Cene srebra i zlata porasle na rekordne nivoe nakon podataka o inflaciji u SAD
Srebro prvi put iznad 87, a zlato blizu 4.620 dolara po unci
Cene srebra i zlata porasle su danas na rekordne nivoe nakon što su najnoviji podaci o inflaciji u Sjedinjenim Američkim Državama ublažili strahovanja od pooštravanja monetarne politike i povećali tražnju za sigurnom imovinom.
Prema podacima se berzi, cena srebra se po prvi put u istoriji kreće iznad 87 dolara po unci, dok je i zlato dostiglo nove vrhunce blizu 4.620 dolara po unci,
Investitori su reagovali na kombinaciju povoljnijeg inflacionog okruženja i povećane geopolitičke neizvesnosti, što je dodatno učvrstilo ulogu srebra i zlata kao zaštite od tržišnih rizika, prenosi Trejding ekonomiks.
Američka inflacija je u decembru ostala stabilna, pri čemu je ukupni indeks potrošačkih cena zadržan na 2,7 odsto, dok je bazna inflacija ostala na 2,6 odsto, što je njen najniži nivo od 2021. godine.
Posebnu pažnju tržišta privukao je slabiji mesečni rast bazne inflacije, koji je bio ispod očekivanja i umanjio bojazan od ponovnog ubrzavanja rasta cena.
Takav signal o slabljenju inflatornih pritisaka povećao je očekivanja da američka centralna banka u narednom periodu neće zaoštravati monetarnu politiku, što je dodatno ojačalo interesovanje investitora za srebro i druge plemenite metale.
Rast cena bio je dodatno pojačan potražnjom za sigurnom imovinom, nakon izveštaja o istrazi Ministarstva pravde Sjedinjenim Američkih Država povezanoj sa svedočenjem predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela i najave predsednika Donalda Trampa o uvođenju carina od 25 odsto zemljama koje nastave trgovinu sa Iranom.
Francuska 2025. imala više preminulih nego novorođenih, prvi put od Drugog svetskog rata
U ovoj državi živi 69 miliona ljudi
PARIZ – Francuska je 2025. godine zabeležila više preminulih nego novorođenih, prvi put od završetka Drugog svetskog rata, pokazuju podaci Nacionalnog statističkog instituta (INSEE) koji su danas objavljeni.
INSEE je saopštio da je prošle godine umrlo 651.000 ljudi, a rođeno 645.000, pri čemu je broj novorođenih drastično opao od pandemije kovid 19, prenosi Rojters.
Francuska je tradicionalno imala povoljniju demografsku situaciju od većine evropskih zemalja, ali starenje stanovništva i pad nataliteta pokazuju da nije imuna na demografske izazove koji opterećuju javne finansije širom evropskog kontinenta.
INSEE je saopštio da je stopa fertiliteta pala na 1,56 dece po ženi prošle godine, što je najniži nivo od Prvog svetskog rata i znatno ispod 1,8 koliko je predviđeno u prognozama penzionih fondova.
U 2023. godini, poslednjoj sa EU poređenjima, Francuska je imala drugu najvišu stopu fertiliteta od 1,65, iza Bugarske sa 1,81, prenosi Tanjug.
Demografska promena će u narednim godinama povećati javnu potrošnju na nivo iz pandemijskog perioda, dok će oslabiti poresku osnovicu, upozorila je prošlog meseca Nacionalna kancelarija za javne revizije.
„S obzirom na penzionisanje velikih generacija rođenih 60-ih godina, tenzije na tržištu rada i problemi sa radnom snagom verovatno će se brzo povećavati u narednim godinama”, rekao je ekonomista Filip Krevel.
Iako je broj umrlih premašio broj rođenih, stanovništvo Francuske je prošle godine blago poraslo, na 69,1 milion, zahvaljujući neto migraciji, koju je INSEE procenio na 176.000 ljudi.
Očekivani životni vek dostigao je rekordne visine prošle godine – 85,9 godina za žene i 80,3 za muškarce, dok je udeo osoba starijih od 65 godina porastao na 22 odsto, gotovo dostigavši udeo onih mlađih od 20 godina.
Tramp, Vučić i svetska državnička elita u Davosu
Više od pet decenija, Forum okuplja lidere iz biznisa, vlada, civilnog društva, međunarodnih organizacija, akademske zajednice i nove generacije
56. godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma okupiće vodeće lidere iz vlasti, biznisa i civilnog društva od 19. do 23. januara 2026. godine, stoji u najavi ovog prestižnog ekonomskog događaja. Između ostalih, prisustvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik SAD-a Donald Tramp, kao i svetska državnička elita.
U trenutku koji obeležavaju duboke geopolitičke, tehnološke i društvene promene, Godišnji sastanak Svetskog ekonomskog foruma pruža nepristrasnu platformu za dijalog, saradnju i delovanje.
Više od pet decenija, Forum okuplja lidere iz biznisa, vlada, civilnog društva, međunarodnih organizacija, akademske zajednice i nove generacije, kako bi razumeli globalne izazove i zajedno pokretali svet napred.
Ovogodišnji program nastavlja tu tradiciju, zasnovan na kontinuiranom radu Foruma, ali i na najnovijim globalnim dešavanjima i revolucionarnim inovacijama.
Program je osmišljen tako da podstakne nove ideje, iznedri dugoročna rešenja za međusobno povezane izazove i otvori nove prilike za rast, otpornost i stvarni uticaj.
Davos 2026: 3.000 učesnika iz 130 zemalja
Okupljajući gotovo 3.000 učesnika iz oko 130 zemalja, Davos 2026 donosi izuzetno raznovrsnu kombinaciju sektora, industrija, vlada i generacija, što omogućava širinu perspektiva neophodnu za zajednička rešenja.
Pored toga, kroz otvoreno digitalno medijsko iskustvo, sesije koje se prenose uživo, intenzivno medijsko prisustvo i angažovanje zajednice kroz „Open Forum“, razgovor se širi daleko izvan Davosa, uz praćenje globalne publike.
Šta se očekuje na Davosu 2026
Kroz sesije o geopolitici i rastu, u Davosu će se razmatrati kako se saradnja može obnoviti u uslovima spornih normi, zategnutih savezništva i sve manjeg poverenja. Novi modeli saradnje mogu otvoriti prilike čak i dok se dugo prihvatane pretpostavke o bezbednosti, suverenitetu i globalnoj integraciji dovode u pitanje.
Od upravljanja geopolitičkim rizicima i ekonomskom neizvesnošću do korišćenja inovacija, diskusije će biti usmerene na praktične, rešenjima orijentisane puteve koji podržavaju otpornost, konkurentnost i inkluzivan rast, uključujući odgovornu primenu transformativnih tehnologija kao što je generativna veštačka inteligencija.
Ljudi u središtu promena
Podjednako važna biće i ljudska dimenzija transformacije. Kako se industrije razvijaju i tehnologije menjaju svet rada, Davos će staviti fokus na to kako vlade i kompanije mogu bolje da ulažu u ljude: izgradnjom otporne radne snage, podrškom prelasku na nove veštine i unapređenjem blagostanja u eri velikih promena.
Istovremeno, lideri će razmatrati kako se prosperitet može ponovo izgraditi unutar planetarnih granica, kroz unapređenje sigurnih energetskih sistema i sistema prirode i vode.
Ko dolazi na Godišnji sastanak 2026.
Godišnji sastanak okuplja lidere iz širokog kruga zemalja, sektora i zajednica kako bi se omogućila otvorena razmena i praktičan dijalog o globalnim izazovima.
Učesnici uključuju generalne direktore i predsednike upravnih odbora partnerskih kompanija Foruma, kao i šefove država i vlada, visoke zvaničnike iz zemalja G7, G20, BRIKS i drugih, kao i lidere međunarodnih organizacija.
Sa polovinom prisutnih lidera koji dolaze iz zemalja Globalnog juga, sastanak odražava širok spektar perspektiva oblikovanih različitim ekonomskim, društvenim i regionalnim kontekstima.
Program će biti obogaćen doprinosima civilnog društva, predstavnika radnika, verskih organizacija, kulturnih ličnosti i socijalnih preduzetnika, kao i akademika, stručnjaka i tink-tenkova koji pružaju analizu i uvide zasnovane na istraživanjima.
Mladi lideri iz zajednice „Global Shapers“, inovatori i tehnološki pioniri donose ideje okrenute budućnosti i neposredno iskustvo promena.
Medijsko učešće i prenos uživo više od 200 sesija pomažu da diskusije budu transparentne i dostupne, omogućavajući široj publici da prati, postavlja pitanja i aktivno učestvuje u temama koje se obrađuju.
Penjaroja: Parker i Braun neće igrati protiv Olimpijakosa
„Plan je da igramo da pobedimo”
Trener košarkaša Partizan Đoan Penjaroja izjavio je danas u Beogradu da će Džabari Parker i Sterling Braun propustiti utakmicu 22. kola Evrolige protiv Olimpijakos.
Košarkaši Partizana dočekaće sutra od 19.30 časova u dvorani „Aleksandar Nikolić“ u Beogradu ekipu Olimpijakosa.
„Plan je da igramo da pobedimo. Moramo da igramo dobro ako želimo da se takmičimo. Neće biti dovoljno da igramo 20 ili 30 minuta“, rekao je Penjaroja na konferenciji za medije.
Partizan ima problema sa povredama, pošto će, pored Šejka Miltona, duel sa Olimpijakosom propustiti i Parker i Braun.
„Parker neće igrati, ima problem sa stopalom. Braun je bolestan i neće igrati sutra. Ostali su dobro, ali Miltona očekuje duža pauza. Mora da ide na operaciju“, naveo je trener Partizana.
Milton je pre dva dana, na utakmici ABA lige protiv Studentskog centra, doživeo prelom kosti šake. Klub će pokušati da na tržištu pronađe zamenu za njega.
„Veoma je teško naći igrača na tržištu u ovom trenutku, ali je moguće pronaći i izabrati rešenje. Klub traži“, istakao je Penjaroja, uz napomenu da bi Karlik Džons mogao da se vrati na teren za tri ili četiri nedelje.
Olimpijakos se nalazi na osmom mestu tabele Evrolige sa 12 pobeda i osam poraza, uz utakmicu manje, dok je Partizan na poslednjoj, 20. poziciji, sa skorom 6/15.
Osvajanje Evropskog prvenstva je timska želja
Najvažnije je da nismo pali posle isključenja Dušana Mandića, kaže Martinović
Vaterpolista Srbije Vasilije Martinović rekao je posle pobede nad Španijom, a pred meč protiv Izraela, da je želja svih u reprezentaciji da osvoje Evropsko prvenstvo.
„Osvajanje Evropskog prvenstva, to nam je timska želja”, rekao je danas Martinović.
Pred sutrašnji meč protiv Izraela (20 i 30) vaterpolista Novog Beograda se još jednom osvrnuo na veliku pobedu protiv Španije (12:11).
„Jako bitna utakmica za samopouzdanje i nastavak turnira, kao i za pripremu ostalih mečeva. Najvažnije je da nismo pali posle isključenja Dušana Mandića, publika se podigla i dala nam energiju da pobedimo”, dodao je Martinović.
Posebno je istakao Martinović odbranu ekipe.
„Timska pobeda – agresivnost je krasila odbranu, igrali smo jedan za drugog. Nismo se predavali, ali moram da ponovim da je publika odigrala veliku ulogu. Ispoštovali smo sve dogovore iz svlačionice, potrudili smo se da umanjimo značaj njihovih najboljih igrača”, zaključio je Martinović i dodao da će „delfini” maksimalno ozbiljno ući u sutrašnji meč protiv Izraela.
Nikola Lukić je podvukao važnost pobede nad Španijom.
„Važna je za samopouzdanje ekipe, jer posle Holandije je bilo bitno da se podignemo i pokažemo za šta smo sposobni. Izgleda da volimo uvek da idemo težim putem. Sledi lakša utakmica protiv Izraela, ali nema mesta potcenjivanju. Daćemo maksimum da bi održali nivo igre za dalju fazu turnira”, naveo je Lukić.
Petar Jakšić je rekao da je utakmica protiv Španije bila izuzetno važna.
„Bilo je malo više tenzije nego inače. Znali smo da moramo da idemo na pobedu. Uradili smo sve što smo se dogovorili. Deo taktike je bio da smanjimo učinak Granadosa. Njima je bio deo taktike da pokriju Mandića. Iskoristili smo to na najbolji mogući način”, rekao je Jakšić.
Zvanično osiguranje Evropskog prvenstva (EP) u vaterpolu za muškarce u Beogradu je UNIQA osiguranje, prenosi Tanjug.
Prosečne cene rente u Kanadi su padale u odnosu na prethodnu godinu svakog meseca 2025. godine: izveštaj
Tražene cene kirija u Kanadi pale su za 2,3 posto u odnosu na prethodnu godinu u decembru, na prosečnih 2.060 dolara, što markira celu kalendarsku godinu pada, jer su cene dostigle najniži nivo u poslednjih 30 meseci.
U najnovijem izveštaju Rentals.ca i Urbanationa navodi se da je decembar 2025. bio 15. uzastopni mesec u kojem su prosečne tražene cene kirija u mreži oglasa ove kompanije pale.
Kada se meri tokom cele godine, prosečne tražene cene rente u Kanadi pale su za 3,1 posto u 2025. godini, što je veći godišnji pad nego tokom pandemije COVID-19.
Međutim, iako su cene kirija pale za 5,4 posto u odnosu na pre dve godine, one su i dalje 14,1 posto više nego pre pandemije u decembru 2019.
Predsednik urbanizacije Shaun Hildebrand kaže da su se faktori ponude i potražnje koji su povećavali cene najma između 2022. i 2024. godine preokrenuli prošle godine.
„Kombinacija rekordno visokog broja završenih stanova, usporavanja rasta stanovništva, ekonomske neizvesnosti i izazova s pristupačnošću cena zajedno su doveli do smanjenja cena kirija“, rekao je Hildebrand u saopštenju za javnost u ponedeljak.
„Gledajući unapred, verovatno je da će cene kirija nastaviti padati u bliskoj budućnosti, ukoliko ovi uslovi potraju.“
U izveštaju se navodi da su pad cena rente predvodile jedinice na sekundarnom tržištu.
Prosečne cene najma kuća i townhousa pale su za pet posto na 2.071 dolar u decembru, dok su tražene cene najma za stanove u etažnim zgradama pale za četiri posto u odnosu na prethodnu godinu na 2.131 dolar.
Tražene cene rente za stanove smanjile su se za jedan posto u odnosu na prethodnu godinu, na prosečnih 2.049 dolara.
Mereno po pokrajinama, prosečne cene najma stanova u decembru pale su za 5,4 posto u Britanskoj Kolumbiji na 2.353 dolara i 3,2 posto u Ontariju na 2.257 dolara. Alberta i Quebec takođe su zabeležili pad od 2,7 posto na 1.671 dolar, odnosno 1,9 posto na 1.934 dolara.
U međuvremenu, prosečne tražene cene rente porasle su u Saskatchewanu za 7,1 posto na 1.395 dolara. Cene rente porasle su za 1,8 posto u Novoj Škotskoj na 2.268 dolara, a za jedan posto u Manitobi na 1.633 dolara.
Na šest najvećih kanadskih tržišta, godišnji pad cena rente stanova bio je najveći prošlog meseca u Vancouveru, za 7,9 posto na 2.654 dolara, i Torontu, za 5,1 posto na 2.498 dolara.
U oba grada prosečne tražene cene rente pale su na najniži nivo od početka 2022. godine.
Prosečna tražena cena renta stanova pala je za pet posto u Calgary-ju na 1.824 dolara, a u Montrealu za 2,3 posto na 1.952 dolara. Prosečna tražena cena rente u Ottawi pala je za 0,5 posto na 2.153 dolara, dok je u Edmontonu cena rente porasla za 0,8 posto na 1.518 dolara.
SERBIANNEWS/CANADA
Bio 3. na svetu, Đoković mu se javno izvinio posle incidenta, obožava ćevape: Miloš otišao u zasluženu penziju
Kada se podvuče crta ispod jedne od najznačajnijih teniskih karijera u protekloj deceniji, ime Miloša Raonića ostaće upisano zlatnim slovima. Čovek koji je spojio crnogorski mentalitet, srpsko poreklo i kanadsku disciplinu, zvanično se povlači sa terena kao najbolji kanadski teniser svih vremena i igrač koji je naterao „Veliku trojku“ da svaki poen protiv njega zaradi krvlju i znojem.
Miloš Raonić je rođen 27. decembra 1990. godine u Podgorici. U jeku raspada Jugoslavije i potrage za boljim životom, njegova porodica – otac Dušan (doktor elektrotehnike) i majka Vesna (inženjerka mašinstva) – donela je 1994. godine sudbonosnu odluku o preseljenju u Kanadu.
Iako je odrastao u Bramptonu (Ontario), Miloš nikada nije zaboravio svoje korene. Govori tečno srpski jezik, a porodica mu je uvek bila stub: sestra Jelena i brat Momir bili su mu podrška tokom uspona, dok mu je stric Branimir Gvozdenović poznata politička figura u Crnoj Gori.
Raonić nije bio samo još jedan igrač na turu; on je bio revolucija. Bio je prvi igrač rođen u 1990-im godinama koji je ušao u Top 10 i obezbedio kartu za ATP finale. Sa visinom od 196 cm, posedovao je jedan od najubojitijih servisa u istoriji “belog sporta”. Statistički gledano, on je treći najbolji server u Open eri, sa neverovatnih 91 odsto osvojenih gemova na svoj servis.
Njegovi uspesi imaju istorijski značaj i zauzimaju posebno mesto u teniskoj istoriji Kanade. Najviši plasman u karijeri dostigao je 2016. godine, kada je bio treći teniser sveta na ATP listi. Iste sezone ostvario je i najveće rezultate na grend slem turnirima, stigavši do finala Vimbldona, dok je na Australijan openu dogurao do polufinala. Tokom karijere osvojio je ukupno osam ATP titula, sve na tvrdoj podlozi, potvrdivši se kao jedan od najuspešnijih igrača na toj vrsti terena. Njegovi rezultati imaju i pionirski značaj, jer je postao prvi Kanađanin u istoriji koji je izborio finale Vimbldona i plasman u polufinale Australijan opena.
Sukob i pomirenje sa Đokovićem: Incident sa sočivima
Jedan od upečatljivijih momenata u njegovoj karijeri dogodio se u četvrtfinalu Australijan Opena 2020. godine protiv Novaka Đokovića. Pri rezultatu 4:4 u trećem setu, Novak je zatražio lekarski tajm-aut zbog problema sa kontaktnim sočivima.
Miloš je tada pobesneo, smatrajući da Novak krši ritam meča. “Da li sme ovo da uradi? Ovo je sr*e!”, vikao je Raonić sudiji. Ipak, pravila su bila na Novakovoj strani jer se naočare i sočiva smatraju neophodnom opremom. Na kraju meča, Novak se džentlmenski izvinio: “Moram da se izvinim Milošu, nije bilo namerno, ali jednostavno nisam video ništa na terenu.”
Iskreno o “Velikoj trojci”: Novak je najteži
Raonić je tokom godina sticao iskustvo igrajući protiv najvećih. U podcastu „Changeover“, otvoreno je analizirao rivale. Dok je za Federera rekao da te „natera da izgledaš loše“ svojom magijom, a za Rafu da je borba protiv njega čista iscrpljenost, za Đokovića je imao posebnu definiciju:
– Novak je jedinstven. Protiv njega uđete u razmenu, pogađate udarce, ali on vam polako oduzima uglove i prostor. Na kraju izgubite 7:6, 6:4 i osećate se kao da ste bili blizu, a zapravo niste imali nijednu pravu šansu. On vam ubaci crv sumnje koji vas pojede – objasnio je Miloš zašto je Srbin najteži protivnik u istoriji.
Život van terena: Mir na Žabljaku i ljubav prema ćevapima
Miloš je 2022. godine stao na ludi kamen sa belgijskom manekenkom Kamil Raonic, na romantičnom venčanju u Italiji. Iako živi svetskim životom, Raonić svake godine dolazi u Crnu Goru „tiho, na dva-tri dana“. Pre par godina je za Telegraf rekao:
– Pokušavam da dođem u Crnu Goru bar jednom svake godine. Uvek dođem tiho i uvek dođem na dva-tri dana, vidim Podgoricu. Pitanje je gde mi je baba. Ili odem gore na Žabljak odakle mi je otac. Prvi put sam, otkad sam se oženio, bio sam sa ženom tamo i većinu vremena smo provodili na Žabljaku gore. Ja idem kući za mir. Ostanem da familiju posetim u Podgorici, odem do babe dole u Baru i onda probam da izbegnem… Nije što ljudi mene znaju, nego što svako zna mog oca ili majku, njihov sam sin i uvek treba nešto završiti sa ljudima koje ne vidim često u životu. Najviše što želim kad sam tamo je mir. Ako je sezona, onda sam gore na Žabljaku, a ako je gore prepuno snijega, onda ostanem na primorju. Ćevape najviševolim! Ćevape bih mogao jesti non-stop. I priganice. To bih mogao najviše jesti. Ne znam koliko bih postigao u tenisu, ne sigurno koliko bih želeo, ali bi to bilo OK.
SERBIANNEWS/CANADA
Promocija knjige pesama „Monahinja bi da se ljubi” Jane Andrić u SKC-u Kragujevac
U sredu, 14. januara u Kontakt galeriji Studentskog kulturnog centra održaće see predstavljanje knjige „Monahinja bi da se ljubi” autorke Jane Andrić. Početak promocije je u 19 sati.
Mlada pesnikinja Jana Andrić u svojoj knjizi „Monahinja bi da se ljubi” autentičnim poetskim izrazom koji obeležavaju ironija i razvijene metafore, vrcave poetske slike i neočekivani stilski i tematski obrti, mašta i lucidni uvidi, pokazuje kako se srpska poezija dalje obnavlja kroz savremeno poetsko stvaralaštvo, ističu organizatori iz kragujevačkog SKC-a.
Zadatak poezije je da iznenađuje, očuđuje, pruži iskošen, drugačiji pogled na stvarnost, otelotvori osoben unutrašnji svet, a pesme Jane Andrić čine upravo to: podsećaju na osnovne zadatke poezije.
Jana Andrić je rođena na suvom, sa nogama umesto repa godine 2000. U Beogradu. Godine 2018. Osvojila nagradu na literarnom konkursu „Gordana Brajović”. Objavljivala u zbornicima i periodici. Finalistkinja festivala u Vrbasu i Zaječaru. Apsolventkinja modnog dizajna, peva etno muziku i članica je pesničke grupe „Svi mi”.
Kinezi Srbiji isporučuju turbine za najveći vetropark u Istočnoj Evropi, vredan 495 miliona evra
Kineska državna kompanija „Dongfang Wind Power“ potpisala je, u okviru inicijative Pojas i put, ugovor za isporuku 48 vetroturbina za projekat vetroelektrane snage 300 MW u Srbiji vredan 495 miliona evra, naveo je specijalizovani kineski industrijski portal Seetao, prenela je danas eKapija.