Mališan iz Češke kršten u Gračanici
Janov otac, Daniel Švarc, spojio je dve najveće želje – da Božić dočeka na liturgiji u pravoslavnom hramu, a zatim i da mu se sin krsti baš na Kosmetu
Petnaestak dana pred prvi rođendan maleni Čeh Jan Švarc kršten je, na Stefandan, u jednom od najznačajnijih i najlepših srpskih hramova, Gračanici, a da prevale oko 1.100 kilometara iz češkog grada Fridek Misteka do Kosova i Metohije njega i roditelje nisu sprečili ni snegovi, praznične gužve niti pandemija. Štaviše, Janov otac, Daniel Švarc, spojio je dve najveće želje – da Božić dočeka na liturgiji u ovdašnjem pravoslavnom hramu, a zatim i da mu se sin krsti baš na Kosmetu. Na toj svetoj srpskoj zemlji je toliko zavoleo naš narod, da se i sam, iako poreklom iz katoličke porodice, u decembru 2018. godine krstio u Visokim Dečanima. Tada je kumu Dimitriju Markoviću, humanitarcu iz Bajine Bašte zaposlenom u Belgiji, rekao da će biti kum i na krštenju njegove dece na KiM, ukoliko ih bude imao.
Daniel je u Sekirači kod Podujeva boravio neko vreme od 2008. godine kao pripadnik češko-slovačkog kontingenta Kfora. Kada je napustio tu službu postao je uspešni generalni zastupnik poznatog poljskog proizvođača sportske opreme za borilačke sportove kojima se, inače, i bavi, ali nikada nije zaboravio bliskost i neposrednost koju je doživeo u kontaktu sa Srbima sa Kosmeta, pa im se stalno vraćao. Uvek punih ruku, sa donacijama i sportskom opremom. Tako je i pred Janovo krštenje sa suprugom Zuzankom Gorniakovom i kumom Dimitrijem posetio i darivao kik-boks klub u Lapljem Selu. O humanitarnim akcijama Čeha i Srba u kojima je Švarc i ranije učestvovao na Kosmetu bilo je reči na stranicama našeg lista, naročito kada je, uz posredstvo „Politike”, prikupio novac za traktor koji je olakšao zemljoradničke poslove porodici Jevtić iz sela Rajanovce kod Kosovske Kamenice. Najnoviju novčanu donaciju poplavljenima na KiM prikupio je sa prijateljima i poslao, upravo, ovih dana.
– U jednom takvom zajedničkom humanitarnom poduhvatu na KiM smo se i upoznali pre tri godine. Odmah smo osetili prijateljsku bliskost, a ja sam njega i ostale prijatelje iz Češke svaki put kad se sretnemo vodio u neku srpsku svetinju na liturgiju. Posle godinu dana me zamolio da prihvatim kumstvo za njegovo krštenje na KiM i baš me iznenadio. Ovoga puta njegovu porodicu sam prvo ugostio kod kuće u Bajinoj Bašti, gde smo nas dvojica, baš sa toplinom u srcu, prisustvovali Božićnoj liturgiji u tamošnjem manastiru Rača, između ostalog, poznatom po tome što je u njemu u mladosti monaške dane provodio patrijarh Pavle. Sutradan smo svi zajedno produžili na Kosovo i Metohiju, gde se krstio mali Jan – pojasnio je kum Dimitrije Marković.
Kumstvo je danas u velikom broju slučajeva, naglašava on, nažalost, svedeno na ravan običaja pa prema tome ni kum nema više onu ulogu koju bi trebalo da ima, a to je da vodi računa o tome da njegovo kumče bude upućeno u učenje pravoslavne vere i život u skladu sa Jevanđeljem.
– Kum postaje duhovni otac kumčeta, a duhovno srodstvo se u crkvi računa kao i krvno srodstvo i prenosi generacijski. To znači da i potomci kuma i kumčeta ulaze u duhovno srodstvo. Drugim rečima, biti nekome kum je čast ali istovremeno i obaveza – ističe Marković.
Zuzanka i Daniel očarani su neposrednošću i prisnošću koju su, naročito u manjim mestima, doživeli od naših ljudi. Kažu da u Češkoj nikada nisu doživeli da nepoznate osobe tepaju njihovom sinu i pomaze ga po glavici. A ljubav i vera u srpsko gostoprimstvo samo su učvršćeni kada su im vlasnici motela u kom su odseli na KiM spremili i punu kesu grickalica, da imaju za put.
– Srbija sa Kosovom i Metohijom je za mene zemlja sa mnogo divnih istorijskih spomenika, poput manastira, ali i prirodnih lepota. Srbi su veoma prijateljski nastrojeni i dobri ljudi. Osećamo snažnu vezu između naših naroda – izjavila je za naš list mama Zuzanka Gorniakova.
Tata Daniel nam je rekao da je neizmerno počastvovan što mu je dete kršteno u Gračanici i da je to za njega velika čast.
– Volim srpski narod isto koliko i češki. Volim vas, zaista, koliko i Čehe. Veliki sam rodoljub i zahvaljujući ovome osećam još veću bliskost i jaču vezu između mene i Srba – iz srca je progovorio Švarc.
A mali Jan, kao da već oseća tu čudnu ljubav koju njegovi roditelji gaje prema srpskom življu. Pa im je nekoliko časova po razdvajanju od kume Rade, Dimitrijeve supruge, jasno stavio do znanja koliko mu fali njeno pevanje „Taši, taši, tanana i svilena marama” da su je i pre dolaska u Češku pozvali telefonom i zamolili da snimi i pošalje im njegovu sada već omiljenu pesmicu.
Troicki: Da sam znao šta me čeka, ne bih ni dolazio u Melburn
Srpski teniser Viktor Troicki izjavio je da je nezadovoljan uslovima u kojem se igrači nalaze pred start Australijan opena i da ne bi ni dolazio u Melburn da je znao šta ga čeka.
Troicki je smešten u karantin zbog pozitivnog testa kod jedne od osoba koja je bila sa njim u avionu iz Dohe.
“Haos totalni, užas što se svega tiče. Zatvoren sam 14 dana, ne smem iz sobe da izađem. Nema treninga, nema ništa. Propada mi gren slem, ne mogu u sobi da se spremim za pet setova”, rekao je Troicki za Sportski žurnal.
Kako kaže, skraćivanja karantina neće biti.
“Od toga nema ništa, takva je situacija. Ima nas oko 70 u istoj neprilici i nemamo nikakve naznake da će biti ikakvih promena. Ne verujem da će se to skraćivati. Užas, katastrofa! Da sam znao, ne bih ni dolazio”, rekao je Trocki.
Prvi grend slem u sezoni počinje 8. februara.
“Sve pripreme propadaju. Dve nedelje ležanja u krevetu, sigurno je da ću narednih mesec i po dana morati da se vraćam u formu. Sve ovo mi pravi haos u karijeri. Ne da mi se. Opet mi se viša sila desila”, zaključio je Troicki, aktuelni selektor Dejvis kup tima Srbije.
Poslanici Evropskog parlamenta upozorili na posledice kineskih projekata u Srbiji
Dvadeset šest poslanika Evropskog parlamenta upozorilo je u pismu evropskom komesaru za susedstvo i pregovore o proširenju Oliveru Varhejiju na „sve veći kineski uticaj u Srbiji i predstojeću štetu po životnu sredinu koja je nastala usled nekoliko teških industrijskih projekata kineskih kompanija u Srbiji”.
Oni su pozvali Varhejija da podseti Vladu Srbije da se pridržava svog nacionalnog zakonodavstva, kao i pravila Evropske unije, preneo je Radio Slobodna Evropa (RSE).
„Dešavanja iz prethodnih godina bila su alarmantna u pogledu kineskih investicija teške industrije u i oko Smedereva, Bora i Kostolca”, navedeno je u pismu u koje je RSE imao uvid, prenosi Beta.
Nekadašnji Rudarsko topioničarski basen Bor, jedini proizvođač bakra i plemenitih metala u Srbiji, preuzela je krajem decembra 2018. kineska kompanija Ziđin Majning.
Deo imovine Železare Smederevo kupio je 2016. godine tadašnji kineski Hestil, današnja HBIS Grupa.
Kina učestvuje i u rekonstrukciji termoelektrane Kostolac u Srbiji.
„Ekološka situacija se od kupovine drastično pogoršala, utičući na kolektivno zdravlje i dobrobit lokalnih zajednica. Uprkos trendovima porasta zagađenja iznad prihvatljivih nivoa, srpska Vlada nije naložila da se postrojenja zatvore ili da se situacija popravi”, navodi se u pismu koje su inicirali slovačka evroposlanica Mirjam Leksman iz Evropske narodne partije i nemački evroposlanik Zelenih, Rajnhard Bitikofer.
Navedeno je da je „zabrinjavajući trend” nastavljen i u slučaju kineske fabrike guma Šandong Linglong u Zrenjaninu i da su navedene investicije proglašene ;projektima od nacionalnog značaja.
Evroparlamentarci su naveli da takva privilegija postavlja kineskog investitora iznad zakona kojih većina drugih investitora mora da se pridržava i dodali da je do sada podneto više od dvadeset tužbi kojima se ukazuje na nepravilnosti ovog projekta.
Širom Srbije plivalo se za časni krst
Na današnji praznik, Bogojavljenje, tradicionalno se u rekama i jezerima pliva za časni krst, ove godine uz poštovanje protivepidemijskih mera. U nekim krajevima su organizatori, crkvene opštine i turističke organizacije, po preporuci lokalnih kriznih štabova, odustali od ovog običaja.
Na Ćelijskom jezeru, Brusjani su morali da angažuju ronioce da razbiju led kako bi se oni najodvažniji nadmetali za časni krst. Nije bilo odustajanja, naprotiv, pridružili su im se i Kruševljani. Niska temperatura, mraz i sneg. Tridesetak momaka i dve devojke. Do cilja je prvi stigao Miloš Dejanović.
“Dugo godina pokušavam da osvojim i evo konačno mi se ostvario san. Tako da želim svakom se okuša i proba to da uzme”, kaže Miloš Dejanović iz Kruševca.
Na jezeru u Šumaricama veliko interesovanje. Od 100 prijavljenih 33 su plivala. Među njima najmlađa 12-godišnja Saška Ivković i pobednik 15-godišnji učenik iz Kragujevca Filip Milivojević.
“Nije bilo teško, kad se spremiš ostalo je lako. Više treba da se spremiš psihički nego fizički, jer lako je plivati, a teško je ući u ovu vodu”, ističe Filip Milivojević, osvajač bogojavljenskog krsta.
“Velika mi je čast što sam plivala. Ove godine nisam osvojila, ali sledeće možda hoću”, dodaje Saša Ivković, dvanaestogodišnja takmičarka iz Kragujevca.
Petu godinu zaredom plivalo se za časni krst na 1.200 metara nadmorske visine, na Vlasinskom jezeru. Kroz led među pedesetak učesnika iz Pčinjskog okruga do simbola vere prva je stigla Jovana Janković, šesnaestogodišnjakinja iz Surdulice.
“Pre svega sam ponosna na sebe i na moje roditelje. I mislim da je bio fer-plej što su me pustili da pobedim”, naglašava Jovana Janković.
Po preporuci Zlatiborci su odustali od zvanične organizacije, ali se ipak samoinicijativno plivalo na Rzavu, na Vodicama. Deset stepeni ispod nule, dvadesetak plivača i simbolična 33 metra do časnog krsta.
“Iskustvo je odlično. Mislio sam da će biti mnogo hladno, ali Bog je dao snage da nismo ni osetili”, navodi Veljko Simić iz Užica.
“Mi smo se samo organizovali da im tu malo pripremimo, da kažem ovo plivalište i malo posluženje za njih, neki topao napitak i malo ovde da se posluže ljudi. Verujte skoro iz cele Srbije ima koji su došli”, kaže Željko Marjanović, član saveta MZ Dobroselica.
U mestima gde nije bilo tradicionalnog plivanja iz bezbednosnih razloga po preporuci kriznih štabova, Bogojavljenje je obeleženo liturgijama i sečenjem slavskog kolača.
Brnabić: Od sutra kreće masovna vakcinacija stanovništva
Vakcinacija za sledeću prioritetnu grupu, u koju spadaju prosvetni radnici, pripadnici MUP-a, Vojske Srbije i predstavnici medija, počeće sutra, najavila je premijerka Ana Brnabić.Ana Brnabić je rekla da su predstavnici medija, posebno medijski radnici koji su stalno na terenu, uvršteni u prioritetnu grupu, na apel medijskih udruženja, ali i na molbu predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
“Od sutra kreće masovna vakcinacija stanovništva”, kazala je Brnabić posle obilaska škole “Milan Munjas” u Ubu i apelovala na sve da se što u većem broju prijave.
Kako je navela, što se brže i efikasnije obavi vakcinacija to ćemo se brže vratiti normalnom životu.
Izrazila je očekivanje da ćemo uspeti da se tokom 2021. godine, u zdravstvenom smislu, vratimo onome što smo živeli pre pandemije koronavirusa.
“Važno omogućiti normalnu nastavu što duže”
Veoma je važno što su škole danas počele da rade i potrebno je omogućiti da one što duže rade u normalnim uslovima, koji su ugroženi epidemijom virusa, izjavila je Ana Brnabić.
Brnabić je navela da je posebno važno da školu u normalnim uslovima pohađaju učenici od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, kako bi bili sa učiteljima i drugarima, družuli se, obrazovali i stekli radne navike.
“Zbog toga smo doneli odluku da krenemo ponovo sa nastavom nakon zimskog raspusta. Imamo izuzetno dobar sistem nadzora nad novoobolelima, pratićemo sa timovima svakodnevno broj novoobolelih, učenika,i nastavnog i vannastavnog osoblja u školama, i trudićemo se da im pružimo svu potrebnu podršku da nastava traje što normalnije, što duže”, rekla je Brnabić.
Zato je pozvala prosvetne radnike da se u što većem broju odazovu vakcinaciji ili kod svojih školskih uprava ili preko portala eUprava, elektronski ili telefonski, jer je, kako kaže, to sistem koji u ovom trenutku savršeno funkcioniše.
“Počeli smo da pozivamo na vakcinaciju te ljude koji su izrazili interesovanje”, kazala je premijerka.
Najbolja Zvezda za najveću pobedu u sezoni!
Najteži teren je iskorišćen za najbolje izdanje! Košarkaši Crvene zvezde ostvarili su značajnu pobedu u Madridu, pošto su u zaostalom meču 19. runde Evrolige pobedili Real rezultatom 79:77. Srpski velikan je u većem delu meča bio u prednosti, a onda ju je u neizvesnoj završnici sačuvao i došao do sedmog trijumfa u elitnom takmičenju. Kori Volden 18 poena, Ognjen Dobrić 13 uz značajan doprinos i ostalih igrača u crveno-belom.Najboljom igrom u Evroligi ove sezone, ekipa Dejana Radonjića je došla do važnog trijumfa na vrlo teškom terenu protiv slavnog španskog tima – 77:79 (21:23, 19:22, 18:21 i 19:13).
Odlična odbrana od prvog do poslednjeg minuta, kontrola skoka (32:32) i dobar izbor šuteva (51% za dva, 45% za tri) stavili su tim iz Beograda u dobru poziciju i uglavnom prednost, ali je pobeda morala biti odbranjena u neizvesnoj, “penal” završnici, posle drame i ogromne tenzije.
Korija Voldena, koji je svojih 16 od 18 poena ubacio u prvom delu, u nastavku je odmenio spektrakularni Ognjen Dobrić, koji je na terenu radio bukvalno sve (13 poena, 4 skoka, 3 asistencije, 1 ukradena lopta i 1 blokada, za indeks korisnosti 21).
Volden je ”vukao” u prvom poluvremenu…
Značajnu podršku i pomoć ovaj dvojac je imao od takođe zapaženih Duopa Rita (10 poena, dve blokade), ponovo odličnog Alekse Radanova (6, sve iz prodora), kapitena Branka Lazića (7) i Amerikanca Džonija O’Brajanta (8), te je srpski evroligaš uspeo da dođe do sedme i najveće pobede u sezoni.
Na drugoj strani, Real je igrao bez Serhija Ljulja, a u finišu se povredio najefikasniji Rudi Fernandez (11 poena).
…a Dobrić u drugom
Edi Tavareš i Džejsi Kerol su spušteni ispod svog ovsezonskog nivoa (zajedno svega 16 koševa), a najbolji “kraljević” bio je Nikolas Laprovitola sa dabl-dablom od 10 poena i isto toliko asistencija.
Zvezda, koja je ovom pobedom malo ”udahnula život” u svoje ne baš velike plej-of šanse sada ima skor 7-13 i zauzima 14. mesto, dok je Real Madrid treći sa obrnutim skorom 13-7.
IZVOR:RTS
Energetska nezavisnost Srbije počiva na uglju i vodi
Svaki kilovat-sat proizveden iz nekog obnovljivog izvora znači 1,8 kilograma manje ugljen-dioskida emitovanog u atmosferu iz Obrenovca ili Kostolca. Veoma je značajno smanjenje količine azotnih i sumpornih oksida, kao i teških metala koji kroz pepelišta odlaze u zemlju i vodu.
Do 2030. potrošnja uglja u Evropskoj uniji trebalo bi da padne za 70 odsto u odnosu na 2015, a nafte za 30 procenata. U isto vreme, udeo obnovljivih izvora u proizvodnji energije u EU više bi se nego udvostručio sa današnjih 32 odsto, zaključak je Evropske komisije na nedavno održanom samitu u Briselu, čiji je cilj postizanje smanjenja neto emisije gasova efekta staklene bašte za najmanje 55 odsto, prenosi Evroaktiv.
Istovremeno, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio da će naša zemlja do 2050. godine biti niskougljenično društvo što bi trebalo da znači smanjenje emisije gasova staklene bašte za 13,2 odsto u odnosu na 2010. godinu. Cilj je poboljšanje kvaliteta vazduha.
Gde je u ovom času Srbija koja više od 70 odsto svoje električne energije dobija iz lignita, čije pojedine toplane i dalje troše mazut s visokim procentom sumpora? Da li s cenom električne energije koja je ispod proizvodne može da govori o snabdevanju domaćinstava iz obnovljivih izvora energije koja je svakako skuplja od ove koju nam prodaje EPS, a koju svaki građanin kroz račun za struju sada plaća?
Doktor Slobodan Ružić, bivši pomoćnik ministra energetike, kaže za „Politiku”, da svaka razvijena zemlja koristi sve energetske resurse kojima raspolaže. Ugalj je naš najvažniji resurs i zajedno sa hidroenergijom, upravo on ovoj zemlji daje neophodan nivo sigurnosti. Bez uglja i hidroenergije odavno bismo bili energetski zavisna zemlja. Ono što treba uraditi je izbacati iz upotrebe stare i neefikasne termoagregate i zameniti ih modernim energetski efikasnim većih instalisanih snaga. Tako može da se poveća efikasnost u proizvodnji električne energije bar za 10 odsto i znatno smanji emisija ugljen-dioksida.
– Ugalj i obnovljivi izvori energije nisu oponenti. Samo je neophodno da se termoelektrane modernizuju i koriste ugalj ekološki najodgovornije moguće. Svaki kilovat-sat proizveden iz nekog obnovljivog izvora znači 1,8 kilograma manje ugljen-dioksida emitovanog u atmosferu iz Obrenovca ili Kostolca. Veoma je značajno smanjenje količine azotnih i sumpornih oksida, kao i teških metala koji kroz pepelišta odlaze u zemlju i vodu. Nehumano je i nije fer prema onima koji žive u Obrenovcu i Kostolcu da se u drugim krajevima zemlje, ovde mislim pre svega na Pirot i okolinu, ne koristi ni ono malo resursa za proizvodnju električne energije koji tamo postoje već da se očekuju da je uvek dobiju iz Obrenovca i Kostolca – kategoričan je Ružić.
Prema informacijama Global koal plent trakera, u EU se gradi čak 27 elektrana na ugalj, pa se postavlja pitanje zašto se Srbiji spočitava trošenje lignita za proizvodnju električne energije.
Magistar Željko Marković, lider za sektor energetike u Diloitu, doskorašnji direktor u EPS-u, kaže da u EU izgradnja termoelektrana na ugalj nije zabranjena, tako da je pitanje njihove izgradnje u stvari pitanje isplativosti, imajući u vidu da je cena električne energije koja se proizvodi iz termoelektrana opterećena taksama za emisiju.
– Srbija kako nije u EU nema obavezu da učestvuje u sistemu trgovine emisijama, ali pošto smo na putu priključenja EU, u trenutku primanja u punopravno članstvo moraćemo da učestvujemo i u ovom sistemu, što bi u sadašnjem trenutku podiglo cene proizvedene električne energije iz uglja za tri evrocenta po kilovat-času. Srbija kao ugovorna strana u Energetskoj zajednici ima obavezu da u pogledu termoelektrana ispuni određene uslove koji se tiču dozvoljenih emisija štetnih gasova iz termoelektrana – kaže naš sagovornik.
Uredba propisuje da su prihvatljivi samo kapaciteti čije su emisije niže od 550 grama ugljen-dioksida po kilovat-času, a od jula 2025. godine postojaće i dodatni uslov da su prosečne godišnje emisije manje i od 350 kilograma ugljen-dioksida po kilovatu instalisane snage. Imajući u vidu da je trenutna emisija termoelektrana u Srbiji 1.200 grama ugljen-dioksida po kilovat-času, vidimo da su zahtevi za prihvatljive kapacitete izuzetno strogi, što takođe utiče na to da se u zemljama EU sve manje razmišlja o investiranju u termoelektrane, objašnjava Marković.
Uostalom, Srbija u ovom trenutku gradi ili će u bliskoj budućnosti graditi dva kapaciteta iz uglja, ukupne snage 700 megavata, koji će u tehnološkom pogledu biti usaglašena sa važećim zakonodavstvom u EU u pogledu emisija.
Cena struje i fosilna goriva
U Ministarstvu energetike naglašavaju da je cena struje mnogo viša kad se proizvodi iz fosilnih goriva, zbog troškova zaštite životne sredine, a i negativno utiče na životnu sredinu i na zdravlje ljudi. Dodatno, moguće je da će zemlje koje nastave da proizvode električnu energiju iz uglja biti suočene i sa taksama koje se mere stotinama miliona evra. Onda se postavlja pitanje da li je bolje okrenuti se energetskoj efikasnosti, obnovljivim izvorima energije i gasnim elektranama ili plaćati najmanje pola milijarde evra, a nemati pozitivne efekte koji ove investicije donose. Ta ulaganja su, nažalost, daleko veća nego ulaganja i izdvajanja za zelenu energiju, a nužna su. Naša ulaganja u čišćenje vazduha do 2030. biće skoro 1,3 milijarde evra a u trenutno aktuelnim projektima oko 650 miliona evra.
Izvor:Politika
Žena u Ontariju kažnjena $ 880, jer je ostavila decu kod bake i deke
KITCHENER – Žena iz grada Simcoe, Ontario, rekla je da joj preti kazna od 880 dolara zbog kršenja mera zaključavanja u provinciji.
Natasha Kohl je rekla da je nju policija zaustavila nakon što je decu ostavila u kuću svojih roditelja, kako bi obavila kupovinu. Kohl veruje da je incident nastao zbog žalbe komšija. “Morala sam prestati raditi da bih ostala kući sa svojom decom”, rekla je Kohl. ” Dakle, kazna od 880 dolara prilično je visoka jer ne radim.”
Majka četvoro dece kaže da je prošlog vikenda, ostavila troje svoje dece kod kuće bake i deke u Delhiju, jer ih nije htela voditi u trgovinu. Kohl je rekla da njen suprug nije bio u mogućnosti da se brine o deci. “Nije mi mogao pomoći i zapravo mi je bio rođendan, pa sam želela provesti veče sa njim i decom, zbog pripreme večere sam ih odvela svom tastu”, rekla je Kohl. Kohl je rekla da u toj kući žive i njegov brat, njegova supruga i njihova deca. “Kad se vratila po decu, nju je zaustavila policija. “Sve što je policajac rekao, bilo je da su se komšije žalili na veliku gužvu u kući i moguću zabavu”, rekla je ona. “Videli su me kako odlazim, pa su me proverili da li živim na toj adresi.”
Policija odbila je odbila dati komentar, ali je u saopštenju za novinare rečeno da su dve osobe optužene zbog nepoštovanja zakona o zaključavanju u Ontariju. ” Predložili su mi da oni idu kod mog tasta, i da razgovaraju sa njim o žalbi”, rekla je Kohl. Kohl je kažnjena pre nego što je naredba o ostajanju kod kuće stupila na snagu i majka planira da se žali zbog kazne. Kohl je pritom rekla da nikada nije ni dobila upozorenje od policije.
SERBIANNEWS
Plavi ponedeljak-najdepresivniji dan u godini
Mnogi su naučnici rekli da to jednostavno nema nikakvog smisla. Ipak, osećaj „plavog ponedeljka“ mogao bi odjeknuti ove godine, sa kontinuiranom pandemijom COVID-19 i rezultirajućim ograničenjima. I dok ga neki mogu doživljavati kao marketinški trik, neki stručnjaci kažu da koncept plavog ponedeljka predstavlja stvarnu borbu kroz koju Kanađani prolaze zimi, posebno sada u drugom talasu pandemije.