MENISNC
Pretraga
13.5 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1216

FMP posle dva produžetka pobedio Splićane

Od
miki
-
0

Košarkaši FMP-a pobedili su posle velikog preokreta i dva produžetka ekipu Splita, rezultatom 96:92 u ludoj utakmici kojom je otvoreno 15. kolo ABA lige. FMP je stigao do trijumfa nakon velikog preokreta, pošto je u jednom trenutku imao zaostatak i od 15 poena.

Najefikasniji u pobedničkom timu bio je Nemanja Nenadić sa 23 poena, a najbolje ga je pratio Radovanović sa 13.

Na drugoj strani, spomenuti Luković je predvodio Splićane sa 26 poena, dok je Roko Leni Ukić zabeležio 18, uz osam asistencija.

FMP je ovim trijumfom skočio na devetu poziciju i trenutno je na skoru 5-9, dok je Split mesto iznad sa istim brojem pobeda i jednim porazom više.

ABA liga – 15. kolo:
Petak:
FMP – Split 96:92

Subota:
18.00 Budućnost – Partizan
20.00 Cibona – Mornar Bar

Nedelja:
17.00 Zadar – Mega Sokerbet
19.00 Igokea – Krka

Odloženo:
Crvena zvezda – Borac Čačak

Otkazano:
Cedevita Olimpija – Koper Primorska

Tabela:
1. Mornar Bar 11-2
2. Mega Sokerbet 9-5
3. Igokea 10-3
4. Crvena zvezda 10-2
5. Partizan 7-7
6. Budućnost 9-2
7. Cedevita Olimpija 8-3
8. Split 5-10
9. FMP 5-9
10. Krka 5-7
11. Borac Čačak 4-8
12. Cibona 3-8
13. Zadar 2-8
14. Koper Primorska 0-14

Zvezdin ubedljiv poraz od desetkovane Valensije

Od
miki
-
0

Košarkaši Crvene zvezde ubedljivo su poraženi od ekipe Valensije sa 91:71 u meču 19. kola Evrolige. Srpska ekipa beleži 13. poraz u elitnom takmičenju ove sezone.

Izabranici Dejana Radonjića upisali su drugi vezani poraz u Evroligi, pošto je od njih ovoga puta bila bolja Valensija u Španiji.

Najefikasniji u redovima španske ekipe bili su Labejri sa 16, Kalinić sa 14 i Tobi sa 13 poena.

U redovima Crvene zvezde istakli su se O’Brajant sa 21, Kolom sa 11 i Radanov sa devet poena.

Srpski predstavnik u Evroligi seriju utakmica sa španskim ekipama započinje porazom od Valensije, a u narednim danima očekuju ih utakmice sa Realom i Barselonom.

Nakon 19 odigranih mečeva Zvezda ima učinak od šest pobeda i 13 poraza, što je svrstava na deobi 14. mesta na tabeli.

Valensija prekida niz od tri vezana poraza i sa odnosnom od 11 pobeda i devet poraza, nalazi se na deobi osme pozicije na tabeli Evrolige.

DA LI ZNATE KOJA JE NAJSTARIJA SRPSKA HIMNA? ( VIDEO )

Od
Dara Milovanović
-
0

Najstarija srpska himna verovatno je nastala u jednom fruškogorskom manastiru pre skoro tri veka, a kao autor navodi se jedan vladika.

Najstarija srpska himna Iako je prošlo više od 200 godina od kada je prvi put zvanično zapevana i postala deo školskih slava, Himna Svetom Savi i danas nema poznatog autora.

“Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi…“, himna posvećena prvom srpskom arhiepiskopu i književniku Svetom Savi, nastala je u manastiru Kuveždinu na Fruškoj gori 1735. godine.

Smatra se da je ovu svečanu pesmu ispevao vladika vršački Jovan Gligorijević, koji je kasnije postao i mitropolit karlovački. Pesmu je zabeležio jeromonah Silvester Vučković i 1832. preneo je u Hilandar.

U manastiru Kuveždinu nema pisanog traga kada je nastala ova pesma i da li je pevana u manastirskoj crkvi posvećenoj Svetom Savi, ali istoričari i istraživači veruju da je Himna Svetom Savi, odnosno pesma sa naslovom “Pesn Svetitelju Savi i arhiepiskopu serbskome“, koja je zabeležena tek 1832. godine, pojana u crkvi ovog manastira.

A o prvoj školskoj slavi postoji zapis da je proslavljena u Zemunu 1812. godine na inicijativu prote Jeftimija Ivanovića, koji je prethodno boravio u Kuveždinu. Tada je osnovan i školski fond sa zadatkom da se “Sveti Sava ima obeležavati svake godine, kao zaštitnik srpskih škola“.

Jeromonah Varnava ovako svedoči o Svetosavskoj himni

“Po predanju znam da je Himna Svetom Savi nastala u ovom manastiru, ali pisanih tragova nema, jer je manastirska arhiva izgorela za vreme Drugog svetskog rata. Ako je Himna napisana 1735. godine, onda je sigurno i pojana u crkvi Svetog Save, ovde u manastiru, pre nego što je postala školska slava u Srba“, kaže jeromonah Varnava.

Jedini pisani trag o Himni Svetom Savi, o njenom nastanku i autoru, te jeromonahu koji je pesmu zapisao i preneo je u manastir Hilandar, nalazimo u spomenici “Prva srpska igumanija posle srednjeg veka”, koju je napisala monahinja Teodora Vasić, a izdao manastir Vavedenje presvete Bogorodice iz Beograda, 2006. godine.

U svom predgovoru za ovu spomenicu profesor dr Dragan Nedeljković piše da je u Kuveždinu nastala himna i spominje njenog autora Jovana Gligorijevića i jeromonaha Silvestera Vučkovića, koji je himnu i zapisao. U ovom izdanju Nedeljković ne navodi izvor podataka o nastanku Himne Svetom Savi.

Kao mogući autor pominje se i…

Istoričar Dimitrije Ruvarac zaključuje da je pesma nastala u Sremu, a zaključak izvodi na osnovu pesmarice iz 1845. godine. Kao mogući autor spominje se i pesnik i sveštenik iz Pančeva Vasa Živković, koji je živeo od 1819. do 1891. godine.

Prvi notni zapis Svetosavske himne ostavio je kompozitor Kornelije Stanković (1831 – 1864) posle svetosavske proslave u Beču 1858. godine. Svoju muzičku verziju uradili su docnije i drugi kompozitori: Mokranjac, Jenko i Krstić.

Ostaje da se i dalje istražuje da li je Himna Svetom Savi ispevana u Kuveždinu na Fruškoj gori pre 283 godine i prepisana stigla na Hilandar pre 180 i neku godinu, ali i da s ponosom nastavimo da slavimo školsku slavu i da shvatimo koliko velik je doprinos Svetog Save u razvoju srpske države i Srpske pravoslavne crkve.

Izvor:Mondo

Ružić za RTS: Sve spremno za nastavak školske godine, nema razloga da se mala matura ne sprovede

Od
Dara Milovanović
-
0

Posle jednomesečnog raspusta, više stotina hiljada osnovaca i srednjoškolaca u ponedeljak kreće u školu. Ministar prosvete Branko Ružić kaže za RTS da je obrazovni sistem spreman i da nije bio mesto gde je dolazilo do transmisije virusa zahvaljujući odgovornosti koju su pokazala deca i nastavno osoblje. Ističe da nema razloga da se mala matura ove godine ne sprovede.

Branko Ružić je, gostujući u Jutarnjem dnevniku RTS-a, naveo da je obrazovni sistem spreman za nastavak školske godine.

Razgovor Ivane Tatomir Čkonjević sa Brankom Ružićem

“Deca mogu da očekuju da će male mature biti”

Ne vidim niti jedan razlog da se mala matura ne sprovede, poručio je ministar Ružić dodajući da svakodnevno konsultuju struku.

“To je nešto što jeste sertifikacioni karakter te male mature, potvrda stečenog znanja u osmogodišnjem školavanju. Da li ćemo nijansirati tu malu maturu, to ćemo još odlučiti, ali u svakom slučaju deca mogu da očekuju da će male mature biti”, istakao je Ružić.

“Sistem je pokazao veliku vitalnost u prethodnom periodu. Naravno da je spreman, pokazao je i adaptibilnost, deca su pokazala visok stepen odgovornosti, nastavno i vannastavno osoblje, iako je bilo prenapregnuto u ovako specifičnim okolnostima, zaista su pokazali ne samo odgovornost, nego i predanost radu”, rekao je Ružić.

Naglasio je da obrazovni sistem nije bio mesto gde je dolazilo do transmisije virusa, upravo zahvaljujući odgovornost koju su pokazala deca.

“Obrazovni sistem je i u prethodnom periodu i sada spreman da, uz prilagođavanje, nastavi obrazovno-vaspitni proces”, dodao je ministar.

Ukazao je da su na Kriznom štabu zaključili, a na sednici Vlade doneli odluku da drugo polugodište počinje 18. januara u skladu sa modelom iz septembra.

“Mlađi osnovci od prvog do četvrtog razreda će pohađati nastavu svakodnevno u školi u manjim grupama, što se tiče starijih osnovaca oni će pohađati naizmenično nastavu neposredno i na daljinu, što se srednjoškolaca tiče oni će kombinovano pohađati nastavu – jedne nedelje u školi, druge nedelje na daljinu”, objasnio je Ružić.

Govoreći o kritikama iz prvog polugodišta da se krije broj zaraženih predavača, ministar ističe da niko nije krio podatke.

“Niko nije krio podatke, niti je to bio manir ni Kriznog štaba, ni instituta za javno zdravlje, ni škola. Mi svakodnevno dobijamo presek, dobijali smo taj presek i za vreme ovog raspusta. Ako govorimo o brojevima oni su bili fragmentarno mali, što ne znači da nije dolazilo do zaražavanja, ali od ukupnog broja zaraženih ti procenti su zanemarljivi”, naglašava Ružić.

Kada je reč o procentu zaraženosti dece, ministar kaže da se to kretalo od 0,05 do 0,08, a što se tiče zaposlenih ni sada ne prelazi jedan procenat. “U ranijem periodu je bilo da dođe kod zaposlenih nekih 2 do 2,5 procenta što zaista nije ogroman broj u odnosu na sveopštu situaciju koju smo imali”, dodaje ministar.

“Ne vidim bilo kakvu bojazan ili razlog za kritiku da je neko krio te podatke, za to nemamo razloga imajući u vidu da je sistem bio spreman, da su i lokalni štabovi radili i lokalni zavodi za javno zdravlje i ‘Batut’, svi radimo u skladu sa onim što struka govori”, naglasio je Ružić.

Kada je reč o prvim besplatnim onlajn udžbenicima i ideji Aleksandra Kavčića, ministar kaže da je zakon o udžebnicima sasvim jasan – izdavači mogu biti javna preuzeća, privatni preduzetnici ili neko pravno lice koje je registrivano za izdavaštvo.

“Zakon tu ne postavlja bilo kakva ograničenja, slobodan je izbor autora među nastavnicima na svim nivoima obrazovanja. Izdavači su obavezni da te rukiopise dostave ministarstvu, ministarstvo to dostavlja Zavodu, nakon stručne ocene Zavoda ministarstvo izdaje odgovarajuće rešenje”, rekao je Ružić.

“Ova ideja koju čujemo od gospodina Kavčića, koji je uspešan naučnik i pokazao je da i neko odavde može da uspe u svetu, nije ništa novo, veoma je kompleksna priča u smislu zakonadavnog okvira. Jeste zanimljivo, ali svakako zahteva širi konsezulani pristup i ukoliko je potrebno da se tome podrobnije i stručnog aspekta razgovara, ali u svakom slučaju sve ono što može da doprinese vaspitno-obrazovnom procesu učenicima, roditeljima i nastavnicima to je nešto što je dobrodošlo ako je uokvireno u zakonsku normu”, zaključio je Ružić.

Izvor:Rts

DOGOVOR U PODGORICI: Milo će potpisati sve zakone! Krivokapić referisao ambasadorki SAD

Od
Dara Milovanović
-
0

PREDSEDNIK Crne Gore Milo Đukanović će potpisati sve zakone koje Skupština Crne Gore ponovo usvoji 20. januara, uključujući i Zakon o slobodi veroispovesti, dok će njegova Demokratska partija socijalista pred Ustavnim sudom pokrenuti pitanje ustavnosti tog pravnog akta koji je prošle godine zbog spornih odredaba izazvao opštenarodni bunt koji je 30. avgusta doveo do pada njegovog režima.

Ovo je, prema nezvaničnim saznanjima “Novosti”, Đukanović saopštio na sastanku koji je premijer Zdravko Krivokapić organizovao sa njim, šefom parlamenta Aleksom Bečićem i potpredsednikom Vlade Dritanom Abazovićem.

Više od dva sata je trajao sastanak u zgradi Vlade na kom se, bez prisustva predstavnika medija, raspravljalo o kohabitaciji, opozivu sedam ambasadora i funkcionisanju Saveta za odbranu i bezbednost.

Prema našim saznanjima, što se tiče smena u Vojsci Crne Gore, dogovoreno je da to pitanje mora biti rešeno dijalogom i na sednici Saveta za odbranu i bezbednost, dok će se pitanje opoziva ambasadora rešavati “u hodu” dijalogom premijera i predsednika države.

Nakon sastanka je kratko saopšteno da je iskazana spremnost “da se većom inicijativnošću za saradnju i konstruktivnošću u dijalogu unapređuju i stvaraju uslovi da imamo model kohabitacije koji će voditi efikasnijem funkcionisanju vlasti i doprinositi kvalitetnijem legitimisanju Crne Gore i njene demokratije u međunarodnoj javnosti.”

Milo Đukanović je nakon poraza 30. avgusta, uprkos najavi da očekuje kohabitaciju sa novom vlašću, u međuvremenu stopirao neke vrlo važne poteze Vlade. Od odbijanja da potpiše više zakona, opoziva ambasadora, do smene čelnih ljudi Vojske Crne Gore.

Izvor: Novosti

Najveći kanadski gradovi doživeli su najbrži egzodus stanovnika, a započeo je pre COVID-19

Od
Dara Milovanović
-
0

Milenijalci traže dodatnu sobu kako bi mogli disati.

Dve najveće kanadske metro regije, zabeležile su dosad najveće smanjenje stanovništva prema novim podacima,agencije za statistiku Kanade, jer se sve veći broj stanovnika uputio u predgrađa ili obližnje manje gradove.

Metro područje Toronta zabeležilo je neto gubitak od 50.375 stanovnika, ka drugim delovima Ontarija između jula 2019. i jula 2020. godine, dok je metro područje Montreala izgubilo neto 24.880 ljudi ka drugim delovima Quebeca.  U Vancouveru se 12.189 stanovnika više iselilo u druge delove BC-a, nego što su se uselili, najveći brojevi ikad zabeleženi.

Pandemija COVID-19 našla se otprilike, baš na sredini ovog događaja. Zahvaljujući imigraciji, najveća metro područja, još uvek beleže ukupan rast stanovništva u ovom periodu, ali su rasla daleko sporije nego mnoga manja obližnja mesta. Porast stanovništva u Vancouveru za 1,1% nije nadmašio obližnji New Westminster koji je u istom periodu porastao za 2,8%, dok je rast popululacije u  Montrealu od 0,7% manji u odnosu na obližnju Mirabel, koji je poporastao 3,6%. Nije iznenađujuće što je pandemija ubrzala egzodus iz velikih gradova, ali trend je počeo i pre toga, rekao je Frank Clayton, ekonomista za urbane nekretnine iz centra za urbana istraživanja i razvoj zemljišta, Univerziteta Ryerson u Torontu. “Godinama dolazi do odlazaka stanovništva iz Toronta, jer se ljudi iseljavaju radi većeg životnog prostora”, rekao je on.

Sa pandemijom, “ljudi su malo ubrzali odluku”, dodao je. Generacija milenijalaca se naseljava u predgrađima i rađa decu, i na neki način prate  generaciju baby boomersa u kretanju prema povoljnijim i većim kućama u predgrađu, rekao je Clayton. “Ponašanje generacije milenijalaca je prilično nalik na generaciju baby boomersa, sa razlikom što to čine 10 godina kasnije u životu”, rekao je Clayton.

SERBIANNEWS

Prodaja nekretnina u Kanadi, u decembru porasla za 47% u odnosu na prošlu godinu, a cene za 13%

Od
Dara Milovanović
-
0

Kanadsko udruženje za prodaju nekretnina, kaže da je prodaja kuća u decembru dostigla rekord svih vremena, kako bi završila priču, jer je ovo ujedno bila i rekordna godina.

Izveštaj kaže da je prodaja nekretnina u decembru porasla za 47,2% u odnosu na decembar 2019., što je najveći međugodišnji rast mesečne prodaje u poslednjih 11 godina. Mesečna prodaja takođe je porasla za 7,2% u odnosu na novembar.

Za 2020. godinu u celini, CREA ( Canadian real estate association ) kaže da je prodano  551.392 nekretnina, što je 12,6% više u odnosu na 2019. godinu, i novi godišnji rekord. Realna nacionalna prosečna cena nekretnine bila je rekordnih 607.280 dolara u decembru, što je 17,1% više u odnosu na decembar 2019. godine.

CREA kaže da, ako bi isključili Metro Vancouver i šire područje Toronta, dva najaktivnija i najskuplja tržišta, nacionalna prosečna cena je u stvari  van tih područija niža za gotovo 130.000 dolara.

SERBIANNEWS

Pfizer smanjuje isporuke vakcina u Kanadu zbog problema s proizvodnjom

Od
Dara Milovanović
-
0

OTTAWA – Ministarka javne nabavke Anita Anand, kaže da će problemi sa proizvodnjom u Evropi privremeno smanjiti sposobnost kompanije Pfizer da isporučuje vakcine u Kanadu.

Anand kaže da američki proizvođač lekova privremeno smanjuje isporuke zbog problema na svojim evropskim proizvodnim linijama. Dodaje da, iako kompanija kaže da će i dalje moći isporučiti četiri miliona doza do kraja marta, to više nije zagarantovano.

„Ovo je žalosno. Međutim, takva kašnjenja i problemi mogu se očekivati ​​kada se globalni lanci nabavke, protežu daleko van svojih granica “, rekla je Anand na konferenciji za novinare u petak. “To nije zaustavljanje.” Kanada je do sada primila oko 380.000 doza vakcine, a ovog meseca trebala je dobiti još 400.000, a u februaru gotovo dva miliona doza.

Vest dolazi baš kad je Otava objavila savezne projekcije, koje sugerišu da bi pandemija mogla uskoro premašiti nivoe viđene u prvom talasu, i uskoro se popevši na 19.630 kumulativnih smrtnih slučajeva do 24. januara.

Glavna službenica za javno zdravstvo dr. Theresa Tam pozvala je na budnost, jer dugoročna prognoza sugeriše da će se brzi rast infekcija nastaviti bez “brzih, snažnih i održivih” mera. Tam kaže da je to posebno slučaj u nacionalnim žarištima Quebeca i Ontarija, gde je stalni porast broja hospitalizacija narušio sposobnost zdravstvenog sistema da ide u korak sa kritičnim zahtevima nege.

SERBIANNEWS

Stižu bolji dani za Kolarčevu zadužbinu

Od
miki
-
0

O tome da dolaze bolji dani za Kolarčevu zadužbinu i da postoji relacija sa puno dobre volje između Ministarstva kulture i UO Kolarca, svedoči i saopštenje koje je zadužbina juče uputila javnosti. U njemu se između ostalog navodi da su ovoj ustanovi „opredeljena finansijska sredstva iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, kao pomoć u cilju obezbeđivanja uslova za nesmetano obavljanje delatnosti u vanrednim i otežanim okolnostima usled pandemije”.

Ovakvom odlukom Ministarstva kulture i informisanja rešeni su najteži dani za Kolarac, ne samo zbog pandemije i nemogućnosti odvijanja redovnih programa već zbog spremnosti i inicijative Ministarstva kulture i informisanja i ministarke Maje Gojković da se trajno reši pitanje finansiranja Kolarca kao deo ciljeva politike ovog ministarstva ‒ navodi se u saopštenju Kolarca.

Potom se ističe da je Upravni odbor zadužbine, kojem predsedava Nada Popović Perišić, na sednici održanoj krajem prošle godine doneo odluku i uputio Ministarstvu kulture i informisanja inicijativu za rešavanje pitanja trajnog finansiranja Zadužbine Ilije M. Kolarca.

Na proleće neće biti novog talasa korone

Od
miki
-
0

Ruski specijalista za posebno opasne infekcije, doktor medicinskih nauka Vladislav Žemčugov rekao je da na proleće ne očekuje novi talas virusa korona jer će se do tada formirati dovoljan nivo imuniteta među stanovništvom, prenosi Sputnjik.

„Na proleće neće biti talasa virusa korona, kolektivni imunitet će biti u toj meri izgrađen da virus neće biti u stanju da prođe. Ko će obolevati? Novi pacijenti. Zašto se Kinezi toliko plaše? Zato što je kod njih malo ljudi prebolelo koronu, a naroda je mnogo. Ako tamo korona ponovo bukne, onda je ‘otišlo sve dovraga’“, rekao je Žemčugov.

Prema njegovim rečima, na proleće će svoju ulogu odigrati i sunčano vreme, jer je ultraljubičasto zračenje pogubno za virus.

Imunolog je istakao da će pad broja obolelih u Rusiji trajati još dve sedmice. Kako je rekao, niske temperature nisu pogodne za virus i on se na ulici praktično ne širi. Žemčugov je dodao da na situaciju neće uticati čak ni širenje „britanskog soja“ virusa korona, navodi Sputnjik.

Doktor bioloških nauka, virusolog Aleksej Agranovski je, sa svoje strane, rekao da je mala verovatnoća da hladno vreme može povećati ili smanjiti brzinu širenja virusa korona, jer se ljudi najčešće ne zaražavaju na otvorenom.

1...1.2151.2161.217...1.531Stranica 1.216 od ukupno 1.531

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković