Savezna vlada je pripremila 740 miliona dolara pomoći za aerodrome širom Kanade
Vladin zvaničnik, koji je govorio pod uslovom da ostane anoniman, jer najava još nije zvanična, kaže da je Ottawa postavila kriterijume za aerodrome, da u narednih šest godina mogu pristupiti kapitalnim investicijama od 740 miliona dolara. Aerodromi će biti ocenjivani prema kritičnoj infrastrukturi, kao što su popravke pista i tranzitne stanice.
Naredba o boravku u kući verovatno će biti produžena do juna, kako bi se izbegao četvrti talas u Ontariju
TORONTO – Ontariju se savetuje da “ostane na putu” sa sadašnjim provincijskim ograničenjima, sve dok slučajevi COVID-19 ne dožive značajan pad, što bi moglo dovesti do produženja naredbe za boravak kod kuće do početka juna.
Ministarka zdravlja Christine Elliott nagovestila je da, pad prema dole od vrha trećeg talasa u aprilu nije dovoljan da se povuku restriktivne mere i rekla da pokrajina traži “prilično značajan pad” broja slučajeva i primanja na intenzivnu negu pre ukidanja naredbe.
“Medicinski stručnjaci bili su vrlo jasni da moramo nastaviti ovaj kurs”, rekla je Elliott novinarima u ponedeljak u Queen’s Parku.
Saveti pokrajinskih zdravstvenih stručnjaka u skladu su sa lokalnim zdravstvenim službenicima koji su u petak poslali pismo premijeru Dougu Fordu, tražeći produženje hitnih mera za suzbijanje širenja COVID-19 verzija.
“Kristalno je jasno da su mere javnog zdravstva usmerene na smanjenje mobilnosti i međuljudskih kontakata, daleko najvažnije sredstvo koje trenutno imamo kako bismo sprečili prenos COVID-19”, objavilo je udruženje lokalnih agencija za javno zdravstvo u svom pismu.
“Svaki potez za opuštanje ograničenja, sada bi bez sumnje preokrenuo skromne trendove, pada koje smo primetili u protekle dve sedmice.”
U pismu, koje je takođe potpisalo veće zdravstvenih službenika Ontarija, istaknuto je da su novi dnevni brojevi slučajeva, stope pozitivnosti na testiranju i broj pacijenata na intenzivnoj nezi i dalje daleko veći nego na vrhuncu drugog talasa i napominje da se u ovoj situaciji niko ne očekuje, da će se išta promeniti pre isteka trenutnih naredbi.
Ako se nalog za boravak kod kuće, koji treba da istekne 20. maja, produži za dve sedmice, trajao bi do 2. juna 2021.
Iako ministarka Elliott nije pružila informacije kako će mere uticati oko ekonomskog pokretanja, rekla je da vlada “aktivno razmatra” kako i kada će pokrajina izaći iz ograničenja zbog trećeg talasa.
“Zapravo je pitanje vremena i koliko brzo se ti brojevi mogu spustiti”, rekla je Elliott. “Ne nalazimo se u trenutku, kada možemo objaviti kraj odredbe o zadržavanju kod kuće, ali postoji plan, kada za to dođe vreme.”
CTV News Toronto kontaktirao je Fordovu kancelariju u ponedelak oko toga kada će biti donesena odluka o produženju ili ukidanju naređenja za boravak kod kuće.
Iz kancelarije premijera Forda, dobili smo odgovor, da u ovom trenutku “nemaju detalje”.
U ponedeljak je glavni zdravstveni lekar dr. David Williams rekao, da bi želeo da dnevni slučajevi COVID-19 padnu ispod 1.000 pre ublažavanja ograničenja.
Rekao je da bi, kad se Ontario ponovo otvori, trebalo ići “polako i stabilno”, tako da se preduzeća ne moraju ponovo zatvarati.
“Ne želimo četvrti talas”, rekao je Williams. ” To je naš cilj.”
Prošle sedmice, pomoćnica glavnog medicinskog službenika Ontarija, dr. Barbara Yaffe, upitana je da li misli da je pokrajina spremna na ublažavanje ograničenja?
Izrazila je zabrinutost da bi ponovno rano otvaranje, moglo podstaći četvrti talas COVID-19.
“Bila bih iznenađena da se stvari normalizuju krajem maja”, rekla je Yaffe. “Može se nešto otvoriti delimično, ali je sigurno, da se ne želimo otvoriti prerano i završiti u četvrtom talasu”, rekao je Yaffe.
“To je zadnje što nam treba.”
U ponedeljak je objavljeno, da je trenutno 1.632 ljudi u bolnici zbog COVID-19, iako su zvaničnici primetili da bi taj broj mogao biti podcenjen jer nisu sve bolnice dostavile svoje podatke ovog vikenda.
Najmanje 828 od ovih pacijenata, je na intenzivnoj nezi, a 547 diše uz pomoć respiratora.
Broj pacijenata na intenzivnoj nezi, tokom vrhunca trećeg talasa, prelazio je broj od 900 pacijenata.
SERBIANNEWS/CANADA
Ronaldov dres prodat za 1,3 miliona dinara!
Dve najveće zvezde svetskog fudbala uklljučile su se u borbu za Gavrilovu pobedu, a dres Kristijana Ronalda prodat je preko sajta Limundo za više od 1,3 miliona dinara.
U četvrtak ćemo saznati da li Mesijev dres može da dostigne veću cenu!
Kupac je želeo da ostane anoniman, ali možemo da otkrijemo da je reč o kolekcionaru i uličnom umetniku koji stoji iza Instagram profila “Black Sails”. Za samu akciju saznao je na stranicama portala Mozzart Sport.
Kompanija Mozzart spojila je Mesija i Ronalda zahvaljujući fudbalskim menadžerima iz agencije LIAN Sports Nikoli Damjancu i Faliiju Ramadaniju. U saradnji sa organizacijom Zajedno za život, Mozzart je stavio njihove potpisane dresove na humanitarnu licitaciju, kako bi se prikupila sredstva za lečenje. Kao i za Ronaldov, ova kompanija dala je i početnu ponudu od milion dinara i za Barsinu desetku sa posvetom “para Gavrilo”.
Kristijano je poslao svoj potpisan dres nakon što je kompanija Mozzart kupila njegovu kapitensku traku i uplatila više od 7,5 miliona dinara na Gavrilov račun u fondaciji “Budi human”.
Za njegovo lečenje potrebno je još nešto manje od milion evra, a licitacije su se samo nizale – srpski reprezentacivac Stefan Mitrović je dao svoje kopačke i dres sa čuvenog meča na Marakani, njegov saigrač Aleksandar Mitrović takođe dres Srbije…
Potom je štafeta humanosti stigla do samog Ronalda, koji je poslao potpisan dres Juventusa, a isto je učinio i njegov najveći rival Mesi koji je od saigrača Miralema Pjanića čuo za veliku akciju u Srbiji! Ovoj timskoj igri za malog Gavrilova iz nedelje u nedelju se pridružuju asovi velikog srca.
Gavrilo je rođen 7. septembra 2020. godine, a tri meseca posle rođenja konstatovano je da ima retku neuromišićnu bolest SMA 1 (spinalna mišićna atrofija tip 1).
Federalna vlada će pomoći Ontariju oko finansiranja 4 glavne saobraćajne rute u Torontu
Savezna vlada trebala bi pomoći provinciji Ontario, oko finansiranja četiri glavne saobraćajne rute u Torontu i okolinu, kažu izvori za Global News.
Izvori, koji nisu bili ovlašteni da se javno predstave, najavili su ovu vest kao najveći pojedinačni projekat finansiranja saobraćaja u kanadskoj istoriji.
Ta četiri projekta su izgradnja Ontario line, Eglinton Crosstown, podzemne železnice Scarborough i produženje linije Yonge do regije York.
Izvori su rekli da bi zvanična najava mogla biti zvanično objavljena tokom sedmice.
Fordova vlada godinama je pozivala saveznu vladu da pomogne oko ovih saobraćajnih planova za Toronto i GTA. Pokrajina je tražila da federalci pokrivaju najmanje 40% planiranog budžeta.
Detalji najave još nisu poznati.
U četvrtak će biti najavljeno i finansiranje LRT-a u Hamiltonu. Svi projekti će značajno olakšati život loklnom stanovništvu, jer su sadašnje gužve po putevima nesnosne.
Izvori su rekli da bi zvanična najava mogla biti zvanično objavljena tokom sedmice.SERBIANNEWS/CANADA
Prekinut meč Novaka Đokovića
Najbolji teniser sveta Novak Đoković igra protiv Tejlora Frica u drugom kolu Mastersa u Rimu.
Novak je bio slobodan u prvom kolu i učešće na Mastersu u Italiji započinje u utorak.
Đoković je imao dve i po nedelje odmora, pošto posle ATP turnira kategorije 250 u Beogradu nije igrao na Mastersu u Madridu.
Protivnik mu je 31. teniser sveta Tejlor Fric, sa kojim se do sada sastajao tri puta.
Pobedio ga je sa 2:0 u setovima 2019. godine u Madridu i Monte Karlu i to su im susreti na šljaci, dok su se poslednji put sastali ove godine na Australijan openu, kada je Novak slavio 3:2.
Bio je to onaj meč kada je Đoković igrao povređen i uspeo da pobedi Amerikanca.
Najbolji teniser planete brani titulu iz 2020. godine.
Bogdanović odličan!
Timskom igrom, u kojoj je Bogdan Bogdanović imao zapaženu ulogu, Atalanta je nadigrala Vašington sa 125:124 uprkos odličnoj igri Rasela Vestbruka koji je postao igrač sa najviše tripl dablova u istoriji NBA lige, ali bio i tragičar meča jer je promašio šut za pobedu u finišu meča.
Atlanta je ovom povedom na svom terenu povećala šanse da se domognu četvrtog mesta na tabeli Istočne konferencije, a Vašingtonu je ugrožen plasman u plej-of.
Rasel Vestbruk je meč završio sa 28 poena, 21 asistencijom i 13 skokova i ostvario svoj 182. trostruki dvocifren učinak ćime je nadmašio Oskara Robertsona, 47 godina usamljenog na vrhu večne liste sa 181. tripl-dablom.
To je i njemu i timu slaba uteha jer je 32-godišnji momak iz Long Biča promašio odlučujući šut na samo dve sekunde pre kraja meča.
Na drugoj strani tim pobednika je demonstrirao sjajnu timsku igru što ilustruje i podatak da su čak trojicu igrača koji su postigli više od 20 poena.
Tre Jang je ubacio 36 poena, Džon Kolins stigao do 28, a naš Bogdan Bogdanović je bio sjajan i meč završio sa 25 poena uz sedam postignutih trojki.
Atlanta je ako ostvarila četvrtu pobedu u poslednjih pet susreta, osmu vezanu kod kuće i povećala šanse da u doigravanje uđe sa četvrtog mesta.
Atlanta je dobro ušla u meč i dobila prvu četvrtinu ali su u drugoj gosti načinili preokret i poluvreme završili sa minimalnom prednošću.
I drugo poluvreme je nastavljeno u istom stilu da bi se ušlo u dramatičnu završnicu u kojoj je Vestbruk postao tragičar.
U borbi za četvrtu poziciju Atlanti su preostale još tri utakmice koje će igrati na domaćem terenu, a već na dva dana ih ponovo očekuje novi duel upravo sa Vašingtonom.
Milion evra za najboljeg strelca Superlige
Napadač Radnika iz Surdulice Milan Makarić najbolji je strelac Linglong Superlige Srbije sa 25 golova.
Najverovatnije će tako i ostati jer mu je prvi pratilac tek Takuma Asano sa 18 pogodaka, a Japanac, kao što je poznato, više ne igra za Partizan.
Sjajne partije ove sezone podigle su interesovanje za njega do te mere da je grčki šampion Olimpijakos ozbiljno zainteresovan da ga dovede.
Kako prenosi “SDNA”, klub iz Pireja je spreman da plati milion evra Surduličanima za usluge 25-godišnjeg napadača.
Njega je još zimus želeo da dovede Pafos, ali su pregovori propali u poslednji čas.Bilo je interesovanja i iz MLS-a, ali ne i prave ponude.
Ako žele videti kakva nas budućnost čeka sa pandemijom, Kanađani bi trebali gledati u pravcu Londona
OTTAWA – Britanska vlada je 3. maja 2021 g, objavila, da je za 24 časa u celoj zemlji, samo jedna osoba umrla od COVID-19. To je nagli zaokret za nešto više od tri meseca, od trenutka kada su imali najgore brojke u zemlji zbog pandemije, do gotovo nijednog sada.
To su takođe nešto, kažu zdravstveni stručnjaci, na šta bi se Kanađani mogu ugledati i nešto što daje tračak nade i nama.
“Velika Britanija je najbolji putokaz Kanadi”, rekao je dr. Fahad Razak, specijalista interne medicine u bolnici St. Michael u Torontu.
Način je, rekao je Razak, još dostupnija vakcinacija i održavanje pametnih mera javnog zdravstva što je duže moguće kako bi vakcine učinile svoje.
U januaru je u Velikoj Britaniji zabeležen rekordan broj novih slučajeva, smrtnih slučajeva, hospitalizacija i prijema na intenzivnu njegu. U UK je 8. januara više od 68.000 ljudi dijagnostifikovano sa COVID-19, a 20. januara umrlo je više od 1.820 ljudi. Tog meseca u najgorem danu u bolnici je bilo više od 39.000 ljudi, a na intenzivnoj nezi više od 4.000.
Sada, nakon što je polovina britanske populacije dobila jednu dozu vakcine, jedna četvrtina dve, a cela se zemlja suočila sa strogim zaključavanjem i zatim postupnim, postupnim, ponovnim otvaranjem, slika Velike Britanije nije malo bolja, već je to sada novi svet.
Statistički podaci beleže pad. Novi slučajevi? Pad za 96%. Smrtnost? Pad za 99%. Hospitalizacije i pacijenti na intenzivnoj nezi? Pad za 97%.
“Ovo sve je učinak primanja tih vakcina i delotvorna i pametna ograničenja mera javnog zdravlja,” rekao je Razak. “Ovo su posledice dobrog pristupa, a vidite ih upravo sada.”
Britanija je, poput Kanade, jedina na svetu koja je odložila drugu dozu vakcina na nekoliko meseci, tako da se više ljudi može brže zaštititi od jedne doze.
U obe zemlje to je bio eksperiment sa mnogo kritike. Sa pandemijom koja je u toku i potrebom da se klinička ispitivanja brzo završe, proizvođači vakcina uglavnom su testirali svoje proizvode sa vremenskom distancom od tri ili četiri sedmice između dve doze.
Ali sa varijantom B.117 koja je pokrenula novi nivo krize, nauka kaže da odlaganje druge doze često generiše jači imunološki odgovor, Britanija je odlučila da drugu dozu pomeri za 12 sedmica.Kanada je u martu odlučila odgoditi drugu dozu, za većinu ljudi do 16 sedmica, jer su zbog prekida proizvodnje isporuke i doze vakcina nedostajale.
Razak je rekao da je to, u oba slučaja, “apsolutno ispravna odluka”.
“Uvidećemo korist od toga ako nastavimo sa agresivnim uvođenjem vakcina,” rekao je.
Velika Britanija koja je bila u strogom zaključavanju širom zemlje u januaru i februaru, postepeno se vraća u normalu. Deca su se vratila u školu, frizerski saloni su otvoreni, dvorišta restorana su puna, a čak su dozvoljena i mala okupljanja u dvorištu.
Sve je to urađeno u proračunatim fazama, s tim da se ograničenja postupno ukidaju svakih nekoliko sedmica počevši od početka marta.
Sledeće sedmice, 17. maja, dolazi jedan od najvećih koraka napred, restoranima će biti dozvoljeno da primaju goste u zatvorenom, a ljudi će u kući moći ugostiti do 6 prijatelja ili dve porodice. Okupljanja na otvorenom će se povećavati do 30 ljudi. Dečja mesta za igranje, bioskopi, hoteli i fitnes časovi u zatvorenom prostoru ponovo će biti dozvoljeni.
Britanska vlada se nada da će 21. juna, moći u potpunosti ukinuti sva ograničenja.
To mogu učiniti, rekao je Razak, jer je sve više vakcinisanih, a time i manje ljudi na raspolaganju virusu.
Velika Britanija je brzo izašla sa vakcinama, sklopivši pametne dogovore o dobijanju ranih doza od Pfizera, rano ulažući u Oxford-AstraZeneca i proširujući proizvodnju da bi neke od njih napravila kod kuće.
U januaru su nadmašili čak i Sjedinjene Države u vakcinisanju, zaostajući samo za Izraelom i Ujedinjenim Arapskim Emiratima u dozama po osobi.
Ipak, Velika Britanija nije bez problema sa dostavom. Vakcinacije su se u aprilu znatno usporile, jer AstraZeneca nije mogla dobiti sve svoje isporuke u Ujedinjeno Kraljevstvo, a Moderna je smanjila isporuke i Velikoj Britaniji i Kanadi.
Kanada, sa isporukama vakcina u maju, koje se očekuju, da će biti veće nego poslednjih pet meseci zajedno, sustići Britaniju.
Da li će Kanada dostići Veliku Britaniju do kraja jula?
Dr. David Naylor, kopredsedavajući kanadske nacionalne radne grupe za imunitet COVID-19, rekao je da se ovde može dogoditi sličan scenario kao i kod britanske statistike sa COVID-19.
“Ne bih bio iznenađen ako zapravo vidimo prilično značajan pad brojki, kada dostignemo oko 40% vakcinisanih ljudi sa prvom dozom, prema kome brzo idemo”, rekao je Naylor.
Do petka je Kanada vakcinisala 14 miliona ljudi, sa jednom dozom, što je više od 37% svih Kanađana. Prema trenutnim stopama vakcinacije, Kanada bi trebala dostići 40% do sredine ove sedmice.Sa obzirom da vakcine sada brže dolaze, 50% bi se trebalo dostići pre produženog vikenda u maju.
“Kada stignemo na oko 50%, onda mislim da bismo trebali videti više svetla na kraju tunela,” rekao je Naylor. “Nadam se samo da se u to vreme nećemo imati puno preuranjenih odluka oko otvaranja, jer bi to moglo vratiti kao bumerang.”
Razak je rekao da ne postoji čarobna formula za to kada i kako ukinuti ograničenja, ali rekao je da se na to moraju temeljiti na podacima. Ako se to učini prebrzo, pre nego što se dovoljno ljudi vakciniše i virusu se dozvoli prostor za širenje, četvrti talas je vrlo verovatan.
Naylor je rekao, ako se stvari urade kako treba, nema razloga zašto Kanada ne može biti kao i Britanija, u ne tako dalekoj budućnosti.
“Trenutno smo u poziciji da sa ovom distibucijom efikasnih vakcina, konačno zaustavimo ovaj virus, da se izvučemo se iz limba i vratimo svoj život nazad”, rekao je.
SERBIANNEWS/CANADA
Vankuver nosi titulu grada sa najvišim stepenom antiazijatske mržnje u Severnoj Americi
Kaže se za Vankuver da je to grad sa najviše Azijata van Azije. Tamo gde četvrtina stanovnika govori kineski jezik, a char siu vodi trku sa onim istim, što se služe u hongkonškim radnjama. Grad gde sikh gurdvara, muslimanska džamija,tibetanski manastir i kineska evangelistička crkva koegzistiraju u harmoniji duž deonice puta duge 3 kilometra, nazvane autoput do neba. Grad koja bi trebala biti imun na porast pandemijskog rasizma.
Vancouver bi trebao biti sve to, ali ipak nije.
Prošle godine policiji je prijavljeno više antiazijskih zločina u Vancouver-u, gradu sa 700.000 ljudi, nego u prvih 10 najmnogoljudnijih američkih gradova zajedno. Budući da je gotovo polovina stanovništva azijskog porekla u Britanskoj Kolumbiji, grad se u prošloj godini suočio sa raznim incidentima mržnje, regija se suočava sa rastom rasizma koja traje dugo. Okidač je bio Covid-19. Ali ogorčenje se gradilo decenijama. Malo je gradova tako vidljivo transformisano sa azijskom imigracijom i novcem poput Vancouvera, industrijski zaostalog prostora koji se pretvorio u blistavi kosmopolis, pun luksuznih apartmana i fensi butika. Nesrazmerni nagli incidenti postavili su uznemirujuće pitanje: možda Vancouver ipak nije, bastion progresivnog multikulturalizma za kakav se predstavlja.
“Covid je upravo otkrio šta je to oduvek bilo”, kaže Trixie Ling (38), koja je rođena na Tajvanu, i koja vodi neprofitnu organizaciju pod nazivom “Ukus nade”, a koja pomaže ženama izbeglicama. U maju 2020. godine prišao joj je muškarac koji joj je najpre izrekao niz rasističkih i seksističkih uvreda, a potom joj je pljunuo u lice. „U našoj prošlosti ima puno antiazijskog rasizma, i koji se i dalje nastavlja.“ Reakcija protiv azijske zajednice započela je gotovo čim se virus počeo širiti van Kine početkom 2020. godine, a Vancouver je izgleda bio spreman postati epicentar. Grad je imao više direktnih letova sa kontinentalnom Kinom nego bilo koji drugi grad u Americi i Evropi. Lokalni biznismen koji je leteo kući iz Wuhana postao je prvi registrovani slučaj COVID-a u Britanskoj Kolumbiji 26. januara, među prvima otkrivenim van Azije u to vreme.
U mesecima koji su dolazili, postalo je jasno da to nije bio glavni uzrok širenja virusa na tom području: Epidemiološke studije pokazale su da su primarni izvor infekcija sojevi iz Evrope, istočne Kanade i države Washington.
Ali u prvim sedmicama pandemije, to je upalilo vatru u Vancouveru i izazvalo je verbalne napade na Azijate: „Širitelji virusa“, „Vratite se u Kinu“, „Prestanite krasti maske od radnika iz prve linije“. Napadi su brzo eskalirali: jednog 92-godišnjaka izbacili su iz prodavanice na pločnik; jedna žena je usred belog dana udarena pesnicom u glavu na autobuskoj stanici u centru grada. Vandali su više puta rušili kipove i šarali zgrade u kineskoj četvrti sa rasističkim grafitima.
Godine 2020. policija u Vancouveru zabeležila je 98 zločina iz mržnje protiv Azijata, što je osmostruko povećanje u odnosu na prethodnu godinu. To je bio trostruko više od broja koji je zabeležen u New Yorku, a koji vodi od po toj statistici od većih američkih gradova, prema policijskim podacima koje je prikupio centar za proučavanje mržnje i ekstremizma na Kalifornijskom državnom univerzitetu u San Bernardinu.
Naravno, većina incidenata se ne prijavljuje. Istraživanje ankete Insights West sa sedištem u Vancouveru otkrilo je da 43% stanovnika Britanske Kolumbije azijskog porekla kaže da je doživelo neki rasistički incident u proteklih godinu dana, od rasnih pretnji do materijalne štete i fizičkog napada. I gotovo polovina kaže, da veruju da će se rasizam pogoršati. U drugom izveštaju iz septembra, utvrđeno je da je Kanada po glavi stanovnika imala veću učestalost antiazijskog rasizma od SAD-a, a na vrhu je bila upravo Britanska Kolumbija.
Za one koji žive u Richmond-u, gradu južno od Vancouvera, gde etnički Kinezi čine 54% stanovništva, to je posebno gorka ironija. Stanovnici Richmonda počeli su praktikovati socijalno distanciranje i nošenje maski, čak i pre nego što je otkriven prvi slučaj u Britanskoj Kolumbiji. Mesecima kasnije, službenici javnog zdravstva i istraživači pohvalili su lokalnu kinesku zajednicu jer je imala ključnu ulogu u suzbijanju ranog širenja virusa. Više od godinu dana od pandemije, ukupna stopa infekcije u Richmondu ostaje puno niža u odnosu na grad Vancouvera.
SERBIANNEWS/CANADA
Devojka vakcinisana sa šest doza
Jednoj 23-godišnjoj devojci u Italiji greškom je prilikom vakcinacije ubrizgano šest, umesto jedne doze vakcine Fajzer, a posle preventivnog boravka u bolnici puštena je kući, piše list La Nacione.
Devojka, koja je vakcinisana u gradu Masa Karara, u regiji Toskana, primetila je „samo uzbunu“ među osobljem, a onda joj je rečeno i šta se desilo.
Preventivno je smeštena u bolnicu gde joj je tokom posmatranja davan takipirin. Devojka je imala glavobolju i ni jedan drugi problem, a posle 24 sata je otpuštena iz bolnice.
Muškarcu koji je davao vakcinu ispraznio je celu flašicu, što je šest doza, a kada je shvatio šta je uradio, kako piše list, pozlilo mu je.
Reč je o grešci i retkom slučaju u dosadašnjoj praksi. List podseća da je nešto slično zabeleženo ranije u Nemačkoj, ali je tada data četvorostuka količina leka.
Proizvođač vakcine Fajzer je u fazi istraživanja, da bi utvrdili efekte eventualnog predoziranja, koristio samo četiri doze prilikom vakcinacije jedne osobe.