Prethodna godina bila je izuzetno teška za domaći turizam i još je neizvesno kada će početi oporavak sektora koji je zabeležio gubitak od milijardu evra. Vremena nema za gubljenje, pa resorno ministarstvo planira formiranje radnog tela koje će sa predstavnicima privatnog sektora i stručnjaka za turizam uskoro ponuditi osnovne smernice za budući razvoj. Mnogo je izazova koji očekuju turizam u takozvanoj novoj realnosti. Jedan od prvih zadataka je rebrendiranje Srbije kao turističke destinacije koja može da ponudi atraktivne i autentične sadržaje i domaćim i stranim turistima. Vlada Srbije je već usvojila program subvencija za projekte u turizmu i više od 600 miliona dinara je namenjeno za razvojne infrastrukturne projekte i 115 miliona dinara za promociju i edukaciju. Predviđena je i digitalizacija turističke ponude i servisa, a izdvojeno je 500 miliona dinara za prvih 100.000 vaučera za subvencionisani odmor u Srbiji, kaže u intervjuu „Politici” Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija.
Da li se turizam u Srbiji može vratiti na nivo iz 2019. godine kada su postignuti rekordi i kada očekujete da oporavak počne
Verujem da će se turizam u Srbiji vratiti na nivo iz 2019. godine, kao i da ima potencijal da napreduje i u odnosu na rekorde koje smo tada postigli. Već u ovoj godini očekujemo da počne oporavak čija će brzina zavisiti prvenstveno od epidemiološke situacije, a dobra vest je i da je krenula vakcinacija u Srbiji. Svetska turistička organizacija Ujedinjenih nacija očekuje da ova delatnost pokaže fleksibilnost i otpornost i da se u punom kapacitetu oporavi u naredne dve do četiri godine.
Država je od početka krize za pomoć sektoru donela nekoliko ključnih mera, od uredbe za zamenske vaučere do subvencija za hotelijere. Koliko novca je izdvojeno i da li još nešto može da se učini
Kako bi se ublažile posledice pandemije, sektoru turizma je do sada opredeljeno oko devet milijardi dinara, ne računajući pomoć koja je kroz paket od četiri seta ekonomskih mera od oko 608 milijardi dinara opredeljena celokupnoj privredi i čiji su korisnici bili i turistički privrednici. Za pomoć sektoru u prethodnom periodu izdvojena su, osim iz posebnog Fonda za razvoj, sredstva za isplatu tri minimalne zarade zaposlenima i dva puta po 60 odsto minimalne zarade, hotelijerima je isplaćena pomoć u vrednosti od 1,23 milijardi dinara, za vaučere je isplaćeno oko milijardu i po dinara, a nove mere uključile su i 1,98 milijardi za isplatu minimalca, 150 miliona za subvencije za polise osiguranja… Ne treba zaboraviti ni značaj donošenja Uredbe o ponudi zamenskog putovanja, kojom smo sprečili masovne bankrote na početku pandemije. Na osnovu te uredbe je oko 430 hiljada putnika, ili 95 odsto onih koji su uplatili aranžmane do 15. marta, prihvatilo zamensko putovanje.
Turističke agencije tvrde da ih država nije dovoljno podržala u ovoj krizi. Sada traže otpis poreza i doprinosa, kao i jednokratnu novčanu pomoć poput one koja je izdvojena za hotelijere. Kako to komentarišete?
Mi smo i do sada razmatrali sve predložene mere privrednika i to u saradnji sa drugim resorima. U ovoj godini, kako je najavljeno iz Ministarstva finansija, biće omogućena otplata poreza i doprinosa na 24 rate, a Narodna banka Srbije će omogućiti moratorijum na kredite. To su dve veoma važne mere koje će rasteretiti privredne subjekte u turizmu u prvim mesecima ove godine kada im obaveze pristižu za plaćanje. Nove mere podrške turizmu će se donositi u skladu sa situacijom i u saradnji sa svim institucijama i relevantnim subjektima. Svakako ćemo učiniti sve što je u našoj moći da sačuvamo ovaj važan privredni sektor do stabilizacije koju očekujemo vrlo brzo.
Koliko je kredita iz Fonda za razvoj dodeljeno hotelijerima i drugim kompanijama iz ovog sektora, a koliko je zainteresovanih konkurisalo?
Iz sektora je podneto ukupno 1.036 zahteva, odobreno je 378 u vrednosti od 3,1 milijarda dinara, a u obradi je 607. Samo za turističke agencije i rentakar kompanije odobreno je više od milijardu dinara po ovom programu. Mi smo, inače, podneli inicijativu Ministarstvu privrede za ubrzanje procedure realizacije posebnog programa Fonda namenjenog turističkom sektoru, s obzirom na stepen njihove ugroženost usled pandemijske krize.
Mnogi su ostali bez posla, imate li podatke koliki je njihov broj i kakva su predviđanja na tom planu ukoliko sektor ne počne uskoro da se oporavlja?
Prema Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja u turističkim agencijama bez posla je od marta ostalo 1.294 ljudi, pa je tu trenutno 3.231 zaposleni. Broj aktivnih turističkih agencija-organizatora putovanja nije drastično pao – u martu ih je bilo 415, a u decembru ove godine 407. Trenutno je 816 aktivnih turističkih agencija-posrednika. Ovakva statistika ukazuje da se sektor još uvek održava i da možemo da očekujemo da se već sledeće godine ljudi vrate na radna mesta u zavisnosti od obima posla koji će sigurno biti povećan u odnosu na prethodni period.
Prošle godine se dosta govorilo o rastu onlajn trgovine u Srbiji, a kriza je pomogla da zabeležimo još bolje rezultate. Da li očekujete dalji rast elektronske trgovine?
Svi pokazatelji ukazuju da možemo da očekujemo dalji rast čemu svakako doprinose i novi zakoni o trgovini i elektronskoj trgovini. Trgovci poslednjih meseci beleže rast te vrste prodaje od sto odsto, a u trećem kvartalu prošle godine i broj i vrednost dinarskih e-transakcija su gotovo udvostručeni u odnosu na isti period prethodne godine. U odnosu na 2018. broj onlajn transakcija je povećan za više od 500 odsto, a vrednost transakcija skoro za 300 procenata. Mi ćemo nastaviti sa programskom podrškom i kampanjama, kao i učvršćivanjem regulative u ovoj oblasti, budući da je e-trgovina jedna od osnova uspešne digitalne ekonomije.
Koji su razlozi odlaganja uvođenja 5G mreže u Srbiji i kako to komentarišete?
Uvođenje 5G mreže u Srbiji odlaže se kao jedna od ekonomskih posledica pandemije virusa korona. Najveću potrebu za uvođenjem i razvojem 5G mreže imaju industrija i naučna zajednica. Međutim, usled pandemije industrija nije u mogućnosti da sada podrži uvođenje mreže nove generacije. Tu nije problem sa mobilnim operatorima, kako se navodilo u medijima, jer su oni svojim planovima predvideli sredstva za kupovinu spektra na aukciji koja je bila najavljena za kraj ove godine. Srbija svakako nastavlja rad na razvoju 5G mreže. Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija smatra da se javno nadmetanje za izdavanje pojedinačnih dozvola za radio-frekvencije u radio-frekvencijskim opsezima namenjenih razvoju novih mobilnih sistema može očekivati najranije krajem 2021. godine. U tom smislu, Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanski saobraćaj nastaviće sa aktivnostima koje podrazumevaju aktivan dijalog sa operatorima elektronskih komunikacija gde će oni iskazati svoju zainteresovanost i izložiti probleme sa kojima se suočavaju.
Dokle je stigla gradnja internet mreže u ruralnim sredinama i zašto je to važno?
Pravo na internet u vremenu u kojem živimo predstavlja jedno od osnovnih ljudskih prava. Izgradnja širokopojasne mreže u ruralnim područjima doprineće podizanju kvaliteta života građana, smanjenju digitalnog i ekonomskog jaza između urbanih i ruralnih područja i omogućiti ekonomski i privredni rast i razvoj tih predela. U Srbiji oko 125.000 ili samo pet odsto od ukupnog broja domaćinstava nema mogućnost fiksnog pristupa internetu. Zato smo ove jeseni započeli projekat izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima u Republici Srbiji koji će se odvijati u više faza. Do sada smo raspisali tri javna poziva za mobilne operatore i već imamo potpisane prve ugovore.
Sa kojim operatorima?
Na osnovu Javnog konkursa u septembru sa četiri operatora – „Telekom Srbija”, „Orion Telekom”, SBB i „Sat trakt” – zaključeni su ugovori za 34 naselja u devet opština u kojima postoji 5625 domaćinstava. Završen je drugi javni poziv na koji su se prijavila tri operatora – „VIP Mobajl”, „Telekom Srbija” i „Orion Telekom”, za izgradnju mreže u 221 naselju. Treći javni poziv je raspisan 11. decembra za 386 naselja, a otvaranje ponuda je zakazano za 18. januar 2021. godine. Cilj Vlade Srbije jeste da se do 2025. godine svakom domaćinstvu omogući fiksni pristup brzom internetu.
MONTREAL – Velika Montrealska sinagoga vandalizovana je antisemitskim grafitima u sredu popodne.
Rabin Adam Scheier iz Shaar Hashomayim, rabin jedne od najvećih sinagoga u Montrealu, rekao je u pismu članovima skupštine da je muškarac, na vratima sinagoge oko 14 sati crtao kukaste krstove- svastike. Scheier je rekao da je čoveka brzo privelo obezbeđenje, dodavši da je policija ubrzo stigla i uhapsila ga. Ljudi iz sinagoge su rekli da je muškarac prilikom hapšenja nosio kanister sa benzinom. Montrealska policija u sredu posle hapšenja nije komentarisala ništa.
“Podli napad”
Rabin Reuben Poupko, kopredsednik ogranka lobi grupe centar za Izrael i jevrejske poslove u Quebecu, rekao je da je zajednica ogorčena “gnusnim napadom” u sredu. “Ovaj napad cilja celu zajednicu i sve one koji prihvataju uljudnost i toleranciju”, rekao je u izjavi.
“Dolazeći nakon drugih nasilnih antisemitskih napada, to je još jedan podsetnik na opasnu ulogu koju društveni mediji nastavljaju igrati u širenju mržnje i promovisanju nasilja.” Savezni ministar manjina Marc Miller, osudio je vandalizam u postu na Twitteru, nazvavši ga “potpunom sramotom”.
Gradovi širom Saskatchewana pripremaju se za moguće vlažne a zatim, snežne i ledene klimatske uslove. Većina regija u provinciji od srede ujutro je ili pod upozorenjem na jak vetar ili na zimsku oluju.
Meteorološka služba Kanade kaže da se u južnim regijama očekuju jaki vetrovi sa jakim udarima. Očekuje se da će Regina u četvrtak popodne videti mešavinu ledene kiše i snežnih padavina, dok će grad Regina fokus staviti na zaštitu puteva. “Kamioni koji čiste sneg kontinuirano će nadzirati i bacati pesak ili so na putnu mrežu kategorije od 1do 4, koja uključuje glavne putne pravce, bolničke i tranzitne rute, komercijalne površine i područja u blizini škola, prema potrebi”. „Stanovnici se podsećaju na dodatni oprez u vožnji. Usporite i budite sigurni. ” Ako u Regini padne sneg veći od pet centimetara, grad kaže da će se započeti sa radovima na putevima. Stanovnicima se poručuje da čiste svoje pločnike i prilaze. Tokom ovih vrsta vremenskih neprilika, grad je rekao da bi neke njegove usluge mogle biti odložene, poput rasporeda recikliranja i odvoza smeća i tranzita. Ista poruka prenosi se u Saskatoonu jer očekuje jake vetrove i u sredu i u četvrtak, uz moguću kišu i sneg. Kao i obično, početni odgovor usresrediće se na tretiranje prioritetnih (najprometnijih) ulica i pristup hitnim službama. Raskrsnice, mostovi i školske zone takođe su od visokog prioriteta “, rekao je u utorak grad Saskatoon. “Vozači trebaju biti spremni na poledicu, gomilanje snega i smanjenu vidljivost zbog snega i vetra”, rekao je grad Saskatoon. ” Saskatoon je takođe rekao da je osoblje za osvetljenje i struju spremno za bilo kakve prekide u pružanju usluga i pružaće redovna upozorenja o servisu kako se pojave problemi. Saskatoon Transit saobraća prema redovnom rasporedu.
Kanada je postigla sporazum o kupovini novih 20 miliona doza vakcine Pfizer-BioNTech COVID-19, izjavio je danas premijer Justin Trudeau. To udvostručuje broj doza koje je država do sada ugovorila od američkog farmaceutskog giganta i dovodi do ukupnog broja, od 80 miliona vakcina, dovoljno za vakcinisanje cele kanadske populacije prema potrebnom režimu sa dve doze . “Samo iz naših sporazuma s Pfizerom i Modernom … na putu smo da svaki Kanađanin koji želi vakcinu dobije do septembra”, rekao je Trudeau na konferenciji za novinare ispred vikendice Rideau.
“Nastavićemo raditi kako bismo videli možemo li dobiti još doza, jer svi Kanađani žele da ovo krene napred što je brže moguće.” Kanada se sada obavezala da će kupiti 40 miliona doza od Pfizer-BioNTech-a i 40 miliona doza od Moderne, uz mogućnost kupovine još 36 miliona od Pfizer-BioNTech-a ako to odluči. Očekuje se da će šest miliona stići do kraja marta, što je dovoljno za imunizaciju 3 miliona ljudi. Trudeauova najava dolazi nekoliko dana nakon što je ministrka Anita Anand rekla da je savezna vlada odlučila da ne iskoristi svoju mogućnost da kupi do 16 miliona doza više Modernine vakcine COVID-19. Na odvojenoj konferenciji za novinare, Anand je rekla da je odlučila da ne otkupljuje preostale doze jer Moderna nije mogla garantovati isporuku pre septembra. Do ponedeljka uveče u Kanadi je primljenjeno više od 380.000 doza vakcine protiv COVID-19 od 548.000 doza raspoređenih u provincijama i teritorijama.
Pritisak raste da bi se ubrzala isporuka vakcine
Savezna vlada izložena je ogromnom pritisku da ubrza isporuku vakcina, jer Kanada upsuje porast broja slučajeva infekcije i smrtnih slučajeva nakon praznika, a kako se povećavaju strahovi od širenja soja koronavirusa koji je prvi put identifikovan u Velikoj Britaniji, a koji je prenosiviji od ostalih varijanti. Premijer Jason Kenney iz Alberte rekao je u ponedeljak da bi Alberta mogla potrošiti zalihe vakcine već iduće sedmice, dok je provincijski zdravstveni službenik dr. Bonnie Henry rekao da će u BC-u ponestati vakcine pre očekivane isporuke u četvrtak. Savezna vlada objavila je raspored isporuke ove sedmice koji uključuje datume otpreme i broj doza za koje se očekuje da će biti isporučene provincijama i teritorijama do kraja februara. “Nastavljamo sarađivati sa raznim kompanijama za vakcine kako bismo ubrzali, krenuli napred i dobili što više doza za Kanađane što je brže moguće”, rekao je Trudeau. “Trenutno smo bili u mogućnosti da provincijama damo vrlo jasan smer i informacije o tome koliko će doza vakcina primati svake sedmice od sada do kraja februara, što im omogućava da planiraju i upravljaju svojim procesima uvođenja. ” Anand je rekla da procenjuje da će otprilike 20 miliona doza iz Pfizer-BioNTech-a i Moderne stići između aprila i juna, dovoljno za vakcinaciju 10 miliona ljudi, uz šest miliona doza koje se očekuju do marta. Njena kancelarija kaže da bi Kanada mogla vakcinisati čak 20 miliona ljudi do juna ako Health Canada odobri još dva kandidata za vakcinu koji su trenutno na pregledu od AstraZeneca-Oxford i Janssen Inc., podružnice Johnson & Johnson.
Savetodavni odbor preporučuje dve doze u roku od šest sedmica
Nacionalni savetodavni odbor za imunizaciju (NACI) zaključio je da se druge doze vakcine Pfizer-BioNTech i Moderna protiv COVID-19, trebaju davati najkasnije šest sedmica nakon prve. Preporuku je najavila dr. Caroline Quach, predsednica odbora. Preporuke, namenjene kanadskoj agenciji za javno zdravstvo, omogućavaju dužu pauzu između doza nego što proizvođači preporučuju. Službeno, upustva Pfizer-BioNTech-a zahtevaju da se dve doze daju u razmaku od 21 dan, dok Moderna preporučuje razmake doza u razmaku od 28 dana.
Kanadski premijer Džastin Trudo danas je rekonstruisao svoj kabinet i za ministra spoljnih poslova postavio bivšeg astronauta Marka Garnoa, do sada ministra saobraćaja.
Dosadašnji šef diplomatije Fransoa Filip Šampanj je premešten za ministra za inovacije, nauku i industriju.
Trudo je rekonstruciju izvršio premeštanjem postojećih ministara u druge resore uoči mogućih izbora na proleće.
Trudoova Liberalna stranka nema većinu u Parlamentu i mora da se oslanja na bar jednu opozicionu stranku kako bi ostala na vlasti. Analitičari ocenjuju da bi moguće nesuglasice oko budžeta mogle da dovedu do opštih izbora na proleće.
Očekuje se da će premijer Džastin Trudo presložiti svoj vladu u utorak.
Prvenstveno će ovo pomeranje osetiti oni u vladi koji kažu da ne planiraju ponovno kandidiranje na sledećim saveznim izborima.
Prvi će otići Navdeep Bains, koji je od 2019.g. kanadski ministar za inovacije, nauku i industriju, i pošto se neće ponovo kandovati na sledećim izborima, on više neće biti u vladi.
Očekuje se da će ministar spoljnih poslova Francois-Philippe Champagne zameniti Bainsa.
Očekuje se da će ministar saobraćaja Marc Garneau otići na poziciju ministra spoljnih poslova.
Omar Alghabra, koji trenutno služi kao parlamentarni sekretar ministra za međunarodnu trgovinsku diverzifikaciju, očekuje se da preuzme ulogu ministra saobraćaja, prema izvorima.
Federalni liberali našli su na minus 13 mesta do potrebnih 170 za formiranje vladajuće većine nakon saveznih izbora 2019. godine.
To znači da bi se vlada mogla srušiti ako bi se opozicione stranke udružile protiv nje, potencijalno nakon sledećeg sastanka na proleće, prvog otkako je pandemija COVID-19 poslala savezni deficit u nebo.
Trudou je bilo jasno da kritične portfelje moraju nadgledati ministri koji nameravaju ostati dugo i koji mogu propagirati vladina obećanja tokom sledeće izborne kampanje.
Poslednje preslaganje federalnog kabineta bilo je u avgustu, nakon što je tadašnji ministar finansija Bill Morneau podneo ostavku usred skandala sa dobrotvornom organizacijom WE.
Takođe je dao ostavku na mesto poslanika za oblast Toronto Centar.
Dan kasnije, zamenica premijera Chrystia Freeland prebačena je na tu poziciju, postavši prva žena ministarka finansija u zemlji.
Dominic LeBlanc preuzeo je portfelj međuvladinih poslova.
Ne vidim zašto bi Srbija imala bilo kakvo uverenje da će dalji ustupci s njene strane biti ispoštovani ustupcima s druge strane
Koliko god je teško poverovati, Zapad do danas nije shvatio značaj kosovskog pitanja za Srbiju, istakao je bivši američki ambasador u Beogradu Vilijam Montgomeri. „Budući da ne razumeju, nisu spremni da preduzmu korake za rešavanje situacije na Kosovu, koji bi možda značili izvesnu bol ili čak bes za obe strane, ali ne bi bili shvaćeni kao potpuno jednostrani”, ocenio je Montgomeri.
Dok se ovo potpuno ne razume, neće biti ostvaren stvarni napredak, pregovori će biti bezuspešni, a na Srbiju će se vršiti stalni pritisak, naveo je Montgomeri u autorskom tekstu za Kosovo onlajn, prenosi Tanjug. Trampova administracija i njen predstavnik za Balkan Ričard Grenel, prema njegovom mišljenju, iskreno su imali malo razumevanja ili brige za balkanski region.
Zato ih nije bilo briga za stavove Evropljana ili američke spoljnopolitičke zajednice, naveo je Montgomeri. U stvarnosti nisu imali šanse da postignu bilo šta važno, zbog protivljenja EU, američkih spoljnopolitičkih aktera i nekoliko domaćih grupa kosovskih Albanaca, smatra Montgomeri. Nesrećni napor da se pritisnu Srbija i kosovski Albanci da promene svoj pogled na izraelsko pitanje u okviru pregovora, pokazuje gde su bili njihovi istinski interesi, naveo je bivši američki diplomata.
Ostaje činjenica da se kosovski Albanci osećaju ohrabreno da zauzmu ekstremne stavove, jer misle da imaju podršku SAD, naglasio je Montgomeri. Oni se neće zadovoljiti ničim manjim od punog priznanja u trenutnim granicama, tvrdi on. Na Srbiju se u međuvremenu sve više vrši pritisak na ustupke u tom pravcu – iako se čini da je punopravno članstvo Srbije u EU veoma daleko, a obećanja kosovskog rukovodstva u „dijalozima” sa Srbijom nisu ispunjena, naveo je Montgomeri.
Ne vidim zašto bi Srbija imala bilo kakvo uverenje da će dalji ustupci s njene strane biti ispoštovani ustupcima s druge strane, istakao je on. Sve ove priče o odnosima Srbije sa Rusijom i Kinom su bespredmetne, smatra Montgomeri, navodeći da nema ništa loše u tome što ima dobre odnose i sa njima i sa Zapadom. „Ali problem će nastati ako srpski elementi na Kosovu ili u Bosni preduzmu neprihvatljive mere, a EU i SAD iz lenjosti i nespremnosti da to preuzmu na sebe zatraže od Vlade Srbije da ispravi neprihvatljivo ponašanje”, naveo je Montgomeri i dodao da je to scenario kojeg se lično plaši.
Zapad će, umesto da se direktno bavi situacijama u Bosni ili na Kosovu, izvršiti intenzivan pritisak na srpsku vladu da to učini, bez ikakve opipljive koristi za preduzimanje vrlo nepopularnih političkih akcija, naveo je on. Jedino što će se time postići je da Srbiju pomeri dalje od Zapada i uvede Balkan u kontinuiranu nestabilnost, ocenio je Montgomeri.
Pripadnici Uprave saobraćajne policije, nakon odluke ministra Aleksandra Vulina da se sprovede pojačana kontrola saobraćaja na teritoriji Niša, tokom jučerašnjeg dana otkrili su i procesuirali 101 saobraćajni prekršaj, sačinili 83 prekršajna naloga i podneće 18 zahteva za prekršajni postupak, saopšteno je iz MUP-a Srbije.
Od ukupnog broja prekršaja posebno izdvajamo izmerenu brzinu kretanja vozila od 146,9 km/h, na delu puta gde je ograničenje 50 km/h, a otkriven je i prekršaj upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola od 2,18 promila. Navedeni prekršaji predstavljaju nasilničku vožnju i vozači će biti odvedeni kod dežurnog sudije i procesuirani u skraćenom postupku.
Policija apeluje na vozače da se ponašaju odgovorno, da poštuju saobraćajna pravila i propise i tako sačuvaju sebe i druge učesnike u saobraćaju, ističe se u saopštenju.
Povod za pojačanu kontrolu saobraćaja u Nišu je, podsetimo, nedavna teška saobraćajna nesreća kada je devetnaestogodišnji vozač „audija” u Bulevaru Medijana u punoj brzini izleteo sa kolovoza i usmrtio dva pešaka, muškarca starog 48 i dečaka koji je imao 12 godina.
Građani su posle te tragedije protestovali zbog tolerisanja bahatih vozača optužujući policiju da nije reagovala na prijave građana po tom pitanju. Posle tih protesta smenjen je načelnik saobraćajne policije u Nišu i najavljena je intentivna kontrola saobraćaja u ovom gradu.
Grčki premijer zatražio je od EU da se uvedu kovid pasoši! Kirijakos Micotakis naglašava da je odluku potrebno doneti što pre „kako bi se olakšalo slobodno kretanje ljudi koji su primili vakcinu protiv kovida-19”.
Po svemu sudeći ovaj potez rešava i dileme oko toga kako će se ovog leta ulaziti u Grčku, preciznije, da Atina neće ništa prepuštati slučaju i da će, pre svega zbog zaštite sopstvenog stanovništva, uvesti stroge mere kontrole na graničnim prelazima.
Prema pisanju lista „Politiko” premijer Micotakis u pismu upućenom predsednici Evropske komsije Ursuli fon der Lajen podvlači da je „neophodno što pre zauzeti zajednički stav i dogovoriti se oko toga kako će sertifikat o vakcinisanju izgledati kako bi mogle da ga prihvate sve države”.
Micotakis smatra da je prioritet EU da što pre obezbedi slobodu kretanja iako Grčka kako je naglasio „ne namerava da vakcinaciju čini obaveznom niti kao obevezni uslov za putovanje, ali da onima koji su se vakcinisali treba obezbediti mogućnost da putuju”.
Premijer Micotakis očekuje da razgovor o kovid pasošima bude jedna od glavnih tema narednog samita EU koji se održava 21. januara. Svojim pismom, kako je rekao, želi da da pozitivan impuls za rešavanje ovog pitanja za koje je neophodan zajednički stav svih evropskih zemalja.
