U novembru 2016. godine, istraživač sa Harvarda dr Luiđi Taranto Montemuro nalazio se u laboratoriji bolnice Brigham and Women’s, posmatrajući san muškarca srednjih godina sa opstruktivnom apnejom u snu. Pacijent je ležao u krevetu povezan žicama koje su pratile da li tokom noći prestaje da diše. Taranto Montemuro je testirao potencijalni lek, ali nije mnogo očekivao. Istraživači su decenijama pokušavali da razviju lek koji bi mogao da reši ovo često stanje, u kojem disanje tokom sna prestaje, ponekad snižavajući nivo kiseonika do opasnog stepena. Svi prethodni pokušaji su propali.
A onda je shvatio da čovek koji spava diše normalno.
„Obično je ovaj čovek imao puno apneja, a odjednom je disao normalno. Zato sam otišao da proverim da li nešto nije u redu s opremom, da li možda nije bila pravilno povezana“, kaže Taranto Montemuro za Forbes. Ali priključci su bili u redu. Kombinacija dva već postojeća leka koju je testirao – delovala je. „Bilo je kao: ‘Vau, ne mogu da verujem sopstvenim očima’“, rekao je.
Kako lek deluje
Devet godina kasnije, startap Apnimed sa sedištem u Kembridžu, u saveznoj državi Masačusets, koji je od Harvarda otkupio prava na potencijalni lek, sprema se da podnese zahtev FDA za odobrenje noćne pilule zasnovane na ta dva leka za poremećaj disanja. U veoma pojednostavljenim crtama, lek deluje tako što „budi“ moždano stablo. Sprečava potpuno opuštanje mišića u grlu, dok istovremeno omogućava da sam mozak tokom sna ostane u stanju odmora. Ako sve bude teklo po planu, lek bi mogao da se pojavi na tržištu u prvoj polovini 2027. godine. Nudi potencijalno životno važnu terapiju za deo od procenjenih 80 miliona ljudi u SAD koji imaju apneju u snu.
Trenutno je glavni način lečenja ove bolesti aparat za kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima, poznat kao CPAP. On gura vazduh niz grlo korisnika kako bi ga držao otvorenim. Taj uređaj deluje. Ali, što ne iznenađuje, većina ljudi koji moraju da ga koriste ga ne podnosi. Mnogi ljudi sa apnejom u snu odbijaju da ga isprobaju ili se čak ni ne dijagnostikuju iz straha da će morati da ga koriste. A apneja u snu nije samo bezazlena smetnja. Istraživanja pokazuju da su osobe sa nelečenom apnejom u snu sklonije razvoju srčanih oboljenja i moždanog udara. Možda čak i Parkinsonove i Alchajmerove bolesti. Terapija koju je pacijentima lakše da prihvate mogla bi da ima transformativan uticaj na njihovo ukupno zdravlje.
Luiđi Taranto Montemuro; Foto: Albie Colantonio for Forbes
Veliki potencijal leka
Apnimed je biotehnološka kompanija u ranoj fazi razvoja. Trenutno posluje s gubicima i još nema prihode. Ipak, obećavajući potencijal ove pilule omogućio joj je da prikupi 260 miliona dolara od investitora među kojima su Morningside, Alpha Wave Global i Sectoral Asset Management, uz procenjenu vrednost kompanije od oko 400 miliona dolara. Ako uspe da plasira lek na tržište, ta vrednost bi mogla znatno da poraste. Komercijalno lansiranje leka je skupo, pa Apnimed sada razmatra načine prikupljanja sredstava za taj korak. Uključujući i mogućnost inicijalne javne ponude akcija (IPO), možda već ove godine. Čak i ako bi samo mali procenat ljudi sa apnejom u snu koristio njihov lek, on bi postao „blokbaster“ sa prodajom koja se meri milijardama dolara.
„Brojevi su zapanjujući“, kaže dr Leri Miler, suosnivač i izvršni direktor Apnimeda. On je pulmolog i serijski preduzetnik koji je odložio sopstveno penzionisanje kako bi pokrenuo kompaniju. „Mislim da će ga koristiti milioni ljudi. Da li će to biti jedan milion ili 10, to još ne znamo“.
Bolest ispod radara
Medicina spavanja je, donedavno, bila svojevrsna periferija medicine. Čak i danas, u Silicijumskoj dolini se više govori o visokotehnološkim dušecima i nosivim uređajima namenjenim potrošačima koji žele „optimizovan“ san. Apneja u snu, iako sada postoji nekoliko startapova u ranoj fazi koji se njome bave, i dalje je bolest koja je ispod radara. „To nije uzbudljiva bolest“, rekao je Miler. „Neke bolesti, poput Alchajmerove, zaokupljaju maštu javnosti. Ova to nikada nije činila“.
Razlog za to možda leži u činjenici da san još nije dovoljno razjašnjen, iako u njemu provodimo oko trećine života. Ili u pogrešnoj percepciji da se ne radi o ozbiljnoj bolesti, ili da je to problem isključivo gojaznih muškaraca srednjih godina. CPAP aparat postoji tek od 1981. godine. Pre toga su osobe sa teškom apnejom u snu lečene traheostomijom, hirurškim otvorom na dušniku.
„Opstruktivna apneja u snu je ogroman zdravstveni problem koji je nedovoljno prepoznat, nedovoljno lečen i nedovoljno dijagnostikovan“, kaže dr Nejt Votson. On je specijalista za medicinu spavanja i bivši predsednik Američke akademije za medicinu spavanja (koji je u jednom periodu bio konsultant Apnimeda).
Sveti gral među lekovima
Lečenje apneje u snu dugo je bilo san harvardskog istraživača dr Endrua Velmana. On vodi Laboratoriju za poremećaje disanja u snu u bolnici Brigham and Women’s, gde je Taranto Montemuro bio postdoktorand. Još kao mladi istraživač pre 25 godina, Velman se nadao da će osmisliti terapiju za apneju u snu. Znao je da poremećaj mora imati i hemijsku komponentu – i potencijalno farmakološko rešenje – jer čak ni ekstremno gojazne osobe sa velikim jezicima i debelim vratovima ne pate od apneje u snu dok su budne. Ipak, tokom godina je testirano najmanje 40 kandidata za lek protiv opstruktivne apneje u snu, bez uspeha, kaže Miler. „Pilula za apneju u snu oduvek je bila sveti gral“, kaže Velman.
Zato su on i Taranto Montemuro, danas 47-godišnjak koji je odrastao u malom italijanskom gradu Rovatu i došao u SAD da radi u njegovoj laboratoriji, bili toliko zatečeni kada su testiranja na pacijentima pokazala znake da terapija deluje. „Iskreno, nisam verovao da su naši nalazi stvarni“, kaže Velman. „Previše puta sam ranije bio obmanut sličnim rezultatima“.
Najstariji direktor startapa na svetu
Leri Miler; Foto: Albie Colantonio for Forbes
Kada mu je Taranto Montemuro ispričao rezultate iz laboratorije, obratio se Mileru, pulmologu i serijskom preduzetniku. Miler je od 1990. osnovao već devet drugih kompanija, od kojih je sedam na kraju prodao za ukupnu cenu veću od milijardu dolara. Kada je razgovarao sa Velmanom, bio je u kompaniji Macrolide Pharmaceuticals, koju je pokrenuo 2015. sa 22 miliona dolara finansiranja od investicionih odeljenja kompanija Novartis i Roš, sa velikim planovima za razvoj novog tipa antibiotika. Ipak, firma je kasnije imala problema i završila je prodajom, pod novim imenom i sa novim fokusom poslovanja, drugoj farmaceutskoj kompaniji u ranoj fazi, za oko 25 miliona dolara 2021.
„To je zavisnost, gledaj na to tako“, kaže Miler, sa osmehom u očima, govoreći o svojim startapovima. „Pre ovog, mislio sam da sam završio… Ali kada me Endru pozvao zbog podataka, pomislio sam: ‘Ovo je previše dobro. Moram to da uradim’“. Sada se smeje kada mu deca kažu da je „najstariji direktor startapa na svetu“, sa svojih 72 godine.
Miler je 2017. pokrenuo Apnimed, pregovarajući o pravima na patente sa Harvarda. Taranto Montemuro se pridružio kao suosnivač, a kasnije i kao glavni naučni direktor. Startap je u avgustu 2019. prikupio 26 miliona dolara od Morningside Group, investicione firme Džeralda Čana, čija je porodica stekla bogatstvo u nekretninama u Hongkongu. Miler sada poseduje ono što on naziva „malim procentom“ firme.
Težak put do kapitala
„Ovi momci su prava stvar“, kaže dr Džon Kronin. On se pridružio kompaniji 2022. kao viši potpredsednik za klinički razvoj. Pre toga je radio kao glavni medicinski direktor u oblasti spavanja i respiratorne nege u Philips Respironics, jednoj od dve velike kompanije koje prave CPAP uređaje. „Video sam mnogo različitih lidera u medicini spavanja i uvek se pitaš: ‘Da li će zaista ispuniti obećanje?’“.
Prikupljanje početnog finansiranja od Morningside bilo je lako, ali kada je pandemija kovid-19 pogodila i biotehnologija izgubila na popularnosti, sve je postalo mnogo teže, prisetio se Miler. Kaže da je imao „desetine i desetine“ sastanaka kako bi prikupio naredne investicione runde. „Govore ti: ‘Previše si rizičan’ ili ‘Ovo nije oblast koja nas zanima’ ili ‘Mi smo zainteresovani za rak, srčana oboljenja ili nešto drugo’. Sa stanovišta investitora to nije nelogično, ali za nas je frustrirajuće“.
Bolest je sada vidljivija
Za Krisa Dimitropulosa, izvršnog direktora u Alpha Wave, globalnoj investicionoj firmi koja je podržala i SpaceX i OpenAI, odluka da investira 2022. počela je pričama članova porodice sa apnejom u snu o neprijatnosti nošenja maske svake noći. „Prvo je bio jedan rođak, zatim dva-tri rođaka i prijatelj“, kaže. „Što više se to činilo javnim, više sam shvatao koliko ljudi to pogađa“. Ubrzo je shvatio koliko je bolest rasprostranjena. I koliko su ozbiljni njeni zdravstveni efekti. „Mislim da svet zapravo ne zna koliko je ozbiljna“, rekao je.
Tokom poslednjih osam godina u Apnimedu, Taranto Montemuro i njegov naučni tim su testirali i usavršavali pilulu sa dva leka. Klinička ispitivanja faze 3, koja su završena prošle godine, pokazala su da lek poboljšava disanje pacijenata tokom noći. U jednom od tih ispitivanja, objavljenom u julu prošle godine, lek je smanjio meru ozbiljnosti apneje u snu, poznatu kao apnea-hypopnea indeks, za 47% nakon 26 nedelja (u poređenju sa 7% kod placeba) bez ozbiljnih neželjenih događaja. Nuspojave leka uključuju manje probleme kao što su suva usta i nesanica.
Ne postoji nijedna druga pilula za apneju u snu koja bi delovala na sve pacijente. Krajem 2024. godine, FDA je odobrila lek za mršavljenje kompanije Eli Lili, Zepbaund, za lečenje umerenih do teških oblika apneje u snu kod odraslih osoba sa gojaznošću. Za razliku od pilule Apnimeda, Zepbaund deluje na apneju u snu jer su gojazne osobe sklonije ovoj bolesti, pa gubitak težine može pomoći njihovom disanju tokom noći. On ne leči apneju direktno i nije odobren za blagu apneju ili za osobe koje nisu gojazne.
Shutterstock/Andrey_Popov
Većina nije lečena
Apnimed procenjuje da je broj nelečenih osoba sa apnejom u snu toliko veliki da bi veći broj terapijskih opcija samo povećao potencijalno tržište. Analiza kompanije o petogodišnjim medicinskim zahtevima otkrila je 23 miliona ljudi sa dijagnozom apneje u snu. To je mali procenat onih za koje se veruje da imaju bolest. Ali, samo 6,5 miliona ljudi je tražilo lečenje. „Verujemo da većina ljudi koji su dijagnostikovani nisu lečeni. To je suštinska apsurdnost ove kategorije“, kaže glavni komercijalni direktor Apnimeda, Grem Gudrič.
Kompanija već razgovara sa osiguravajućim društvima o pokrivanju troškova, što je ključno za uspeh predstojećeg leka. Pored prve pilule za apneju u snu, Apnimed radi i na dva druga potencijalna molekula za apneju u partnerstvu sa japanskom farmaceutskom kompanijom Šinogi.
U budućnosti, Miler veruje da će milioni ljudi sa apnejom u snu imati više opcija za lečenje. Baš kao što ih imaju za druge velike bolesti i poremećaje. „Biće kao astma ili visok krvni pritisak“, kaže, nabrajajući glavne hronične bolesti za koje postoje farmaceutski tretmani. „Kao lekar pokušavaš da izabereš najbolju opciju za pacijenta. To do sada nije bilo moguće“.
Ejmi Feldman, novinarka Forbes
Shutterstock/Cristian Storto
REUTERS/Wolfgang Rattay
Shutterstock/Przemek Klos
Antigravity
Antigravity
Antigravity
Forbes/Ben Sin
Forbes/Ben Sin
Forbes/Ben Sin
Luiđi Taranto Montemuro; Foto: Albie Colantonio for Forbes
Leri Miler; Foto: Albie Colantonio for Forbes
Shutterstock/Andrey_Popov
