Cene živih svinja su posle prvomajskih praznika ponovo pale oko 20 dinara i stočarstvu u Srbiji preti krah, rekao je danas predsednik Asocijacije stočara Srema i Mačve Zoran Erić.
On je za Betu rekao da je kilogram žive vage svinja krajem aprila koštao oko 150 dinara bez poreza na dodatu vrednost (PDV) od deset odsto, a sada, kada su prošli prvomajski praznici zbog čega je pala tražnja, košta 130 dinara bez PDV-a.
Dodao je da je posle višemesečnih “bagatelnih cena” svinja, pred prvomajske praznike porasla tražnja i cena koja nije u potpunosti pokrivala troškove proizvodnje, ali je delimično smanjila gubitke.
To je, kako kažu stočari, davalo nadu da će se nastaviti rast cene jer je kilogram, pre poskupljenja hrane za 30-40 odsto, koštao oko 170 dinara.
Cena od 150 dinara po kilogramu je po Erićevim rečima trajala samo desetak dana i kada su prvomajski praznici prošli pali su i tražnja i cena.
Kukuruz je sa 24-25 dinara po kilogramu poskupeo na skoro 30 dinara, soja stalno poskupljuje i od 40 dinara po kilogramu stigla je na 90 dinara, a sojina sačma je poskupela sa 75 na 110 dinara, što povećava gubitke u stočarskoj industriji.
Ministar finansija Srbije, Siniša Mali, potpisao je danas ugovore za dva zajma ukupne vrednosti 234,6 miliona evra: Programski zajam za javne politike za klimatske promene i Zajam za projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji primenom višefaznog programskog pristupa.
Ugovori su potpisani sa ambasadorom Francuske u Srbiji, Žanom Lujem Falkonijem, regionalnom direktorkom za Evroaziju Francuske agencije za razvoj (AFD), Sesil Kupri, i regionalnom direktorkom Svetske banke za Zapadni Balkan, Lindom van Gelder.
Potpisivanju ugovora prisustvovala je premijerka Srbije Ana Brnabić koja je pre toga razgovala sa Sesil Kupri.
Brnabić je novinarima rekla da se oba sporazuma tiču životne sredine i deo su “Zelene agende” i Srbije i EU.
Objasnila je da se prvi sporazum odnosi na pogramski zajmu za javne politike za klimatske promene i u vredanosti je 132,6 miliona evra, od čega EBRD daje 82,6 miliona evra, a AFD 50 miliona evra.
Zajam za projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji regulisan je drugim sporazumom vrednosti 102 miliona evra, a sufinansiraju ga AFD i Svetska banka sa po 51 milion evra.
Vlada Srbije je, po rečima premijerke, postavila životnu sredinu kao jedan od tri ključna prioriteta i to u tri oblasti: upravljanje čvrstim otpadom što podrazumeva zatvaranje nelegalnih deponija, čišćenje i odnošenje smeća preko transfer stanica na sanitarnje deponije i proširenje sanitarnih deponija, zatim izgradnja postrojenja za prečišćavanje optadnih voda i praćenje kvaliteta vazduha.
Istakla je da je cilj da se modernizuje železnički sektor u Srbiji, da se digitalizacijom poveća njegova efikasnost, kao i upravljanje železničkom imovinom.
“Odnosi Srbije i Francuske svakim danom jačaju”, kazala je Brnabić i navela da u Srbiji posluje 120 francuskih kompanija koje zapošljavaju 12.000 ljudi.
Dodale je da je godišnja trgovinska razmena te dve zemlje dostigla 1,1 milijardu evra i da je u prošloj godini i pored otežanog poslovanja u vreme pandemije korona virusa, opala za samo 5,4 odsto.
Politička organizacija Glas iskazala je zainteresovanost za učešće u dijalogu vlasti i opozicije o novim izbornim uslovima i o tome je obavestila predsednika Skupštine Srbije Ivicu Dačića.
“Glas se zalaže za ulazak u EU i NATO, jedine dve medjunarodne koalicije koje nude demokratske reforme, slobodno tržište i fer ekonomiju, i bezbednosni okvir od malignih uticaja velikih totalitarnih sila”, navodi se u saopštenju “Glasa” čiji je osnivač profesor na beogradskom univerzitetu Nikola Samardžić.
Ta organizacija je navela da je biračko telo koje je opredeljeno za evropsku integraciju i partnerstvo sa SAD postalo “politička manjina koju vlast sve otvorenije progoni”.
“Zbog političke i medijske marginalizacije, ali i zahvaljujući svojoj principijelnoj hrabrosti, naše gradjanke i gradjani koji su za EU i NATO postaju nacionalna manjina s jasnim političkim, vrednosnim i kulturnim identitetom”, navodi se u saopštenju.
“Glas” je najavio da će se zalagati da svako legitimno političko mišljenje bude zastupljeno u Narodnoj skupštini.
“Glas podržava zalaganje opozicije da se mediji otvore svakom legitimnom političkom stavu. Glas, međutim, smatra i vlast i deo opozicije koji kontroliše medije odgovornim za promociju politike koja Srbiju gura u novu izolaciju od civilizovanog evropskog sveta”, navodi se u saopštenju.
NA brdu Đurovača u trsteničkom selu Bogdanje, oktobra 2019.godine arheolozi Narodnog muzeja iz Kruševca, našli su temelje crkve s kraja 17. i početka 18. veka.
Arheološki lokalitet bio je poznat naučnicima, a da ga istraže na licu mesta, pomogao je LJubiša Radojević (97), Kanađanin poreklom iz Bogdanja, koji decenijama živi u Britanskoj Kolumbiji. Ne samo da je finansirao istraživanja, što je slučaj jedinstven u Srbiji, već sada pomaže Crkvenoj opštini Medveđa da na istom mestu podigne ceo manastirski kompleks sa Crkvom Svetog Đorđa!
Radovi, kako saznajemo, kreću sledeće nedelje i prema prvim predračunima koštaće 20 miliona dinara.
– Stric je želeo da se sve uradi po zakonu i standardima,odnosno da se prvo istraži lokalitet, pa da se onda krene u ispunjenje davne želje: podizanje manastirskog kompleksa – priča za “Novosti” LJubiša Radojević, iz Vrnjačke Banje, sinovac i imenjak ktitora.
– Ceo projekat uradili su stručnjaci, sve je pratio Zavod za zaštitu spomenika Kraljevo.
Tokom gradnje na temeljima stare crkve, obavljaće se i arheološki nadzor, angažovane su iskusne firme. Biće to pored manastira Veluće i LJubostinja, treći manastir na teritoriji male opštine Trstenik,što je izuzetno. Nadamo se da će prva faza, stavljanje crkve pod krov, biti završena do kraja godine.
DOBROTVOR LJubiša Radojević, Foto Privatna arhiva
Ceo manastirski kompleks sa crkvom i konakom videće se sa budućeg Moravskog koridora, ali i dalje, bliže Kruševcu s jedne, i Trsteniku, s druge strane. Istraživanja pre gotovo dve godine ustanovila su dubinu i strukturu temelja, gabarite i tehniku zidanja. Kako kaže arheolog Marin Bugar, utvrđeno je da je objekat zidan u tehnici dva reda pritesanog kamenja u kombinaciji sa pločanim malterom. Zidovi su bili debljine 70, a temelji dubine oko 40 centimetara.
– Sama crkva je imala dimenzije koje u širinu idu i oko osam metara, dok se u spoljnim dimenzijama u pravcu istok – zapad prostirala gotovo 15 metara – ispričao nam je Bugar.
Istoričarka muzejske zbirke pri Narodnom univerzitetu u Trsteniku Jelena Vukčević, kaže da je najstariji pisani trag o postojanju crkve u “Putešestviju o srpskoj zemlji”, Joakima Vujića iz 1828. godine, koji spominje porušen manastir, postradao u vreme vojevanja princa Evgenija. Crtež slikara Vladislava Titelbaha iz 1882. u “Srpskim ilustrovanim novinama” prikazuje jednobrodnu crkvu sa propalim svodom, građenu od tesanog i lomljenog kamena.
Pretpostavlja se da je manastir verovatno porušen u vreme oslobodilačkih borbi od Turaka.
Otkriveni novčići i nakit
ARHEOLOZI su prilikom zaštitnih istraživanja oktobra 2019. godine uz severni zid crkve sa spoljne strane pronašli grob u kom je pokojnik, pravilno orijentisan u pravcu istok – zapad, dok je na prostoru jugozapada nađen dečji grob. Kako su “Novosti” tada pisale, nađen je i novčić cara Leopolda Prvog iz 1676. godine, kao i određena količina turskih akči i novac s kraja 19. i početka 20. veka.
Američka svemirska agencija Nasa podelila je snimljeni zvuk svog malog helikoptera koji je izveo letove u razređenom vazduhu na planeti Mars.
Excelsior! The #MarsHelicopter completed its 1st one-way trip and 5th flight on Mars. It touched down at its new location, kicking off a new demo phase where we test this new tech and see how it can aid future missions on Mars and other worlds. https://t.co/TNCdXWcKWEpic.twitter.com/YwxIjupbQI
Nasina laboratorija u Kaliforniji objavila je danas prve audio snimke ikad napravljene sa Marsa, snimljene na četvrtom probnom letu helikoptera „Indženuiti” na Marsu, 30 aprila.
Tihi zvuk elisa helikoptera koje se okreću više od 2.500 obrtaja u minutu jedva se može čuti. Skoro zvuči kao komarac iz daleka, ili neki drugi insekt koji nisko leti.
To je zato što je helikopter težak 1,8 kilograma udaljen više od 80 metara od mikrofona na roveru „Persevirans”. Naleti vetra takođe su pokrili zvuk helikoptera.
Naučnici su izolovali zvuk elisa i uvećali ga da bi se lakše čuo, prenosi Beta.
„Indženuiti”, prva letelica koja je letela na drugoj planeti stigao je na Mars 18. februara pričvršćena uz trup rovera „Persevirans”. Prvi njegov let bio je 19. aprila.
Nasa je nazvala prostor gde je letelica uzletela i gde se spustila Polje braće Rajt u čast Vilbura i Orvila Rajta, koji su obavili prvi let avionom na svetu 1903. godine.
Tehnička demonstracija letova na Marsu, koja košta 85 miliona dolara, trebalo je da se završi pre nekoliko dana ali je Nasa produžila misiju za najmanje još mesec dana da dobije dodatno vreme letenja.
Probnim letom danas popodne pokušano je da se ostvari duplo veća visina, do 10 metara. Helikopter je takođe upućen na drugo mesto za spuštanje.
Sada kada je završena prva faza sa helikopterom. Nasin rover na Marsu može da počne potragu za kamenjem koje može da ima znake prošlog mikroskopskog života. Uzorci će biti sakupljani za povratak na Zemlju.
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić sastaće se sutra sa regionalnom direktorkom za Evroaziju Francuske agencije za razvoj (AFD) Sesil Kupri.
Nakon sastanka, planirano je potpisivanje ugovora za dva zajma: Programski zajam za javne politike za klimatske promene i Zajam za projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji primenom višefaznog programskog pristupa.
Ugovore će potpisati ministar finansija Siniša Mali sa ambasadorom Francuske u Srbiji Žan-Lujem Falkonijem, regionalnom direktorkom za Evroaziju Francuske agencije za razvoj Sesil Kupri i regionalnom direktorkom Svetske banke za Zapadni Balkan Lindom Van Gelder.
Nakon potpisivanja planirane su izjave za medije, saopštila je vladina Služba za saradnju s medijima.
Bogosav Veljković se posle lečenja u kovid bolnici u Kruševcu vratio u svoj Subotinac kod Aleksinca, gde se uspešno oporavlja
Богосав Вељковић (Фото М. Костић)
Niš – Početkom aprila, posle pregleda u Aleksincu, Bogosavu Veljkoviću, rođenom 1930. godine, utvrđeno je da je pozitivan na virus korona. Klinička slika je bila teška, a prognoze za ozdravljenje nezahvalne, s obzirom na poodmaklu životnu dob. Prebačen je na lečenje u kovid bolnicu u Kruševcu, odakle se pre nekoliko dana vratio u rodno selo Subotinac, na sredokraći puta od Aleksinca prema Sokobanji. Najstariji pacijent u specijalizovanoj kruševačkoj zdravstvenoj ustanovi, a verovatno i jedan od najstarijih kovid pacijenata u Srbiji, pobedio je opaki virus i uspešno se oporavlja.
– Po povratku kući nekoliko dana sam samo ležao. Bez pomoći nisam mogao ni da ustajem, niti da se krećem. Ćerka Svetlana, koja inače živi u Nišu, neprestano je uz mene i nadam se da će sve ići nabolje. Nikada pre nisam koristio štap, ali verujem da ću do septembra, kada punim 91 godinu, moći da hodam i bez njega. I da dočekujem goste na kapiji – nasmejan govori Bogosav.
Kako ističe, žao mu je što ga je korona poremetila u planovima za ovo proleće:
– Prvi put u životu nisam zasadio baštu, za koju sam, pre nego što sam se razboleo, sve pripremio. Sada samo gledam iz dvorišta kako rođaci i komšije sve ono što sam godinama radio sam završavaju umesto mene. Hvala im, ali sledećeg proleća ću ja u baštu, bez njihove pomoći – obećava deka Bogosav.
Priča kako nikada nije bio ozbiljnije bolestan – ni kada su godine pritisle, nije obilazio lekare. Početkom aprila je, međutim, odjednom počeo da oseća slabost, nije mogao ni da stoji, a apetit je potpuno izgubio.
– Temperatura nije bila visoka, ali sam ipak odlučio da odem na pregled. Upućen sam u kruševačku kovid bolnicu. Mislio sam da neću preživeti, ali, eto, opet sam u svojoj kući – kaže Bogosav.
Njegova kćerka Svetlana dodaje da ni ona ni ostali iz porodice nisu gajili mnogo nade da će devedesetogodišnji Bogosav prebroditi koronu:
– Sada već uz pomoć štapa izlazi i u dvorište. Raduje se svakoj poseti, priča sa svima, raspoloženje mu se vratilo – rekla je Svetlana.
Direktor kovid bolnice u Kruševcu, dr Vladan Cvetanović, specijalista anesteziolog, kaže za naš list da je od presudnog značaja bilo što se Bogosav na vreme javio u ambulantu.
– Po dolasku u našu zdravstvenu ustanovu, dijagnostikovana je obostrana upala pluća, ali je nakon adekvatne terapije i desetak dana kiseoničke potpore uspeo da prebrodi sve probleme. Tokom boravka u kovid bolnici bio je veoma disciplinovan pacijent. Ta činjenica, uz vedar duh, optimizam i negu koja mu je pružena, doprineli su prezdravljenju – zaključuje dr Cvetanović.
Završetak prve deonice Moravskog koridora, duge 28 kilometara, od Pojata do Kruševca, planiran je narednog proleća. Sredinom maja očekuje se početak radova na putu od Kraljeva do Čačka. Sa povećanjem obima radova raste i potražnja za kvalifikovanim radnicima.
Duž budućeg auto-puta radi se na 24 lokacije. Gradi se osam mostova, menja rečni tok Morave, izvode zemljani radovi. Izazovi su brojni. Od eksproprijacije, preko pandemije koja je usporila poslove i dolazak više stotina radnika iz Indije.
“Posebno je zahtevan prolazak Moravskog koridora kroz sektore 3 i 1, zbog izmeštanja komunalnih instalacija – gasovoda, vodovoda, struje i postavljanja optičkih, telekomunikacionih kablova duž trase auto puta. Izazov je veliki jer se radi u naseljenim mestima i na tome je angažovano mnogo ljudi”, naveo je menadžer projekta u “Behtel Enki” Viknajson Tevendran.
Od oko 1.000 radnika koje je konzorcijum “Behtel Enka” angažovao na izgradnji koridora, dve trećine su domaći. Do septembra se očekuje prijem još 1.400.
“Potrebni su nam kvalifikovani građevinski radnici, rukovaoci teškim mašinama, dobre zanatlije, tehničari raznih profila, ali i čuvari skladišta, kuvari, domari – osoblje koje će brinuti za radnički kamp. Zainteresovani prijave mogu preuzeti u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, mesnim zajednicama, a uskoro i na našoj veb strani”, istakao je Don Riči, šef službe za ljudske resurse.
Nadomak Kruševca, na površini od 23 hektara nalazi se kamp sa oko 60 objekata. Kancelarije, projektni biroi, laboratorija, ambulanta, kuhinja, spavaonice, prostor za odmor i rekreaciju.
“Radi se na tome da boravak radnika u kampu bude što bolji i udobniji. Tako imamo stolove za stoni tenis, sto za bilijar. U planu je izgradnja košarkaškog terena i terena za mali fudbal, teretane kao i terena za tenis”, rekao je Nenad Marinković iz odeljenja za odnose s javnošću “Behtel Enke”.
U kampu koji može da primi više od 1.400 ljudi, trenutno je oko 300 radnika sa svih kontinenata, simbolično povezujući Moravski koridor sa svetom i pre završetka auto-puta.
Denver nagetsi srpskog centra Nikole Jokića doživeli su rano jutros poraz na svom terenu od Bruklina rezultatom 125:119, u meču koji je imao uzbudljivu završnicu i u kojem je domaći tim ispustio prednost od 21 poena.
”Džoker” je bio poslovično najbolji igrač tima iz Kolorada, i utakmicu je završio sa 29 poena na svom kontu (zanimljivo, bez ubačene ”trojke” – 0/5), uz sedam skokova i šest uspešnih dodavanja saigračima.
Ipak, za novu dobru partiju dostojnu MVP nagrade on i njegov povredama osakaćen tim nisu ”nagrađeni” u duelu sa glavnim favoritom za NBA prsten, a s obzirom na dešavanja u poslednjem minutu meča mogu biti i rezignirani sudijskim odlukama.
Nakon što mu u dva napada, koja su mogla bitno da utiču na ishod duela, nisu svirali očigledne faulove, Jokić je svoje nezadovoljstvo iskazao prema arbitrima koji su ostali nemi u tim situacijama, te je zbog toga očekivano dobio tehničku grešku, iz koje su sledilo precizno izvođenje slobodnih bacanja Kevina Durenta, čime je meč praktično i okončan pobedom gostiju sa Istoka od 125:119.
Ne treba prenebregnuti činjenicu da su Nagetsi na ovom meču igrali i bez startnog krila Erona Gordona, ali ni to da su ”prokockali” prednost od 21 poena, i 15 sa poluvremena (71:56).
Dobru podršku Jokić je imao od Majkla Portera džuniora, koji je ubacio 28 poena, a sve bolji argentiski plejmejker Fakundo Kampaco je utakmicu završio sa 19 poena i pet asistencija.
Kod Netsa istakli su se već pomenuti ”Durantula” sa 33 poena i 11 skokova, dok je Kajri Irving dodao 31.
Nagetsi su posle drugog vezanog poraza sada na skoru 44-24 i zauzimaju četvrto mesto na Zapadu, dok je Bruklin sa identičnim odnosnom pobeda i poraza drugi u Istočnoj konferenciji.
