Tema drugog izložbenog projekta „Dani Ermitaža u Srbiji” jeste odeća ruskih vladarki iz dinastije Romanov. U Ruskom domu predstavljene su verne replike koje je za film „Imperatorke” uradila umetnica Jekaterina Šapkajc.

Vizuelna priča o ruskoj monarhiji oživljena je kroz odeću vladarki 18. veka, predstavljenih u filmu Imperatorke, dela istorijskog ciklusa Rusija. Kostimi Katarine Prve, Ane Ivanovne, Katarine Velike i Jelisavete Petrovne imaju posebnu ulogu u filmu reditelja Andreja Kravčuka.

Pripremila Biljana Bralušić Jovanović

„U trećem delu filma najviše su zastupljeni muški mundiri. Što se tiče haljina, to je prava simfonija kreacija. Većina originalnih je unuštena. One sačuvane nalaze se u Kremlju. Najviše smo podataka otkrili na slikama, portretima i zapisima iz tog vremena. Koristili smo naše i strane izvore da bismo što vernije preneli njihov nekadašnji izgled“ objašnjava autorka kostima, Jekaterina Šapkajc.

U skladu sa epohom, dizajnerka je koristila prirodne materijale: svilu, somot, batist i brokat. Vez je rađen ručno, srebrnim i zlatnim nitima, a detalji od čipke doprinose autentičnom izgledu.

Od deset filmskih kostima posebnu pažnju privlači svečana haljina prve ruske carice, žene Petra Velikog. Snežno bela haljina od brokata ukrašena je zlatovezom. Na osnovu odabranih tkanina, boja i modela, otkrivaju se karakter i navike onih koje su tu odeću nosile.

„Najviše je sačuvano haljina Katarine Druge. Njih smo koristili kao predloške za izbor krojeva i boja. Sama ih je osmišljavala. Čarobne su jer pokazuju raskoš i duh vremena“, dodaje Šapkajceva.

U okviru izložbe, koja će trajati do kraja januara u Ruskom domu, priređuju se i radionice za izradu dekorativnih elemenata, koje vodi autorka ovih kostima, nosilac zvanja zaslužnog umetnika Ruske Federacije.

Drugo veče sedmog festivala Sabor narodne muzike Srbije 2025, u kategoriji Novokomponovane narodne pesme, obeležila je pobednička pesma „Tajna sa Morave“, koju je izvela Snežana Kopunović. Autor pesme je Zoran Dašić Daša, a muziku i aranžman radio je Vuk Kandić.

Numera Pomozi mi u izvođenju Emira Habibovića zauzela je drugo mesto, dok je trećeplasirana pesma Noć se spusti tiha, koju je otpevala Ivona Damjanović.

Treba napomenuti da su drugo i trećeplasirane pesme imale isti broj bodova. Prema Pravilniku festivala Sabor narodne muzike muzike Srbije, viši plasman ostvaruje ona kompozicja kojoj je dodeljen veći broj viših ocena u glasanju žirija.

Desilo se da večerašnja drugoplasirana kompozicija ima jednu ocenu od 14 bodova, dok trećeplasirana nema nijednu.

Najveći broj SMS glasova osvojila je kompozicija Čujem da ponekad koju je izveo Roki Begović. Muziku i aranžman potpisuje Zoran Vlajić, dok je autor teksta Zoran Petković.

Detaljne rezultate glasanja članova žirija tokom druge takmičarske večeri Sabora narodne muzike Srbije 2025, u kategoriji „Novokomponovane narodne pesme“ možete pogledati OVDE.

Rezultate glasanja publike za nagradu „Pobednik publike“, tokom druge večeri Sabora narodne muzike Srbije 2025 (takmičarska kategorija Novokomponovane narodne pesme), možete pogledati OVDE.

Po odluci žirija, nagradu za najbolju interpretaciju i 100.000 dinara dobila je Snežana Kopunović za izvođenje pesme Tajna sa Morave.

Nagradu za najbolji tekst dobio je Zoran Dašić Daša za pesmu Tajna sa Morave, koju je izvela Snežana Kopunović. Tekstopisac takođe dobija ček od 100.000 dinara.

Nagrada za najbolji aranžman i ček od 100.000 dinara pripala je Aleksandru Kovačeviću za pesmu Jana koju je izveo Ranko Šemić.

Najskuplji kvadrat stana u prvoj polovini 2025. godine bio je 9.805 evra, na lokaciji Beograd na vodi. Najskuplja kuća je 3,8 miliona evra na Savskom vencu, a najskuplje poljoprivredno zemljište 1,2 miliona evra u opštini Kula, podaci su Republičkog geodetskog zavoda. I najskuplja garaža je na Savskom vencu, za nju je plaćeno 66.000 evra. U Kragujevcu je najskuplji poslovni prostor – 2,4 miliona evra. Ekonomista Ervin Pašanović kaže za RTS da je to najsigurniji vid ulaganja koji donosi i najveći povrat na investiciju.

Astronomske cene nekretnina u Srbiji – najskuplji kvadrat bio 10.000 evra, a garažno mesto plaćeno skoro kao stan

U Beogradu na vodi najveća je i transakcija – stan je prodat za 1,8 miliona evra. Ervin Pašanović kaže da je tržište nekretnina u Srbiji esencijalno slobodno tržište koje se formira na osnovu ponude i potražnje.

“Poslednjih 12 godina imamo kontinuirani rast cena i imamo veliku likvidnost, što znači da se većina stanova koji se naprave prodaju. Uzevši ta dva faktora u obzir, možemo da kažemo da je stanje na tržištu takvo da ljudi kupuju ovakve stanove i da tržište može da apsorbuje sve što se ponudi i da se cena formira na osnovu tražnje”,  poručuje Pašanović.

Ističe da trenutno cene deluju astronomski, jer je najskuplji kvadrat bio skoro 10.000 evra.

“To je do pre par godina bilo potpuno nezamislivo. Imamo 70.000 evra za garažno mesto. Isto tako trend se prati u svakom delu tržišta nekretnina”, navodi Pašanović.

Zašto su cene nekretnina paprene

Ukazuje da postoji nekoliko razloga zašto su cene nekretnina toliko visoke.

Razgovor Katarine Tomović i Mirka Mihajlovića sa Ervinom Pašanovićem

“Prvo, zato što nemamo tržište kapitala, nemamo berzu koja je funkcionalna i ne možemo da plasiramo novac nigde drugde, možemo da ga plasiramo u nekretnine. Sav višak kapitala prelazi u nekretnine. Pored toga, imamo pad nataliteta, samim tim manje dece nasleđuje više roditelja, imaju veći kapital, prodaju nekoliko stanova, poljoprivredno zemljište, kuće. Takođe, imamo najveći rast kreditnih kupaca, sada smo na 36 odsto, što u poslednjih 45 godina nije bilo tako”, objašnjava Pašanović.

Navodi da deo toga dolazi iz kredita za mlade, kao i da je bila velika potražnja za tim povoljnim kreditima.

“Faktički to znači da narod misli da su nekretnine vrlo stabilne, vrlo sigurne, da je rast i kroz kapitalizaciju veliki i da je prinos opet zadovoljavajući kroz izdavanje”, dodaje Pašanović.

Ističe da je to najsigurniji vid ulaganja koji donosi i najveći povrat na investiciju.

Čak 90 odsto punoletnog stanovništva u Srbiji ima udeo u nekoj nekretnini

Napominje da je reč 98 odsto o našim građanima, kao i da je jako malo stranaca i kao investitora i kao kupaca.

“Na tome bi trebalo raditi, trebalo bi da privučemo više stranog kapitala i stranih građana. Postoje neke inicijative, jedna od takvih inicijativa je tzv. zlatna viza gde bi stranci uz kupovinu određene nekretnine ili investicije od nekog iznosa, u Crnoj Gori mislim da je to 250.000 evra, dobijali praktično boravište u našoj zemlji i mogli da dovedu članove svoje porodice i da razvijaju svoj biznis”, objašnjava Pašanović.

Na pitanje da li to produbljuje raslojavanje, odnosno nerazumevanje između bogatih i siromašnih, Pašanović kaže da su “naše nekretnine čudan pokazatelj”.

“Prvo, 90 odsto punoletnog stanovništva u Srbiji ima udeo u nekoj nekretnini. Kada se to prevede u novac, mi smo svi ovde jako bogati. Šta to znači? Znači, kada bismo mi prodali našu imovinu, mi bismo svi imali po više stotina hiljada evra u kapitalu. Mi spadamo sigurno među prve tri evropske nacije koje poseduju nekretnine, to su još Česi i Albanci. Zapad ne živi tako već dugo, većina stanovnika na Zapadu do kraja života živi kao podstanar i nema nikakve probleme sa tim”, zaključuje Pašanović.

U trenutku kada je opstanak NIS-a ključno pitanje za energetsku stabilnost zemlje, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ističe da Beograd ne može da insistira na pravu preče kupovine jer se prodaja većinskog ruskog udela praktično odvija pod prinudom i da Rusi već pregovaraju sa tri potencijalna partnera. Najavljuje i razgovore sa SAD o dobijanju licence koja bi omogućila nesmetano poslovanje kompanije. U međuvremenu, NIS ostaje u središtu energetske i geopolitičke krize i praktično mu je onemogućeno dalje poslovanje.

Četrdeset četvrti je dan otkako su na snazi američke sankcije Naftnoj industriji Srbije. Tekuća sedmica ključna je za zemlju i opstanak kompanije, pa u Vladi nastavljaju svakodnevne konsultacije.

Rafinerija u Pančevu

Dan pošto su vlasti u Srbiji saopštile da su ruski vlasnici prihvatili da prodaju svoj većinski udeo od 56,15 odsto, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je objasnio da Beograd ne može da insistira na pravu preče kupovine i da je upoznat sa tim da postoje tri partnera sa kojima Rusi pregovaraju o NIS-u.

“Ne možemo da insistiramo na pravu preče kupovine zato što će Rusi reći – nije ovo dobrovoljna već prinudna prodaja. Znam za tri partnera. Da li će da završe posao ili ne, videćemo, nadam se da hoće. Sve što su tražili, prihvatili smo”, rekao je Vučić.

Predsednik Srbije je najavio da će se u naredna dva do tri dana razgovarati sa predstavnicima Sjedinjenih Američkih Država o dobijanju licence za omogućavanje nesmetanog poslovanja NIS-a.

Da ruski akcionari kompanije pregovaraju sa nekoliko kompanija već nedeljama, potvrdila je i ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, naglasivši da je u pregovore uključeno državno rukovodstvo Srbije.

Nekadašnji pomoćnik ministra energetike za naftu i gas Raša Kojčić ocenio je da je pristanak ruskih vlasnika da prodaju većinski udeo u NIS-u pozitivan korak ka rešavanju krize, uz očekivanje da će američka Kancelarija za kontrolu stranih sredstava (OFAC) odobriti transakciju.

Dok pregovori traju, NIS-u je praktično onemogućeno redovno poslovanje. Američki model zamrzavanja novca od prodaje – poput primera “Lukoila” – otvara i pitanje da li će Rusija “konzervirati” rafineriju ili novac. Srbija se tako nalazi između većih ekonomskih interesa, političkih pritisaka i poslednje opcije – nacionalizacije kompanije.