Otvoren Ski park Manjača

11. januar 2026. | 04:01

people in blue and red jacket and pants standing on snow covered ground during daytime

Otvoren je Ski park Manjača – nova zimska priča nadomak Banjaluke.

Ski park ManjačaFoto: RTRS

Riječ je o ski-parku sa stazom dužine 110 metara, sa ski-liftom, sopstvenim sistemom za osnježavanje i obezbijeđenim ski-rentalom, namijenjenom prije svega školi skijanja i mladima.

Ski-park predstavlja nastavak razvoja Manjače kao destinacije za aktivnosti tokom cijele godine.

Miroslav Mišković iz Sportsko-rekreativnog centra Manjača istakao je da projekat “Manjača 365” uključuje i izgradnju adrenalinskog parka za djecu, čime će ova lokacija postati park za sva četiri godišnja doba.

Za prvi dan obezbijeđen je besplatan ski-pas.

Selektor Srbije Stevanović o meču sa Holanđanima: Nismo bili svoji

Viktor

11. januar 2026. | 03:58

Selektor vaterpolista Srbije Uroš Stevanović rekao je poslije pobjede nad Holandijom poslije peteraca (18:16, 13:13) da ekipa nije bila svoja i da nije bila dobra ni u jednom elementu igre.

Vaterpolisti Srbije (Foto: TANJUG/ AMIR HAMZAGIĆ)

– Nismo bili svoji, nismo bili dobri ni u jednom elementu igre. Ne mogu da kažem da je bilo do pristupa, nego do agresivnosti. Krenuli smo da gubimo, jurimo, da preokrenemo, da u jednom napadu damo dva ili tri gola. Kada smo okrenuli, bili smo brzopleti. Imali smo sreće u njihovom posljednjem napadu da je isteklo vrijeme, na kraju smo dobili – rekao je Stevanović poslije meča.

Dodao je da osvojena dva boda anuliraju lošu igru i lošu utakmicu.

– Šta da radimo, imali smo već ovakvih situacija, i gorih, igrači znaju kako da se izvadimo iz ovoga. Probaćemo u ova dva dana da se promijenimo i odigramo bolje – dodao je selektor Delfina.

Stevanović je istakao da Holanđani nisu iznenadili njegove igrače.

– U pripremi utakmice smo analizirali Holandiju, nisu nas iznenadili. Sve je bilo do naše agresije, pristupa, nesigurnosti. To je ono što je obilježilo utakmicu. Zahvalio bih se i publici što je došla i pružila podršku. Izvukli smo se na kraju, dva boda, i dalje smo u igri – istakao je Stevanović.

Selektor se već okreće utakmici protiv Španije koja je na programu u ponedjeljak od 20 i 30.

– Paralelno smo se pripremali za Španiju. Igrali smo sa njima u Trebinju, nema nepoznanica. Individualno daleko kvalitetniji od Holandije, a timski najbolja ekipa na prvenstvu. Duži niz godina igraju zajedno, poznaju se, nema greške, panike. Igraju perfektno. Potrebna nam je daleko bolja naša utakmica da bismo imali šta da tražimo protiv Španije – zaključio je Stevanović.

U trci za Republiku Srpsku više od 250 odraslih i 150 djece

Viktor

11. januar 2026. | 03:56

U Banjaluci je održana 10. trka “Trčimo za Srpsku” pod sloganom “Srpska bez podjela” koju tradicionalno organizuje Banjalučka trkačka liga.

Trka “Trčimo za Srpsku”Foto: SRNA

Predsjednik Banjalučke trkačke lige Duško Tadić rekao je Srni da je glavni cilj trke da se pokažu srpska sloga i zajedništvo, te ukaže na značaj 9. januara – Dan Republike.

– U trci je učestvovalo više od 250 odraslih i 150 djece iz Banjaluke i drugih dijelova Republike Srpske, Srbije i drugih krajeva – rekao je Tadić.

Snežne ptice kažu da su tenzije između Kanade i SAD-a dovele do promena u putnom planu

Dara Milovanović

10. januar 2026. | 10:55

Priča američkog predsednika Donalda Trumpa o tome da Kanada postane 51. ^savezna država uznemirila je neke “snežne ptice”, koje se ili odlučuju migrirati dalje na jug ili ostati u Kanadi tokom cele godine.

“Snežna ptica” se odnosi na Kanađane koji zime provode u sunčanim krajevima, koje uključuju Floridu, Arizonu, Teksas, kao i druga sunčana mesta u SAD-u. Međutim, nakon nedavne promene u kanadsko-američkim odnosima, neki se odlučuju u potpunosti izbegavati USA.

CTVNews.ca je razgovarao sa nizom “snežnih ptica” koje izbegavaju SAD. Ove “snežne ptice” su odgovorile na poziv gledalaca u kojem se tražilo mišljenje. CTVNews.ca nije bio u mogućnosti da potvrdi neke podeljene detalje.

Sharel i Dan Wallis su u petak za CTVNews.ca rekli da su počeli sa snowbirdingom 2018. godine, ali da su se sada potpuno odrekli Sjedinjenih Američkih Država.

„Uvek polako stižemo u Teksas. Putovali smo kroz Arizonu. Zaista smo uživali u Novom Meksiku, pa čak i u zapadnom Teksasu. Pronašli smo neke zaista skrivene dragulje, lepa mesta za istraživanje“, rekao je Dan. Ali sada ostaju u Meksiku preko zime, jer se više nisu osećali dobrodošli u SAD-u, a oboje su rekli „odlučno ne“ povratku.

Rekli su da će im nedostajati američki prijatelji, ali da “ne mogu preboleti način na koji se Kanada tretira”.

Sada provode leta u Baja Kaliforniji, u Meksiku, gde kažu da ima i drugih Kanađana i nekih Amerikanaca. Politika je osetljiva tema među posetiocima, ali Sharel kaže da se saoseća sa svojim američkim prijateljima.

„Teško je videti te ljude. To su ljubazni, darežljivi, velikodušni ljudi. Imaju vladu koja nema pravila“, rekla je, dodajući da joj je „teško da uporedi ljude koje poznajem, a koji su Amerikanci, sa zemljom u kojoj sada žive.“

„Kako su ovi ljudi došli do te tačke da imaju ovakvo vođstvo?“

‘Nisu nas voleli jer smo Kanađani’

Rosie Muzechka je u petak u intervjuu za CTV News izjavila da već 15 godina odlazi na Floridu kako bi pobegla od zima pravog severa, ali da je nedavno prodala svoju imovinu.

„ Zbog političke atmosfere i načina na koji se tamošnja administracija odnosi prema Kanadi, te nekih loših osećaja koje Amerikanci gaje prema Kanađanima“, rekla je. „Jednostavno smo odlučili da se ne isplati.“

Umesto toga, rekla je da je bila na odmoru u Osoyoosu, Britanska Kolumbija. Ove godine će tamo provesti četiri meseca i već je ponovo rezervisala smeštaj za sledeću godinu.

„Predivno je. Vreme je odlično. Nema snega, nije ekstremno toplo, i nije Florida, ali je divno“, rekla je.

Muzechka tvrdi da se počela oećati manje sigurno živeći na Floridi kako su rasle tenzije između Kanade i SAD-a, rekavši da Amerikanci koji su se doselili u susedstvo “nisu baš voleli nas Kanađane”.

Rekla je da su stavovi njenih komšija postali neprijateljskiji poslednjih godina i da se više ne oseća dobrodošlom.

“Američki brend je uništen”

Ed Parg je u petak u intervjuu za CTV News rekao da je njegova porodica decenijama provodila odmore u SAD-u i da su razmišljali o kupovini nekretnine. Rekao je da redovno vode svoju decu u Sjedinjene Države na odmore tokom martovskog raspusta i da on često putuje u SAD zbog posla.

„Više od 20 godina, moja porodica i ja smo provodili odmore na Floridi. Vodili smo decu u Disneyland. Vraćali smo se iz godine u godinu. Ozbiljno smo razmišljali o kupovini nekretnine i penzionisanju tamo“, rekao je u e-poruci.

Kao deo svog posla, Parg putuje u inostranstvo i počeo je primećivati kako međunarodni klijenti menjaju svoj stav prema Amerikancima. „Američki rukovodioci otvoreno brane Donalda Trumpa pred evropskim klijentima – pozivajući se na e-mailove o Hillary Clinton, a ignorišući ponašanje koje je SAD učinilo neozbiljnim“, napisao je Parg u e-mailu za CTV News.

„Američki brend je uništen“, rekao je u intervjuu, „i uništavan je generacijama.“

Rekao je da ne misli da će se to oporaviti za njegovog života.

SERBIANNEWS/CANADA

Kanada bi mogla da postane sledeća Trampova žrtva: Građani u strahu

Dara Milovanović

10. januar 2026. | 10:26

Kanađani se plaše da bi njihova zemlja mogla postati sledeća meta američkog predsednika Donalda Trampa, nakon Venecuele i Grenlanda, prenosi Blumberg.

U 2025. godini Tramp je odlazećeg kanadskog premijera Džastina Trudeaua nazvao “guvernerom velike države Kanade” tokom kontroverzi oko mogućih američkih tarifa na kanadsku robu. Kasnije je tvrdio da bi Kanada mogla da izbegne trgovinske tarife i dobije vojnu zaštitu ukoliko se priključi Sjedinjenim Državama.

“Trampove pretnje Venecueli i Grenlandu navele su Kanadu da se plaši da bi mogla biti sledeća žrtva“, navodi agencija.

U Kanadi takođe vlada zabrinutost da bi Tramp mogao da pribegne “vojnoj prinudi” kako bi primorao zemlju da prihvati sve zahteve Vašingtona.

Stopa nezaposlenosti porasla je na 6,8% u decembru, navodi StatCan

Dara Milovanović

9. januar 2026. | 11:30

Stopa nezaposlenosti u Kanadi skočila je na 6,8 posto u decembru 2025. godine, jer su trgovinski rat i američke tarife nastavili uticati na tržište rada.

Kanadski zavod za statistiku je u petak objavio rezultate ankete o radnoj snazi za decembar, koja je pokazala da je u tom mesecu neto dodato 8.200 radnih mesta.

„Umesto da signaliziraju nazadovanje, skromni rast zaposlenosti i rastuća stopa nezaposlenosti u decembru pojačavaju naš stav da je oporavak kanadskog tržišta rada u toku, ali će verovatno biti neujednačen, a slabljenje će se s vremenom apsorbovati samo postepeno“, rekla je Claire Fan, viša ekonomisa u Royal Bank of Canada, u pisanom izvestaju.

„Većina novih učesnika na tržištu rada nije bila apsorbovana novim zapošljavanjem, te je stoga doprinela rastu stope nezaposlenosti.“

Decembarski izveštaj pokazao je da je stopa nezaposlenosti porasla za 0,3 posto u odnosu na novembarskih 6,5 posto , a usledila je nakon tri meseca rasta broja radnih mesta.

Agencija navodi da je prošlog meseca 1,6 miliona ljudi bilo nezaposleno, što je porast od 73.000 u poređenju sa novembrom 2025. godine. Istovremeno, procenat stanovništva starosti 15 i više godina koji je bio zaposlen u decembru ostao je nepromenjen na 60,9 posto.

„Kanadsko tržište rada završilo je 2025. godinu na blažoj noti, sa stabilnom zaposlenošću i blago rastućom stopom nezaposlenosti“, rekao je Brendon Bernard, viši ekonomista u kompaniji Indeed, u pisanom izvestaju.

„S obzirom na volatilnost ankete o radnoj snazi, sporiji mesec nakon ovog nedavnog snažnog rasta nije se činio neočekivanim. Osnovni trend je verovatno negde između.“

Kliknite za reprodukciju videa: 'Kelowna preuzima vlast s najvećom stopom nezaposlenosti u Kanadi'

U decembru je najviše radnih mesta pridodano u zdravstvu i socijalnoj pomoći, a slede, kako agencija kaže, “ostale usluge”, koje uključuju lične usluge i usluge popravke.

Mladi između 15 i 24 godine izgubili su 27.000 radnih mesta, dok je za one starije od 55 godina stvoreno 33.000 radnih mesta.

Nezaposlenost mladih porasla je za pola procentnog poena na 13,3 posto.

Kanadski zavod za statistiku navodi da je tokom 2025. godine zaposlenost sa skraćenim radnim vremenom rasla bržim tempom – 2,6 posto – nego zaposlenost sa punim radnim vremenom sa 0,7 posto.

Radna mesta su uglavnom izgubljena u profesionalnim, naučnim i tehničkim uslugama, zatim u sektoru smeštaja i prehrane, te na kraju u komunalnim uslugama.

U 2025. godini, stopa nezaposlenosti dostigla je vrhunac od 7,1 posto u augustu i septembru – najvišu od 2016. godine, izvan 2020. i 2021. godine, koje su bile godine pandemije.

Bernard očekuje da će tržište rada u 2026. godini verovatno doživeti slične izazove kao i 2025. godine, ali mnogo će zavisiti od toga kako će se trgovinski rat razvijati.

„Rast ekonomije mogao bi pomoći u postizanju određenog poboljšanja na tržištu rada, ali malo je znakova da će aktivnost biti dovoljno snažna da značajno preokrene pad apetita poslodavaca za zapošljavanje – i rezultirajuće izazove u traženju posla“, rekao je.

„U međuvremenu, nazire se neizvesnost u pogledu izgleda, posebno u vezi sa trgovinskom situacijom u SAD-u.“

Izveštaj kompanije Deloitte Canada , objavljen u sredu, predviđa da će kompanije u 2026. godini smanjiti planove zapošljavanja u prvih šest meseci, jer se očekuje da će carine usporiti potražnju za kanadskom robom i uslugama.

SERBIANNEWS/CANADA

Zašto mladi napuštaju Kanadu zbog Srbije? “30 Srba mi je pružilo ruku i nikada nisam poželeo da se vratim”

Dara Milovanović

9. januar 2026. | 11:07

Danilo je rođen u Kanadi. Prošlo je tri godine otkako se sa porodicom preselio u Srbiju, odakle su i njegovi roditelji. Počeo je da studira na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Za Jutjub kanal “Attic life” podelio je glavni razlog zbog kojeg je izabrao Srbiju umesto Kanade, zašto mu više prijaju Srbi i da li srpski san zaista postoji.

“Bilo mi je prilično lako da se prilagodim srpskoj kulturi, mentalitetu, svemu tome. Rekao bih da je najveća promena koju sam doživeo bio društveni aspekt života ovde. U Kanadi ljudi generalno nisu društveni. Možeš godinama da deliš učionicu sa nekim i da nikada ne progovorite ni reč. To mi je bilo čudno, jer u Srbiji, na primer, prvog dana škole sam se rukovao sa 30 ljudi, sa svima u razredu.

To je bio ogroman šok za mene. Još jedan razlog zbog kojeg sam došao ovde, konkretno ja, ne samo porodica, jesu i cene nekretnina koje su tamo lude. Nije važno u kom si gradu. I nisu samo stanovi skupi, već i hrana i sve ostalo. Takođe se nisam slagao sa mnogim principima koje vlada ima u vezi sa imigracijom, LGBT pitanjima i slično”, rekao je Danilo.

Kako je istakao, zna da cene u Srbiji rastu, ali su još uvek podnošljivije.

“Mnogo stvari su još uvek jeftinije ovde nego u Kanadi. Na primer, plate u Kanadi mnogo više stagniraju nego ovde u Srbiji. Primetio sam da su u Srbiji više porasle nego tamo, a cene hrane i ostalih stvari u Kanadi su eksplodirale u poređenju sa Srbijom. Naravno, Srbija ima svoje ekonomske izazove, ali mislim da su ljudi još uvek u boljoj poziciji nego Kanađani. Na primer, hrana u Kanadi je stalno izuzetno skupa.

Hladija je zemlja i mora da uvozi mnogo iz Amerike, Meksika itd. Što se tiče stanovanja, na primer, moja porodica je 2007. kupila kuću u kojoj sam živeo za 190.000 dolara. Sviđa mi se, bila je dobra cena tada, ali pre korone, možda 2018-2019, vredela je 400.000. Kada smo je prodali 2022, prodali smo je za 750.000.

Ogroman skok cene u tako kratkom periodu. Da smo prodali kuću šest meseci ranije, možda bismo dobili 800.000. I bila je prosečna kuća, ništa posebno. Lokacija je bila lepa, ali nije bila blizu centra grada. Samo normalna kuća u nizu. Kao mladić, razmišljaš o budućnosti i pitaš se – mogu li to da priuštim? Naravno, teško je, jer vidiš stanove u Torontu, na primer. Najosnovniji stan je između 2.000 i 3.000 dolara mesečno, što je jako teško plaćati”, rekao je Danilo.

“S Kanađanima na distanci na trotoaru, a sa Srbima i do toaleta zajedno”

Kanađani su hladni ljudi, istakao je Danilo.

“Ne vole da razgovaraju uopšte. Osim što je Kanada hladna zemlja, ljudi generalno drže distancu. Ako vidiš nekoga na trotoaru u Srbiji, nije problem da prođe pored tebe ili kaže nešto lepo. A u Kanadi, ako se sretnete na trotoaru, trudite se da napravite što veću distancu jer nisu baš prijateljski nastrojeni.

Naravno, navikao sam se na to u Kanadi, jer sam tako odrastao. Kad sam došao u Srbiju, video sam koliko je drugačije. Ogroman šok za mene. Srbi vole sve da rade zajedno. Prvih nekoliko dana škole, prijatelj me je pitao: ‘Hoćeš li da idemo zajedno do toaleta?’. To mi je bilo čudno jer sam razmišljao zašto me pitaju da idem sa njima u toalet.

Ponekad jezik bude problem, ponekad šale koje ne razumem. U Kanadi sam uglavnom govorio engleski kod kuće. Otac je bio kamiondžija, stalno na putu. Većinu vremena pričali smo srpski kod kuće, ali majka nije bila zainteresovana, pa smo pričali šta hoćemo. Kada sam došao ovde, bilo je teško razumeti sve, posebno fakultetske stvari. Ono što u engleskom mogu da naučim za pet minuta, na srpskom mi treba 15-20 minuta”, otkrio je Danilo.

“U Srbiji volim sve – ćevape, pljeskavicu, punjene paprike”

Danilo je otkrio da obožava srpske specijalitete, ali da mu se državne institucije ne dopadaju.

“Samo ne volim lošu organizaciju, ali obožavam ljude, hranu i blizinu Evrope. Srbija je moj dom. Nije bilo dana da mi je Kanada nedostajala. Sad sam između Srbina i Kanađanina. Kanadski deo mene je radna etika. Ovde ljudi rade da prežive, nema srpskog sna. Ovde se ljudi raduju jednostavnom životu“, rekao je Danilo.

Iskustvo Danila možete da pogledete u videu:

SERBIANNEWS/CANADA

Od Kanade do Kruševca i strastvenog hobija-dokumentarne fotografije

Dara Milovanović

9. januar 2026. | 11:03

Poznanstvo sa letovanja sa bračnim parom iz Kruševca, bilo je presudno da se Miroslav Nikolić, po završenom radnom veku u Kanadi, doseli u grad pod Bagdalom. Veoma brzo upoznao je mnogo Kruševljana zahvaljujući svojoj strasti, dokumentarnoj fotografiji

Fotografiju je zavoleo u detinjstvu, prelistavajući putopise iz egzotičnih zemalja. U Kanadi se, daleko od rodne grude, usavršio kao fotograf ulice i trenutka. Hobi je vremenom prerastao u pasiju koja traje i dan danas.

Miroslav Nikolić, fotograf, kaže: “Fotografija, dokumentarna i ulična fotografija, uvek ima neku skrivenu poruku, koju svako od nas drugačije oseća i vidi.To je svrha fotografije. Da poboljša životne okolnosti, da kad neko vidi sliku deteta ili majke koja pati, svi razumeju. Bilo da je to Bugarska ili Bolivija ili bilo gde.”

Objektiv je uvek bio most između nekada povučenog Miroslava i ljudi. Novo lice sa fotografskim aparatom na ulicama Kruševca pobudilo je radoznalost mnogih. Posebno starosedelaca.

Miroslav Bogdanović, hroničar Kruševca, objašnjava: “Miroslav, on i ja srećemo se u Obilićevoj ulici. Tako da smo malo tu stvorili tu neko poznanstvo, prijateljstvo i radujem se što je došao u naš grad.”

Fotografija je, kaže, magnet i za mlađe generacije. Najviše radi njih ovde želi da otvori školu, mada već ima prvog učenika.

Marijana Bjelić, iz Kruševca, dodaje: “Ja sam oduvek imala želju da se bavim fotografijom. Kada sam upoznala Miru, popričala sam malo sa njim i shvatila sam da nemam šta više da čekam. Jednostavno, želim time da se bavim. Kupila sam aparat, izašla sam na ulicu.”

Miroslav Nikolić navodi: “I ja verujem da će to ne samo da da neki novi pravac u umetnosti, nego isto da da samopouzdanje mladima, da rade sa fotografijom, da slikaju, da se takmičimo, da idemo po selima i da snimamo te naše običaje koji su tako divni. Srbija je toliko lepa i treba, to mora da zabeležimo.”

Iako je od skoro u Kruševcu, stigao je i da izlaže u Ćićevcu, kruševačkom pozorištu i u galeriji Milića od Mačve. Da Čarapanima prenese iskustvo urbanog života Kanade, ali i detalje iz njihovog okruženja kojima počinje novo poglavlje u fotografskoj karijeri.

Slikarska tajna Predraga Peđe Miloševića u Galeriji RTS-a do kraja januara

Viktor

9. januar 2026. | 09:51

woman in black coat standing in front of paintings

Do kraja januara u Galeriji RTS-a traje izložba slikara Predraga Peđe Miloševića. Retrospektiva obuhvata dela nastala u proteklih dvadesetak godina, a naslovljena je „Tragom Alefa“.

Izložba je inspirisana Borhesovom pričom, delima evropske slikarske tradicije i potrebom umetnika da se bavi pitanjima večnosti. „Trag Alefa“ je zbir plemenitih i uzvišenih dostignuća civilizacije.

Pripremio Marko Rajković

Predrag Peđa Milošević je na umetničkoj sceni četiri decenije i izgradio je prepoznatljiv stil, promišljeni likovni svet metafora i snova.

„Znate, umetnici ceo život vode brigu koliko su oni originalni. A, u stvari, cela originalnost je priznati u jednom trenutku da ste obični, kao i svaki drugi čovek, ali imate neku povećanu senzibilnost i treba samo nju da prikazujete, svoju emociju i tu senzibilnost i u krajnoj liniji, to publiku i zanima. Taj vaš osećaj i vaša reakcija na okruženje“, smatra Predrag Peđa Milošević.

Purpurni i tirkizni ciklusi, žudnja za harmonijom i lepotom, smirenost i prolaznost odlikuju njegovu originalnu poetiku. Između intuicije, vanvremenskog dara, intimnog tumačenja mitova i duboko proživljenih prizora renesansnih gradova.

„Ta njegova poigravanja sa stvarnošću i sa prošlošću koje potencira i kroz odabir arhitektonskih elemenata. Recimo, tu vidimo često elemente kao što je luk, kao što su kameni portali koji simbolzuju upravo taj prolaz iz jednog u drugi svet. U tome je, rekao bih, Peđa specifičan i u tome je suština njegove poetike“, naglašava istoričar umetnosti Dejan Vukelić.

Peđa Milošević se dugo bavio istraživanjem tehnika starih majstora i o tome je napisao knjigu Slikareva tajna. Tajna njegovog stvaralaštva može se videti do 30. januara u Galeriji RTS-a.

Gde smo najviše putovali u 2025. godini – šta kažu istraživanja

Viktor

9. januar 2026. | 09:48

Na kraju svake kalendarske godine, kompanija za istraživanje tržišta “Euromonitor International” objavljuje listu najposećenijih gradova sveta tokom prethodne godine (2025). Lista je sastavljena na osnovu parametara kao što su broj turističkih poseta, održivost i ekonomski aspekti poseta gradovima širom sveta.

Gde smo najviše putovali u 2025. godini – šta kažu istraživanja

Kompanija Euromonitor International vodeća je na svetskom tržištu u oblasti strateških istraživanja, na osnovu kojih objavljuje globalne podatke. Osnovana je u Londonu 1972. godine i, oslanjajući se na svoje statistike i detaljne izveštaje, prati trendove, prognoze i globalna turistička dešavanja u više od 210 zemalja sveta. Podaci ove kompanije zasnivaju se na kombinaciji naučnih i terenskih istraživanja.

Njena istraživanja zasnovana su na 55 različitih metrika, koje su podeljene u šest ključnih oblasti i primenjuju se na 100 gradova širom sveta. Ti parametri su: ekonomija i poslovnost, turizam, turistička infrastruktura, turistička politika i atraktivnost gradova, bezbednost i zdravlje, kao i održivost.

Bangkok, prestonica svih rekorda

Sa 30,3 miliona turista, Bangkok je najposećeniji grad na svetu u 2025. godini. Poznata po burnom noćnom životu i izuzetnoj uličnoj hrani, tajlandska prestonica privlači putnike koji traže nezaboravna iskustva daleko od svog kontinenta.

Turisti su mogli da se dive Velikoj palati, simboličnom mestu na kojem Hram Smaragdnog Bude sija na suncu, da prošetaju oko Vat Aruna – poznatog kao Hram zore – ili da se izgube istražujući gigantsku pijacu Čatučak.

Bangkok je korišćen kao pozadina za hit-seriju Beli lotos, što je dodatno povećalo njegovu popularnost u inostranstvu.

Hongkong

Sa drugim mestom na listi i 23,2 miliona posetilaca, Hongkong ostaje fascinantna metropola u kojoj se ekstremna modernost susreće sa vekovnim kantonskim tradicijama. Njegova impresivna silueta privlači brojne putnike koji žele da uživaju u smelim arhitektonskim monolitima ovog grada.

Okrug Mong Kok, hram Man Mo i sela na ostrvu Lantau pružaju dobrodošao kontrast u srcu Kine. Viktorijin vrh ostaje najimpresivnija panorama grada, dominirajući pravom šumom nebodera.

London, evropska zvezda

Na trećem mestu, London je dočekao čak 22,7 miliona turista, što ga je učinilo najposećenijim gradom u Evropi do 2025. godine. Nije iznenađujuće što su posetioci hrlili ka Bakingemskoj palati, Londonskoj kuli i blagodati Britanskog muzeja.

Međutim, engleska prestonica nudi mnogo više od klasičnih znamenitosti. Kamden sa svojim prodavnicama polovne robe, Šordič poznat po uličnoj umetnosti, kao i mirni vrtovi Hajd parka, čine London gradom izuzetne raznolikosti i trajne privlačnosti.

Makao, Las Vegas Azije

Na četvrtom mestu nalazi se Makao sa 20,4 miliona posetilaca. Poznat po grandioznim kazinima i ogromnim tržnim centrima, ovaj region se istovremeno ponosi i statusom svetske baštine Uneska, zahvaljujući bogatom portugalskom nasleđu.

Između Senatskog trga, ruševina Crkve Svetog Pavla, drevnih hramova i ekstravagantnih hotelskih kompleksa, turistima koji su posetili Makao tokom boravka nikada nije bilo dosadno.

Istanbul, na raskrsnici Evrope i Azije

Istanbul, peti na listi sa 19,7 miliona posetilaca, može se pohvaliti jedinstvenim položajem na dva kontinenta.

Pored nekada vojno-strateškog, a sada turistički povoljnog položaja, grad obiluje kultnim spomenicima kao što su Plava džamija, Bazilika Svete Sofije i palata Topkapi. Poseban doživljaj predstavlja i plovidba Bosforom, koja je neizostavna za potpuni utisak o lepoti grada.

Dubai, futuristička oaza

Dubai se nalazi odmah iza Istanbula, sa 19,5 miliona turista. Grad Ujedinjenih Arapskih Emirata impresionira monumentalnim razmerama i pažljivo osmišljenom arhitekturom. Burdž Kalifa, veštačka ostrva, gigantski tržni centri i futuristički hoteli dizajnirani su da zadive posetioce.

Istovremeno, turisti mogu da pronađu mir u Arabijskoj pustinji, udaljenoj svega nekoliko minuta vožnje, ili da istraže tradicionalni kvart El Fahidi.

Meka, duhovna destinacija

Sa 18,7 miliona posetilaca, Meka je jedno od najznačajnijih duhovnih mesta na svetu. Tokom 2025. godine, milioni vernika posetili su zapad Saudijske Arabije radi hodočašća.

U središtu grada nalazi se Velika džamija, dom Kamena Kabe – jedinstvenog i najsvetijeg islamskog svetilišta.

Antalija, turski primorski dragulj

Antalija je 2025. godine privukla 18,6 miliona turista zahvaljujući mediteranskim plažama i luksuznim odmaralištima. Posetioci su imali priliku da istraže i stari grad Kaleiči, poznat po kaldrmisanim ulicama i osmanskoj arhitekturi.

U blizini se nalaze drevni lokalitet Perge i vodopadi Duden, koji upotpunjuju ovaj živopisni ambijent.

Pariz, francuska prestonica prestižnih spomenika

Pariz je zauzeo deveto mesto sa 18,3 miliona posetilaca i nastavlja da važi za jednu od najomiljenijih kulturnih prestonica sveta.

Ajfelov toranj, Jelisejska polja, muzej Luvr, katedrala Notr Dam i Monmartr i dalje očaravaju turiste svojom neprolaznom lepotom.

Kuala Lumpur, živahan glavni grad pun nebodera i kulture

Kuala Lumpur zatvara listu prvih deset gradova sa 17,3 miliona posetilaca. Glavni grad Malezije poznat je po kulama Petronas, živahnom okrugu Bukit Bintang, svetim pećinama Batu i brojnim uličnim pijacama koje nude bogatstvo lokalnih ukusa.

U 2025. godini, putovanja u Evropu bila su najčešća, naročito su bile popularne posete Zapadnoj Evropi, Sredozemnoj, Istočnoj i Centralnoj Evropi, a najveći rast dolazaka imala je Južna Amerika.

Kriterijumi za izbor i odluku kada birate da posetite neki od gradova sveta

Na prvom mestu je bezbednost svetskih metropola, arhitektura, opuštenost (San Dijego) – kultura, sreća stanovništva (Kopenhagen). Recimo, Džuno na Aljasci je najmirniji grad u svetu. U 2025. godini na turističkim listama našli su se evropski gradovi, ali se izdvojila i Azija, kao neevropska država koja je sve popularnija destinacija.

Na globalnu percepciju država utiče čitav niz faktora – od poverenja u vladu, kvaliteta života i bezbednosti, do ekološke odgovornosti i kulturne privlačnosti. Te pokazatelje svake godine analizira Institut za reputaciju, koji na osnovu njih utvrđuje koje zemlje uživaju najveći međunarodni ugled.

Institut za reputaciju objavio je listu najpoželjnijih zemalja u 2025. godini, uzimajući u obzir upravo navedene kriterijume.

Na vrhu liste našla se Kanada, što ne predstavlja iznenađenje u kontekstu globalnog turizma. Slede Norveška, Švedska, Švajcarska, Australija, Finska, Novi Zeland, Danska, Holandija i Belgija.

Kanada

Kanada je država koja ima globalni imidž, kao otvoreno i inkluzivno društvo. Konstantno dobija visoke ocene za političku stabilnost, bezbednost, javno zdravlje, obrazovanje i društvenu koheziju.

Kanada, Alberta

Smeštena na severu Severne Amerike, prostire se od Atlantskog do Tihog okeana i na severu do Severnog ledenog okeana, pokrivajući oko 9,98 miliona kvadratnih kilometara. Po ukupnoj površini, Kanada je druga po veličini zemlja na svetu, a sa Sjedinjenim Američkim Državama deli najdužu međudržavnu granicu na svetu.

Norveška

Norveška ima snažan ugled izgrađen na transparentnoj vladi, ekonomskoj sigurnosti i visokom životnom standardu.

Norveška

Cenjena je zbog odgovornog upravljanja prirodnim resursima, posvećenosti zaštiti životne sredine i sveobuhvatnog sistema socijalne zaštite. Njeni dramatični pejzaži privlače putnike iz celog sveta, dok visoki indikatori ljudskog razvoja dodatno jačaju njenu globalnu privlačnost.

Švedska

Švedska je poznata po svojim progresivnim socijalnim politikama, inovativnoj ekonomiji i snažnom fokusu na održivost.

Švedska

Smatra se globalnim liderom u oblasti ekološke odgovornosti, rodne ravnopravnosti i ravnoteže između posla i privatnog života. Njen ugled dodatno osnažuju jake javne institucije i kultura koja daje prioritet društvenoj dobrobiti.

Švajcarska

Švajcarska je stekla reputaciju neutralnosti, političke stabilnosti i ekonomske otpornosti. Poznata je po preciznosti, efikasnosti i razvijenoj infrastrukturi, a visoke ocene dobija i u oblasti upravljanja i bezbednosti.

Švarcarska

Dok njeni alpski pejzaži privlače turiste, njen finansijski kredibilitet i jake javne usluge čine je atraktivnom za duže boravke, doprinoseći njenom imidžu kao jedne od najpouzdanijih zemalja na svetu.

Australija

Visok kvalitet života, snažan obrazovni sistem i opušten način života ključni su razlozi popularnosti Australije. Cenjena je zbog kulturne raznolikosti, otvorenosti i prirodnih atrakcija svetske klase.

Australija

Stabilna ekonomija i imidž poželjne destinacije za život i putovanja dodatno jačaju njenu poziciju na globalnim listama.

Finska

Kao najsrećnija zemlja na svetu, Finska se redovno visoko pozicionira na listama najomiljenijih zemalja. Poznata je po izuzetnom obrazovnom sistemu, niskom nivou korupcije i snažnom društvenom poverenju.

Finska

Poznata je po niskom nivou korupcije, jakim javnim institucijama i fokusu na dobrobit svojih građana.

Novi Zeland

Novi Zeland osvaja svojim izuzetnim prirodnim pejzažima, ekološkom svešću i pristupačnim načinom upravljanja. Njegov naglasak na održivosti i društvenoj koheziji doprinosi pozitivnom globalnom imidžu.

Novi Zeland

Smatra se bezbednom, mirnom i dobro organizovanom državom, što mu obezbeđuje visoko poštovanje na međunarodnoj sceni.

Danska

Poznata je po socijalnoj jednakosti, visokom nivou sreće i kvalitetu gradskog života. Cenjena je zbog razvijenog sistema socijalne zaštite, liderstva u zelenoj energiji i urbanog planiranja usmerenog na ljude.

Kopenhagen, Danska

Njen ugled je povezan sa niskim nivoom nejednakosti i izuzetnim kvalitetom svakodnevnog života, što je čini privlačnom i za stanovnike i za posetioce.

Holandija

Poznata po otvorenom društvu, inovacijama i efikasnom upravljanju, Holandija je oduvek bila jedna od najpoželjnijih turističkih destinacija.

Amsterdam, Holandija

Njen ugled proističe iz progresivnih društvenih vrednosti, jake infrastrukture i stimulativnog poslovnog okruženja. Njena važna uloga u globalnoj trgovini, diplomatiji i održivom razvoju dodatno doprinosi njenom međunarodnom ugledu.

Belgija

Listu najpoželjnijih zemalja zaokružuje Belgija, čije se prednosti ogledaju u kvalitetnoj zdravstvenoj zaštiti, efikasnom upravljanju i bogatom kulturnom nasleđu.

Belgija

Kao važno sedište institucija Evropske unije, Belgija ima značajnu ulogu u međunarodnoj diplomatiji, što dodatno doprinosi njenom globalnom ugledu.

1...115116117...1.535 Stranica 116 od ukupno 1.535

NewsWeekPRO

Dodao je da osvojena dva boda anuliraju lošu igru i lošu utakmicu.

– Šta da radimo, imali smo već ovakvih situacija, i gorih, igrači znaju kako da se izvadimo iz ovoga. Probaćemo u ova dva dana da se promijenimo i odigramo bolje – dodao je selektor Delfina.

Stevanović je istakao da Holanđani nisu iznenadili njegove igrače.

Selektor se već okreće utakmici protiv Španije koja je na programu u ponedjeljak od 20 i 30.

Predsjednik Banjalučke trkačke lige Duško Tadić rekao je Srni da je glavni cilj trke da se pokažu srpska sloga i zajedništvo, te ukaže na značaj 9. januara – Dan Republike.

– U trci je učestvovalo više od 250 odraslih i 150 djece iz Banjaluke i drugih dijelova Republike Srpske, Srbije i drugih krajeva – rekao je Tadić.

Priča američkog predsednika Donalda Trumpa o tome da Kanada postane 51. savezna država uznemirila je neke “snežne ptice”, koje se ili odlučuju migrirati dalje na jug ili ostati u Kanadi tokom cele godine.

“Snežna ptica” se odnosi na Kanađane koji zime provode u sunčanim krajevima, koje uključuju Floridu, Arizonu, Teksas, kao i druga sunčana mesta u SAD-u. Međutim, nakon nedavne promene u kanadsko-američkim odnosima, neki se odlučuju u potpunosti izbegavati USA.

CTVNews.ca je razgovarao sa nizom “snežnih ptica” koje izbegavaju SAD. Ove “snežne ptice” su odgovorile na poziv gledalaca u kojem se tražilo mišljenje. CTVNews.ca nije bio u mogućnosti da potvrdi neke podeljene detalje.

Sharel i Dan Wallis su u petak za CTVNews.ca rekli da su počeli sa snowbirdingom 2018. godine, ali da su se sada potpuno odrekli Sjedinjenih Američkih Država.

Rekli su da će im nedostajati američki prijatelji, ali da “ne mogu preboleti način na koji se Kanada tretira”.

Sada provode leta u Baja Kaliforniji, u Meksiku, gde kažu da ima i drugih Kanađana i nekih Amerikanaca. Politika je osetljiva tema među posetiocima, ali Sharel kaže da se saoseća sa svojim američkim prijateljima.

„Teško je videti te ljude. To su ljubazni, darežljivi, velikodušni ljudi. Imaju vladu koja nema pravila“, rekla je, dodajući da joj je „teško da uporedi ljude koje poznajem, a koji su Amerikanci, sa zemljom u kojoj sada žive.“

„Kako su ovi ljudi došli do te tačke da imaju ovakvo vođstvo?“

‘Nisu nas voleli jer smo Kanađani’

Rosie Muzechka je u petak u intervjuu za CTV News izjavila da već 15 godina odlazi na Floridu kako bi pobegla od zima pravog severa, ali da je nedavno prodala svoju imovinu.

„ Zbog političke atmosfere i načina na koji se tamošnja administracija odnosi prema Kanadi, te nekih loših osećaja koje Amerikanci gaje prema Kanađanima“, rekla je. „Jednostavno smo odlučili da se ne isplati.“

Umesto toga, rekla je da je bila na odmoru u Osoyoosu, Britanska Kolumbija. Ove godine će tamo provesti četiri meseca i već je ponovo rezervisala smeštaj za sledeću godinu.

„Predivno je. Vreme je odlično. Nema snega, nije ekstremno toplo, i nije Florida, ali je divno“, rekla je.

Muzechka tvrdi da se počela oećati manje sigurno živeći na Floridi kako su rasle tenzije između Kanade i SAD-a, rekavši da Amerikanci koji su se doselili u susedstvo “nisu baš voleli nas Kanađane”.

Rekla je da su stavovi njenih komšija postali neprijateljskiji poslednjih godina i da se više ne oseća dobrodošlom.

“Američki brend je uništen”

Ed Parg je u petak u intervjuu za CTV News rekao da je njegova porodica decenijama provodila odmore u SAD-u i da su razmišljali o kupovini nekretnine. Rekao je da redovno vode svoju decu u Sjedinjene Države na odmore tokom martovskog raspusta i da on često putuje u SAD zbog posla.

„Više od 20 godina, moja porodica i ja smo provodili odmore na Floridi. Vodili smo decu u Disneyland. Vraćali smo se iz godine u godinu. Ozbiljno smo razmišljali o kupovini nekretnine i penzionisanju tamo“, rekao je u e-poruci.

„Američki brend je uništen“, rekao je u intervjuu, „i uništavan je generacijama.“

Rekao je da ne misli da će se to oporaviti za njegovog života.

Kanađani se plaše da bi njihova zemlja mogla postati sledeća meta američkog predsednika Donalda Trampa, nakon Venecuele i Grenlanda, prenosi Blumberg.

“Trampove pretnje Venecueli i Grenlandu navele su Kanadu da se plaši da bi mogla biti sledeća žrtva“, navodi agencija.

U Kanadi takođe vlada zabrinutost da bi Tramp mogao da pribegne “vojnoj prinudi” kako bi primorao zemlju da prihvati sve zahteve Vašingtona.

Stopa nezaposlenosti u Kanadi skočila je na 6,8 posto u decembru 2025. godine, jer su trgovinski rat i američke tarife nastavili uticati na tržište rada.

Kanadski zavod za statistiku je u petak objavio rezultate ankete o radnoj snazi ​​za decembar, koja je pokazala da je u tom mesecu neto dodato 8.200 radnih mesta.

„Većina novih učesnika na tržištu rada nije bila apsorbovana novim zapošljavanjem, te je stoga doprinela rastu stope nezaposlenosti.“

Decembarski izveštaj pokazao je da je stopa nezaposlenosti porasla za 0,3 posto u odnosu na novembarskih 6,5 posto , a usledila je nakon tri meseca rasta broja radnih mesta.

Agencija navodi da je prošlog meseca 1,6 miliona ljudi bilo nezaposleno, što je porast od 73.000 u poređenju sa novembrom 2025. godine. Istovremeno, procenat stanovništva starosti 15 i više godina koji je bio zaposlen u decembru ostao je nepromenjen na 60,9 posto.

„Kanadsko tržište rada završilo je 2025. godinu na blažoj noti, sa stabilnom zaposlenošću i blago rastućom stopom nezaposlenosti“, rekao je Brendon Bernard, viši ekonomista u kompaniji Indeed, u pisanom izvestaju.

„S obzirom na volatilnost ankete o radnoj snazi, sporiji mesec nakon ovog nedavnog snažnog rasta nije se činio neočekivanim. Osnovni trend je verovatno negde između.“

U decembru je najviše radnih mesta pridodano u zdravstvu i socijalnoj pomoći, a slede, kako agencija kaže, “ostale usluge”, koje uključuju lične usluge i usluge popravke.

Mladi između 15 i 24 godine izgubili su 27.000 radnih mesta, dok je za one starije od 55 godina stvoreno 33.000 radnih mesta.

Nezaposlenost mladih porasla je za pola procentnog poena na 13,3 posto.

Kanadski zavod za statistiku navodi da je tokom 2025. godine zaposlenost sa skraćenim radnim vremenom rasla bržim tempom – 2,6 posto – nego zaposlenost sa punim radnim vremenom sa 0,7 posto.

Radna mesta su uglavnom izgubljena u profesionalnim, naučnim i tehničkim uslugama, zatim u sektoru smeštaja i prehrane, te na kraju u komunalnim uslugama.

U 2025. godini, stopa nezaposlenosti dostigla je vrhunac od 7,1 posto u augustu i septembru – najvišu od 2016. godine, izvan 2020. i 2021. godine, koje su bile godine pandemije.

Bernard očekuje da će tržište rada u 2026. godini verovatno doživeti slične izazove kao i 2025. godine, ali mnogo će zavisiti od toga kako će se trgovinski rat razvijati.

„Rast ekonomije mogao bi pomoći u postizanju određenog poboljšanja na tržištu rada, ali malo je znakova da će aktivnost biti dovoljno snažna da značajno preokrene pad apetita poslodavaca za zapošljavanje – i rezultirajuće izazove u traženju posla“, rekao je.

„U međuvremenu, nazire se neizvesnost u pogledu izgleda, posebno u vezi sa trgovinskom situacijom u SAD-u.“

Izveštaj kompanije Deloitte Canada , objavljen u sredu, predviđa da će kompanije u 2026. godini smanjiti planove zapošljavanja u prvih šest meseci, jer se očekuje da će carine usporiti potražnju za kanadskom robom i uslugama.

“S Kanađanima na distanci na trotoaru, a sa Srbima i do toaleta zajedno”

“U Srbiji volim sve – ćevape, pljeskavicu, punjene paprike”

Iskustvo Danila možete da pogledete u videu:

Poznanstvo sa letovanja sa bračnim parom iz Kruševca, bilo je presudno da se Miroslav Nikolić, po završenom radnom veku u Kanadi, doseli u grad pod Bagdalom. Veoma brzo upoznao je mnogo Kruševljana zahvaljujući svojoj strasti, dokumentarnoj fotografiji

Fotografiju je zavoleo u detinjstvu, prelistavajući putopise iz egzotičnih zemalja. U Kanadi se, daleko od rodne grude, usavršio kao fotograf ulice i trenutka. Hobi je vremenom prerastao u pasiju koja traje i dan danas.

Objektiv je uvek bio most između nekada povučenog Miroslava i ljudi. Novo lice sa fotografskim aparatom na ulicama Kruševca pobudilo je radoznalost mnogih. Posebno starosedelaca.

Miroslav Bogdanović, hroničar Kruševca, objašnjava: “Miroslav, on i ja srećemo se u Obilićevoj ulici. Tako da smo malo tu stvorili tu neko poznanstvo, prijateljstvo i radujem se što je došao u naš grad.”

Fotografija je, kaže, magnet i za mlađe generacije. Najviše radi njih ovde želi da otvori školu, mada već ima prvog učenika.

Marijana Bjelić, iz Kruševca, dodaje: “Ja sam oduvek imala želju da se bavim fotografijom. Kada sam upoznala Miru, popričala sam malo sa njim i shvatila sam da nemam šta više da čekam. Jednostavno, želim time da se bavim. Kupila sam aparat, izašla sam na ulicu.”

Iako je od skoro u Kruševcu, stigao je i da izlaže u Ćićevcu, kruševačkom pozorištu i u galeriji Milića od Mačve. Da Čarapanima prenese iskustvo urbanog života Kanade, ali i detalje iz njihovog okruženja kojima počinje novo poglavlje u fotografskoj karijeri.

Do kraja januara u Galeriji RTS-a traje izložba slikara Predraga Peđe Miloševića. Retrospektiva obuhvata dela nastala u proteklih dvadesetak godina, a naslovljena je „Tragom Alefa“.

Izložba je inspirisana Borhesovom pričom, delima evropske slikarske tradicije i potrebom umetnika da se bavi pitanjima večnosti. „Trag Alefa“ je zbir plemenitih i uzvišenih dostignuća civilizacije.

Pripremio Marko Rajković

Predrag Peđa Milošević je na umetničkoj sceni četiri decenije i izgradio je prepoznatljiv stil, promišljeni likovni svet metafora i snova.

Purpurni i tirkizni ciklusi, žudnja za harmonijom i lepotom, smirenost i prolaznost odlikuju njegovu originalnu poetiku. Između intuicije, vanvremenskog dara, intimnog tumačenja mitova i duboko proživljenih prizora renesansnih gradova.

Peđa Milošević se dugo bavio istraživanjem tehnika starih majstora i o tome je napisao knjigu Slikareva tajna. Tajna njegovog stvaralaštva može se videti do 30. januara u Galeriji RTS-a.

Gde smo najviše putovali u 2025. godini – šta kažu istraživanja

Bangkok, prestonica svih rekorda

Sa 30,3 miliona turista, Bangkok je najposećeniji grad na svetu u 2025. godini. Poznata po burnom noćnom životu i izuzetnoj uličnoj hrani, tajlandska prestonica privlači putnike koji traže nezaboravna iskustva daleko od svog kontinenta.

Turisti su mogli da se dive Velikoj palati, simboličnom mestu na kojem Hram Smaragdnog Bude sija na suncu, da prošetaju oko Vat Aruna – poznatog kao Hram zore – ili da se izgube istražujući gigantsku pijacu Čatučak.

Bangkok je korišćen kao pozadina za hit-seriju Beli lotos, što je dodatno povećalo njegovu popularnost u inostranstvu.

Hongkong

Sa drugim mestom na listi i 23,2 miliona posetilaca, Hongkong ostaje fascinantna metropola u kojoj se ekstremna modernost susreće sa vekovnim kantonskim tradicijama. Njegova impresivna silueta privlači brojne putnike koji žele da uživaju u smelim arhitektonskim monolitima ovog grada.

Okrug Mong Kok, hram Man Mo i sela na ostrvu Lantau pružaju dobrodošao kontrast u srcu Kine. Viktorijin vrh ostaje najimpresivnija panorama grada, dominirajući pravom šumom nebodera.

London, evropska zvezda

Na trećem mestu, London je dočekao čak 22,7 miliona turista, što ga je učinilo najposećenijim gradom u Evropi do 2025. godine. Nije iznenađujuće što su posetioci hrlili ka Bakingemskoj palati, Londonskoj kuli i blagodati Britanskog muzeja.

Međutim, engleska prestonica nudi mnogo više od klasičnih znamenitosti. Kamden sa svojim prodavnicama polovne robe, Šordič poznat po uličnoj umetnosti, kao i mirni vrtovi Hajd parka, čine London gradom izuzetne raznolikosti i trajne privlačnosti.

Makao, Las Vegas Azije

Na četvrtom mestu nalazi se Makao sa 20,4 miliona posetilaca. Poznat po grandioznim kazinima i ogromnim tržnim centrima, ovaj region se istovremeno ponosi i statusom svetske baštine Uneska, zahvaljujući bogatom portugalskom nasleđu.

Između Senatskog trga, ruševina Crkve Svetog Pavla, drevnih hramova i ekstravagantnih hotelskih kompleksa, turistima koji su posetili Makao tokom boravka nikada nije bilo dosadno.

Istanbul, na raskrsnici Evrope i Azije

Istanbul, peti na listi sa 19,7 miliona posetilaca, može se pohvaliti jedinstvenim položajem na dva kontinenta.

Pored nekada vojno-strateškog, a sada turistički povoljnog položaja, grad obiluje kultnim spomenicima kao što su Plava džamija, Bazilika Svete Sofije i palata Topkapi. Poseban doživljaj predstavlja i plovidba Bosforom, koja je neizostavna za potpuni utisak o lepoti grada.

Priča američkog predsednika Donalda Trumpa o tome da Kanada postane 51. ^savezna država uznemirila je neke “snežne ptice”, koje se ili odlučuju migrirati dalje na jug ili ostati u Kanadi tokom cele godine.

Kanadski zavod za statistiku je u petak objavio rezultate ankete o radnoj snazi za decembar, koja je pokazala da je u tom mesecu neto dodato 8.200 radnih mesta.