak naglo raste u ranoj adolescenciji, sa vrhuncem oko 14. godine, posebno kod dečaka. To naglašava važnost redovnog skrininga u ovim kritičnim godinama.

Deca i tinejdžeri sa predhipertenzijom češće napreduju do punog oblika hipertenzije

“Ovaj nagli porast visokog krvnog pritiska kod dece je veoma zabrinjavajući i uglavnom je posledica sve veće gojaznosti, stanja koje se u potpunosti može sprečiti. Ovi nalazi odražavaju ono što pedijatri vide na terenu. Deca dolaze ne samo sa hipertenzijom, već i sa drugim ozbiljnim stanjima povezanim sa gojaznošću, kao što su tip 2 dijabetes, nekada nezamisliv kod dece, astma i mentalni zdravstveni problemi. Znamo da uporna hipertenzija predstavlja faktor rizika za ranu smrt zbog oštećenja kardiovaskularnog sistema i drugih organa. Zdrava deca postaju zdravi odrasli, ali sa ovakvim trendovima, bojimo se da bez hitnih mera idemo ka javno-zdravstvenoj krizi”, ukazuju zabrinuti lekari.

Prema meta-analizi, stopa dece i tinejdžera sa visokim krvnim pritiskom gotovo se udvostručila između 2000. i 2020. godine. Dakle, 2000 godine oko 3,2 odsto dece imalo je hipertenziju, dok je 2020. godine učestalost porasla na više od 6,2 odsto, pogađajući 114 miliona mladih širom sveta.

Autor studije naglašava je da je porast slučajeva “uglavnom posledica životnih navika kao što su nezdrava ishrana, smanjena fizička aktivnost i sve veća učestalost gojaznosti kod dece”.

“Hipertenzija kod dece i adolescenata predstavlja značajan javno zdravstveni problem. Roditelji imaju ključnu ulogu u prevenciji i kontroli visokog krvnog pritiska kod dece. Promocija zdravih navika, kao što je uravnotežena ishrana bogata voćem, povrćem i integralnim žitaricama uz minimalan unos soli i šećera, može značajno smanjiti rizik od hipertenzije. Podsticanje redovne fizičke aktivnosti i ograničenje sedentarnog ponašanja, kao što je prekomerno gledanje ekrana, podjednako je važno. Za porodice sa istorijom hipertenzije, snažno se preporučuje redovno merenje krvnog pritiska kod dece. Rano otkrivanje povišenog pritiska, posebno kroz kućno praćenje, može pomoći u smanjenju rizika od dugoročnih komplikacija”, savetuju stručnjaci, a piše “Gardijan”.

1...120121122...1.499Stranica 121 od ukupno 1.499

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković