BOING 737 MAX će ponovo leteti u Kanadi
Boeingovom avionu 737 Max odobreno je ponovno letenje kanadskim nebom počevši od srede, završavajući 22-mesečno prizemljenje nakon par nesreća sa smrtnim ishodom, kada je nastradalo 346 ljudi. Te nesreće su nanele ozbiljnu štetu ugledu kompanije. Transport Kanada je danas objavio da je završen, skoro dvogodišnji pregled aviona i izdao “direktivu o sposobnosti” koja detaljno navodi niz obaveznih promena koje se moraju izvršiti pre nego što se može vratiti u kanadski vazdušni prostor.
Transport Kanada je rekla da će završiti poslednji korak postupka osposobljavanja aviona u sredu i izdati obaveštenje vazduhoplovcima (NOTAM) o prestanku zabrane komercijalnih letova Maxa na kanadskom nebu. Očekuje se da će WestJet biti prva avio kompanija koja će u četvrtak ponovo leteti Maxom, letom između Calgary-ja i Toronta. Sledećih mesec dana planiraju da na toj liniji obavljaju tri povratna leta na toj liniji, dok procenjuju dodavanje dodatnih ruta.
Air Canada planira vratiti svoju flotu Boing Max u službu 1. februara, jer ima još pilota i aviona za pripremu. Sunwing nije objavio kada planira nastaviti komercijalne letove aviona. Pored zahteva za dizajnom i održavanjem, Transport Canada rekao je da je potrebna dodatna obuka za letačku posadu kanadskih aviokompanija. Nakon dva pada, Kanada se suočila sa kritikama a kao odgovor, vlada je rekla da je sprovela 15.000 sati nezavisno pregledavajući predložene izmene Maxa i sprovodeći vlastite probne letove. Aviokompanije se suočavaju sa lošim odnosima sa javnošću dok pripremaju Boeing 737 Max za povratak na putničke usluge, Boeing će platiti 2,5 milijarde dolara nadoknade u krivičnoj istrazi zbog sigurnosti 737 Maks.
“Tokom poslednjih 20 meseci, kanadski stručnjaci za sigurnost civilnog vazduhoplovstva su osigurali da se razmotre sigurnosni problemi koje je utvrdilo odelenje”, rekao je novi ministar saobraćaja Omar Alghabra u današnjem saopštenju za medije. “Kanađani i avio-industrija u Kanadi, mogu biti sigurni da je Transport Canada marljivo rešavao sva sigurnosna pitanja pre nego što je dozvolio da se ovaj avion vrati u službu u kanadskom vazdušnom prostoru.”
SERBIANNEWS
DUŠAN SA UNIVERZITETA U KANADI PORUČUJE MLADIMA U SRBIJI: Ne odustajte od poštenog i napornog rada
Aleksinčanin Dušan Nikolić ima 28 godina, dve master diplome engleskog jezika i književnosti, a trenutno je na doktorskim studijama u Kanadi, gde studira lingvistiku na Univerzitetu u Kalgariju, gde je i asistent. Mladima u Srbiji poručuje da ne odustaju od poštenog i napornog rada.
Za sebe kaže da voli lingvistiku i da je osoba koja vredno radi, a od Aleksinca do Kanade putovao je iz Niša, gde je završio Prvu nišku gimnaziju “Stevan Sremac“ filološki smer, a potom i studije engleskog jezika i književnosti na Filozofskom fakultetu.
Potom je upisao i završio master studije u Nišu i Beogradu, radio u školi jezika, a onda stigao i do Varšave, gde je 6 meseci proveo na Erazmus plus razmeni.
U roku od dve godine sam završio i jedan i drugi master, položio sve ispite, i objavio jedan rad u časopisu. Samim tim sam dobio možda i sumanutu dozu samopouzdanje i želeo da nastavim sa usavršavanjem. Kanada je na papiru, a ispostaviće se i u realnosti, nudila sve ono što je meni bilo potrebno, te sam rešio da pošaljem prijavu Univerzitetu u Kalgariju. Nisam dugo čekao njihov odgovor – nakon par nedelja su odlučili, a ja još brže prihvatio – priča Dušan.
U Kanadi je pre svega zbog studija lingvistike na Univerzitetu u Kalgariju, kaže da su fonetika i fonologija, lingvističke discipline koje se bave proučavanjem glasova i melodije govora, njegova uža specijalnost. U šali kaže da to i nije neka prednost, jer ponekad sluša kako ljudi govore, a ne i šta.
Na Univerzitetu je i asistent i kaže da je za njega to privilegija i pravi užitak. Uglavnom asistira pri kursevima fonetike, fonologije i uvoda u lingvistiku, a radio je i na kursu “Jezik i moć”. Obožava svaki deo ovog posla, napominje, a posebno zadovoljstvo mu je priprema za konsultacije. – Studenti često umeju da postave interesantna pitanja, a neki vole i da vas testiraju zanimljivostima iz te oblasti – ja rado prihvatam svaki izazov. U zimskom semestru 2020, moj profesor na kursu je odsustvovao mesec dana, pa sam imao priliku da ga menjam i predajem fonetiku. To mi je bio omiljeni period. Ovog semestra ću ponovo raditi na kursu fonetike i jedva čekam da upoznam novu generaciju studenata jer Kanada je multikulturalna sredina. Dolaze nam studenti sa svih strana sveta, te imam priliku da s njima pričam o jezicima za koje nikad nisam čuo, poput Garo jezika, Dagare, Kakčikela, itd – ističe Dušan.
Kako bi motivisao mlade da se bave naukom i krenu nekim sličnim putem i iz malog mesta na jugu stignu do Kanada navodi i to da nije sve bilo lako, ali da sve jeste moguće.
Dušan je 2015. primljen na master studije primenjene lingvistike na Oksfordu gde ipak nije otišao, jer nije dobio puno stipendiranje, a školovanje je bilo basnoslovno za naše uslove.
– Ovde bih parafrazirao jednog od najuspešnijih košarkaških stručnjaka (Duško Vujošević): “oni koji naporno treniraju, se neće lako predati”. Poručio bih mladim ljudima da ne odustaju od poštenog i napornog rada, iako im državni vrh konstanto šalje drugačiju poruku. Poenta priče je da jeste sve moguće, ali da iza toga mora da stoji posvećenost i nepokolebljivo stanje duha – napominje.
A zašto baš Kanada – Dušan objašnjava da ima dosta razloga, pre svega to što je mirna država za život, finansijski su koliko toliko stabilni i imaju jasan plan – da ostanu “dosadni”.
– Nisam očekivao ‘raj na zemlji’, ali sam poput svih ljudi u Srbiji podsvesno želeo da nalikuje ‘raju na zemlji’. Sećam se večeri kada smo sleteli u Kalgari. Iako je bio avgust, bilo je prohladno, padala je kiša, aerodrom je bio daleko od centra grada, ulice su bile mračne, a taksista je vozio dobrih dvadeset minuta kroz puste i nepoznate predele. Osetio sam blagi strah jer nismo zapravo znali gde smo došli. Međutim, jutro je promenilo naše utiske. Grad je bio prelep i sunčan, univerzitet moderan i pun studenata, a vazduh planinski svež – priseća se.
Iako mu nije bilo lako da se odluči za odlazak tako daleko, smatra da nije pogrešio i da je važno imati široke vidike, biti odlučan i ne dozvoliti da vas mesto iz kojeg dolazite ograniči.
Zbog pandemije je završne ispite pred pisanje doktorata polagao onlajn, pre toga morao da ispuni i druge uslove za kandidata za doktora nauka. Iako je sve pomalo stresno i naporno, obožava izazove, a da je pred petočlanom komisijom kojim slučajem pao, najverovatnije bi to značilo da je protraćio dve godine studiranja u Kanadi i da se može vratiti kući.
– Što se tiče onlajn polaganja, takva vrsta polaganja se za mene ne razlikuje bitno od polaganja u učionici. Ako ste spremni i vredno ste radili, svejedno je gde ćete polagati. Jedna od prednosti polaganja onlajn je ta što sam se odmah nakon završetka ispita radovao i nazdravio s porodicom. Moja supruga, Milica, se uvek više raduje mojim uspesima nego ja, pa je mogla kod kuće da ispolji širok spektar emocija, bez zadrške. Takvo radovanje ne bi bilo moguće da sam polagao ispite na univerzitetu, a u tome je čitava draž – pojašnjava.
Sa kolegom je dizajnirao veb-sajt departmana (calgarylinguistics.ca) i već tri godine uživa u objavljivanju informacija i događaja vezanih za sve što studenti i profesori rade. Zatim je predložio da snimi i podkaste sa studentima za sajt i ta ideja se svima dopala jer su podkasti trenutno aktuelno sredstvo informisanja i zabave.
– Tako sam sa kolegama snimio prve podkaste u akustičnoj sobi naše laboratorije. Volim da budem temeljan pa sam u medjuvremenu krenuo da volontiram na lokalnom radiju kako bih naucio više o audio produkciji. Nakon nekoliko meseci, napisao sam predlog podkasta čija je tema upotreba jezika u mnogim sferama života, poslao predlog uredniku radija i producentima, i njima se to jako dopalo. Tako je počelo snimanje podkasta za radio, a prva tema je bila upotreba jezika u rep muzici. Uživao sam u razgovoru sa profesorom, na primer, o tome kako Eminem skraćuje slogove i beži od govorne norme da bi ispričao svoju životnu priču – navodi Dušan.
Njegovi podkasti emituju se uživo svakog meseca na lokalnom radiju u Kalgariju, a Dušan je dok je nacionalno pozorište u Kalgariju radilo, pre pandemije, volontirao tamo i pomagao publici da nađe svoje mesto, delio prospekte i vozio lift sa čika Stevom koji mu je često pričao o putovanjima širom sveta i kako je uživao dok je bio u Jugoslaviji.
– Na fakultetu sam trenutno predsednik udruženja lingvista “A Higher Clause” (lingvisti će shvatiti genijalnost naziva udruženja), potpredsednik sam saveta za akademski napredak, mentor međunarodnog tima studenata na takmičenju Global Leadership, i član ‘Gradlead-a’, grupe akademskih lidera. Dobio sam prestižnu stipendiju i automatski ušao u taj krug neverovatno talentovanih ljudi. Ima još toga, ali poštedeo bih čitaoce površnog listanja mog rezimea – zaključuje Dušan.
O planovima nije govorio mnogo, jer kaže da je pandemija dokazala da je svako predviđanje budućnosti gubljenje vremena, a da je adaptacija na okolnosti najbitnija.
Ipak, on ima kakav-takav plan i kaže da je važno biti spreman na promene, a njegov je da uspešno završi doktorske studije u Kalgariju i da, ukoliko okolnosti dozvole, upiše post-doktorske studije.
Izvor: Juzne vesti
Srpska će odustati od 9. januara kada SAD odustanu od 4. jula
Banjaluka – Bosna je suštinski i životno podeljena zemlja. To znaju i oni koji se prave da to ne vide. A okretanje glave od istine nikada ne donosi rešenja i nikome ne koristi. Ne mislim da među nama treba praviti granice i kineske zidove, ali treba dopustiti narodima da upravljaju svojim resursima, a ne da u drugima vide opasnost, da decenijama strepe i podozrevaju, stalno se boreći i sukobljavajući na toj relaciji, čime se zaludno iscrpljujemo i samo gubimo vreme, rekao je Milorad Dodik, predsedavajući Predsedništva BiH i član tog tela iz Republike Srpske, u razgovoru za „Politiku”.
U RS je obeležen i ovaj 9. januar, praznik koji je opet protekao u znaku osporavanja iz Sarajeva.
Mi smo proslavili praznik, a oni u osporavanju nisu uspeli, niti će uspeti. Deveti januar nije izmišljen, RS je tada proglašena i to je istorijska činjenica, kao što smo 28. februara 1992. doneli Ustav RS, a sve to pre rata. Srbi proslavljaju 9. januar i nastaviće to da rade, kao što će Bošnjaci nastaviti neuspešno da ga osporavaju, nastojeći da internacionalizju antipravo Ustavnog suda BiH, koji odluke ne donosi na činjenicama i pravu, već izlazeći iz kompetencija donosi politički motivisane odluke. Međunarodna zajednica se u Sarajevu okuplja na obeležavanju 1. marta, iako tamo nema Srba, a najčešće ni Hrvata. Tako će Srbi i dolazeći 1. mart osporavati, a sve to govori o eksperimentu BiH – nedovršenoj i nepotrebnoj zemlji. Bilo bi normalno da se posle 25 godina podvuče crta i kaže da je ovo neuspešno.
Posebnu nervozu izazvale su Vučićeve i Krivokapićeve čestitke…
Vučić se pokazao kao čovek koji razume RS i brine o Srbima izvan Srbije. To nama daje mogućnost da kroz dijalog zastupamo sva ova pitanja koja su važna za nas. Mi to treba da cenimo i poštujemo. Smatram da treba da idemo dalje – da sa Srbijom integrišemo školstvo, zdravstvo, saobraćaj, energetiku i sve ostalo. Deveti januar je izmišljen kao problem samo da bi se oni bavili nama. Znali su da mi od toga nećemo odustati, bilo bi to kao kada bi Amerikanci odustali od 4. jula. Evo neka Amerikanci pomere praznik za 5. juli, pa ćemo i mi pomeriti na 10. januar.
Očekujete li pritiske američke administracije?
Osokoljeni pobedom Bajdena rehabilituju se krugovi koji su četiri godine patili. Svesni smo da za sve ono što oni najavljuju, od ustavnih promena i dodatne centralizacije, treba i naša saglasnost. Kako misle da se saglasimo? Oni očekuju da se ide na ustavne promene koje će legalizovati dosadašnji kriminal visokih predstavnika i time dati nadležnosti za BiH koje su nam silom oteli. Žele da se odreknemo naših pozicija u načinima odlučivanja u BiH, kako bismo se pretvorili u zajednicu u kojoj bi se odlučivalo većinom glasova. Već sada u parlamentu BiH imate prostu većinu od 23 Bošnjaka, koja potpisuju razne apelacije protiv RS. Imamo i mi svoje zahteve, a pre bilo kakve rasprave o reformi Ustava mora da se uvaži mogućnost naroda na samoopredeljenje i pravo na referendum svakog konstitutivnog naroda. Ako ima spremnosti, razgovaraćemo. I sada, kao i pre, traže način kako bi mogli da satanizuju Srbe i prave dramatične procese. Ali naše pozicije su utvrđene. Vojska ne može u Ustav kao nadležnost BiH, kao ni pravosuđe i obaveštajna služba jer se sve pokazalo kao dekadentno. Zar da pristanemo da nam oduzmu pravo veta u parlamentu, pa da se od 42 poslanika odluka donosi većinom od 22, a već sada imate 23 Bošnjaka koji se objedine bez obzira koja su partija. No, znam da je u zadnjih 25 godina bilo daleko teže nego danas, iako će deo administracije SAD hteti da uspe u nečemu. I naglo će nešto krenuti, možda su i preuzeli neke obaveze, ali i mi smo umorni od njihovih eksperimenata. Ne bežim od razgovora, ali biće to prilika da čuju i naše stavove, to jest da čuju da BiH nema šansu i da bi bilo bolje da se i Bošnjaci odreknu koncepta o zemlji kojom će da dominiraju.
Izgradnju energetskih objekata RS i Srbije na Drini osporavaju baš 23 poslanika iz Sarajeva…
Ako se bude radilo po pravu, ništa neće biti sporno. Zamislite, 23 Bošnjaka, koji nama nude građansku zemlju, potpisuju zahtev da nam se ospori ta investicija. A nije im smetalo kada smo to pre pet godina počeli raditi s Nemcima. Za Sarajevo je samo Srbija problem. Srbija je ojačala, a RS vratila dostojanstvo, pa je teško očekivati da budemo slabi. Uskoro ću otići u Srbiji, gde će se ponovo rehabilitovati ta priča, u vezi s energetikom i aerodrom u Trebinju, ma šta ovi u Sarajevu uradili po tom pitanju. Dosta je više s tim pokušajima da nam zagorčaju život. Unazad 25 godina samo se to nastoji uraditi. Ovaj vek mora da bude vek naše integracije. Postoji osnove da se Srbija i RS jednog dana ujedine u političko-teritorijalnu zajednicu i to je cilj koji moramo da imamo. Ja taj cilj iznosim javno, mnogi to ne smeju, ali se slažu s njim. Bošnjaci su zarobljeni svojom idejom o Bosni koju će nametnuti Srbima i Hrvatima, a prethodno će srušiti Dodika i strpati ga u zatvor, a čim se pojavi neki novi lider Srba, opet će biti osporavan i kriminalizovan. Pa šta je tu razlika u odnosu na ono što su Turci radili? Dosta je više velikosarajevskih koncepcija.
Kakav je odnos RS prema novoj vlasti u Crnoj Gori?
To je legitimno izabrana vlast kojoj želim sve najbolje, ali smo rezervisani prema pojedincima, poput Dritana Abazovića, koji pokušava da se nametne, a ne poznaje elementarne stvari, pa BiH tretira kao republiku. Može da ima stavove kakve hoće o RS, ali ako drži pridike, onda bi trebao prelistati papire pa videti da ne postoji republika BiH. Što se tiče premijera Krivokapića, videli smo se dva puta, nema razloga da se ne sretnemo, sa Crnom Gorom treba da se razvijaju dobri odnosi. Ova vlast je jasno pokazala svoje namere u vezi SPC, to je nama važno, to cenimo i to ćemo uvek pozdraviti.
Kako komentarišete najavu da Valentin Incko odlazi, a da bi na njegovo mesto mogao doći Kristijan Šmit iz Nemačke?
Naš stav je da ne šalju visokog predstavnika, ovde nije dobrodošao i neće moći ništa više da uradi. O tome treba i mi da se pitamo. To što nas veliki ne pitaju, nije iznenađenje. Nema ovde više nasilja, nemam ništa protiv Šmita, ali imam protiv visokog predstavnika. Ako je bilo ikakvih malverzacija, dešavale su se na toj poziciji. Zapadnjaci su svesni promašaja oko visokog predstavnika. Uvođenje bonskih ovlašćenja bilo je mimo Dejtona i međunarodnog prava. A kršeći pravo, nama su nametali politički sistem.
Kako vidite rešenje problema migranata?
Definitivno mogu da potvrdim stav da RS nema nameru da menja politiku i da u Srpskoj neće biti kampova, a to sam rekao i evropskim predstavnicima. Prvo, mi nemamo veze s izazivanjem migrantske krize. Drugo, to nisu ljudi koje je isterao rat ili neka nepogoda, već su svesno krenuli ka EU, mnogo ih je koji nisu identifikovani i možda su opasni. Brigu o njima preuzela je Međunarodna organizacija za migrante, a preko 72 miliona evra im je dala EU, a novac nisu dobile institucije BiH. Dakle, oni su ranije držali taj problem kao svoj. Oni su pravili šatore i opremali kampove i sada kada su potrošili novac, traže od nas da vojska asfaltira puteve do kampova, koja za to nema resurse. Broj migranata se preplovio u BiH. I, navodno, sada je jedini izlaz da deo migranata dođe u RS, i sve bi bilo u redu. Ništa ne bi rešili, samo bi mi dobili dodatni problem, koji ne želimo, bez obzira na pretnje EU. Migranti su problem Evrope, a ne naš.
I na kraju, kako ste se borili s virusom korona?
Apelujem na svakoga da se čuva. Pripadao sam onima koji su mislili da ih to neće zakačiti. Obostrana upala pluća, visoka temperatura, iscrpljenost, gubitak apetita, izgubio sam težinu… Sada se oporavljam, vidim da oni koji nisu dovoljno pažljivi mogu da se vrate u bolnicu, a ja se tamo ne bih vraćao, pa se čuvam. Zato sam smanjio sve aktivnosti. Žao mi je što se nisam stigao baviti važnim pitanjima, kao što je nabavka vakcina, verujem da bi ih već imali u RS, ali želim da ih što pre obezbedimo. Mislim da ćemo do kraja meseca imati rusku vakcinu. Sve u svemu, jedno teško iskustvo i težak period. antrfile
Nijedan državni organ Ukrajine ne potražuje ikonu
Veliku buru izazvao je vaš poklon Lavrovu. Šta se naposletku ispostavilo u vezi s ikonom?
Jedan od mojih, ne bih rekao čak ni poznanika, koji je živeo 25 godina u Rusiji, rekao mi je da ima porodičnu ikonu i da je voljan da se ona vrati u Rusiju. Ako neka država potražuje nešto jer je ukradeno, onda treba da postoji evidencija o tome, ali toga nema. Preko Direkcije za koordinaciju policijskih tela BiH od Interpola smo dobili informaciju da nema potražnje za tom ikonom. Neko je, eto, proglasio da je to ukradena ikona, samo da bi imali temu. Napisali smo pismo Ukrajini, tražeći da nam dostave podatke da li je na dan kada je Lavrov bio u Sarajevu ta ikona potraživana kao nestala. Do danas nismo dobili potvrdu. Nijedan državni organ Ukrajine ne potražuje tu ikonu. Pokrenut je i pravosudni postupak u Sarajevu, pa ćemo čekati njegovo okončanje. To nije relikvija koja je pripadala nekoj instituciji Ukrajine, ili njihovoj crkvi, koja je bila pod jurisdikcijom ruske crkve.
Traže da im vratimo ikonu, ali ne daju nikakav dokaz na osnovu čega to zahtevaju. Ako postoji bilo kakav papir, izviniću se i vratiti ikonu. Mislim da se iza svega krije obračun Ukrajinaca sa mnom, jer sam poznat po tome što sam za Krim rekao da je prirodno pravo Rusije da njim upravlja, evo i sada to mislim. A Sarajevo jedva čeka da otvori još jedan pravosudni slučaj, kakvih je bilo ranije, samo da bi imali čime da mašu nad glavom. Ali to je politika Sarajeva spremljena za sve Srbe.
Neće biti dobro ako se vladika Grigorije odluči za politiku
Kako komentarišete navodne političke ambicije vladike Grigorija, posebno s aspekta jer ste prijatelj i s njim i s Vučićem?
Mi ne bi trebalo da se petljamo i mešamo u te političke procese, ali mi često govore da je vladika Grigorije najavio neku vrstu svojih političkih angažmana, iako ja to nisam tako razumeo. Ali ako se odluči za to, mislim da to neće biti dobro. Treba zadržati dobar odnos crkve i države, ali da se odmaknu crkveni od državnih poslova i obratno. Prevazilazimo mnoge frustrirajuće probleme, kao što su podele na četnike i partizane, i nikakva druga polarizacija nam ne treba. Zahvalni smo Vučiću za merljivu podršku Srpskoj na političkom i ekonomskom planu i to moraju da znaju ljudi u RS i Srbiji.
Izvor:Politika
Studenti su tokom pandemije bili neaktivni, nabacili kilograme u više konzumirali aklohol
TORONTO – Novo kanadsko istraživanje otkrilo je da je pandemija COVID-19 povećala nezdravo ponašanje studenata. Studija koju su proveli istraživači sa Univerziteta u Saskatchewanu izvestili su da je izolacija, koju je doneo koronavirus dovela do “značajnog pogoršanja ionako loših prehrambenih navika, niskog nivoa aktivnosti i velike konzumacije alkohola među studentima”.
Profesor ishrane i vodeći autor studije, Gordon Zello, rekao je u saopštenju za štampu, da bi se nalazi mogli koristiti za pomoć studentima u održavanju zdravog ponašanja u budućnosti. “Naša su otkrića važna jer bi studenti, posebno oni koji su najosjetljiviji zbog loše prehrane i sedenja pred ekranima, trebali biti usmereni na održavanje i poboljšanje telesne aktivnosti i prehrambenih praksi tokom ove pandemije”, rekao je Zello. Istraživači su rekli da je ova studija prva koja je procenila “promene u prehrani učenika, telesnoj aktivnosti i sedenju” usred COVID-19.
Nalazi su objavljeni u petak u medicinskom časopisu “Primenjena fiziologija prehrana i metabolizam”. Studija je proučavala 125 studenata postdiplomskih i dodiplomskih studija sa Univerziteta Saskatchewan i Univerziteta Regina koji su živeli samostalno ili su imali cimere, ali su bili odgovorni za kupovinu i pripremu vlastitih obroka. Tokom četvoromesečnog istraživanja, studenti su odgovarali na mrežne upitnike o konzumaciji hrane i pića, fizičkoj aktivnosti i sedenju, pre i za vreme pandemije. Studija je započela baš u trenutku kada je Saskatchewan nametao ograničenja za COVID-19. Studija je pokazala da su studenti svakodnevno konzumirali manje hrane tokom pandemije u odnosu na ranije. Istraživači kažu da su studenti tokom pandemije pojeli 20% manje mesa, 44% manje mlečnih proizvoda i 45% manje povrća. Iako su pili znatno manje kofeinskih napitaka, poput kafe i čaja, Zello je rekao da je konzumacija alkohola učenika “značajno porasla”. Dodao je da bi ove prehrambene navike mogle imati ozbiljne zdravstvene posledice nakon pandemije.
“Ova prehrambena neadekvatnost u kombinaciji sa dugim satima sedenja pred ekranima i smanjenom fizičkom aktivnošću mogla bi povećati zdravstvene rizike u ovoj populaciji tokom zatvaranja zbog COVID-19 i nakon završetka pandemije”, objasnio je Zello u saopštenju.
STUDENTSKI FITNES
Prema studiji, prethodna istraživanja pokazala su da su psihološki poremećaji koje donosi koronavirus povezani sa “lošim kvalitetom hrane, posebno povećanom konzumacijom alkohola”. Imajući to na umu, studija je rekla da studenti možda jedu manje kako bi se suprotstavili nedostatku vežbe i “povećanom broju sati sedeći”. Istraživači su otkrili da je samo 16% učenika ispunjavalo kanadske smernice o 150 minuta umerene do intenzivne telesne aktivnosti sedmično. Kažu da se to kretanje “dodatno smanjio” na 9,6% tokom COVID-19. “Nema sumnje da su mere poput zatvaranja teretana i drugih rekreativnih objekata od strane univerziteta i drugih privatnih i javnih ustanova u pokrajini rezultirale smanjenjem nivoa fizičke aktivnosti,” kaže se u studiji. Istraživači kažu da je još jedan razlog smanjenja fizičke aktivnosti možda taj, što mnogi učenici više nisu pešačili do škole, nakon što su univerziteti prešli na daljinsko učenje. Studija je zabeležila da je 55% studenata bilo zaposleno pre pandemije, a samo 49% nastavilo je raditi u narednim mesecima, što je doprinijelo ukupnom smanjenju aktivnosti.
Protest frilensera protiv retroaktivne naplate poreza
Članovi Udruženja radnika na internetu organizovali su protest ispred Doma Narodne skupštine i ponovili zahtev da nadležni obustave naplatu poreza na zarade frilensera retroaktivno za poslednjih pet godina.
Frilenseri su zatražili pregovore sa Ministarstvom finansija i Poreskom upravom, u cilju konačnog rešavanja statusa radnika na internetu.
Predstavnici Udruženja radnika na internetu pozvani su u ponedeljak na sastanak u Vladu Srbije, potvrđeno je za Tanjug u kabinetu predsednice Vlade.
Predstavnike tog udružanja u ponedeljak u 15.00 sati primiće premijerka Ana Brnabić.
U toku protesta, kako je naveo predsednik Udruženja radnika na internetu Miran Pogačar, pozvao ih je šef kabineta premijerke Ane Brnabić da u ponedeljak dođu na pregovore u Vladu.
Miran Pogačar je rekao novinarima da su frilenseri saglasni da porez treba da se plaća, ali da naplata treba da krene od novog zakona, a ne retroaktivno.
Na početku protesta minutom ćutanja odali su poštu pre tri godine ubijenom Oliveru Ivanoviću i lekarima koji su izgubli život u borbi protiv koronavirusa.
Devojka koja je išla da se šeta po snegu u blizini Vankuvera pronađena je mrtva
21-godišnjakinja koja je nestala u četvrtak nakon što je krenula na šetnju na planinama u BC-u pronađena je mrtva.
Identifikovana je kao Nikki Donnelly iz Ontarija na osnovu informacija pruženih od spasilačkih službenika. Donnelly je u četvrtak popodne objavila kratki video na Instagramu sa slikovitog pogleda sa vrha sv. Marka, popularnog planinarskog mesta severno od Vancouvera. Ubrzo nakon toga, mlada žena, koja je bila u poseti BC-u iz Ontarija, vratila se niz stazu Howe Sound Crest, i ne tako dugo, je nazvala svog dečka u Torontu i rekla mu da je izgubljena i da je u nevolji pre nego što se poziv prekinuo. Nestanak žene alarmirao je preko noći potragu, koja je završena tako što su spasioci otkrili njeno telo u petak ujutro, oko 10:40 sati, u strmom delu ispod vrha. Posada je helikopterom nju odvezla natrag do njihove spasilačke baze, gde je proglašena mrtvom.
Vođa spasilačkog tima North Shore, Mike Danks rekao je da su timovi za pretragu, otišli na na područje gde su i sumnjali u petak sa prvim svetlom, kako bi potražili bilo kakve znakove od žene ili moguće tragove sa staze. Pešačenje na vrh sv. Marka deo je staze Howe Sound Crest Trail, staze od 28 kilometara, koja vijuga vrhovima planina severno od Vancouvera. Pešačenje od 11 kilometara obično traje četiri do pet sati putovanja i, vodi planinare do vrha sa pogledom na more i ostrva. Danks je rekao da je devojka nazvala svog dečka kad je stigla na vrh sv. Marka. Ubrzo nakon toga, nazvala ga je ponovo kad je shvatila da se izgubila. Poziv je zatim prekinut. Ona se verovatno nije pripremila za noć.
Spasilački službenici rekli su da je Donnelly često putovala samostalno. Najnovije objave na Instagramu uključuju skijanje u Whistleru i sankanje sa psima u Kelowni. Spasioci su rekli da je verovatno izašla na jednodnevni izlet u četvrtak dok je boravila kod prijatelja i izgledala je “razumno pripremljena”. U opremi su joj bile cipele za sneg i mikro šiljci. Ali Danks je rekao da Donnelly verovatno nije bila opremljena za noćenje na planini. Bilo je dosta svežeg snega, a vetrovito i kišovito vreme izbrisalo je tragove . Danks je rekao da im je jedini znak, da je žena na planini, bio snimak iz kamere koji je snimila registrovani automobil za iznajmljivanje, koji je još uvek parkiran na parkiralištu Cypress Mountain. Stručnjaci pozivaju na krajnji oprez dok početnici hrle u zaleđene delove BC-a, zbog visokog rizika od lavina.
RCMP daje savet ovih dana svima koji se spremaju za odlazak na planone: “Pre nego što krenete, molim vas: istražite dobro svoje područje, uzmite svu opremu koja vam je potrebna, budite svesni nivoa svoje veštine, sledite vremenske obrasce, potrudite se da poznajte uslove na snegu i imajte plan putovanja”.
SERBIANNEWS
Ministra Momirovića kaznila saobraćajna policija
Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović kažnjen je zbog saobraćajnog prekršaja.
Tomislav Momirović je kažnjen, kako je objavio na svom Tviter nalogu, jer nije uključio svetla za vožnju tokom dana.
Ministar je, uz fotografiju napisane kazne, objasnio kakav prekršaj je napravio, apelujući na sve građane da poštuju saobraćajna pravila.
“Pripadnici saobraćajne policije MUP-a Srbije rade važan posao za našu bezbednost! Privatnim kolima krenuo sam na rođendan sinu, a kako auto nema automatsko paljenje svetla zaboravio sam sam to da uradim. Napisana mi je kazna. Poštujte pravila!”, napisao je Momirović u objavi.
GM Canada najavljuje probni ugovor za fabriku električnih vozila u Ontariju od milijardu dolara
INGERSOLL, ONT. – GM Canada kaže da je postigao okvirni dogovor sa unijom Unifor, i da će, ako bude ratifikovan, uložiti milijardu dolara u transformisanje svoje fabrike u Ingersoll-u, Ontario, za proizvodnju komercijalnih električnih vozila.
Predsednik Unifora Jerry Dias, kaže da će ova značajna investicija, značiti nove proizvode, nova radna mesta i sigurnost radnih mesta za radnike. Dias kaže u izjavi da će više detalja o provizornom dogovoru biti predstavljeno članovima Unifor Local 88 na mrežnom sastanku o ratifikaciji zakazanom za nedelju. Kaže da će rezultati glasanja o ratifikaciji biti objavljeni u ponedeljak.
Predstavnik GM-a kaže u izjavi, da je plan izgradnja BrightDrop EV 600, potpuno novog GM postrojenja, najavljenog ove sedmice na sajmu potrošačke elektronike, koji će u proizvodnoj liniji ponuditi zeleni način za dostavu, kako bi kompanije za dostavu i logistiku efikasnije dostavljali robu. Unifor je rekao da će ugovor, ako bude ratifikovan, dovesti do ukupnih investicija o kojima je pregovarao sindikat, na skoro 6 milijardi dolara, nakon što su ratifikovani novi ugovori sa General Motorsom, Fordom i Fiatom Chryslerom u 2020. godini a koji su uključivali podršku savezne vlade i vlade Ontarija. Još se navodi da je Fordov sporazum, koji je postignut u septembru obuhvatao 1,95 milijardi dolara za dovođenje proizvodnje električnih vozila u Oakvillu, a za Windsor sporazum sa Fiat Chryslerom, koji obuhvata više od 1,5 milijardi dolara za izgradnju priključnih hibridnih vozila i električnih vozila na baterije.
Unifor je u novembru rekao da je General Motors pristao na investiciju od 1,3 milijarde dolara kako bi se u Ošavi otvorilo 1.700 radnih mesta, plus više od 109 miliona dolara za nove radove na prenosu za Corvette, i podržku nastavka proizvodnje V8 motora u St. Catharines-u.
Peterhansel pobednik Dakara, Sagmajster sedamnaesti u svojoj kategoriji (VIDEO)
Nakon skoro osam hiljada kilometara u Saudijskoj Arabiji završen je Dakar reli. Stefan Peterhansel postigao je rekordnu 14. pobedu u karijeri.
Trijumfovao je u konkurenciji automobila, vozeći “Mini”, ispred Al Atijaha i Karlosa Sainsa.
“Hondin” takmičar Kevin Benavides nakon osvojenog prvog mesta u konkurenciji motociklista pozdravio je sve navijače u Srbiji.
“Za sve u Srbiji pozdrav sa prvog mesta!”, istakao je Benavides.
Gabor Sagmajster 10. put završio je Dakar reli. Osvojio je 60. mesto u generalnom plasmanu i 17. u svojoj klasi.
“Najverovatnije nije gotova karijera, ali sa motorom… Ja sam deset puta uneo motor u cilj”, kazao je Sagmajster za RTS.
Dakar reli odneo je još jedan život. Od posledica povrede preminuo je francuski motociklista Pjer Šarpan, koji pao sa motora u 7. etapi voženoj 10. januara.
On je 69. žrtva za 43 godine, koliko se održava ovo takmičenje.