Majdov osvojio bronzanu medalju u Kazanju
KAZANj – Srpski džudista Nemanja Majdov osvojio je danas bronzanu medalju u kategoriji do 90 kilograma na Grend slem turniru u Kazanju.
Do ovog odličja došao je uprkos polomljenim zubima i vilici.
Na putu do odličja u eliminacijama redom su „padali” Benamadi iz Alžira, Kalmurzaev iz Rusije i Jandrejev iz Uzbekistana.
U polufinalu slavio je Tripel iz Nemačke, da bi Majdov potom u repasažu za bronzano odličje pobedio Kohmana iz Izraela, javlja Tanjug.
U kategoriji do 100 kilograma Aleksandar Kukolj osvojio je peto mesto.
Prvog takmičarskog dana Marica Perišić osvojila je, takođe, bronzanu medalju u kategoriji do 57 kilograma.
“HVALA TI BRATE!” Kusturica u Andrićgradu uručio Peteru Handkeu „Veliku nagradu Ivo Andrić“ (FOTO)
UZ BRATSKE reči – Hvala ti brate, hvala ti brate, hvala ti brate, Emir Kusturica uručio je danas popodne u Andrićgradu austrijskom nobelovcu, velikom srpskom prijatelju, piscu Peteru Handkeu „Veliku nagradu Ivo Andrić“.
Pre uručenja nagrade o delu Petera Handkea govorio je profesor Jovan Delić, predsednik žirija ove nagrade.
– Strašni ratovi na Balkanu doneli su i nešto dobro. Prvi put imao sam vremena da do kraja, od reči do reči, iščitam Iva Adrića. I ranije sam dolazio u ove krajeve, uglavnom na more, a ovi užasni događaji, ratovi, pripomogli su da navratim i u unutrašnjost, i tako sam došao i do Višegrada. Veoma sam zahvalan na prilici da upoznam delo Andrića, Selimovića, Crnjanskog, a odavde, iz Višegrada šaljem pozdrave u Francusku velikom srpskom piscu Milovanu Danojliću. Bez obzira na naše razlike, veoma je važno da kultura, muzika, boje, spajaju ljude. Verujem da ljudi ovog regiona treba da nađu nešto što nas spaja, ja jesam star, ali, predlažem da se nađemo negde, da sednemo na neku livadu, da pričamo, da se razumemo – rekao je Handke zahvaljući na nagradi.
Kada ćemo prestati raditi od kuće?
Od računovođa do programera, od profesora do administrativnih pomoćnika, milioni radnika koji ne spadaju u grupu esencijalnih profesija, rade svoj posao od kuće od prvih dana pandemije. Ali s obzirom na to da se vakcinacija širi među Kanađanima, mnogi se sada pitaju ,kada ću prestati raditi od kuće i kako će sve to izgledati ?
“Povratak na radno mesto u pred-pandemijskom obliku trenutno zaista nije na radaru”, rekao je Chris Aylward, predsednik nacionalnog saveza javnih službi Kanade (PSAC), koji zastupa savezne javne službenike širom zemlje. Savezna vlada je najveći poslodavac u zemlji sa 300.450 zaposlenih, od kojih više od trećine radi u regiji glavnog grada.
Aylward kaže da većina članova sindikata sa izuzetkom nekih kritičnih radnika poput inspektora za hranu i graničnih agenata, još uvek rade od kuće.
“Ne očekujem da će se naši članovi vraćati na posao, dok nemamo ovu pandemiju pod kontrolom,” rekao je.
“Ne želim govorim ni o kakvom vremenskom okviru.”
Kaže da PSAC svake dve sedmice razgovara sa sekretarijatom trezora Kanade, u stvari generalnim direktorom savezne javne službe, o situaciji.
Odbor kaže da će, prema smernicama javnih zdravstvenih vlasti, većina zaposlenih raditi na daljinu “u dogledno vreme”.
“Niti najava, niti pristup određenog datuma ne razmatraju se niti planiraju”, navodi se u izjavi poslanoj e-poštom.
“Veliki izvor sukoba”
Laurent Lapierre, profesor sa Univerziteta u Otavi, kaže da bi radnici trebali imati mesto za stolom, kada poslodavci razgovaraju o menjanju rada iz kuće.
“Nema sumnje da bi radnici trebali imati pravo glasa”, rekao je Lapierre, specijalizovan za ponašanje i zdravlje na radnom mestu. “Po mom mišljenju, ne bi trebali pasivno sediti.”
Kaže da bi obe strane trebale biti proaktivne u pogledu onoga što žele.
“Neki ljudi uspevaju raditi od kuće; za druge je to značajan izvor stresa”, rekao je, dodajući da većina zagovornika verovatno “ima značajne porodične zahteve kod kuće, poput rada od kuće sa decom školskog doba”.
Takođe napominje da je on protiv Zakona o radu i zaštiti protiv prisiljavanja radnika u Ontariju, da rade u nesigurnom okruženju, na primer tamo gde bi mogli biti izloženi COVID-19.
“Moja mišljenje je da će se u mnogim vrstama organizacija u kojima su ljudi radili od kuće … videti znatno veća otvorenost za nastavak rada na daljinu”, rekao je Lapierre.
Ali Linda Duxbury, profesorka biznisa sa Univerziteta Carleton, kaže da će povratak u kancelariju “biti odličan izvor sukoba između poslodavaca i zaposlenih”.
Duxbury, koja se specijalizovala za ravnotežu između poslovnog i privatnog života i dobrobiti zaposlenih, kaže da je prema nedavnom istraživanju, koje je sprovela sa svojim kolegom Mike-om Halinsky-em, samo svaka peta osoba kaže da se želi vratiti na posao sa punim radnim vremenom u kancelariji .
“Mnogi radnici se više ne žele vratiti u kancelariju sa punim radnim vremenom … Naši podaci govore da ljudi žele hibridni aranžman”, rekla je.
Duxbury je rekla da bi bilo “vrlo glupo” da poslodavci prerano donose zaključke o vraćanju ljudi pre nego što se reše njihove brige oko javnog zdravlja.
“Poslodavci bi trebali koračati oprezno”, rekla je. “Samo zato što sada kažemo: ‘Hej, u redu je, možeš se vratiti’, to ne znači da će ljudi verovati tome ili da će to proći tako lako .”
Aylward iz PSAC-a kaže da nedavna anketa njegovih članova pokazuje da mnogi žele nastaviti raditi od kuće.
“Vlada je nagovestila da će rad od kuće biti put u budućnost”, rekao je. “Prilična je ušteda.”
Sekretarijat odbora za trezor slaže se i, kaže da je njihov predsednik posvećen fleksibilnim radnim aranžmanima.
“Istraživanje je u toku kako bi se utvrdilo u kom se obliku formirati fleksibilnost post-pandemijskog radnog mesta”, rekao je odbor u e-poruci, dodajući da će se razmatrati stvari poput preferencija ljudi, mentalnog zdravlja, timskog rada i produktivnosti.
SERBIANNEWS/CANADA
Kvebek do sada nije napisao ni jednu kaznu za putnike koji su odbili hotelski karantin
MONTREAL – Državno tužilaštvo u Quebec-u kaže da nije napisalo kazne ili podnelo krivične prijave zbog kršenja nacionalnog zdravstvenog poretka koji od putnika koji dolaze u Kanadu, zahteva karantin u određenom hotelu.
Aerodrom u Montrealu jedan je od samo četiri u Kanadi na kome je dozvoljeno sletanje aviona sa međunarodnih letova.
Kanadska agencija za javno zdravstvo kaže da je izdato najmanje 1.098 kazni i da je 15 osoba kazneno prijavljeno zbog kršenja zakona o karantinu od marta 2020. Agencija nije odmah odgovorila na pitanje o tome, koliko je putnika kažnjeno zbog kršenja zakona o karantinu, tačnije zbog kršenja hotelskog karantina.
Audrey Roy Cloutier, predstavnica državnog tužioca u Quebec-u, kaže da tužiocu u Quebec-u nisu izrekli nikakve novčane kazne, niti su podneli bilo kakve optužbe zbog kršenja zakona o karantinu. Ona kaže da su tužioci u Quebec-u odgovorni za izdavanje kazni zbog kršenja zakona i dele odgovornost sa svojim saveznim kolegama za podnošenje optužbi.
Montrealska policija kaže da je podnela 43 izveštaja o navodnim kršenjima zakona o karantinu tužiocima od 22. februara, od dana stupanja na snagu regulacije hotelskog karantina. Oni su odbili reći da li se bilo koja od tih prijava odnosi na kršenje tog zahteva.
Amélie Paquet, predstavnica ministra javne bezbednosti Quebec.a Geneviève Guilbault, kaže da policija u provinciji sprovodi zakon i podnosi izveštaje o prekršajima provincijskim tužiocima. Iako policija može izreći novčane kazne na licu mesta zbog nekih kršenja zakona o javnom zdravlju u Quebec-u, novčane kazne prema federalnom zakonu o karantinu, moraju izdati tužioci
SERBIANNEWS/CANADA
Kanadska ekonomija je u aprilu izgubila 207.000 radnih mesta a stopa nezaposlenosti je porasla
OTTAWA – Statistička agencija Kanade kaže, da je kanadska ekonomija u aprilu izgubila 207.000 radnih mesta, jer je novi porast slučajeva COVID-19 doveo do obnovljenih ograničenja javnog zdravlja koja su zatvorila preduzeća.
Stopa nezaposlenosti porasla je na 8,1% sa 7,5% u martu.
Statistika kažu da se broj zaposlenih u aprilu koji rade manje od polovine uobičajenog radnog vremena povećao za 288.000 ili 27,2 %.
Gubici u aprilu gotovo su izbrisali 303.000 radnih mesta pridodatih u martu kada je ekonomija nadmašila očekivanja i zemlju stavila na 2,6% ispod nivoa pre pandemije.
Više gubitaka zabeleženo je kod radnika koji rade puno radno vreme, nego kod onih koji imaju polovično radno vreme, pri čemu su najviše pogođeni maloprodajni sektor i mladi radnici.
Ukupan broj odrađenih sati opao je za 2,7%, a ekonomista TD-a Sri Thanabalasingam kaže da bi to moglo ukazati na preokret u ukupnom ekonomskom oporavku u aprilu.
Broj dugotrajno nezaposlenih popeo se na 486.000, što je više za 21.000 radnika koji su šest ili više meseci bez posla.
Među njima je 312.000 radnika koji su godinu dana već nezaposleni, izgubivši posao tokom pada tržišta rada tokom prvog talasa pandemije kada je tokom marta i aprila 2020. godine izgubljeno tri miliona radnih mesta.
Pre pandemije bilo je samo 99.000 radnika koji su bili nezaposleni najmanje godinu dana, zaključila je statistička agencija.
Regionalno, Ontario je u aprilu zabeležio pad od 153.000 radnih mesta, a Britanska Kolumbija je takođe ispratila prvo smanjenje zaposlenosti, nakon istorijskog pada tržišta rada u aprilu 2020. godine.
Statistika Kanade rekla je da bi stopa nezaposlenosti u aprilu iznosila 10,5% da je u kalkulacije uključila Kanađane koji žele raditi, ali nisu tražili posao.
Najnoviji zastoj na tržištu rada imaće dugoročniji uticaj na pogođene radnike i kompanije, rekla je Leah Nord, viša direktorka strategija radne snage u Kanadskoj privrednoj komori. Neke kompanije mogu se zauvek zatvoriti, a radnicima će trebati više vremena da pronađu nove pozicije, rekla je.
“Naš je kolektivni fokus trenutno na vakcini, ali rizikujemo da izgubimo iz vida kontinuirane turbulencije na tržištu rada i što to znači za Kanađane koji podnose najveći teret”, rekla je u izjavi .
Zaključavanja i stroga ograničenja nastavila su se i ovog meseca, što bi moglo značiti da se pojave još veći gubici kada statistička agencije Kanade podnese izveštaj o poslovima u maju, rekao je visoki ekonomista CIBC-a Royce Mendes.
“Dobra vest”, rekao je on, “je da se krivulja savija u nekim regijama zemlje i da se vakcinisanje ubrzava, a obe te stvari bi trebale pomoći da se tržište rada počne oporavljati u junu.”
SERBIANNEWS/CANADA
Danas isplata 30 evra korisnicima socijalne pomoći
Uplata prvih 30 evra u dinarskoj protivvrednosti za 143.313 korisnika novčane socijalne pomoći i za 9.500 lica lišenih slobode počela je jutros, izjavio je ministar finansija Siniša Mali.
„Svesni smo da je pomoć najpotrebnija našim najstarijim građanima i korisnicima novčane socijalne pomoći. Oni se nisu prijavljivali za ovu pomoć države, već im novac direktno leže na račune”, rekao je Mali.
Tako su penzioneri juče dobili prvih 30 evra, a danas će novac biti na računima i svim korisnicima socijalne pomoći i licima lišenim slobode, dodao je on.
„Nakon što smo prošle godine pomogli građanima sa jednokratnom novčanom pomoći u iznosu od 100 evra, nastavili smo sa tom podrškom i ove godine, s obzirom na to da smo svesni da je pandemija na sve na neki način uticala i da je ljudima potrebna podrška. Građani sada konačno mogu da vide koliko je naša država jaka, stabilna, jer je u krizi pokazala da ima kapacitet da brine i o privredi i o građanima”, naveo je ministar, prenosi Tanjug.
Mali je podsetio da oko 1,7 miliona penzionera u Srbiji u septembru mogu očekivati uplatu od 50 evra, a drugih 30 evra u novembru.
Uplata u iznosu od 60 evra za ostale građane, dodaje, počinje 12. maja, a očekuje se da će svima novac na računima biti do 20. maja, dok drugih 30 evra mogu očekivati u novembru, saopštilo je Ministarstvo finansija.
„Više puta sam pominjao da je za nas potrošnja veoma važna. Sve što dajemo našim građanima se u velikom delu vraća u budžet, ljudi troše, kupuju proizvode. Nakon prošlogodišnje podrške u iznosu od 100 evra rezultat je bio vidljiv, jer smo u doba najveće ekonomske krize ikada, imali veoma mali pad privredne aktivnosti. U Srbiji nisu zatvarane fabrike i nisu zatvarana radna mesta, kao u nekim značajno razvijenijim ekonomijama od naše”, objasnio je ministar.
U drugoj polovini maja uplatu od 100 evra mogu očekivati Srbi na Kosovu i Metohiji, uključujući i decu, a nezaposlenima u južnoj pokrajini će biti uplaćeno po 200 evra.
Nezaposleni u ostalom delu Srbije u junu će dobiti pomoć od 60 evra.
Pored ove vrste pomoći, ministar Mali napominje da je izuzetno važno vakcinisati se, i podseća da će svi oni koji budu do 31. maja dobili makar jednu dozu bilo koje vakcine od četiri dostupne u Srbiji, dobiti još po 3.000 dinara.
Prijava će trajati od 1. do 15. juna, a pravo na prijavu će imati građani stariji od 16 godina.
Danas je Đurđevdan, zašto se pletu venčići i šta simbolizuju
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru. Običaj je da se pletu venčići od lekovitih trava koji se onda bacaju u tekuću vodu.
Praznik Svetog Georgija, jednog od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, obeležava se u svim hramovima Srpske pravoslavne crkve i jedna je od najčešćih slava pravoslavnih Srba.
Slavni svetitelj rodio se u kući bogatih roditelja u Kapadokiji. Kad mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu, gde je dečak odrastao. Već u 20. godini dospeo je do čina tribuna u službi cara Dioklecijana.
U to vreme, car je započeo veliki progon hrišćana, a mladi Đorđe je stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin. Time je započelo njegovo stradanje za veru.
Tamnica, okovi, krvave rane po celom telu i sva druga strašna mučenja nisu pokolebali mladića.
On se neprestano molio Bogu i Bog ga je isceljivao i spasavao smrti na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe molitvom vaskrsao jednog mrtvaca, mnogi su primili veru Hristovu, a među njima je bila i careva žena Aleksandra.
Car je najzad odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula na stratištu pre pogubljenja, a Sveti Đorđe posečen je 303. godine.
Sveti Georgije se na ikonama predstavlja u vojvodskom odelu, na konju, sa kojeg kopljem probada strašnu aždaju. Nešto dalje od njega, stoji jedna žena u gospodskom odelu (verovatno carica Aleksandra). Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koja je “proždirala” brojne nevine hrišćane.
Sveti Georgije ju je, po verovanju, pobedio i svojom mučeničkom smrću zadao smrtni udarac “neznaboštvu”.
Pod pobedom koju je Sveti Georgije odneo nad aždajom verovatno se misli na zaustavljanje progona hrišćana koji je sprovodio car Konstantin.
Đurđevdan je u srpskom narodu praznik sa najviše običaja, koji se razlikuju po sadržini od regiona do regiona.
Prema verovanju, na današnji dan se sreću zima i proleće.
Običaj je da se pletu venčići od lekovitih trava koji se onda bacaju u tekuću vodu.
Veruje se da venčić, kao svojevrstan simbol, ukućanima donosi zdravlje, a polju berićet, štiti od uroka, daruje plodnost, vraća ljubav.
Đurđevdan je praznik stočara, pa su se običaji najduže zadržali u planinskim krajevima.
Romi tradicionalno slave Đurđevdan kao jedan od najvećih praznika koji simboliše dolazak proleća. Praznik je radosti i veselja, a ispunjen je i brojnim običajima.
Seku se vrbe i onda se one stavljaju na kuće. Deca uglavnom dolaze uveče i skidaju te venčiće. Venac ukraden sa devojčine kuće simboliše to da onaj koji ga ukrade jednog dana može da postane njen budući muž.
Grčka 14. maja otvara granični prelaz Evzoni
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (Juta) Aleksandar Seničić izjavio je danas da će Grčka 14. maja dozvoliti ulazak u tu zemlju i iz Severne Makedonije i da će se prihvatati svi sertifikati o vakcinaciji, bez obzira koja vakcina je u pitanju.
Grčka je otvorila granice 19. aprila iz Bugarske, a Seničić za TV K1 kaže da sve ide po planu i da se u Grčkoj mere ublažavaju svaki dan i da će 14. maja i zvanično biti otvorena turistička sezona u Grčkoj.
Građanima koji nisu vakcinisani biće potreban negativan PCR test, kao i sada za one koji ulaze u Grčku preko Bugarske, dodao je Seničić i napomenuo da će kada bude granica otvorena preko Severna Makedonije od 14. maja postojati i alternativa za one koji nisu vakcinisani, a to je i negativan antigenski test.
Protest ispred SANU tokom konferencije “Projekat Jadar – šta je poznato”
Grupa aktivista udruženja građana i stranaka koje se protive istraživanjima i eksploataciji litijuma u Srbiji protestovala je ispred SANU gde se održava dvodnevni naučni skup “Projekat Jadar – šta je poznato” na kome danas govori i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović.
Demonstranti su ispred ulaza u SANU, gde se održava konferencija “Projekat Jadar-šta je poznato”, razvili veliki transparent na kome piše “Narod ne želi istraživanja i rudnik” i nekoliko manjih sa nazivima opština iz kojih dolaze i istovetnom porukom.
Duško Kuzović iz Pokreta Oslobođenje koji je organizator protesta predao je na pisarnici SANU obaveštenje naslovljeno na predsednika Vladimira Kostića u kome se navodi da građani Požege, Kosjerića, Minice, Ljiga, Topole, Aranđelovca, Gornjeg Milanovca, Čačka, Užica, Krupnja, Loznice, Osečine, Lajkovca i Valjeva ne žele rudnik, niti geološka istraživanja u svom okruženjeu.
U pismu se predednik SANU moli da pročita obaveštenje na početku skupa kako bi svi njegovi učesnici bili upoznati sa ovim stavovima.
Dokument je potpisalo 36 predstavnika različitih udruženja građana iz Srbije .
“Ja verujem da će SANU dobro osetiti interese naroda i stati na njegovu stranu, bez obzira šta govore ekonomski i politički parametri”, izjavio je Kuzović i dodao da će predstavnici tri udruženja koja se protive eksploataciji jadarita drugog dana naučnog skupa u SANU dobiti samo po pet minuta da objasne svoje stavove.
Kuzović je najavio da će organizatori protesta u toku dana ambasadi Australije u Beogradu predati pismo u kome traže od te države da svoje kompanije koje rade u Srbiji nateraju da posluju “u skladu sa poslovnom etikom”.
Sedište kompanija Rio Tinto koja se bavi istraživanjima rezervi jadarita iz koga se dobija litijum je u Australiji.