MENISNC
Pretraga
13.5 C
Vancouver
Naslovna Blog Stranica 1217

Vakcinacija u 10 domova zdravlja počinje danas

Od
miki
-
0
Vakcina protiv Kovid-19

Državni sekretar Ministarstva zdravlja Mirsad Đerlek izjavio je jutros da su domovi zdravlja spremni da vakcinacija protiv korona virusa počne u 10 sati na Voždovcu, Vračaru, Zemunu, Zvezdari, Savskom vencu, Starom gradu, Paliluli, Novom Beogradu, Čukarici i Rakovici.

„Svi koji se vakcinišu dobiju informator o vakcinaciji. To nije bolno, preko 19.000 ljudi je do sada vakcinisano prema preseku od sinoć u 20 časova, sa današnjim danom 20.500 će biti vakcinisano i nije bilo neželjenih dejstava”, rekao je Đerlek za RTS prenosi Tanjug.

Sutra počinje vakcinacija od severa – Subotica, Zrenjanin, Sombor, Novi Sad, zatim Šabac, Loznica, Čačak, Kruševac, Kragujevac, Niš.

Prema njegovim rečima, nakon građana starijih od 75 godina, slede građani od 64 do 74 godina koji će biti vakcinisani.

Oni će doći na red u zavisnosti od trenutne epidemiološke situacije i broja vakcina na „Torlaku”.

Vakcinu će danas primiti oko 1.000 građana starijih od 75 godina.

Kad cenzura zavlada društvenim mrežama

Od
Dara Milovanović
-
0

Proterivanje Donalda Trampa sa „Tvitera” i ostalih vodećih društvenih mreža podstaklo je oštru polemiku o tome da li moćne privatne kompanije ugrožavaju ono što je Amerikancima najsvetije – slobodu govora. Republikanci tvrde da su tehnološki moćnici naklonjeni liberalima „ubili” slobodu govora u SAD i da je apsurd da na „Tviteru” mogu da se oglašavaju režimi koji sprovode genocid i ubijaju homoseksualce, dok je i dalje aktuelni predsednik Amerike trajno blokiran. Demokrate pak smatraju da je ovu odluku trebalo doneti mnogo ranije. Jedni kažu da je „Tviter” prekršio Prvi amandman, drugi, pak, tvrde da prema njemu vlast ne sme da ograniči slobodu govora, a da su društvene mreže privatne kompanije.

„Tviter” je prošle sedmice prvo suspendovao, a potom i trajno zabranio nalog odlazećeg američkog predsednika, procenivši da je objavama u vezi s napadom na Kongres prekršio zabranu veličanja nasilja. On je nazvao patriotama izazivače nereda u kojima je poginulo četvoro civila i jedan policajac. Do daljeg je suspendovan na „Fejsbuku” i „Instagramu”, koji zajedno sa „Votsapom” pripadaju imperiji Marka Zakerberga.

Trampove pristalice su u znak protesta napustile „Tviter” i „izbegle” na društvenu mrežu „Parler”. Međutim i ona je postala žrtva cenzure tehnoloških džinova. „Gugl” i „Epl” su je izbacili iz svojih prodavnica aplikacija, a „Amazon” mu je uskratio uslugu hostovanja. Trampizam je tako proteran sa društvenih mreža koje su najviše doprinele da procveta. Suspenzija Trampa dovela je do pada cena akcija „Tvitera”, smanjivši vrednost kompanije za pet milijardi dolara.

Evropski lideri, koji već dugo vode borbu protiv američkih džinova interneta zbog njihovog monopola i odnosa prema podacima korisnika, imaju različite stavove. Evropski komesar za unutrašnje tržište Tjeri Breton napisao je u tekstu za „Politiko” da su događaja na Kapitolu 6. januara „11. septembar društvenih mreža”, jer će označiti početak nove ere strože regulacije onlajn medija. „One su konačno uvidele odgovornost i da imaju načina da spreče širenje zabranjenog sadržaja”, napisao je francuski komesar.

 Nemačka kancelarka Angela Merkel smatra međutim da su zabrane koje su društvene mreže uvele Donaldu Trampu „problematične”, jer su sloboda govora i mišljenja ljudska prava od najvećeg značaja. Kancelarka se slaže s ranijom praksom obeležavanja Trampovih spornih objava i smatra da se pravo na slobodu govora može ograničiti, ali samo u skladu sa zakonom i u okvirima koje definišu zakonodavci, a ne odlukama menadžmenta društvenih mreža. Britanski ministar zdravlja Mat Henkok rekao je da društvene mreže sada donose odluke kao urednici, presuđujući ko sme da dobije glas.

Ruski opozicionar Aleksej Navaljni uporedio je Trampovo proterivanje s „Tvitera” s državnom cenzurom u Rusiji i Kini, gde su privatne kompanije postale najbolji prijatelji države za čiji račun vrše cenzuru.

 Kineski mediji nisu propustili priliku da udare packu SAD, ocenivši da one više nemaju moralno pravo da kritikuju druge zbog slobode govora.

„Ućutkivanje američkog predsednika na društvenim mrežama razotkrilo je dvostruke standarde SAD i predstavlja za njih lekciju da sloboda govora ima granice. Nijedna vlada ne može da ima neregulisani internet”, piše kineski tabloid na engleskom „Global tajms”. Kineski analitičari kažu da je njihova vlada regulisala internet da bi stvorila „zdravu sredinu za građane”, dok su američke platforme započele čistku zbog toga što su naklonjene određenim strankama. Kažu da su SAD postale predmet sprdnje u svetu i da više ne bi smele da smatraju da su specijalne i posebne u odnosu na ostatak sveta.

Aktivisti civilnog sektora podržavaju odluku o suspenziji. Oni kažu da je napad na Kongres pokazao da je zagovornike teorija zavere i podstrekače na nasilje mnogo ranije trebalo cenzurisati i da je posle tog incidenta jasno koliku moć i odgovornost u javnoj debati imaju društvene mreže.

One jesu dugo tolerisale problematične objave vodećih političara, uz obrazloženje da javnost treba da čuje stavove izabranih lidera. Trampu su progledali kroz prste kada je 2017. pretio vođama Severne Koreje da ih „uskoro neće biti”, iako je jasno prekršio politiku koja zabranjuje pretnje nasiljem, direktne i indirektne. Lažno je tvrdio da  je Iran lansirao raketu koja može da dobaci do Izraela, ali tvit mu nije obrisan.

Pandemija je mnoge stavove promenila. „Fejsbuk” i „Tviter” su u martu brisali objave predsednika Brazila i Venecuele zbog dezinformacija o kovidu 19. U maju su prvi put Trampovi tvitovi dobili plave uzvičnike, kao upozorenje da su potencijalno netačni. Predsednik SAD je tada zapretio da će ukinuti član 230 jednog zakona koji štiti platforme od odgovornosti za objavljeni sadržaj. I demokrate podržavaju ukidanje tog člana, ali iz drugačijih pobuda. Dok bi konzervativci tužili društvene mreže za cenzuru, liberali se zalažu za još veću moderaciju kako bi se uklonile dezinformacije i opasan sadržaj. Zbog toga mnogi upozoravaju da će ukidanje pravne zaštite loše uticati na slobodu govora jer će platforme pojačati kontrolu sadržaja.

„Tviter” je suspendovao i više od 70.000 naloga povezanih sa pokretom Kjuanon koji širi bizarne teorije zavere, između ostalih da se Tramp bori protiv pedofilskog kruga kojim upravlja „duboka država”, istaknuti članovi Demokratske strane i deo Holivuda. Takođe, obrisao je objavu kineske ambasade u SAD u kojoj se tvrdi da su ujgurske žene emancipovane zahvaljujući kineskoj politici u provinciji Sinđijang i i da promene u sastavu stanovništva nisu uzrokovane prisilnom sterilizacijom kako tvrde zapadni mediji.

Ima i mišljenja da je potez „Tvitera” prema Trampu licemeran jer su mu godinama dozvoljavali da krši politiku korišćenja, a teraju ga sada kada odlazi s vlasti ne bi li kod buduće administracije obezbedili sebi što povoljniji tretman. Američka Federalna trgovinska komisija (FTC) i gotovo sve savezne države u decembru su tužile kompaniju „Fejsbuk” jer, kako su rekli, krši zakon koji sprečava stvaranje monopola. Američko Ministarstvo pravde je u oktobru iz sličnih razloga tužilo „Gugl”.

Trudo se nada da će još dugo biti premijer Kanade, odbacije opciju kovid pasoša

Od
Dara Milovanović
-
0

OTTAWA – Premijer Džastin Trudo, obelodanio je svoje buduće planove, rekavši da bi želeo služiti Kanađanima i narednih nekoliko godina, ne želeći da da izjavu ko bi ga mogao tnaslediti.

Trudo je, govoreći na konferenciji za Reuters, takođe rekao da se protivi ideji da se ljudi obavežu da nose digitalni dokaz da su vakcinisani protiv COVID-19. Trudoovi vladajući liberali imaju  manjinu u Parlamentu Kanade, što znači da se on oslanja na opoziciju i može biti srušen u bilo kom trenutku. Stariji liberali kažu da ove godine očekuju izbore, a neki se privatno pitaju koliko bi još mogao ostati na vlasti.

Trudeau (49) ima troje dece školskog uzrasta. Prvi put je postao premijer u novembru 2015. godine, a ponekad se pojavljivao umoran usred nemilosrdne krize COVID-19. Priznao je da je suočavanje sa pandemijom bilo teško, ali jasno je rekao da ne planira uskoro odustati. “Imam još puno posla u pogledu služenja svojoj zemlji, pa se radujem još nekoliko godina služenja Kanađanima”, rekao je u intervjuu emitovanom u četvrtak. Komentari koje je dao su bili najočitiji signal, da su njegove političke ambicije daleko od iscrpljenosti. Trudeau je došao na vlast obećavajući da će se usresrediti na stvari poput jačanja feminizma i zaštite okoline. Ali brzo je otkrio, da se mora suočiti s pitanjima, poput saradnje sa američkim predsednikom Donaldom Trumpom, a zatim i s pandemijom. Dosad se uveliko oslanjao na Chrystiu Freeland, bliskog saveznika, koji je sada na funkcijama ministra finansija i zamenika premijera.

Upućeni liberali kažu da bi joj ovo donelo prednost u budućoj trci za lidera. Na pitanje da li bi Freeland jednog dana mogao postati lider liberala, Trudeau je odgovorio: “Moja je odgovornost dovesti oko sebe najbolji mogući tim koji može služiti Kanađanima … Neću nagađati o tome šta bi se moglo dogoditi u sledećim godinama.” Liberalna vlada potrošila je više od 200 milijardi dolara u direktnu pomoć kako bi pomogla ljudima i preduzećima da prežive pandemiju, a Trudo je ponovio da je Otava planira potrošiti još 100 milijardi dolara, tokom narednih nekoliko godina kako bi pokrenula ekonomski oporavak. 

Takođe je jasno rekao da se protivi ideji uvođenja kovid pasoša,  za ljude koji su primili ili nisu vakcinu, što je ideja koja se već razvija u Danskoj, rekavši da je ispunjena izazovima. “Mislim da će nas naznake, kao na primer, da se velika većina Kanađana želi vakcinisati, odvesti na dobro mesto bez potrebe za preduzimanjem ekstremnijih mera koje bi mogle imati stvarne podele na zajednicu i zemlju”, rekao je.

SERBIANNEWS

Sedmoro ljudi iz Quebec-a su bili pozitivni na KOVID testu, uprkos vakcinaciji

Od
Dara Milovanović
-
0

MONTREAL – Nekoliko korisnika domova za dugotrajnu negu u Quebecu imalo je pozitivan test na COVID-19, iako su među prvim ljudima u Kanadi koji su primili prvu dozu vakcine Pfizer.

Sedam ljudi u domu za dugotrajnu negu Maimonides u zapadnom Montrealu “zaraženo je u prvih 28 dana nakon prve doze vakcine”, navodi se u saopštenju regionalne zdravstvene službe koja nadgleda dom. Izbijanje ne sugerše ništa novo u vezi sa vakcinom, već je bilo jasno da ne dobija potpuna zaštita niti jednom dozom, niti odmah, ali naglašava zabrinutost u Quebecu, gde su ljudi već kritički nastrojeni o provincijskoj „ kampanji oko vakcinacije i oko kontradiktornih informacija oko nje. Zdravstvene vlasti još nisu mogle utvrditi jednu ključnu činjenicu: tačno kada u tih 28 dana su korisnici zaraženi. Dodatni imunitet protiv vakcine Pfizer počinje tek otprilike 12 dana nakon prve inokulacije. Drugim rečima, ako su korisnici zaraženi u roku od dve sedmice nakon vakcinisianja, to nije iznenađenje, jer za to vreme nisu imali dodatni imunitet. Ako su je dobili u trećoj ili četvrtoj nedelji, i to nije veliko iznenađenje, jer Pfizer kaže da prva doza i pruža samo 52% zaštite. A druga doza nabacuje taj broj do 95%. Situacija ukazuje “na očajničku i trenutnu potrebu za drugom dozom”, rekla je Joyce Shanks, čiji otac živi u domu. Shanks je tamo na čelu porodične zagovaračke grupe. Grupa porodica u Maimonidesu već je pretila da će tužiti provinciju zbog kašnjenja, nakon što je provincija krajem decembra odlučila da prerasporedi doze. Quebec još nije rekao kada će dati druge doze. Savezni savetodavni odbor rekao je u sredu da preporučuje odlaganje druge vakcine, ali samo do intervala od 42 dana nakon prve. Ljudi koji su bili vakcinisani u prvih nekoliko dana akcije vakcinisanja, već premašuju sedam dana, prema Pfizerovom rasporedu, za svoje druge injekcije.

POVEĆANI POZIVI ZA DRUGU DOZU

Sedam novih slučajeva dodaje hitnost porodičnim brigama, rekla je Shanks, uprkos činjenici da slučajevi “nisu iznenađivali”, rekla je. “Uvek je bilo aktivnih slučajeva i slučajeva osoblja na Maimonidesu”, rekla je. “Nikada niko nije verovao da neće biti novih slučajeva … COVID je kružio u zgradi.” Porodice su takođe dosta svesne da prva doza nudi samo delomičnu zaštitu, rekla je. Citirala je Pfizerove podatke, koji pokazuju da prva doza nudi zaštitu od 52,4 posto. “Niko nikada nije rekao da postoji stopostotna zaštita nakon prve doze”, rekla je. U stvari, vlasti Quebeca i glavni medicinski savetnici u pokrajini, koji su više puta i javno tvrdili da prva vakcina daje oko 90% zaštite, suprotno onome što kaže Pfizer. Shanks je rekla da vjeruje da su se nove infekcije pojavile nedavno, a ne sredinom decembra, što znači da su pogođeni ljudi možda imali određenu zaštitu od vakcine. Pojavili su se “protekle sedmice”, rekla je, a dom je “često testirao”.

NEKOLIKO MOGUĆIH RAZLOGA POZITIVNIH TESTOVA

Postoje i drugi razlozi da pozitivni testovi među vakcinisanimv ljudima nisu razlog za uzbunu. Prvo, pozitivni slučajevi ne moraju nužno značiti da osoba ima virus, rekao je jedan stručnjak iz Montreala. Nakon vakcine, komadi genetskog materijala iz vakcine, a ne živi virus, mogu se pokupiti pomoću “izuzetno osetljivih” testova i dovesti do pozitivnih rezultata, rekao je dr. Mitch Shulman. “Prisustvo RNA … u vašem nosu ne znači nužno da ste bolesni, ne znači nužno da ste zarazaženi, ne znači ništa”, rekao je.

Drugo, još nije definitivno dokazano hoće li vakcine zaustaviti nekoga da nosi virus u sluznici nosa i usta. Umesto toga, vakcine sprečavaju ljude da se razbole od virusa podučavajući svoja tela kako se boriti protiv njega. Zapravo, stručnjaci još nisu utvrdili mogu li vakcinisani ljudi, čak iako su imuni, i dalje moći preneti virus drugima, rekao je najviši američki zvaničnik u javnom zdravstvu dr. Anthony Fauci. Čini se da to pitanje takođe ostavlja otvorenu mogućnost da dovoljno virusa može biti prisutno u nosu imunizirane osobe, čak i nakon druge doze, što dovodi do pozitivnog testa.

SERBIANNEWS

Počela procena štete u poplavljenim domaćinstvima, vrh talasa stiže do Kraljeva (VIDEO RTS)

Od
miki
-
0

Na poplavljenom jugu Srbije stanje se normalizuje. Vanredno je u 17 lokalnih samouprava. Zbog izlivanja Južne Morave, zatvoren je put Kruševac-Niš kod Đunisa. U srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji, voda se vraća u korita. Počela je procena štete u više stotina domaćinstava.

Vrh poplavnog talasa prolazi kroz Rašku. Voda se izlila samo na nebranjenim mestima, uglavnom njivama, a u Kraljevu se tek očekuje.

Li­tur­gi­ja i mo­le­ban u Hra­mu Sve­tog Sa­ve

Od
miki
-
0

Li­tur­gi­jom i mo­le­ba­nom ko­ji su slu­že­ni u Hra­mu Sve­tog Sa­ve na Vra­ča­ru u po­noć do­če­ka­na je No­va go­di­na po ju­li­jan­skom ka­len­da­ru. Po­štu­ju­ći epi­de­mi­o­lo­ške me­re zbog pan­de­mi­je vi­ru­sa ko­ro­na za do­ček Srp­ske no­ve go­di­ne, iz­o­sta­li su tra­di­ci­o­nal­no sla­vlje i va­tro­met na pla­tou is­pred sve­to­sav­skog hra­ma. Ipak, ka­ko ka­žu ver­ni­ci, naj­va­žni­je su mo­li­tve za zdra­vlje i mir u na­šoj ze­mlji i u sve­tu uz na­du da će svi­ma da­ni ko­ji do­la­ze bi­ti be­ri­ćet­ni. „Go­di­na ko­ja je za na­ma bi­la je go­di­na ozbilj­nih is­ku­še­nja, a naš na­rod se na­šao pred ozbilj­nim is­pi­tom – is­pi­tom ve­re i tr­plje­nja, lju­ba­vi i smi­re­nja”, na­ve­de­no je na saj­tu Hra­ma.

Vojska obavezna sledeće godine?

Od
miki
-
0

General-potpukovnik u penziji Milomir Miladinović kaže za RTS da osipanje rezervnog kadra više od bilo čega drugog utiče na potrebu obnove služenja vojnog roka.

Miladinović koji je i predsednik skupštine Kluba generala i admirala Srbije, kazao je da se ne prijavljuje dovoljan broj mladih na dobrovoljno služenje, kao i da nažalost postoji “osipanje” kod profesionalnih vojnika.

Miladinović je u Beogradskoj hronici rekao da su se od vremena kada je zamrznuto služenje vojnog roka desile neke promene na međunarodnom planu i naveo članstvo Severne Makedonije i Crne Gore u NATO-u, siutaciju u BiH oko Republike Srpske i situaciju da rukovodstvo u Prištini ne priznaje međunarodne ugovore koje su potpisali.

“Obnova služenja vojnog roka moguća već sledeće godine””Ove godine bi Skupština morala da donese odluku o odmrzavanju i pošto je budžet već usvojen, pretpostavljam da nema dovoljno sredstava za veći broj vojnika, ali ako se ove godine zakonski reguliše, iduće godine bi moglo da se pristupi obnavljanju služenja vojnog roka”, zaključio je Miladinović.
“Ali sve to ne bi bitno uticalo na potrebu obnavljanje služenje vojnog roka, koliko utiče osipanje rezervnog kadra. Mi svake godine praktično gubimo dve generacije – jedna generacija koja nije upućena, a druga koja je prestarela. Za ovih deset godina izgubili smo 10 generacija koje nisu otišle na služenje, oko 30.000 godišnje, a istovremeno izgubili smo 10 generacija ljudi koji su prestali da budu vojni obveznici”, objašnjava Miladinović.

Što se tiče mogućnosti dobrovoljnog služenja, navodi da se ne prijavljuje dovoljno ljudi.

“Ne prijavljuje se dovoljan broj mladih na dobrovoljno služenje vojnog roka u odnosu na predviđen broj”, navodi Miladinović i ocenjuje kao apsurd to što se u anketama pokazuje zainteresovanost.

Kada je reč o profesionalnim vojnicima, dodaje general, relativno su malo plaćeni, pa i tu postoji postoji određena nezainteresovanost.

“Nažalost, ima i osipanja, pre svega zbog uslova života – novčanih primanja i obaveza koje treba da izvrše”, kaže Miladinović i ističe da je zainteresovanost na jugu Srbije u Kopnenoj zoni bezbednosti veća nego u Beogradu. “Slobodnih mesta u kasarnama već ima”

Ističe da se o vojsci i troškovima vezanim za nju mora razmišljati dugoročno. “Novac koji se ulaže u vojsku, neko će reći ‘bačen u bunar’, ali vojska nije za danas ili sutra već za narednih 15 ili 20 godina”, naglašava Miladinović.

Saglasan je da je cifra od 50 miliona evra nešto što je realno da bi se stvorili uslovi za služenje vojnog roka, ali ističe da pouzdano zna da u kasarnama u Somboru, Požarevcu, Valjevu, Leskovcu i Vranju ima slobodnih mesta zbog nepopunjenosti mesta za vojnike po ugovoru i vojnike na dobrovoljnom služenju.

“U početku možemo da popunimo ta formacijska mesta u navedenim kasarnama”, smatra Miladinović i podseća da se ne radi o početku već o odmrzavanju služenja vojnog roka.

Što se tiče prigovora savesti, Miladinović smatra da je broj ljudi koji se na to poziva zanemarljiv.

Ocenjuje da bi bilo sasvim dovoljno da služenje roka traje od tri do šest meseci, i ističe da bi ispod tri meseca bilo beznačajno, jer ništa ne može da se nauči za to vreme.

Upitan koliko je ozbiljna ova priča i da li novi ministar odbrane podržava ponovno uvođenje vojnog roka i da li Ministarstvo radi na izradi elaborata, Miladinović ističe da je povodom Dana vojnih veterana 4. decembra bio na prijemu kod sadašnjeg ministra Stefanovića i da su razgovarali na tu temu.

“Tvrdim otvoreno da ministar Stefanović jeste za obnavljanje vojnog roka i u tom smislu se vrše odgovarajuće pripreme”, navodi Miladinović i ukazuje da nema potrebe za nekim velikim promenama i inovacijama, samo bi se povećalo brojno stanje, što bi bio veći garant mira.

 

Petkoviću odbijen zahtev za posetu Kosovu i Metohiji

Od
miki
-
0
Screenshot TV most
Screenshot TV Most

Meljiza Haradinaj-Stubla, vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova, objavila je da je direktoru Kancelarije za KiM Petru Petkoviću sinoć zabranjen ulazak na Kosmet, gde je danas trebalo da poseti srpske porodice pogođene poplavama.

Prema njenim rečima, to se dogodilo, jer se Srbija i dalje ponaša destruktivno.

Direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković saopštio je da su privremene institucije u Prištini noćas, dva sata posle ponoći, odlučile da mu onemoguće da obiđe poplavljena područja u srpskim sredinama u južnoj pokrajini i ugroženim domaćinstvima uruči humanitarnu pomoć.

On je istakao da istovremeno, ovakvo ponašanje Prištine pokazuje i da Evropska Unija nije u stanju da obezbedi poštovanje postignutih sporazuma, među kojima je i onaj o slobodi kretanja.

„Ne želimo da na bilo koji način učestvujem u pojačavanju tenzija u pokrajini, jer se takva atmosfera uvek prelije preko leđa našeg naroda, ali u jedno svi mogu da budu uvereni – niko ne može da nas zaustavi da pomognemo svom narodu. Pomoć države Srbije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju će stići do našeg naroda ugroženog poplavama, kao što smo i obećali”, poručio je Petković, saopšteno je iz Kancelarije za KiM.

NBS: Devizne rezerve 13,5 milijardi evra

Od
miki
-
0

Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije su na kraju decembra, prema preliminarnim podacima, iznosile 13,5 milijardi evra, saopštila je centralna banka i navela da je u 2020. godini radi održavanja relativne stabilnosti na deviznom tržištu, prodala 1,45 milijardi evra neto.

Neto devizne rezerve, devizne rezerve umanjene za devizna sredstva banaka po osnovu obavezne rezerve i drugim osnovima, na kraju decembra iznosile su 11,1 milijardi evra.

Povećanje bruto deviznih rezervi u decembru je ostvareno u ambijentu u kojem je država dodatno smanjila svoje devizne obaveze po osnovu deviznih kredita i deviznih hartija od vrednosti, što je doprinelo smanjenju javnog duga Srbije, navodi se u saopštenju.

Na povećanje deviznih rezervi u decembru uticali su u najvećoj meri prilivi po osnovu privatizacije Komercijalne banke od 395 miliona evra i aktivnosti NBS neto kupovinom deviza na domaćem deviznom tržištu.

Partizan deklasirao Trento za prvu pobedu u Top 16 fazi

Od
Dara Milovanović
-
0

Košarkaši Partizana savladali su Trento u prvom meču Top 16 faze Evrokupa – 71:43.

Partizan je lako stigao do prve pobede u grupi F.

Odličan na debiju bio je novi plejmejker crno-belih Džoš Perkins.

Upisao je 11 poena, četiri skoka, šest asistencija i dve ukradene lopte.

Partizan je dobro defanzivno otvorio meč, pošto Trento nije uspeo da postigne koš u prva četiri minuta.

Miler-Mekintajer vezao je šest poena za 6:0, da bi zatim Partizan sa tri vezane trojke otišao na dvocifrenu prednost, pošto je bilo 15:5.

U igru je ušao i novi plej Partizana Džoš Perkins, koji je u prvom napadu poslao sjajan lob pas za Vila Mozlija i Partizan je posle prve četvrtine imao +8.

Trento je u drugoj četvrtini protiv Partizana postigao samo četiri poena. Nije se proslavio ni Partizan sa 11, ali svakako je bio bolji od današnjeg rivala.

Predvođeni Perkinsom, koji je na poluvremenu imao devet poena, tri asistencije i dve ukradene lopte, crno-beli su na veliki odmor otišli sa velikih +15.

Partizan je ponovo zaustavio Trento i u trećoj četvrtini, a u napadu je odrađivao posao.

Vil Mozli je posle jednog promašenog zakucavanja imao dva sjajna ’leta’ na obruč. Prvo je dobio lob pas od Dangubića, a zatim i od Perkinsa i njegovim poenima je Partizan otišao na velikih +21 na dva minuta do kraja treće deonice.

Pred poslednjih 10 minuta bilo je +24 za Partizan.

Trento je za 20 minuta košarke, ne računajući prvu četvrtinu, postigao ukupno 14 poena.

Rutinski su crno-beli održali prednost do kraja utakmice i došli do uvodne pobede u Top 16 fazi.

Najefikasniji bio je Mozli sa 12 poena, sedam skokova i četiri blokade, dok je još dvocifren bio i Perkins sa 11.

Miler-Mekintajer i Pejdž postigli su po devet, dok su Dangubić i Janković ubacili po osam poena.

U poraženom sastavu istakao se Vilijams sa 15 poena. Jedini je bio dvocifren u svojoj ekipi.

Izvor: B92

1...1.2161.2171.218...1.531Stranica 1.217 od ukupno 1.531

Designed by Miodrag Zivkovic

© 2022 Serbian News Canada by Miodrag Živković