François Legault podnosi ostavku na mesto premijera Quebeca zbog blizine izbora

Dara Milovanović

14. januar 2026. | 10:50

François Legault podnosi ostavku na mesto premijera Quebec-a usred pada popularnosti i blizine pokrajinskih izbora.

Legault je to objavio danas na nacionalnoj skupštini Quebec-a, uoči približavanja pokrajinskih izbora u oktobru .

To dolazi nakon teške godine u kojoj je njegova koalicija Avenir Québec bila treća u anketama, iza Parti Québécois i Liberala, a ujedno je izgubila šest članova zakonodavnog tela, uključujući pet koji sada sede kao nezavisni.

„Dobro vidim da trenutno stanovnici Quebec-a prvo žele promene, a između ostalog i promenu premijera“, rekao je.

“Za dobrobit moje stranke, a posebno za dobrobit Quebec-a, danas objavljujem da napuštam svoju poziciju premijera Quebec-a.”

Legault, koji je stekao značajnu istaknutost vodeći Kvebečane kroz pandemiju COVID-19 i dovodeći stranku koju je osnovao do dve ubedljive pobede, od tada je pretrpeo dramatičan pad.

Njegova vlada je okaljana skandalom, uključujući i tekući fijasko koji uključuje ogromno prekoračenje troškova u pokrajinskom odboru za auto osiguranje. Takođe nije ispunio neke od obaveza koje su mu pomogle da dođe na vlast 2018. godine, uključujući smanjenje obima birokratije, koja je samo rasla pod njegovom vladom.

Na početku jesenjeg zakonodavnog zasedanja u septembru 2025. godine, 68-godišnji suosnivač Air Transata predstavio je ono što su neki politički posmatrači nazvali pomakom udesno, uz obećanja da će smanjiti troškove javne službe, suzbiti kriminal i ubrzati odobravanje velikih projekata.

Čak je tog meseca ušao na stranačku konvenciju praćen uvodnom pesmom iz filma Rocky III , zadajući nekoliko lažnih udaraca i parafrazirajući ostarelog Sylvestera Stallonea prostoriji punoj pristalica u Gatineauu, Quebec.

„Nije bitna snaga udaraca, već sposobnost da ih primite i nastavite dalje“, rekao je.

“Spreman sam da nastavim primati udarce.”

Ko će ga zameniti nije odmah jasno; prema anketnoj agenciji SOM, među vodećim kandidatima su ministar pravde Simon Jolin-Barrette i ministrarka obrazovanja Sonia LeBel, a slede ih Christian Dubé i Geneviève Guilbault.

Ministrarka ekonomije Christine Fréchette i ministar zaštite okoline Bernard Drainville takođe se smatraju potencijalnim naslednicima.

Legault je rekao da će ostati na svojoj poziciji dok se ne izabere njegov naslednik.

Izborni dan u Quebecu je 5. oktobra.

SERBIANNEWS/CANADA

Ona je zvanično najplaćenija glumica svih vremena

Viktor

14. januar 2026. | 10:46

aerial photography of brown rock formation with plants

Zoe Saldana postala je glumica s najvećom zaradom u istoriji, a njeni filmovi su do sada na svetskim blagajnama zaradili više od 15,46 milijardi dolara. Time je prestigla dosadašnju vodeću Skarlet Johanson, piše The Guardian.

Ova 47-godišnja glumica, dobitnica Oskara, izbila je na vrh liste nakon što je uspeh filma Avatar: Fire and Ash njenoj ukupnoj zaradi dodao više od 1,2 milijarde dolara, prenosi Index.

Foto: 20th Century Studios/Disney via AP

Tom iznosu doprineli su i njeni prethodni filmovi iz franšize Avatar, kao i Marvelova uloga Gamore u trilogiji Guardians of the Galaxy (Čuvari galaksije), kao i u filmovima Avengers: Infinity War i Avengers: Endgame. Saldana je takođe ostvarila uspeh s filmovima Zvezdane staze i prvim nastavkom Pirata sa Kariba.

Konkurencija i drugi projekti

Prošle godine Skarlet Johanson je zauzela prvo mesto nakon što je film Jurassic World Rebirth zaradio 869 miliona dolara širom sveta. Glumica se takođe pojavila u više Marvelovih filmova. Iako Avatar: Fire and Ash na blagajnama zaostaje za prethodnim filmovima u franšizi, od izlaska u decembru zadržao je prvo mesto u domaćoj bioskopskoj distribuciji.

Saldana je prošlog leta pozajmila glas i u Pixarovoj avanturi Elio, ali taj film nije ispunio očekivanja. Prošle godine osvojila je Oskara za najbolju sporednu glumicu za ulogu u Netflixovom kriminalističkom mjuziklu Emilia Pérez, a trenutno radi na sledećoj sezoni akcione dramske serije Lioness.

Budućnost Avatara i poredak na listi

Iako je reditelj Avatara, Džejms Kameron, isplanirao sledeća dva filma, zvanične potvrde o snimanju još uvek nema.

„Ako iz bilo kog razloga ne uspemo da snimimo 4 i 5, održaću konferenciju za novinare i reći vam šta smo nameravali da uradimo“, rekao je prošlog meseca.

Prema podacima The Numbers, Saldanu i Johanson slede Semjuel L. Džekson, Robert Dauni Džunior i Kris Prat, koji su takođe glumili u više Marvelovih projekata.

Glumci s najvećom zaradom koji nisu glumili u Marvelovim filmovima su, redom, Tom Kruz, Vin Dizel, Dvejn Džonson i Tom Henks. Nakon Saldane i Johanson, sledeće najbolje rangirane glumice na spisku su Ema Votson na 16. mestu, Karen Gilan na 23. i Elizabet Olsen na 25. mestu.

Živopisno selo koje će uskoro progutati more

Viktor

14. januar 2026. | 10:43

O klimatskim promenama godinama slušamo, čitamo i gledamo, ali za većinu ljudi one su i dalje apstraktna pretnja. Za stanovnike jednog malog sela na severu Atlantika, međutim, ta budućnost je već stigla i potpuno im je promenila život.

Reč je o Mikelonu, selu sa oko 600 stanovnika, koje se nalazi na svega dva metra iznad nivoa mora. Zbog porasta nivoa okeana i sve učestalijih oluja, ovo mesto je suočeno sa realnom opasnošću da u narednim decenijama bude potopljeno. Rešenje koje je doneto zvuči radikalno, ali neizbežno: preseljenje čitavog sela.

Francuska usred Severne Amerike

Iako se nalazi na severnoameričkom kontinentu, južno od kanadskog Njufaundlenda, arhipelag Sen Pjer i Mikelon politički i administrativno pripada Francuskoj. Njegovi stanovnici imaju francusko državljanstvo, koriste evro, glasaju na francuskim izborima i žive po francuskim zakonima, hiljadama kilometara daleko od Pariza.

Sam Mikelon izgrađen je na peščanom sprudu koji povezuje delove ostrva, što ga čini posebno ranjivim. More je oduvek bilo deo svakodnevice, određivalo je ritam života, ali je poslednjih decenija postalo ozbiljna pretnja.

Tokom jačih kiša i oluja, Mikelon već sada biva poplavljen. Naučne procene pokazuju da bi do kraja veka nivo mora mogao da poraste i do jednog metra, što bi značilo postepeni nestanak sela. Najpre je zabranjena svaka nova gradnja, čime je budućnost mesta praktično zamrznuta, a potom je doneta odluka o preseljenju.

Dodatni alarm bio je gotovo direktan udar uragana Fiona 2022. godine, nakon kog je postalo jasno da čekanje više nije opcija.

Novo selo – samo nekoliko stotina metara dalje

Nova lokacija nalazi se nedaleko od sadašnjeg sela, ali na čak 40 metara nadmorske visine, što je dovoljno da more više ne diktira sudbinu zajednice. Tamo se gradi novo naselje, dok staro i dalje funkcioniše.

Plan je da se godišnje preseli sedam do osam domaćinstava, a projekat finansira Francuska. Stanovnici koji se odluče na preseljenje imaju tri godine da izgrade nove kuće. Škola, opština i druge javne ustanove ostaće na staroj lokaciji dok se selo u potpunosti ne preseli.

Preseljenje nije obavezno, niko nije primoran da ode, što proces čini humanijim, ali i sporijim. Do sada se za preseljenje odlučilo oko pedesetak stanovnika, a prve kuće su već u izgradnji.

Kako preseliti dušu jednog mesta?

Ideja nije da se izgradi potpuno novo naselje, već da se Mikelon „preseli“ u sadašnjem obliku. Kuće se i dalje grade sopstvenim rukama, deo materijala sa starih objekata koristi se ponovo, a čak je i raspored ulica osmišljen tako da podseća na stari izgled sela.

Ipak, teška pitanja tek dolaze na red: šta će biti sa crkvom, grobljem, istorijskim zgradama?

Stanovnici su podeljeni. Jedni preseljenje vide kao razuman i neophodan korak ka sigurnijoj budućnosti, dok drugi u tome vide gubitak identiteta. „Kako preseliti dušu jednog mesta?“, pita se jedan od njih.

Iako mali i izolovan, Mikelon je danas simbol onoga što klimatske promene znače u praksi – i upozorenje da za neka mesta širom sveta budućnost više nije daleko pitanje, već sadašnjost.

Od matinea do večernjeg spektakla: Četiri termina za mjuzikl “Don Žuan”

Viktor

14. januar 2026. | 10:39

Legendarni mjuzikl “Don Žuan” francuskog kompozitora Feliksa Greja biće izveden 24. i 25. januara 2026. godine u Beogradu u Sava centru u četiri termina (matine u 15.00 i večernji termin u 20.00). Sva izvođenja biće titlovana na srpski jezik. Za ovaj muzičko-scenski spektakl vlada veliko interesovanje, za večernji termin 24. januara ostalo je vrlo malo ulaznica.

Ulaznice se mogu nabaviti na Ticket Vision prodajnim mestima i onlajn na tickets.rs.

Ovo je najnovija verzija spektakularnog mjuzikla, koja će premijerno biti predstavljena u Evropi upravo u Srbiji. U mjuziklu učestvuje preko 60 izvođača, uključujući 15 plesača, 11 pevača i 2 flamenko muzičara. Feliks Grej je napisao muziku i libreto za “Don Žuana” 2003. godine, odlučivši se za slobodnu adaptaciju Molijerove klasične priče. Nakon pandemije, najnovija verzija mjuzikla je uspešno izvedena u Kini, Južnoj Koreji i Kanadi. Glavne uloge tumače Đan Marko Skijareti (Don Žuan) i Leticija Karer (Maria).

Autor mjuzikla “Don Žuan”, Feliks Grej, izjavio je: “Ovo je veoma slobodna adaptacija. Radnja počinje na isti način kao kod klasika, ali se razlikuje od Molijerovog teksta. Za kreiranje ovog mjuzikla koristio sam i Mocartovu operu “Seviljski berberin” i delo “Seviljski zavodnik i kameni gost” Tirsa de Moline, španskog autora iz XVII veka, koji je i stvorio lik Don Žuana. U našoj priči prikazujemo novo lice Don Žuana, možda osetljivije nego što su ga predstavljali drugi autori. Iako je osvajač ženskih srca, on je ipak ranjiv. U ovom mjuziklu ima dosta dvoboja koje su osmislili koreografi. Tome su, naravno, dodati i specijalni efekti koji naglašavaju fantastičnu i natprirodnu dimenziju događaja. Koreografija je španska, sa mnogo elemenata flamenka. Plesači nose svu gracioznost tog umetničkog izraza u svojoj duši i svakim pokretom na sceni.”

Ovaj mjuzikl je doživeo ogroman uspeh u Francuskoj i Južnoj Koreji, dok su u Kanadi izvođači doživeli pravi trijumf. U Montrealu, Kvebeku, Šerbruku i Otavi, ukupno je izvedeno 200 predstava pred 350.000 gledalaca. Pored toga, prodato je 300.000 albuma sa muzikom iz “Don Žuana”. Pesme „Fun“ i „Women“ bile su na vrhu kanadskih top-lista nekoliko nedelja, a Žil Mahju je dobio nagradu za najboljeg reditelja. Mjuzikl su producirali Šarl Talar i njegov sin Nikola, jedni od vodećih francuskih nezavisnih muzičkih producenata. Produkcija je oborila sve rekorde po prodaji albuma i karata.

Demi Moore, nova globalna Kérastase brend ambasadorka

Viktor

14. januar 2026. | 10:37

woman standing near body of water during daytime

Kao neprolazna ikona elegancije i osnaživanja, glumica nominovana za Oskara, producentkinja i autorka bestselera New York Times-a, Demi Mur (Demi Moore), nova je globalna ambasadorka luksuznog profesionalnog brenda za negu kose Kérastase. Poznata po svom očaravajućem prisustvu i neustrašivom duhu, Demi je oličenje oslobođene ženstvenosti u njenom najinspirativnijem obliku – ona je večna ikona i simbol vanvremenske lepote.

Sa legendarnom i neprevaziđenom karijerom koja traje decenijama, Mur je neprestano redefinisala šta znači biti vodeća žena u Holivudu. Ostvarila je nezaboravne uloge u filmskim klasicima, od „Duha“ (Ghost) i „Nepristojne ponude“ (Indecent Proposal) do „G.I. Jane“ i „Supstance“ (The Substance), uz njenu najnoviju ulogu u drugoj sezoni serije Tejlora Šeridana „Landman“. Svaki put je pokazala nepokolebljivu posvećenost svom poslu, etablirajući se kao pravi glumački inovator. Njen rad je neosporno oblikovao pop-kulturu, vodeći do nezabeleženih uspeha na blagajnama, a nedavno i do osvajanja Zlatnog globusa i SAG nagrade, kao i nominacije za Oskara u istoj godini.

Pored filmskih dostignuća, Demi Mur je istinski poznata i kao ikona kose. Trenutno slavljena zbog svoje prepoznatljive duge, crne kose, poznata je po tome što pomera granice stilizovanja nizom kultnih izgleda. Bilo da je u pitanju duga kosa ili moderna piksi frizura, ona je koristila svoju kosu kao transformativni alat za prenošenje emocija, samopouzdanja i jedinstvene perspektive na ženstvenost. Više od samog stila, njena kosa se posmatra kao simbol snage, individualnosti i trajne elegancije – odražavajući samu suštinu Kérastase žene: hrabre, samouverene i dosledne sebi bez izvinjenja.

Njen uticaj prevazilazi i kosu i platno; podjednako je poznata po svom zalaganju i autentičnosti u osnaživanju žena. Srušila je barijere i tabue govoreći o ejdžizmu (diskriminaciji na osnovu godina) i seksizmu, koristeći svoju platformu da promoviše nove narative i inspiriše milione ljudi širom sveta, što joj je nedavno donelo priznanje kao jedne od 100 najuticajnijih osoba magazina TIME i titulu Globalne žene godine magazina GLAMOUR.

Sa globalnom privlačnošću za svaku generaciju i neprevaziđenim nasleđem, Demi Mur donosi svoju jedinstvenu viziju i harizmu brendu Kérastase, pozivajući žene svuda da prihvate svoju moć da se usude, sanjaju i blistaju.

Kampanja nastavlja dugogodišnju saradnju između Kérastase-a i dvojca Inez & Vinoodh, koji su fotografisali Mur u Njujorku. Vanvremenski, sofisticirani i prirodno elegantni vizueli nastaviće se novom globalnom kampanjom za revitalizovanu Kérastase liniju, Chronologiste koja uskoro izlazi.

„Oduvek sam se divila izuzetnom prisustvu koje Demi ima, kako na ekranu tako i van njega. Ona oličava retku kombinaciju elegancije, snage i autentičnosti koja je inspirisala više generacija. Demi je neustrašiva – ne samo u svojim kultnim ulogama, već i u načinu na koji prihvata svoju individualnost i deli svoj put sa iskrenošću i gracioznošću. Njena legendarna kosa je više nego samo lepa; ona je jedan od njenih simbola samopouzdanja i slobode. Ona se zalaže za moć bivanja vernim sebi, zagovarajući samoizražavanje i ohrabrujući druge da prihvate sopstvene priče. Demi istinski odražava duh Kérastase žene – hrabre, osnažene i neustrašive u tome da dopusti svojoj priči da zablista.“ Amber Zak Jop (Amber Zak Yopp), globalna predsednica brenda, Kérastase.

„Iskreno sam počastvovana što se pridružujem Kérastase porodici kao njihova globalna ambasadorka brenda. Moj život su oblikovali ljubav, rast i nova iskustva – a moja kosa je bila uz mene kroz sve to. Verujem da u kosi postoji jedinstvena energija; ona nosi naša iskustva, naše samopouzdanje i našu individualnost. Za mene postoji prava sloboda u tome da pustite svoju kosu da jednostavno bude ono što jeste i da joj dozvolite da ispriča vašu priču. To je za mene suština lepote – biti autentičan i prihvatiti ono što jesi. Jedva čekam da podelim svoje novo Kérastase poglavlje sa svima vama.“ Demi Mur, globalna ambasadorka brenda, Kérastase.

Ove godine će 2,1 miliona privremenih stanovnika imati istekle vize ili će im isteći. Ali hoće li oni napustiti Kanadu?

Dara Milovanović

13. januar 2026. | 10:59

Abhishek Parmar je proveo više od šest godina prilagođavajući grad Windsor-Essex kao svoj novi dom. Ali sada je jedan od 2,1 miliona privremenih stanovnika koji će možda morati napustiti Kanadu ove godine.

„Nikada nisam ni pomislio da napustim ovo mesto“, rekao je. „A sada se stvarima bliži kraj. Nije to dobar osećaj.“

Dvadesetpetogodišnjak je stigao u Windsor-Essex 2019. godine iz Indije kako bi studirao mašinstvo na St. Clair Collegeu. Nakon što je potrošio više od 80.000 dolara na školarinu i troškove života, Parmar je rekao da je dobio posao u automobilskoj kompaniji u LaSalleu. Podneo je zahtev za stalni boravak (PR) 2024. godine putem imigracijskog programa u Ontariju.

„Onda su stigle vesti o tarifama i dobio sam otkaz“, rekao je. „Zatim sam radio u drugoj automobilskoj kompaniji u Windsoru i opet sam dobio otkaz nakon nekoliko meseci zbog tarifa.“

Čovjek stoji uz zid od cigle. — Abhishek Parmar kaže da je stigao u Windsor-Essex sa 19 godina kako bi studirao mašinstvo na St. Clair Collegeu. Poslednjih šest godina proveo je u gradu kao svom domu daleko od doma. Ali sada se brine da mu vreme u Kanadi ističe. (Pratyush Dayal/CBC)

Rekao je da je ponovo pronašao sličnu ulogu. Ali to je značilo da su mu se snovi o dobijanju stalnog statusa putem provincijske imigracije ostvarili jer je to bilo povezano s njegovim zaposlenjem.

„Potpuno sam izgubio sve u vezi s odnosima s javnošću, iz hira“, rekao je. „Bilo je srceparajuće.“

Parmarova radna dozvola ističe sredinom marta. Sada su njegovi planovi da Windsor zauvek učini svojim domom, pokrene posao i kupi svoju prvu kuću ovde na čekanju.

Privremeni stanovnici moraju napustiti Kanadu na kraju svog boravka: IRCC

Parmar nije sam.

Prema podacima koje je podelila služba za imigraciju, izbeglice i državljanstvo Kanade (IRCC), prošle godine je istekla dozvola za 1,49 miliona privremenih stanovnika. Dodatnih 1,4 miliona će isteći ove godine, što će ukupno iznositi 2,9 miliona u roku od dve godine. Ovo ne uključuje nosioce dozvola za studiranje ili produženja dozvola za studiranje.

Od tih 1,4 miliona koji ističu ove godine, 55 posto bi trebalo da istekne samo do juna.

IRCC navodi da je prošle godine bilo dostupno 395.000 mesta za stalni boravak (PR), a ove godine dodatnih 380.000 . Dok će neki od tih 2,9 miliona dobiti status stalnog boravka (PR), najmanje 2,1 milion ljudi će i dalje ostati sa isteklim ili vizama koje ističu.

Momak koji uči francuski — Parmar kaže da ne ostavlja kamen na kamenu u svojoj potrazi za odnosima s javnošću — od pojavljivanja na testovima znanja engleskog jezika do učenja francuskog, kao što je prikazano na njegovom ekranu. (Pratyush Dayal/CBC)

U nedelju se Parmar pojavio na testu znanja engleskog jezika i, kao i mnogi drugi novopridošli , naporno je radio na učenju francuskog. Rekao je da je “preopterećen”, ali čini sve što može da dobije stalni boravak.

Ako ništa ne uspe, Parmar je rekao da će se, kao i njegovi prijatelji, vratiti u Indiju i odatle podneti zahjev za stalni boravak. Takođe razmišlja o pokušaju produženja radne dozvole.

„Privremeni stanovnici u Kanadi moraju ispunjavati zahteve Zakona o imigraciji i zaštiti izbeglica i moraju napustiti Kanadu do kraja perioda odobrenog za njihov boravak“, navodi se u saopštenju IRCC-a poslanom e-poštom.

„Posedovanje privremenog statusa ne garantuje da će osoba na kraju biti prihvaćena kao stalni stanovnik.“

Ako neko više nema status, saopštio je IRCC, možda će moći podneti zahtev za njegovo vraćanje. Strani državljani imaju 90 dana od datuma gubitka statusa privremenog boravka da podnesu zahtev za vraćanje.

„Malo se zna o nedokumentovanoj populaciji u Kanadi, a prikupljanje podataka je vrlo izazovno jer ova populacija uglavnom pokušava ostati neotkrivena zbog straha od deportacije“, rekao je IRCC.

„Međutim, istraživanja pokazuju da u Kanadi možda ima 200.000 do 500.000 ilegalnih migranata.“

IRCC je saopštio da će, prema planu nivoa imigracije za period 2026-2028, broj privremenih stanovnika ostati ispod 1 posto stanovništva nakon 2027. godine, a ukupan broj privremenih stanovnika smanjiće se na manje od 5 % stanovništva do kraja 2027. godine.

„Kanada ponovo preuzima kontrolu nad svojim imigracijskim sistemom kako bi obnovila ravnotežu i održivost, a istovremeno nastavila ispunjavati svoje humanitarne obaveze“, saopštio je IRCC.

‘Ovo će biti vrlo bolan proces’, rekao je advokat za imigracijska pitanja

Lou Janssen Dangzalan, advokat za imigraciona pitanja sa sedištem u Torontu, rekao je da IRCC radi na pretpostavci da će se ljudi kojima ističe dozvola vratiti kući.

„Pretpostavlja se previše dobronamernog ponašanja od svih, odnosno da će svi jednostavno slediti pravila kakva jesu“, rekao je.

Dangzalan je rekao da se Kanada dugo reklamirala kao mesto za lako dobijanje statusa u zemlji. Sada mnogi koji su prodali svu svoju imovinu kod kuće, uzeli kredite ili se zadužili, mogu ostati bez dokumenata.

Ćelavi Azijat u plavom odijelu. — Lou Janssen Dangzalan, advokat za imigracijska pitanja sa sedištem u Torontu, kaže da ljudi sada paniče jer znaju da se zidovi zatvaraju, ali da su im mogućnosti za odnose s javnošću prilično ograničene. (Poslao John Hryniuk)

Podaci kanadske granične službe pokazuju da je Kanada u periodu 2024-25. deportovala više od 18.000 ljudi ili skoro 400 sedmično , po ukupnoj ceni od 78 miliona dolara. Većina su bili tražioci azila kojima je odbijen status izbeglice.

„To je kao biti kanarinac u rudniku uglja. Ako vidite da ljude deportuju, a vi ste ostali bez statusa, možete i sami otići. Ali neće to svi uraditi“, rekao je.

„Je li realno to učiniti za 2,1 miliona? Ne mislim. Sa administrativne tačke gledišta, to je jednostavno nemoguće. Ovo će biti vrlo bolan proces.“

Dangzalan je rekao da će ovo biti dosadna godina ne samo za one kojima ističe ili je istekao rok važenja, već i za vladu s ograničenim resursima dostupnim za sprovođenje zakona.

„S ovim dolazi ljudska tragedija… Biće teže prvo, dok ne bude bolje.“

Od slučajeva stranih državljana koji krivotvore svoje imigracijske dokumente do ljudi koji se skrivaju, vlasnici isteklih dozvola pokušavaju sve slamke da ostanu dalje, rekao je Dangzalan.

„Strah od povratka kući kolokvijalno se naziva hod srama jer mnogi ljudi kod kuće zavise od njih“, rekao je.

„Ljudi sada paniče jer znaju da se zidovi zatvaraju. Njihove mogućnosti su prilično ograničene.“

‘Matematika nije matematika’

Amanjit Kaur Verma, imigraciona konsultantica i osnivač Earnest Immigration u Windsoru, slaže se da je trka za stalni boravak konkurentna.

Broj ljudi koji se bore “eksponencijalno se povećao”, rekla je.

„Matematika trenutno ne funkcioniše. Brojevi se ne slažu“, rekla je Verma, napominjući da će se broj privremenih stanovnika koji se prijavljuju za stalni boravak samo povećavati.

Rekla je da je nesretno što je mnogim privremenim stanovnicima “prodan kanadski san” i što im nije rečeno da je “odnos s javnošću privilegija”.

Verma je rekla da u Windsoru i Essexu vidi „ogromnu“ potrebu za ljudima kojima ističu dozvole.

„Devedeset posto svih mojih konsultacija trenutno se odnosi na PR strategiju i načine za proširenje statusa“, rekla je.

Iz očaja, rekla je Verma, mnogi razmišljaju o odlasku u ilegalu.

„Razumem da je to zbog nedostatka opcija, ali to nije baš pravi način da se ide napred“, rekla je. „To je ono što pokušavamo reći svakom od naših klijenata.“

Rekla je da IRCC treba dati prioritet podnosiocima zahteva iz unutrašnjosti.

„Moramo rekalibrirati naše politike kako bismo osigurali da ljudi ovde koji su voljni i sposobni podržati našu ekonomiju dobiju priliku da to učine na pravi način.“

SERBIANNEWS/CANADA

Gotovo 85.000 ljudi je ostalo bez doma u Ontariju, što je porast od 8 posto u jednoj godini: izveštaj

Dara Milovanović

13. januar 2026. | 10:41

TORONTO — Beskućništvo se pogoršava širom Ontarija, sa procenjenih 85.000 ljudi koji su bili bez doma 2025. godine i skoro 2.000 kampova širom provincije, pokazuje novi izveštaj ontarijskih opština.

Više od polovine tih ljudi doživljava produžene periode beskućništva u trajanju od šest meseci ili duže, navodi se u izveštaju udruženja opština Ontarija, udruženja socijalnih službi opština Ontarija i udruženja pružalaca usluga severnog Ontarija.

Oko 20.000 dece i mladih si beskućnici u provinciji. Podaci pokazuju da severne i ruralne regije podstiču rast beskućništva.

„Nešto je očigledno pokvareno“, rekla je Lindsay Jones, izvršna direktorka AMO-a.

„Mislim da ponovo vidimo uticaj prilično značajnih nedovoljnih ulaganja tokom godina u socijalne sisteme koji pružaju podršku, poput sigurnosti prihoda, mentalnog zdravlja i zavisnosti kao i pristupačnog stanovanja.“

Beskućništvo će se nastaviti pogoršavati pod stabilnim ekonomskim uslovima do 2035. godine, kada se predviđa da će 177.000 ljudi ostati bez doma, navodi se u izveštaju.

Ukoliko ekonomija naglo opadne, što je, prema Jonesovim rečima, sasvim verovatno s obzirom na njeno trenutno stanje i tekući trgovinski rat sa Sjedinjenim Državama, do tada bi moglo pojaviti gotovo 300.000 beskućnika.

Terenski radnici dele potrepštine za hladno vreme stanovnicima kampova dok temperature naglo padaju u Torontu, sreda 8. januara 2025. THE CANADIAN PRESS/Chris Young

AMO je nastavio godinu dana nakon što je objavio revolucionarni izveštaj u kojem je mukotrpno prikupljao podatke od 47 upravitelja usluga u provinciji kako bi se dobila slika beskućništva na nivou cele provincije.

Procenjuje se da je prošle godine u pokrajini 84.973 ljudi bilo beskućnik, što je povećanje od 7,8 posto u odnosu na 2024. godinu.

Beskućništvo je naglo poraslo od početka pandemije COVID-19.

Između 2016. i 2020. godine, beskućništvo se povećalo za 6,3 posto. Od 2021. do 2025. godine, poraslo je za 49,1 posto.

„Beskućništvo se nije vratilo na nivo pre 2020. godine, čak ni uz povećanje finansiranja stanovanja i beskućništva, a proširenje usluga“, navodi se u izveštaju.

„Ovo ukazuje na to da dostupnost smeštaja i podrške nije pratila obim ili upornost beskućništva nakon pandemije.“

Severni i ruralni Ontario beleže najveći porast beskućništva. Samo u poslednjoj godini, beskućništvo se povećalo za 37 posto u severnom Ontariju i za 31 posto u uglavnom ruralnim zajednicama. Beskućništvo na severu se povećalo za neverovatnih 117 posto od 2021. godine.

„Mislim da veliki deo priče predstavlja beskućništvo među starosediocima“, rekao je Jones.

„Ove godine vidimo porast od oko 25 posto u onome što merimo u smislu beskućništva među starosedilačkim stanovništvom. Dakle, to je zaista značajan problem.“

Podaci pokazuju da se broj autohtonih stanovnika bez doma povećao na 11.000 u 2025. godini, u odnosu na 6.100 u 2021. godini.

Broj kampova takođe nastavlja rasti, sa skoro 2.000 takvih mesta širom Ontarija.

U izveštaju se navodi da se priroda kampova promenila, s manje velikih grupa i sada manjih u kojima živi šest do deset ljudi, rekao je Jones.

„To zaista govori o odgovoru koji je preduzet na pokrajinskom nivou na logore, što je mnogo više pristup sprovođenja zakona, koji zaista ne dopire do uzroka“, rekao je Jones. „To samo raspršuje problem i premešta ga negde drugde.“

Problem je što više ljudi postaju beskućnici, nego onih koji napuste ulice ili se iz skloništa sklone u domove.

Prva ikada prenamenjena kancelarija u privremeni stambeni prostor u gradu Ottawi prikazana je u centru Ottawe u četvrtak, 3. jula 2025. godine. Smeštaj će obezbediti životni prostor za 140 odraslih osoba koje su beskućnici. THE CANADIAN PRESS/Sean Kilpatrick

„U 2025. godini, lista čekanja za stanovanje u zajednici dostigla je procenjenih 301.340 domaćinstava, s prosečnim vremenom čekanja od 65 meseci i nekim domaćinstvima koja čekaju više od 16 godina“, navodi se u izveštaju.

„Kao rezultat toga, više ljudi ostaje bez doma duži period.“

Iako se javno finansiranje stanovanja i podrške beskućništvu značajno povećalo, ono nije pratilo problem, navodi se u izveštaju. Kombinovano vladino finansiranje beskućništva iznosilo je oko 4 milijarde dolara u 2025. godini.

Istraživači kažu da je potrebno dodatnih 11 milijardi dolara tokom 10 godina kako bi se rešio problem beskućništva, što bi značilo znatno veća ulaganja u stanovanje usmereno na rentu prema prihodu, pristupačne stambene opcije, skloništa za hitne slučajeve i podršku za mentalno zdravlje i zavisnost.

Izveštaj je pokazao da je, na primer, finansiranje stanovanja u zajednici opalo za 0,6 posto od 2021. godine, dok je finansiranje hitnih skloništa poraslo za više od 50 posto.

„Vidimo da se mnogo novca ulaže u najskuplje delove sistema jer je tu potreba najakutnija, ali to nas na kraju neće dovesti do rešavanja izazova“, rekla je Jones.

SERBIANNEWS/CANADA

Dečja soba Dejvida Bouvija otvara se za javnost 2027. godine

Viktor

13. januar 2026. | 09:33

painting of brown-haired woman low-light photography

Javna rasprava o predloženim promenama uskoro će uslediti, a Marš poziva javnost da se uključi

Obožavaoci legendarnog muzičara Dejvida Bouvija uskoro će imati priliku da zavire u prostor u kome je nastala magija. Fondacija Heritage of London objavila je da će Bouvijeva soba iz detinjstva u porodičnoj kući u Bromliju, na adresi Plejstou Grouv 4, biti otvorena za javnost krajem 2027. godine, uoči desete godišnjice njegove smrti.

Kuća u kojoj je mladi Dejvid proveo svoje godine odrastanja, od 1955. do 1968. godine, sada će odati počast vremenu koje je tamo proveo. Kako prenosi Balkanrok, sam Bouvi je devedesetih godina prošlog veka rekao: „Provodio sam toliko vremena u svojoj sobi. To je bio ceo moj svet. Tu su bile moje knjige, moja muzika, moj gramofon.”

Kustos restauracije Džefri Marš planira da vrati sobi njen prvobitni izgled iz 1963. godine, kada je Bouvi imao 16 godina. Projekat podrazumeva pažljivo istraživanje originalnih tapeta i farbanja skrivenih ispod kasnijih slojeva, kao i prezentaciju ranije neviđenih arhivskih predmeta. Marš je rekao da su u jednoj od Bouvijevih knjiga pronađene beleške, uključujući rezultate ispita na zadnjim stranicama i potpis „Dejvid Džouns Mlađi” na drugoj, što otkriva njegovu ranu fascinaciju Amerikom.

Javna rasprava o predloženim promenama uskoro će uslediti, a Marš poziva javnost da se uključi. „Gospođa Džouns je poklonila ili prodala mnoge predmete u kući 1970. godine, tako da su nam dobre došle sve informacije“, rekao je Marš, pozivajući javnost da prouči Bouvijeve fotografije iz tog perioda i da se javi ako imaju identične rolne tapeta.

Otvaranje dečje sobe Dejvida Bouvija značajan je korak u očuvanju sećanja na jednog od najuticajnijih muzičara 20. veka, pružajući jedinstven uvid u formativne godine umetnika koji je zauvek promenio svet muzike i kulture.

Poremećaj prekomernog znojenja iscrpljuje i vodi u depresiju

Viktor

13. januar 2026. | 09:29

Hiperhidroza se uglavnom manifestuje na dlanovima, tabanima i pazušnim jamama, a ređe na licu i preponama

Hiperhidroza je poremećaj prekomernog znojenja usled prekomerne stimulacije takozvanih holinergičkih receptora na ekrinim žlezdama.

Pogađa oko tri odsto celokupnog stanovništva i podjednako se javlja kod muškaraca i žena. Najčešće počinje u uzrastu između 15. i 25. godine, ali se može javiti u bilo kom uzrastu. Uglavnom se manifestuje na dlanovima, tabanima i pazušnim jamama, a ređe na licu i preponama. Ovaj problem u velikoj meri može uticati na kvalitet života i izaziva socijalnu anksioznost, povlačenje i stid. Može biti toliko izražen da znoj prodire kroz odeću i kaplje sa lica i ruku, što stvara nelagodu i onemogućava svakodnevno normalno funkcionisanje.

Takođe, može dovesti i do dubokih fizičkih i mentalnih posledica.

Značajno je uznemiravajuća bolest koja zaslužuje jednaku pažnju kao i druga poznatija dermatološka stanja. Potencijalno je iscrpljujuća bolest koja utiče na više domena života pacijenta, uključujući njihovo psihičko, fizičko i socijalno funkcionisanje. Bitno utiče na socijalne interakcije pacijenata, skloni su razvoju negativnih emocija, anksioznosti, depresije, a hiperhidroza dlanova obično počinje i u kritičnom periodu za razvoj ličnosti.

Kako ističe dr Ana Jevtić, dermatovenerolog, problem se klasifikuje u zavisnosti od proširenosti promena i od vrste stimulišućih faktora.

– Idiopatska (primarna) hiperhidroza koja pripada grupi ograničenih hiperhidroza najčešći je poremećaj funkcije znojnih žlezda, a opisuje se i kao emocionalno ili mentalno znojenje. Kada govorimo o hiperhidrozi, mi mislimo prvenstveno na ovaj oblik pojačanog znojenja, iako se ona može javiti i kao sekundarni oblik, generalizovani.

Izazvana je mentalnim i emotivnim stimulusima, a pogoduje joj neodgovarajuća odeća i obuća. Često je praćena neprijatnim mirisom, što je posledica bakterijske razgradnje deskvamiranih rožastih ćelija i povišenog sadržaja amonijaka. Povišena pe-ha vrednost kože i vlažna sredina u ovim slučajevima stvaraju pogodne uslove za infekciju gljivicama. U primarnoj hiperhidrozi produkcija znoja najčešće je povećana u toku celog dana sa izrazitom hipersekrecijom u periodu stresa i stanjima emocionalne uzbuđenosti – ističe dr Jevtić.

Sekundarna hiperhidroza nastaje kod drugih stanja i poremećaja i može biti lokalizovana usled oštećenja nerva (parotitis, hirurška povreda, dijabetesna neuropatija, tumori), infarkta mozga, drugih poremećaja centralnog i perifernog nervnog sistema. Uzroci generalizovane hiperhidroze mogu biti infektivne hronične infekcije (tuberkuloza, endokarditis, HIV), zatim endokrina oboljenja (hipertireoza, dijabetes melitus, menopauza…), tumori kao što su limfomi, karcinomi bubrega, toksični uzroci (narkomanija, alkoholizam), lekovi (propranolol, opioidi, triciklični antidepresivi).

– Većinu ovih stanja možemo da ustanovimo prilikom razgovora sa pacijentom ili usmerenim, ciljanim ispitivanjem. Bolesnici koji zahtevaju dodatno ispitivanje su stariji ili oni kod kojih je hiperhidroza nedavno i naglo počela ili je izuzetno izražena. Korisna ispitivanja koje treba razmotriti su svakako analize krvi (kompletna krvna slika sa leukocitnom formulom, elektroliti i testovi za praćenje funkcije bubrega i jetre, hormoni štitaste žlezde, serologija za HIV, glikemija), testovi za posebne zarazne bolesti. U kliničkoj praksi pogodan je i termoregulatorni znojni test (TST). U slučaju jakih vrtoglavica, bolova u grudima, aritmija praćenih hladnim znojenjem i mučninama treba se javiti obavezno lekaru radi pregleda. Takođe, obavezno je obaviti pregled u slučajevima da znojenje remeti vašu svakodnevnu rutinu, izaziva emocionalnu nelagodu i socijalno povlačenje, tako da odjednom počinjete da se znojite više nego obično i doživljavate noćno znojenje bez očiglednog razloga – pojašnjava naša sagovornica.

Problem je moguće lečiti u zavisnosti od intenziteta i lokalizacije znojenja. U lečenju mogu da se primene topijski (lokalni) i sistemski, terapijski modaliteti. Većina standardnih antiprespiranata koji mogu da se kupe u slobodnoj prodaji sadrže soli aluminijuma, pre svega hlorid.

– Najčešće se upotrebljava dvadesetoprocentni rastvor aluminijum-hlorid heksahidrat u apsolutnom alkoholu (za dlanove i tabane dvadesetpetoprocentni rastvor). Ovo se primenjuje pred spavanje kada koža postane suva, a aplikovanje se ponavlja u toku dva do sedam dana, a zatim po potrebi. Soli aluminijuma mehanički zapuše izvodni kanal znojne žlezde, što dovodi do njene atrofije. Naredna opcija lečenja bila bi jontoforeza – jednostavan metod kojim elektroliti usmeravaju u kožu delovanjem struje. Izvodi se relativno jednostavno, uređajem. Potrebno je oko tri tretmana nedeljno u prvom mesecu, a potom se nastavlja sa održavanjem postignutog efekta na svakih tri do četiri ili šest nedelja. Botulinksi toksin A selektivno blokira oslobađanje acetilholina. Toksin se ubrizgava intradermalno iglicom na više tačaka, veoma je efikasno u lečenju primarne aksilarne hiperhidroze sa efektom koji traje četiri do šest meseci. A ovaj tretman je delotvoran i u slučaju hiperhidroze dlanova i tabana. U okviru sistemskog lečenja najčešće primenjivani oralni lekovi su antiholinergici. U slučajevima nemogućnosti kontrole hiperhidroze dlanova ili pazuha prethodnim metodama može se primeniti hirurško lečenje – ističe dr Jevtić.

Kako ojačati imunitet i zaštiti se od hladnoće

Viktor

13. januar 2026. | 09:27

wooden house near pine trees and pond coated with snow during daytime

Kvalitetan san omogućava telu da se oporavi, dok dugotrajan stres slabi odbrambenu snagu organizma

Veliki broj ljudi se ovih dana suočava sa prehladama i drugim virusnim infekcijama. To je zbog toga što građani više vremena provode u zatvorenim prostorima, ređe provetravaju sobe, manje borave na suncu i češće su u bliskom kontaktu sa drugim ljudima, što pogoduje širenju virusa.

U Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut” podsećaju da se virusi najčešće prenose kapljičnim putem – kašljanjem, kijanjem, govorom ili bliskim kontaktom sa obolelima.

– Grejanje tokom zime isušuje vazduh u prostorijama, što može dovesti do sušenja sluzokože nosa i grla. Kada je sluzokoža suva, organizmu je teže da se odbrani, pa virusi lakše ulaze u telo. Zato je važno redovno provetravati prostorije i, ako je moguće, održavati prijatnu vlažnost vazduha – ističu u institutu.

Naš imuni sistem je prirodna zaštita organizma od infekcija. Tokom zimskih meseci posebno je važno da ga jačamo svakodnevnim navikama. Osnova dobrog imuniteta je pravilna i raznovrsna ishrana, bogata vitaminima i mineralima. Pored ishrane, redovna fizička aktivnost, čak i kratke svakodnevne šetnje, pomaže boljoj cirkulaciji i jačanju otpornosti organizma. Kvalitetan san omogućava telu da se oporavi, dok dugotrajan stres može oslabiti imunitet. Zato je važno pronaći vreme za odmor i opuštanje – pojašnjavaju u „Batutu”.

Važnu ulogu u sprečavanju širenja infekcija ima i pravilna higijena. Važno je prilikom kašljanja ili kijanja usta i nos prekriti maramicom ili savijenim laktom, korišćene maramice odmah baciti, a ruke treba redovno prati sapunom i vodom ili dezinfikovati.

– Ove jednostavne navike mogu značajno smanjiti prenošenje virusa.

Ako se pojave simptomi bolesti, važno je ostati kod kuće, izbegavati kontakte sa drugima i po potrebi se obratiti zdravstvenom radniku. Vakcinacija protiv sezonskih virusnih oboljenja jedna je od najefikasnijih mera zaštite, posebno za starije osobe, hronične bolesnike i druge osetljive grupe, jer smanjuje rizik od težih oblika bolesti – dodaju stručnjaci Zavoda za javno zdravlje Srbije.

Oni podsećaju i da hladni vremenski uslovi mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, posebno kod osoba koje duže vreme borave na otvorenom. Niske temperature, praćene vetrom i povećanom vlažnošću vazduha, dodatno pogoršavaju situaciju jer ubrzavaju gubitak telesne toplote. Dugotrajno izlaganje niskim temperaturama, naročito onima ispod tačke smrzavanja, može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih posledica koje mogu biti lokalne i opšte.

U lokalne posledice spadaju smrzotine (promrzline) koje se najčešće javljaju na isturenim delovima tela (stopalima, prstima ruku, ušima i nosu) zbog otežane ili onemogućene cirkulacije krvi. U početku postoji osećaj hladnoće u delu tela zahvaćenom promrzlinom koji prelazi u bol. Nagli prestanak osećaja hladnoće i bola predstavljaju znake početka smrzavanja. Koža je modra, bleda ili crvena. Kasnije nastaje otok, a ponekada i plikovi.

– Opšta hipotermija (smrzavanje) stanje je snižene opšte telesne temperature. Nastaje kada organizam gubi više toplote nego što je može stvoriti. U početku osoba ima osećaj hladnoće i drhti. Kasnije osećaj hladnoće prestaje, javljaju se umor, tromost i velika želja za snom. Sve telesne i psihičke funkcije se usporavaju. Ukoliko se kod osobe koja je boravila na hladnoći uoče nekontrolisano drhtanje, nejasan govor, nestabilni pokreti, izražen umor, usporene reakcije i pospanost, neophodno je bez odlaganja potražiti stručnu medicinsku pomoć. Osobu treba uvesti u toplu prostoriju, vlažnu odeću i obuću joj zameniti suvom i dati joj da pije tople zaslađene napitke ili toplu supu. Promrzle delove tela ne treba trljati kako bi se zagrejali, niti ih zagrevati stavljanjem termofora ili potapanjem u toplu vodu – pojašnjavaju u „Batutu”.

Novorođenčad, odojčad i mala deca su podložniji procesu hlađenja, pa se stalno mora proveravati da li su dovoljno zagrejani. Osobe starije od 65 godina su zbog usporene cirkulacije podložne bržem nastanku promrzlina i smrzavanju. Osobe koje imaju bolesti srca i krvnih sudova, kao i hronične bolesti disajnih organa treba da izbegavaju duži boravak na otvorenom u uslovima niskih temperatura, posebno u ranim jutarnjim i kasnim večernjim satima.

Savet je nošenje obuće sa gumenim hrapavim đonom pogodnom za sneg i led, koja ne sme da bude tesna, niti previše čvrsta, posebno u delu gde se nalaze prsti. Obuća treba da bude dovoljno duboka, odnosno da prekriva gležnjeve kako u njih ne bi upadao sneg, jer se vlažni delovi tela brže smrzavaju.

1...112113114...1.535 Stranica 113 od ukupno 1.535

NewsWeekPRO

François Legault podnosi ostavku na mesto premijera Quebec-a usred pada popularnosti i blizine pokrajinskih izbora.

Legault je to objavio danas na nacionalnoj skupštini Quebec-a, uoči približavanja pokrajinskih izbora u oktobru .

To dolazi nakon teške godine u kojoj je njegova koalicija Avenir Québec bila treća u anketama, iza Parti Québécois i Liberala, a ujedno je izgubila šest članova zakonodavnog tela, uključujući pet koji sada sede kao nezavisni.

„Dobro vidim da trenutno stanovnici Quebec-a prvo žele promene, a između ostalog i promenu premijera“, rekao je.

“Za dobrobit moje stranke, a posebno za dobrobit Quebec-a, danas objavljujem da napuštam svoju poziciju premijera Quebec-a.”

Legault, koji je stekao značajnu istaknutost vodeći Kvebečane kroz pandemiju COVID-19 i dovodeći stranku koju je osnovao do dve ubedljive pobede, od tada je pretrpeo dramatičan pad.

Na početku jesenjeg zakonodavnog zasedanja u septembru 2025. godine, 68-godišnji suosnivač Air Transata predstavio je ono što su neki politički posmatrači nazvali pomakom udesno, uz obećanja da će smanjiti troškove javne službe, suzbiti kriminal i ubrzati odobravanje velikih projekata.

Čak je tog meseca ušao na stranačku konvenciju praćen uvodnom pesmom iz filma Rocky III , zadajući nekoliko lažnih udaraca i parafrazirajući ostarelog Sylvestera Stallonea prostoriji punoj pristalica u Gatineauu, Quebec.

„Nije bitna snaga udaraca, već sposobnost da ih primite i nastavite dalje“, rekao je.

“Spreman sam da nastavim primati udarce.”

Ko će ga zameniti nije odmah jasno; prema anketnoj agenciji SOM, među vodećim kandidatima su ministar pravde Simon Jolin-Barrette i ministrarka obrazovanja Sonia LeBel, a slede ih Christian Dubé i Geneviève Guilbault.

Ministrarka ekonomije Christine Fréchette i ministar zaštite okoline Bernard Drainville takođe se smatraju potencijalnim naslednicima.

Legault je rekao da će ostati na svojoj poziciji dok se ne izabere njegov naslednik.

Izborni dan u Quebecu je 5. oktobra.

Zoe Saldana postala je glumica s najvećom zaradom u istoriji, a njeni filmovi su do sada na svetskim blagajnama zaradili više od 15,46 milijardi dolara. Time je prestigla dosadašnju vodeću Skarlet Johanson, piše The Guardian.

Ova 47-godišnja glumica, dobitnica Oskara, izbila je na vrh liste nakon što je uspeh filma Avatar: Fire and Ash njenoj ukupnoj zaradi dodao više od 1,2 milijarde dolara, prenosi Index.

Konkurencija i drugi projekti

Budućnost Avatara i poredak na listi

Glumci s najvećom zaradom koji nisu glumili u Marvelovim filmovima su, redom, Tom Kruz, Vin Dizel, Dvejn Džonson i Tom Henks. Nakon Saldane i Johanson, sledeće najbolje rangirane glumice na spisku su Ema Votson na 16. mestu, Karen Gilan na 23. i Elizabet Olsen na 25. mestu.

O klimatskim promenama godinama slušamo, čitamo i gledamo, ali za većinu ljudi one su i dalje apstraktna pretnja. Za stanovnike jednog malog sela na severu Atlantika, međutim, ta budućnost je već stigla i potpuno im je promenila život.

Francuska usred Severne Amerike

Sam Mikelon izgrađen je na peščanom sprudu koji povezuje delove ostrva, što ga čini posebno ranjivim. More je oduvek bilo deo svakodnevice, određivalo je ritam života, ali je poslednjih decenija postalo ozbiljna pretnja.

Dodatni alarm bio je gotovo direktan udar uragana Fiona 2022. godine, nakon kog je postalo jasno da čekanje više nije opcija.

Novo selo – samo nekoliko stotina metara dalje

Nova lokacija nalazi se nedaleko od sadašnjeg sela, ali na čak 40 metara nadmorske visine, što je dovoljno da more više ne diktira sudbinu zajednice. Tamo se gradi novo naselje, dok staro i dalje funkcioniše.

Plan je da se godišnje preseli sedam do osam domaćinstava, a projekat finansira Francuska. Stanovnici koji se odluče na preseljenje imaju tri godine da izgrade nove kuće. Škola, opština i druge javne ustanove ostaće na staroj lokaciji dok se selo u potpunosti ne preseli.

Preseljenje nije obavezno, niko nije primoran da ode, što proces čini humanijim, ali i sporijim. Do sada se za preseljenje odlučilo oko pedesetak stanovnika, a prve kuće su već u izgradnji.

Kako preseliti dušu jednog mesta?

Ideja nije da se izgradi potpuno novo naselje, već da se Mikelon „preseli“ u sadašnjem obliku. Kuće se i dalje grade sopstvenim rukama, deo materijala sa starih objekata koristi se ponovo, a čak je i raspored ulica osmišljen tako da podseća na stari izgled sela.

Ipak, teška pitanja tek dolaze na red: šta će biti sa crkvom, grobljem, istorijskim zgradama?

Stanovnici su podeljeni. Jedni preseljenje vide kao razuman i neophodan korak ka sigurnijoj budućnosti, dok drugi u tome vide gubitak identiteta. „Kako preseliti dušu jednog mesta?“, pita se jedan od njih.

Iako mali i izolovan, Mikelon je danas simbol onoga što klimatske promene znače u praksi – i upozorenje da za neka mesta širom sveta budućnost više nije daleko pitanje, već sadašnjost.

Ulaznice se mogu nabaviti na Ticket Vision prodajnim mestima i onlajn na tickets.rs.

Sa globalnom privlačnošću za svaku generaciju i neprevaziđenim nasleđem, Demi Mur donosi svoju jedinstvenu viziju i harizmu brendu Kérastase, pozivajući žene svuda da prihvate svoju moć da se usude, sanjaju i blistaju.

Kampanja nastavlja dugogodišnju saradnju između Kérastase-a i dvojca Inez & Vinoodh, koji su fotografisali Mur u Njujorku. Vanvremenski, sofisticirani i prirodno elegantni vizueli nastaviće se novom globalnom kampanjom za revitalizovanu Kérastase liniju, Chronologiste koja uskoro izlazi.

Abhishek Parmar je proveo više od šest godina prilagođavajući grad Windsor-Essex kao svoj novi dom. Ali sada je jedan od 2,1 miliona privremenih stanovnika koji će možda morati napustiti Kanadu ove godine.

„Nikada nisam ni pomislio da napustim ovo mesto“, rekao je. „A sada se stvarima bliži kraj. Nije to dobar osećaj.“

„Onda su stigle vesti o tarifama i dobio sam otkaz“, rekao je. „Zatim sam radio u drugoj automobilskoj kompaniji u Windsoru i opet sam dobio otkaz nakon nekoliko meseci zbog tarifa.“

Rekao je da je ponovo pronašao sličnu ulogu. Ali to je značilo da su mu se snovi o dobijanju stalnog statusa putem provincijske imigracije ostvarili jer je to bilo povezano s njegovim zaposlenjem.

„Potpuno sam izgubio sve u vezi s odnosima s javnošću, iz hira“, rekao je. „Bilo je srceparajuće.“

Parmarova radna dozvola ističe sredinom marta. Sada su njegovi planovi da Windsor zauvek učini svojim domom, pokrene posao i kupi svoju prvu kuću ovde na čekanju.

Privremeni stanovnici moraju napustiti Kanadu na kraju svog boravka: IRCC

Parmar nije sam.

Od tih 1,4 miliona koji ističu ove godine, 55 posto bi trebalo da istekne samo do juna.

IRCC navodi da je prošle godine bilo dostupno 395.000 mesta za stalni boravak (PR), a ove godine dodatnih 380.000 . Dok će neki od tih 2,9 miliona dobiti status stalnog boravka (PR), najmanje 2,1 milion ljudi će i dalje ostati sa isteklim ili vizama koje ističu.

U nedelju se Parmar pojavio na testu znanja engleskog jezika i, kao i mnogi drugi novopridošli , naporno je radio na učenju francuskog. Rekao je da je “preopterećen”, ali čini sve što može da dobije stalni boravak.

Ako ništa ne uspe, Parmar je rekao da će se, kao i njegovi prijatelji, vratiti u Indiju i odatle podneti zahjev za stalni boravak. Takođe razmišlja o pokušaju produženja radne dozvole.

„Privremeni stanovnici u Kanadi moraju ispunjavati zahteve Zakona o imigraciji i zaštiti izbeglica i moraju napustiti Kanadu do kraja perioda odobrenog za njihov boravak“, navodi se u saopštenju IRCC-a poslanom e-poštom.

„Posedovanje privremenog statusa ne garantuje da će osoba na kraju biti prihvaćena kao stalni stanovnik.“

Ako neko više nema status, saopštio je IRCC, možda će moći podneti zahtev za njegovo vraćanje. Strani državljani imaju 90 dana od datuma gubitka statusa privremenog boravka da podnesu zahtev za vraćanje.

„Malo se zna o nedokumentovanoj populaciji u Kanadi, a prikupljanje podataka je vrlo izazovno jer ova populacija uglavnom pokušava ostati neotkrivena zbog straha od deportacije“, rekao je IRCC.

„Međutim, istraživanja pokazuju da u Kanadi možda ima 200.000 do 500.000 ilegalnih migranata.“

IRCC je saopštio da će, prema planu nivoa imigracije za period 2026-2028, broj privremenih stanovnika ostati ispod 1 posto stanovništva nakon 2027. godine, a ukupan broj privremenih stanovnika smanjiće se na manje od 5 % stanovništva do kraja 2027. godine.

„Kanada ponovo preuzima kontrolu nad svojim imigracijskim sistemom kako bi obnovila ravnotežu i održivost, a istovremeno nastavila ispunjavati svoje humanitarne obaveze“, saopštio je IRCC.

‘Ovo će biti vrlo bolan proces’, rekao je advokat za imigracijska pitanja

Lou Janssen Dangzalan, advokat za imigraciona pitanja sa sedištem u Torontu, rekao je da IRCC radi na pretpostavci da će se ljudi kojima ističe dozvola vratiti kući.

„Pretpostavlja se previše dobronamernog ponašanja od svih, odnosno da će svi jednostavno slediti pravila kakva jesu“, rekao je.

Dangzalan je rekao da se Kanada dugo reklamirala kao mesto za lako dobijanje statusa u zemlji. Sada mnogi koji su prodali svu svoju imovinu kod kuće, uzeli kredite ili se zadužili, mogu ostati bez dokumenata.

Podaci kanadske granične službe pokazuju da je Kanada u periodu 2024-25. deportovala više od 18.000 ljudi ili skoro 400 sedmično , po ukupnoj ceni od 78 miliona dolara. Većina su bili tražioci azila kojima je odbijen status izbeglice.

„To je kao biti kanarinac u rudniku uglja. Ako vidite da ljude deportuju, a vi ste ostali bez statusa, možete i sami otići. Ali neće to svi uraditi“, rekao je.

„Je li realno to učiniti za 2,1 miliona? Ne mislim. Sa administrativne tačke gledišta, to je jednostavno nemoguće. Ovo će biti vrlo bolan proces.“

Dangzalan je rekao da će ovo biti dosadna godina ne samo za one kojima ističe ili je istekao rok važenja, već i za vladu s ograničenim resursima dostupnim za sprovođenje zakona.

„S ovim dolazi ljudska tragedija… Biće teže prvo, dok ne bude bolje.“

Od slučajeva stranih državljana koji krivotvore svoje imigracijske dokumente do ljudi koji se skrivaju, vlasnici isteklih dozvola pokušavaju sve slamke da ostanu dalje, rekao je Dangzalan.

„Strah od povratka kući kolokvijalno se naziva hod srama jer mnogi ljudi kod kuće zavise od njih“, rekao je.

„Ljudi sada paniče jer znaju da se zidovi zatvaraju. Njihove mogućnosti su prilično ograničene.“

‘Matematika nije matematika’

Amanjit Kaur Verma, imigraciona konsultantica i osnivač Earnest Immigration u Windsoru, slaže se da je trka za stalni boravak konkurentna.

Broj ljudi koji se bore “eksponencijalno se povećao”, rekla je.

„Matematika trenutno ne funkcioniše. Brojevi se ne slažu“, rekla je Verma, napominjući da će se broj privremenih stanovnika koji se prijavljuju za stalni boravak samo povećavati.

Rekla je da je nesretno što je mnogim privremenim stanovnicima “prodan kanadski san” i što im nije rečeno da je “odnos s javnošću privilegija”.

Verma je rekla da u Windsoru i Essexu vidi „ogromnu“ potrebu za ljudima kojima ističu dozvole.

„Devedeset posto svih mojih konsultacija trenutno se odnosi na PR strategiju i načine za proširenje statusa“, rekla je.

Iz očaja, rekla je Verma, mnogi razmišljaju o odlasku u ilegalu.

„Razumem da je to zbog nedostatka opcija, ali to nije baš pravi način da se ide napred“, rekla je. „To je ono što pokušavamo reći svakom od naših klijenata.“

Rekla je da IRCC treba dati prioritet podnosiocima zahteva iz unutrašnjosti.

„Moramo rekalibrirati naše politike kako bismo osigurali da ljudi ovde koji su voljni i sposobni podržati našu ekonomiju dobiju priliku da to učine na pravi način.“

TORONTO — Beskućništvo se pogoršava širom Ontarija, sa procenjenih 85.000 ljudi koji su bili bez doma 2025. godine i skoro 2.000 kampova širom provincije, pokazuje novi izveštaj ontarijskih opština.

Više od polovine tih ljudi doživljava produžene periode beskućništva u trajanju od šest meseci ili duže, navodi se u izveštaju udruženja opština Ontarija, udruženja socijalnih službi opština Ontarija i udruženja pružalaca usluga severnog Ontarija.