Pucnji iz “magnuma 357” – zvuk avganistanskih trauma na ulicama Vašingtona

Viktor

27. novembar 2025. | 11:15

architectural photography of white house

Krv, tela i jauci ranjenih proganjali su nekadašnje pripadnike specijalnih jedinica koje je, po gradovima i selima Avganistana, Centralna obaveštajna agencija regrutovala, obučila i naoružala kako bi ubijali radikalne islamiste. Jedan od njih, Rahmanulah Lakanvala, automobilom je prešao preko celih SAD i na koncu ranio dvojicu pripadnika Nacionalne garde u Vašingtonu.

Pucnji iz “magnuma 357” – zvuk avganistanskih trauma na ulicama Vašingtona

Iza ugla jedne od centralnih vašingtonskih ulica pojavio se naoružani muškarac i iz “magnuma 357” pucao na pripadnike Nacionalne garde, koji su u američku prestonicu poslatio kako bi zaustavili navodni talas nasilja.

Napadač, kasnije identifikovan kao Avganistanac Rahmanulah Lakanvala, ranio je dva vojnika pre nego što je i sam upucan. Amerika je još jednom zatečena nasiljem, ali u najnovijem izlivu besa ima malo i američkog uticaja.

Rahmanulah Lakanvala je, pre dolaska u Ameriku 2021. godine, bio pripadnik specijalnih paravojnih snaga u Avganistanu, poznatih kao “zero”, zbog nule koja se nalazila ispred rednog broja jedinica.

Puleni Centralne obaveštajne agencije

Bilo ih je oko 12.000 i uvežbavani su kako bi obavljali akcije koje koalicione snage nisu smele, odnosno noćne napade na sela u kojima su se, navodno, skrivali talibani i ostali radikalni islamisti.

Napadi nisu bili ograničeni na Avganistan, već su jedinice “zero”, po pravilu noću, upadale i u sela uz pakistansku granicu, na način na koju su slične jedinice, pola veka ranije, harale po Vijetnamu u potrazi za komandantima Vijetkonga.

Jedinice “zero”, ubice iz Slane rupe

Kada su ih skupili, instruktori Centralne obaveštajne agencije smestili su ih u bazu nedaleko od Kabula, koja je kasnije postala poznata po divljačkim metodama kojima su ispitivani navodni radikalni islamisti, pripadnici Al kaide, talibani…

Ljudi koji su stanovali u okolini ove baze, nazvane “Slana rupa”, pripadnike paravojnih formacija skoro nikada nisu viđali. Odlazili bi helikopterima u sumrak i vraćali se ranom zorom. Naređenja su dobijali od Amerikanaca, koji su ih i plaćali. Jedinicama su, po pravilu i komandovali Amerikanci.

Nacionalna garda u Vašingtonu

U centar pažnje haotičnog i krvavog Avganistana upali su krajem 2018. godine, kada su upali u medresu u provinciji Vardak i ubili 12 dečaka. Njihova izrešetana tela ostavili su u učionicama. U nekoliko takvih akcija, u to vreme, ubijeno je više od 50 ljudi.

U izveštaju koji je objavljen godinu dana kasnije, Hjuman rajts voč je pripadnike ove jedinice optužio za “nasumične egzekucije, otmice, bezobzirne vazdušne udare i napade na lekare”.

Kada je administracija predsednika Džozefa Bajdena, sredinom 2021. godine, odlučila da povuče američke snage iz Avganistana, agenti CIA su pripadnicima jedinica “zero” tutnuli po 8.000 dolara u ruke i evakuisali ih transportnim avionima.

Ukupno, sa kabulskog aerodroma izbeglo je oko 20.000 boraca ovih jedinica i članova njihovih porodica.

Među njima bio je i Rahmanulah Lakanvala.

Beg iz Avganistana

Tokom najdužeg rata u istoriji SAD, ubijeno je 2.600 američkih vojnika, kao i više od 3.000 Amerikanaca zaposlenih u kompanijama, koje su tokom dve decenije zavodile red po Avganistanu.

Bilo jednom u Avganistanu

Stradalo je i najmanje 100.000 Avganistanaca, čiji su duhovi, kako se čini, nastavili da progone pripadnike jedinica “zero” i kada su pokušali da izgrade nove živote u Americi.

Rahmanulah Lakanvala je, po dolasku u Ameriku, imao ozbiljne probleme zbog scena koje je video tokom rata u Avganistanu, piše Njujork tajms, navodeći se da se, zbog toga, i razveo svega nekoliko dana posle venčanja.

“Video je krv, leševe i ranjene i nije mogao da se nosi s tim. Bio je pod ogromnim psihološkim pritiskom”, citirali su američki mediji jednog od Lakanvalovih prijatelja.

U Ameriku je stigao u sklopu programa “Saveznici su dobrodošli”, koji je Bajdenova administracija pod silnim pritiskom javnosti, osmislila kako dojučerašnje saradnike ne bi ostavila na milost i nemilost talibanima.

Poslednji let iz Kabula

Kao i povlačenje iz Avganistana, i njihov dolazak bio je prilično haotičan, pa se ispostavilo da većina nije prošla bilo kakve bezbednosne provere, ali i da su pripadnici paravojnih formacija opljačkali sve što im je došlo pod ruke pre nego što su se ukrcali u avione za SAD.

“Uoči katastrofalnog Bajdenovog povlačenja iz Avganistana, njegova administracija opravdala je njegov dolazak u SAD u septembru 2021. godine ranijim radom za američku vladu, uključujući CIA”, rekao je šef Centralne obaveštajne agencije Džon Retklif.

“Nikada mu nije smeo biti dozvoljen ulazak u Ameriku”, rekao je Retklif.

Sredinom godine, Amerika je obustavila isplate finalsijske pomoći nekadašnjim pripadnicima avganistanskih paravojnih jedinica, navodeći da je stanje u Avganistanu dramatično poboljšano

Odmah posle pucnjave u Vašingtonu, administracija Donalda Trampa obustavila je na neodređeno vreme izdavanje američkih viza Avganistancima.

Obradović: Imamo još da se dokazujemo, hvala najboljim navijačima u Evropi

Viktor

27. novembar 2025. | 11:12

Trener košarkaša Crvene zvezde Saša Obradović izjavio je posle pobede nad Olimpijakosom da je utakmica bila sjajna za gledanje, da je Devonte Grejem bio faktor odluke, ali i da ekipa još mora da se dokazuje.

Košarkaši Crvene zvezde pobedili su u “Beogradskoj areni” ekipu Olimpijakosa 91:80 u utakmici 13. kola Evrolige.

Pozdrav Obradovića i Milera-Mekintajera

“Hvala najboljim navijačima u Evropi, zahvaljujući njima smo došli do velike pobede. Utakmica je bila sjajna za gledanje. Kao i ranije ponovo smo u poslednjoj četvrtini pokazali karakter i zasluženo pobedili. Dolazi mala pauza u takmičenjima, za nas u pravo vreme, da možemo da se pripremimo za ono što nam sledi”, počeo je Obradović.

Devonte Grejem odigrao je prvi meč u Evroligi i pogodio je tri bitna šuta.

“Grejem je bio naš faktor odluke večeras. On je igrač sa visokom košarkaškom inteligencijom, to ne može svako. Svi igrači koji dođu iz NBA lige imaju problema da se prilagode na ovakvu igru protivnika u odbrani, ali on je to uspeo. Pažljiv je i prisutan na svim sastancima i verujem da će u predstojećim utakmicama dati još veći doprinos” hvalio je Obradović Grejema koji je ubacio devet poena uz četiri skoka i četiri asistencije.

Podrška sa tribina bila je ključna za ritam u kojem je Zvezda odigrala poslednju četvrtinu.

“Ne mislim da smo bili opušteniji prve tri četvrtine. Mi nismo igrali protiv Beča, već protiv ekipe koja pretenduje da bude šampion u Evroligi. Da li je nekada period igre bio slabiji ili ne, nije bitno, bitno je da se niko ne predaje. Veliki uticaj i na odluke i na emociju i na zajedništvo ima podrška sa tribina i to moramo da respektujemo i da ova Zvezda ostavi srce na parketu”, ističe trener crveno-belih.

Zvezda još uvek treba da se dokazuje.

“Imamo još dosta da se dokazujemo, pogotovo u predstojećim utakmicama na strani gde treba da se vidi karakter ekipe. Imamo deo sa kojim moramo da budemo zadovoljni, ali ako odemo na ovaj odmor kao “šampioni Evrope” neće biti dobro. Zato moramo da budemo spremni za sve napore” dodaje Obradović.

Miler-Mekintajer do poslednjih pet minuta nije postigao poen, ali je serijom postigao 10 u odlučujućim trenucima.

“Veliki faktor je da imamo svakog igrača koji je spreman da igra i da pomogne. Kodi je u ovom periodu naš najbolji igrač. On se dosta trošio i protiv Valensije i danas. Odigrao je izuzetno drugo poluvreme, davao je ritam čitavoj odbrani. Da li će da daje poene ili ne, to je druga stvar”, zaključio je Obradović.

Komentarisao je neopozivu ostavku Željka Obradovića na mesto trenera Partizana.

“Žao mi je svakog trenera koji izgubi posao, on je jedan od najboljih od nas. Ostavio je neizbrisiv trag i zadao je velike izazove nama, mlađim trenerima. Žao mi je što se ovo desilo, ali verujem da će se vratiti još jači”, rekao je Obradović na kraju konfrencije za medije.

Zvezda traži važne bodove protiv FCSB-a, poznati sastavi

Viktor

27. novembar 2025. | 11:10

Fudbaleri Crvene zvezde dočekuju rumunski FCSB u petom kolu prve faze Lige Evrope. Utakmica počinje u 21.00 uz direktan prenos na Prvom programu RTS-a. Najzanimljivije detalje možete pratiti na našem portalu.

Zvezda traži važne bodove protiv FCSB-a, poznati sastavi

Prva postava Zvezde

Made with Flourish • Visualize sports data

Sastav FCSB-a

Made with Flourish • Visualize sports data

Podsećanje na finale iz 1979. godine

Pre nego što je osvojila Kup šampiona 1991. godine, najveći Zvezdin uspeh bio je plasman u finale Kupa Uefa 1979. godine.

Nadigrali su crveno-beli na putu do finala Berliner, Sporting Hihon, Arsenal, VBA i Hertu, ali je Borusija Menhengladbah bila bolja posle dve utakmice.

Zvezda je u prvom duelu pred prepunom “Marakanom” povela golom Šestića, ali je Borusija izbegla poraz autogolom Jurišića.

U revanšu je presudio Simonsen iz penala, te je sjajna Zvezdina generacija predvođena Šestićem, Savićem, Pižonom, Muslinom i “Dikom” Stojanovićem ostala bez trofeja.

Ivanić i Katai zaduženi za golove u Ligi Evrope

Računajući kvalifikacije, ali i staž u drugim timovima, Ivanić i Katai su trenutno najbolji strelci Zvezde u Ligi Evrope.

Ivanić je igrajući za Vojvodinu, Bate Borisov i Zvezdu bio strelac na 12 utakmica u nekadašnjem Kupu Uefa.

Što se Kataija tiče, on je u deset navrata tresao mreže, ali je sve pogotke zabeležio u Zvezdinom dresu.

Иванић и Катаи задужени за голове у Лиги Европе

Milojević: Očekujem reakciju igrača protiv FCSB-a

Trener fudbalera Crvene zvezde Vladan Milojević izjavio je u Beogradu da očekuje reakciju igrača na meču protiv rumunske ekipe FCSB-a

“Utakmica dolazi u ne baš najboljem trenutku, ohrabruje me da smo imali dobru igru na poslednjem meču koji su izgubili. Dođu takve utakmice kao što jesu, najvažnija je prva naredna i svakako očekujem reakciju mojih igrača. Igraćemo pred našom publikom, voleo bih da dođu u što većem broju da nas podrže ka našem cilju u Ligi Evrope”, rekao je Vladan Milojević na konferenciji za medije.

Милојевић: Очекујем реакцију играча против ФЦСБ-а

Nešto o kontroverznom predsedniku FCSB-a

Đorđe Bekali, od milošte Điđi, rođen je u selu Zagna, županija Braila, pre nešto više od 67 godina. U tih gotovo sedam decenija, stalo je mnogo toga. Šurovanje sa vojskom, koja će mu kasnije oduzeti zvezdu sa grudi, prećutkivanje načina na koji je stekao prvi milion, preuzimanje Steaue, politička karijera, desetine afera, stotine neprimerenih izjava i odlazak u zatvor. Milioni i milijarde leja.

Нешто о контроверзном председнику ФЦСБ-а

EPA-EFE

Zvezdin učinak u Ligi Evrope

Otkako je drugorazredno evropsko takmičenje promenilo naziv, Crvena zvezda je u njemu odigrala 34 utakmice.

Crveno-beli su na tim mečevima zabeležili 11 pobeda, osam remija i 15 poraza.

Tri puta su prolazili u drugu rundu, ali i dalje čekaju na trijumf u nokaut fazi. Zaustavljali su ih CSKA Moskva, Milan i Rendžers.

Katai za petama Kostiću i Saviću

Golom protiv Linkolna u kvalifikacijama za Ligu šampiona, Aleksandar Katai se izjednačio sa Nikolom Žigićem na četvrtom mestu liste najboljih strelaca Zvezde u Uefinim takmičenjima.

Obojica sada imau po 17 golova kraj svog imena, a sledeće na listi su dve legende kluba iz “Ljutice Bogdana”.

Dušan Savić i Bora Kostić postigli su po 20 golova, dok je ubedljivo prvi Zoran Filipović sa 28 pogodaka.

Poseban dan za Handela

Vezni fudbaler Zvezde puni 25 godina i pobeda bi sigurno bila dobar poklon.

Zvezda bez Radonjića

Trener Zvezde Vladan Milojević je na konferenciji za medije izjavio da je Nemanja Radonjić suspendovan do daljeg, a mediji će uskoro dobiti i zvanično saopštenje od kluba.

Radonjić je i ranije imao problema sa disciplinom, zbog kojih je izostavljan iz tima, a u prethodnom periodu se mučio i sa povredama.

Starsport.rs
Srdjan Stevanovic

Jedan susret FCSB-a sa srpskim klubovima

FCSB je samo jednom u svojoj istoriji igrao protiv srpskih klubova u Evropi i to 2015. godine.

Tada su ukrstili koplja sa Partizanom u trećem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona i nisu se lepo proveli.

U prvom duelu u Rumuniji je bilo 1:1, dok su crno-beli u Beogradu pobedili sa 4:2 i prošli dalje.

Један сусрет ФЦСБ-а са српским клубовима

Starsport.rs
Srdjan Stevanovic

Zvezdini omladinci uspešni u Ligi šampiona

Omladinci fudbalskog kluba Crvena zvezda pobedili su u Beogradu u sredu ekipu Žiline rezultatom 3:1 (2:1) u prvoj utakmici treće runde Lige šampiona za mlade.

Dva gola za Crvenu zvezdu postigao je Dimitrije Šarić u 12. i 56. minutu, a jednom se u listu strelaca upisao Uroš Đorđević u 37. minutu.

Jedini gol za Žilinu dao je Patrik Baleja u 22. minutu. Žilina je meč završila sa fudbalerom manje, pošto je u 44. minutu isključen Marek Rehak.

Revanš meč biće odigran 10. decembra u Slovačkoj.

Brizar deli pravdu

Francuski sudija Žerom Brizar biće glavni arbitar na utakmici, a pomagaće mu Aleksi Ože i Orelijan Drue, dok je Uefa za četvrtog arbitra odredila Romana Lisorgea.

U VAR sobi biće takođe Francuzi Bastijan Dešepi i Erik Vatelije.

EPA-EFE
GEORGI LICOVSKI

Steauina nezaboravna 1986. godina

Svoj najveći uspeh, FCSB, odnosno nekadašnja Steaua, zabeležio je pre 39 godina, kada je osvojio Kup Evropskih šampiona.

Na putu do finala su izbacili danski Vejle, mađarski Honved, finski Kusisi i belgijski Anderleht. U finalu ih je čekala Barselona Terija Venablsa.

Meč je završen bez golova, kojih nije bilo ni u produžetku, te se pristupilo izvođenju penala.

U heroja je izrastao golman Steaue Helmut Dukadam, koji nije primio gol iz četiri pokušaja. Pogoci Lakatuša i Balinta bili su dovoljni za pobedu.

Detalji sa treninga crveno-belih

Zvezda tri puta sa Rumunima

Šampion Srbije iz prethodne sezone se tri puta u svojoj istoriji sastajao sa rumunskim klubovima u evropskim takmičenjima.

Sve je počelo davne 1970. godine u Kupu evropskih šampiona kada je Zvezdi u drugoj rundi protivnik bila UTA iz Arada. Crveno-beli su rutinski pobedili u oba susreta.

Pet godina kasnije u Kupu Uefa, Zvezda je nešto teže u prvom kolu eliminisala Univerzitetau.

Poslednji okršaj sa rumunsim predstavnikom desio se 2021. kada su crveno-beli preko Kluža stigli do grupne faze Lige Evrope.

Starsport.rs
Pedja Milosavljevic

Loša forma FCSB-a

FCSB je naodličan način započeo sezonu u Ligi Evrope. Pobedili su na gostovanju kod Go ahed iglsa minimalnim rezultatom, iako su bili u podređenom položaju tokom većeg dela meča.

Usledili su međutim porazi od Jang bojsa, Bolonje i Bazela, te bi novi neuspeh praktično značio da FCSB može da se okrene obavezama u domaćem prvenstvu.

Međutim, ni tamo im ne cvetaju ruže. Daleko od toga. Nalaze se na desetom mestu i biće im potrebno mnogo rada i sreće kako bi se domogli plej-ofa.

Ekipu u životu održava Florin Tanase, kom ne smetaju ni česte promene pozicije u veznom redu, ali koji bi mogao da napusti klub ukoliko ne dođe do promena.

Osim njega, najveća pretnja po Mateusov gol trebalo bi da bude Danijel Birligea, a nije zanemarljiv ni talenat Mamadua Tijama.

EPA-EFE

Crveno-beli žele novu pobedu

Zvezda se nije proslavila u dosadašnjem toku drugorazrednog evropskog takmičenja, ali je pobedom protiv Lila uhvatila verovatno poslednji voz za drugu fazu.

Od utakmice protiv Seltika u prvom kolu, kada su bili za klasu bolji rival, crveno-beli su pokazali jako malo, naročito u napadu.

Mučili su se u organizaciji igre, a ni završnica nije bila na najvišem nivou, što ih je koštalo golova u retkim situacijama u kojima su ulazili u šanse.

Probleme su Milojeviću pravile i povrede, kojih sada nema previše, te treba očekivati i ozbiljnije nastupe kluba iz “Ljutice Bogdana”.

Seriju od tri trijumfa u tri različita takmičenja je Zvezda prekinula u Ivanjici, gde je poražena od Javora, napravivši loš uvod u novi izazov.

Zlata vredni bodovi na talonu

Nakon prva četiri kola u kojima je Zvezda igrala promenjivo, susret protiv rumunskog predstavnika mogao bi da bude ključan za nastavak takmičenja.

Zvezda je sakupila četiri boda iz isto toliko duela i novi trijumf joj je preko potreban kako bi se primakla ekipama iz zone koja vodi u drugu fazu.

Teško da će crveno-beli imati veću ulogu favorita nego što je to slučaj u ovom susretu, u kom ih čeka tim koji se muči od početka sezone.

Ne blista ni srpski šampion u prethodnom periodu, ali će morati da se regrupiše i pred svojim navijačama dođe do bodova, ako ne želi da ih juri onda kada već bude kasno.

Iako je teško za poverovati, biće ovo prvi zvanični susret dva tima, koja su po jednom osvajala Kup šampiona.

Raspored današnjih utakmica

Roma – Mitjeland 18.45
Aston vila – Jang bojs 18.45
Fenerbahče – Ferencvaroš 18.45
Fejnord – Seltik 18.45
Lil – Dinamo Zagreb 18.45
Ludogorec – Selta 18.45
PAOK – Bran 18.45
Porto – Nica 18.45
Viktorija Plzenj – Frajburg 18.45
Betis – Utreht 21.00
Bolonja – Salcburg 21.00
Crvena zvezda – FCSB 21.00
Go ahed igls – Štutgart 21.00
Genk – Bazel 21.00
Makabi Tel Aviv – Lion 21.00
Notingem forest – Malme 21.00
Panatinaikos – Šturm 21.00
Rendžers – Braga 21.00

Navijači dočekali Obradovića – “Željko ostani” orilo se beogradskim aerodromom

Viktor

27. novembar 2025. | 11:04

Velika grupa navijača Partizana dočekala je na beogradskom Aerodromu “Nikola Tesla” Željka Obradovića, u pokušaju da ga po povratku iz Atine ubedi da povuče ostavku i ostane trener crno-belih košarkaša.

Navijači dočekali Obradovića – “Željko ostani” orilo se beogradskim aerodromom

Nakon niza loših rezultata u Evroligi, Željko Obradović je u sredu podneo neopozivu ostavku na mesto šefa stručnog štaba Partizana.

Međutim, Izvršni odbor beogradskog kluba je na predlog predsednika Ostoje Mijailovića danas jednoglasno doneo odluku da se ne saglasi sa ostavkom, uz napomenu da je od Obradovića zatraženo da još jednom razmotri svoj potez i nastavi sa radom.

I brojni navijači Partizana rešili su da ubede najtrofejnijeg evropskog stručnjaka svih vremena da ostane trener crno-belih, zbog čega su se u velikom broju okupili na beogradskom Aerodormu “Nikola Tesla” i dočekali Obradovića po povratku iz Atine.

Avion iz grčke prestonice je malo posle 18.00 časova sleteo na aerodrom u Surčinu, mada je po redu letenja dolazak bio planiran za 17.15.

Taj let je prema specijalizovanom sajtu Flajtradar u jednom trenutku bio najpraćeniji na svetu.

Obradović je dočekan uz transparente, šalove, navijačke pesme, trube i skandiranje “Željko ostani”. Nije se obratio navijačima, već je napustio aerodromsku zgradu u pratnji obezbeđenja koje mu je pomoglo da se probije kroz masu.

Povremeno su se čule i uvrede na račun predsednika KK Partizan Ostoje Mijailovića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Pored navijača Partizana, na aerodromu su bile i brojne novinarske ekipe, a sve je podsećalo na tradicionalne dočeke reprezentativaca sa velikih takmičenja.

Željko Obradović je Partizana preuzeo u junu 2021. godine. U svom drugom mandatu na klupi “parnog valjka” osvojio je dve titule šampiona regionalne ABA lige (2023. i 2025. godine), kao i Superligu Srbije (2025. godine).

MAGIČNI BOŽIĆNI VOZ KOJI DECA OBOŽAVAJU Šarene lokomotive donose praznične radosti – vesela akcija traje već 25 godina ( FOTO + VIDEO )

Dara Milovanović

26. novembar 2025. | 13:01

Kanadski pacifički praznični voz počinje svoju rutu u novembru i na najveseliji način najavljuje božićne praznike i pretvara hladne zimske večeri u čistu prazničnu magiju.

Kanadski pacifički praznični voz je prvi put počeo sa radom 1999. godine, sa jasnom misijom: da spoji praznični duh i prikupljanje sredstava za zajednice kojima je to najpotrebnije.

Svake sezone, voz prelazi hiljade kilometara i zaustavlja se u desetinama gradova. Svaki vagon sija i ima razne svetlosne mortive – od božićnih jelki i pahuljica do animiranih scena.

Ovaj spektakl privlači publiku svih uzrasta. Najmlađi tradicionalno stižu mnogo ranije, ne želeći da propuste trenutak kada se šareni voz prvi put pojavi iza krivine.

Posebna atrakcija je scena skrivena u teretnom vagonu, koja se otvara čim se voz zaustavi. Tamo nastupaju poznati umetnici koji sviraju božićne pesme i popularne hitove.

Sve je potpuno besplatno, a posetioci se podstiču da donesu zdravu hranu ili novac za lokalne banke hrane, koje svaka stanica direktno podržava.

Ovog decembra, Praznični voz će imati 6 zaustavljanja u državi Njujork, a svako zaustavljanje traje oko 30 minuta. Dovoljno da publika uživa u koncertu, fotografiše raskošno ukrašene vagone i ostavi donaciju lokalnoj organizaciji.

Događaj je osmišljen da bude porodični, pristupačan i topao. Za mnoge porodice, trenutak kada voz stigne na stanicu nije samo prizor, već je početak Božića, piše secretnyc.

Šokantan izveštaj otkriva da je preko 23.000 Kanađana umrlo čekajući medicinsku pomoć u protekloj godini

Dara Milovanović

26. novembar 2025. | 12:54

Kriza zdravstvene zaštite u Kanadi rezultirala je time da više pacijenata umire dok čekaju na operacije i dijagnostičke preglede.

Novi izveštaj ističe smrtonosne posledice krize zdravstvene zaštite u Kanadi, s obzirom na to da sve više ljudi umire dok su na listi čekanja. SecondStreet.org, neprofitna istraživačka organizacija koja ispituje vladine politike, navodi da je najmanje 23.746 pacijenata umrlo u Kanadi čekajući na operacije ili dijagnostičke preglede od 1. aprila 2024. do 31. marta 2025. godine.

Taj broj predstavlja povećanje od tri posto u broju smrtnih slučajeva na listama čekanja, pri čemu su pacijenti prisiljeni čekati od manje od sedmice do gotovo devet godina. A od aprila 2018. godine, 100.876 Kanađana je umrlo čekajući na negu.

„Situacija je neprihvatljiva i nedostojna za razvijenu naciju“, navodi se u izveštaju. „Nedostatak odgovornosti u vezi sa smrtnim slučajevima na listama čekanja je podjednako neprihvatljiv.“

“Sistem u krizi”

Iako je ta brojka alarmantna, verovatno je mnogo veća jer ne uključuje podatke iz Alberte i delova Manitobe. Takođe ne uključuje broj pacijenata širom Kanade koji umiru čekajući na specijalističke preglede. Prema vladinim podacima dobijenim putem zahteva za slobodu informacija (FOI), gotovo šest miliona Kanađana je na listi čekanja u 2025. godini.

A vremena čekanja postaju sve duža.

Godine 1993., prosečno je bilo potrebno 9,3 sedmice da se poseti specijalista i primi tretman – a 2024. godine, vreme čekanja je skočilo na prosečnih 30 sedmica. U poređenju sa zemljama sa univerzalnom javnom zdravstvenom zaštitom poput Švedske, Francuske i Japana, „ideja da pacijenti umiru na listama čekanja bila je stran koncept“.

Prema izveštaju, bilo bi neprimereno kriviti vladu za sve ove smrtne slučajeve na listama čekanja. Međutim, „patnja pacijenata koja se događa u Kanadi je dobro dokumentovana, a podaci koje su dostavile vlade pokazuju da je sistem u krizi.“

Hitna potreba za reformom

Izveštaj daje nekoliko preporuka, počevši od veće transparentnosti prilikom praćenja i izveštavanja o smrtnim slučajevima na listama čekanja godišnje. Takođe predlaže „finansiranje zasnovano na aktivnostima“, gde se bolnice finansiraju na osnovu broja pacijenata koje leče.

Vlada bi takođe mogla uspostaviti partnerstvo s privatnim sektorom za javno finansirane procedure – potez koji bi smanjio troškove i vreme čekanja u Saskatchewanu i Ontariju. Alternativno, vlada bi mogla slediti primer EU tako što bi pacijentima koji putuju u druge zemlje nadoknadila troškove procedura, pružajući isti iznos koji bi koštao lokalno.

SERBIANNEWS/CANADA

“Novo lice Ćele-kule”: Lica srpskih junaka čije su lobanje zazidane

Viktor

26. novembar 2025. | 10:03

Zbog očuvanja integriteta Ćele-kule, DNK analiza u ovom trenutku nije bila moguća, što znači da se nije mogla utvrditi boja očiju ili kose

"Novo lice Ćele-kule": Lica srpskih junaka čije su lobanje zazidane

Projekat “Novo lice Ćele-kule” zahvaljujući digitalnoj rekonstrukciji i savremenim forenzičkim metodama prvi put je predstavio lica jednog broja junaka čije su lobanje ugrađene u Ćele-kulu kod Niša, saopštilo je Društvo za akademski razvoj, preneo je Tanjug.

“Analiza sačuvanih lobanja pokazala je širok raspon starosti učesnika (Čegarske) bitke: od dečaka od jedanaestak godina do boraca u pedesetim. Među ostacima pronađena je i vilica još jednog deteta, što dodatno govori o tragediji velikih razmera”, istaknuto je u saopštenju.

Tim koji je više godina radio na projektu, uz Milana Simonovića iz Društva za akademski razvoj, predvodila je doktor Nataša Šarkić, koja je istakla da je analiza imala ograničenja, pošto nisu sve lobanje dovoljno dobro očuvane i pol je moguće utvrditi za njih 45 od 58.

Kako je navedeno, zbog očuvanja integriteta Ćele-kule, DNK analiza u ovom trenutku nije bila moguća, što znači da se nije mogla utvrditi boja očiju ili kose.

“Tim je rekonstrukcije zasnivao na istorijskim izvorima – portretima i opisima ljudi iz tog perioda, kao i fotografijama iz 19. veka. Na osnovu kombinacije tih podataka i antropoloških analiza, rekonstruisana su lica dvadesetak ustanika”, saopštilo je društvo.

Društvo je dodalo da “samo dve lobanje nose jasne tragove odsecanja, dok se na ostalima ne vide nikakvi rezovi ili oštećenja”.

Prema rečima Šarkić, moguće je da su visoke temperature sa kraja maja i protok vremena učinili svoje, odnosno telo se raspadalo prirodno, pa je stručna pretpostavka da se glava mogla odvojiti i bez oruđa.

“U narednim mesecima tim planira da dovrši obradu i preostalih lobanja, a zatim započne snimanje dokumentarnog filma o celom procesu”, saopštilo je društvo.

Kako je najavljeno, velika želja je i organizovanje izložbe “Novo lice Ćele-kule”, koja bi mogla da bude predstavljena i u Srbiji i u inostranstvu.

Poduhvat je u potpunosti finansiran donacijama 158 građana, a tim je zahvalnost iskazao i prema zaposlenima u Narodnom muzeju u Nišu, Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture i portalu “Sve o arheologiji”.

U Bici na Čegru, tokom Prvog srpskog ustanka 1809. izginuo je veliki broj ustanika i Turaka nakon što je vojvoda Stevan Sinđelić podigao u vazduh šanac u kome su se vodile borbe.

Kao znak odmazde i zastrašivanja Turci su u Ćele-kulu uzdali glave 952 ustanika.

Protiv čovekove prirode: Život u gradu može biti glavni uzrok bolesti, kažu naučnici

Viktor

26. novembar 2025. | 10:01

Život u velikim gradovima daleko je od onoga za šta nas je evolucija spremala, pa naučnici sve češće veruju da postoji jaka veza između modernog stresa i načina na koji se naš organizam razvijao vekovima. Dok je priroda oblikovala naš organizam, mi danas većinu vremena provodimo u okruženju koje tom ritmu uopšte ne odgovara – a posledice osećamo i na telu i na psihi.

Protiv čovekove prirode: Život u gradu može biti glavni uzrok bolesti, kažu naučnici — Urbano okruženje postepeno narušava zdravlje čoveka.

Današnji život je prepun sitnih, ali neprekidnih okidača – digitalnih obaveštenja, stalnih rokova, buke, gužvi i beskrajnih obaveza. Zbog njih je naše telo praktično u stalnoj pripravnosti, što je ogromna razlika od uslova u kojima je čovek živeo tokom većeg dela istorije.

Tim istraživača iz oblasti evolucione antropologije analizirao je veliki broj radova koji pokazuju da sve tehnološke, društvene i ekološke promene idu mnogo brže od tempa kojim se ljudski organizam menja. Prema tom pregledu, upravo to ostavlja posledice koje se sve jasnije vide u zdravlju modernog čoveka.

Nekada bi nam se organizam “aktivirao” tek u situacijama koje su bile pretnja po život, bilo da je trebalo da pobegnemo od predatora ili se suočimo s njim. Taj raspon energije bio je kratkotrajan, izuzetno snažan, a zahtevao je dug oporavak.

U urbanim sredinama, međutim, taj mehanizam radi gotovo bez prestanka, što stvara dugoročnu štetu. Istraživači povezuju ovakav obrazac sa padom kognitivnih sposobnosti, većom učestalošću autoimunih oboljenja i sve nižim stopama fertiliteta u jako urbanizovanim područjima.

Pregledane studije obuhvataju širok spektar podataka: Od toga da je fizička kondicija u gradskim sredinama u proseku lošija, do nalaza o tome kako zagađen vazduh može da utiče na oštećenja moždanih struktura, kao i o vezi između oslabljenog imuniteta i industrijalizovanog okruženja.

Savremeni čovek je izložen mnogobrojnim faktorima – neprirodnom osvetljenju, mikroplastici, višečasovnom sedenju i opštem nedostatku kretanja – koji zajedno postepeno narušavaju zdravlje. Istraživači napominju da naš nervni sistem na današnje izvore stresa reaguje isto kao što bi reagovao na divlju zver, samo što je taj “alarm” u modernom životu gotovo stalno uključen. Problem je što posle takve reakcije ne dolazi prirodan pad napetosti, već se novi okidač javlja još brže, pa čitav proces stalno počinje iz početka.

Sve ovo doprinosi tome da smo, uprkos ogromnom tehnološkom napretku i boljem razumevanju sveta, kao vrsta danas anksiozniji i skloniji depresiji nego prethodne generacije.

Brojna istraživanja ukazuju da i kratak boravak u prirodi, pa čak i samo gledanje prirodnih pejzaža, može da popravi raspoloženje i poboljša psihofizičko stanje. Autori pregleda zato ističu da postoji nekoliko mogućih rešenja: Potrebno je više zelenih površina u gradovima, očuvanje prirodnih predela koji još uvek nisu narušeni i stvaranje prostora u kojima ljudi mogu zaista da se odmaknu od stalne buke i pritiska.

Takođe, naglašavaju da se uz pomoć podataka može precizno utvrditi koji stresori najviše utiču na organizam i da bi te uvide trebalo usmeriti onima koji oblikuju urbane politike. Poruka je jasna – gradove treba uskladiti sa ljudskom prirodom, a istovremeno podsticati ljude da što više vremena provode u okruženjima koja nas smiruju i regenerišu, prenosi “Sajens alert”.

Skoro dve trećine pasa imaju DNK vuka – čak i čivave

Viktor

26. novembar 2025. | 09:59

brown and white wolf lying on brown wooden floor

Tragovi vučje DNK se mogu naći u gotovo svakoj modernoj rasi pasa, ali interesantno je da neke krupne rase uopšte ne nose ovaj genetski pečat. Otkriveno je da čak 64 odsto rasa sadrži delove DNK vuka u sebi, što baca novo svetlo na istoriju pripitomljavanja pasa i njihovog ukršanja sa vukovima.

Skoro dve trećine pasa imaju DNK vuka - čak i čivave — Psi i vukovi su se u prošlosti ukrštali, tvrde naučnici.

Iako se dugo smatralo da psi i vukovi u divljini gotovo i ne stvaraju hibride, naučnici su želeli da preispitaju tu ideju. Kod većine pripitomljenih životinja jasno se vide tragovi mešanja sa divljim srodnicima, ali kod pasa i vukova taj obrazac gotovo da nije bio uočljiv – iako žive na istim prostorima i mogu da se razmnožavaju bez većih prepreka.

Razlog se uglavnom krije u različitom načinu života: Vukovi su vezani za strukturu čopora, dok se psi oslanjaju na ljude. Hibridizacija se uglavnom javlja kada ljudske aktivnosti poremete tu prirodnu dinamiku – na primer, kada su čopori rastureni zbog lova ili uništavanja staništa.

Da bi utvrdili koliko je zaista bilo mešanja između ove dve vrste u prošlosti, naučnici su analizirali genetičke podatke koji sadrže gotovo 2.700 genoma, uključujući i 146 drevnih uzoraka. U proučavanju su se našli moderni psi različitih rasa, od zlatnih retrivera i malamuta do čivava, kao i više stotina “seoskih pasa”, koji često žive na rubu preživljavanja i direktno zavise od ljudskog okruženja.

Genetička analiza i detaljni uvid u nuklearnu DNK pokazali su da većina pasa nosi barem tragove vučjih gena, dok je polovina proučavanih vukova tokom istorije dobila delove DNK od pasa. To vučje nasleđe je veoma malo, ali uočljivo – u obliku sitnih, raspršenih sekvenci koje ukazuju na ukrštanje staro oko 800 generacija.

Iako su radni i veći psi uglavnom imaju više vučje genetike, taj obrazac nije dosledan: Neke krupne rase, poput bernardinca, nemaju nijedan trag vučje DNK, dok čivava nosi oko 0,2 odsto ovog nasleđa. Terijeri i goniči imaju najniži procenat. Među rasama koje su popularne kao kućni ljubimci, a koje nisu rezultat namernog ukrštanja, sa najvećim procentom vučjeg DNK dominira veliki anglo-francuski trobojac – oko pet odsto.

Posebno je zanimljivo što su svi analizirani seoski psi imali bar po nekoliko delova vučje DNK. Ti psi su izloženi surovim životnim uslovima, visokim stopama smrtnosti i raznim bolestima. Zato nije iznenađujuće što su upravo kod njih najčešće pronađeni vučji geni povezani sa čulom mirisa – sposobnošću koja može direktno uticati na preživljavanje.

Ovo otkriće otkriva još jedan sloj složene istorije odnosa pasa i ljudi, koji traje hiljadama godina. Prema analizama drevne DNK, čini se da su se psi odvojeno pripitomljavali u istočnom i zapadnom delu Evroazije, da bi se kasnije te populacije spojile i stvorile zajedničkog pretka svim današnjim psima.

Rezultati pokazuju da je ukrštanje pasa i vukova nastavljeno i nakon pripitomljavanja, ostavljajući male genetičke tragove slične onima koje ljudi nose od neandertalaca. Iako se takvo mešanje ponekad vidi kao rizik za opstanak pojedinih ugroženih populacija vukova, u praksi je povremeno donosilo korist i jednima i drugima, posebno u sredinama pod jakim uticajem ljudi. Ispostavlja se da je upravo taj “vučji dodatak” psima često pomagao da se snađu u surovim uslovima, lakše pronađu hranu ili razviju veću izdržljivost, prenosi “Independent”.

Sedam čuda Rusije – prirodni i arhitektonski biseri koji oduzimaju dah

Viktor

26. novembar 2025. | 09:57

a boat traveling down a river under a bridge

Dok svet poznaje sedam klasičnih čuda sveta, Rusija krije svojih sedam čuda prirode, arhitekture i genijalnosti ljudske ruke. Zajedničko za sve te lepote je što zaista ostavljaju bez reči.

Sedam čuda Rusije - prirodni i arhitektonski biseri koji oduzimaju dah

Od snežnih vrhova do blistavih palata, svako od sedam čuda Rusije priča priču o lepoti prirode i arhitekturi koja spaja kreativnost, umetnost i inspiraciju. Ova zemlja kontrasta ima što-šta da ponudi, te svaki obilazak otkriva nove prizore, predele i čuda koja su grandiozna i nesvakidašnja – pred kojima nam ne preostaje ništa drugo nego da zanemimo i uživamo, svesni da će nas takav doživljaj obeležiti zauvek.

Dolina gejzira

Ovo rusko čudo nalazi se u regionu Kamčatke i nisu u pitanju samo minijaturni gejziri, već čitavo polje, koje se smatra jednim od najvećih na planeti. Ne postoji druga lokacija u Rusiji gde se mogu videti prirodni topli izvori.

Dolina gejzira sadrži približno 90 aktivnih izvora, sa mlazevima koji dostižu maksimalnu visinu od 40 metara. Ovi moćni gejziri su čak preživeli i masivno klizište koje se dogodilo u dolini početkom dvehiljaditih i “oporavili” su se i počeli da teku kao i ranije.

РИА Новости/Алексей Куденко

Spomenik “Otadžbina-majka zove”

Ikonična statua nalazi se u Volgogradu i privlači posetioce iz cele zemlje koji žele da se dive ovom kamenom delu. Njena visina iznosi 85 metara, zbog čega spada među najveće statue na svetu. Glavna osobenost skulpture je ta što kada gledamo, može se uočiti kako se “pomera”, a takav efekat nastaje zbog pomeranja centra težine konstrukcije. Ovaj spomenik je izrađen po projektu srpskog arhitekte, sa kojim je rame uz rame radio jedan od najboljih sovjetskih inženjera.

РИА Новости/Кирилл Брага

Hram Vasilija Blaženog

Arhitektonski simbol Moskve, hram Vasilija Bleženog je dobro poznata građevina koja očarava svojim izgledom. U kompleks ulazi devet crkava koje imaju zajednički temelj, ali različite kupole. Danas je hram muzej drevnog ikonopisa, u kojem se nalaze freske i keramičke pločice iz različitih vekova.

Projektovan tako da svojim oblikom podseća na vatru, ovaj hram je srce ruske prestonice a legenda koja se vezuje za njegovog arhitektu ledi krv u žilama. Posvećen proroku i čudotvorcu koji je pomogao izgradnju hrama, hram Vasilija Blaženog je riznica fresaka i ikona, a u njegovim nedrima sakriven je još jedan dragulj – srebrni putir dinastije Romanovih.

РИА Новости/Максим Блинов

Manjpupunjor – 7 čudesnih stubova Rusije

Jedinstvena prirodna znamenitost se nalazi u Republici Komi. Stubovi su mistični kameni blokovi koje se nalaze na visoravni – ukupno ih ima sedam, različite visine i oblika, ali u proseku se kreće od 30 do 42 metra. Lokalna legenda kaže da su divovi pretvoreni u kamen i da je šaman izveo ovaj “trik” dok je spašavao meštane.

Za one koji se odluče da pokore ruski Everest, kako pojedini nazivaju Manjpupunjor, avgust je najbolje vreme, premda zbog mnogo pešačenja, u vrelim letnjim danima gotovo je nemoguće popeti se. Do rezervata vode dva puta – klasičan dug 180 kilometara, i onaj kraći, ali zahtevniji, dug “samo” 38. Ili peške ili helikopterom.

РИА Новости/Г. Копосов

Bajkal

Jezero je staro više od 25 miliona godina što ga, kvalifikuje za mesto u vrhu jedinstvenih prirodnih lokacija Rusije i sveta.

Ima puno karatkeristika – njegova dubina na najdubljoj tački je 1.642 metra, a zapremina je 20 odsto svetskih rezervi slatke vode. Površina Bajkalskog jezera premašuje 31.000 kvadratnih kilometara: poređenja radi, površina Crne Gore iznosi skoro 14.000 kvadratnih kilometara, a površina Severne Makedonije – nešto manje od 26.000 kvadratnih kilometara.

Čist i proziran led na jezeru zimi omogućava da se vidi podvodni svet, pa čak i dno. Jezero je dom jedinstvene bajkalske foke, jedinstvene na planeti.

РИА Новости/Александр Кряжев

Elbrus

Najviši planinski vrh u Rusiji i u celoj Evropi nalazi se u Karačajevo-Čerkeziji: njegova visina iznosi 5642 metra. Elbrus je u suštini ugašeni vulkan, okružen ledom. Snežni pokrivači snabdevaju reke Kubanj i Terek svake godine, a planinari iz celog sveta dolaze da se popnu na Elbrus, jer, iako je visok, njegovi nagibi se smatraju jednim od najprijatnijih za uspon.

РИА Новости/Алексеј Даничев

Petergof

Veličanstveni kompleks u Sankt Peterburgu je pravo arhitektonsko čudo Rusije, koje narod često naziva “ruski Versaj”. Petergof je najraskošnija rezidencija ruske imperatorske porodice Romanov. Na više od 100 hektara zemlje nalazi se šest dvoraca, 191 fontana i nekoliko tematskih parkova sa desetinama statua. Za milion turista Petergof predstavlja istinski spektakl.

Fontane je Petar I sagradio u čast trijumfalne pobede u Severnom ratu i osvajanja izlaza na Baltičko more. “Samson koji razjapljuje lavove čeljusti” je najveća fontana-kaskada čitavog Donjeg parka: ovaj velelepni spomenik se sastoji od ukupno 255 pozlaćenih skulptura, 64 fontane i 138 vodenih struja.

РИА Новости/Алексей Даничев

1...111112113...1.500 Stranica 112 od ukupno 1.500

NewsWeekPRO

Pucnji iz “magnuma 357” – zvuk avganistanskih trauma na ulicama Vašingtona

Iza ugla jedne od centralnih vašingtonskih ulica pojavio se naoružani muškarac i iz “magnuma 357” pucao na pripadnike Nacionalne garde, koji su u američku prestonicu poslatio kako bi zaustavili navodni talas nasilja.

Puleni Centralne obaveštajne agencije

Bilo ih je oko 12.000 i uvežbavani su kako bi obavljali akcije koje koalicione snage nisu smele, odnosno noćne napade na sela u kojima su se, navodno, skrivali talibani i ostali radikalni islamisti.

Napadi nisu bili ograničeni na Avganistan, već su jedinice “zero”, po pravilu noću, upadale i u sela uz pakistansku granicu, na način na koju su slične jedinice, pola veka ranije, harale po Vijetnamu u potrazi za komandantima Vijetkonga.

Jedinice “zero”, ubice iz Slane rupe

Kada su ih skupili, instruktori Centralne obaveštajne agencije smestili su ih u bazu nedaleko od Kabula, koja je kasnije postala poznata po divljačkim metodama kojima su ispitivani navodni radikalni islamisti, pripadnici Al kaide, talibani…

Nacionalna garda u Vašingtonu

U centar pažnje haotičnog i krvavog Avganistana upali su krajem 2018. godine, kada su upali u medresu u provinciji Vardak i ubili 12 dečaka. Njihova izrešetana tela ostavili su u učionicama. U nekoliko takvih akcija, u to vreme, ubijeno je više od 50 ljudi.

U izveštaju koji je objavljen godinu dana kasnije, Hjuman rajts voč je pripadnike ove jedinice optužio za “nasumične egzekucije, otmice, bezobzirne vazdušne udare i napade na lekare”.

Kada je administracija predsednika Džozefa Bajdena, sredinom 2021. godine, odlučila da povuče američke snage iz Avganistana, agenti CIA su pripadnicima jedinica “zero” tutnuli po 8.000 dolara u ruke i evakuisali ih transportnim avionima.

Ukupno, sa kabulskog aerodroma izbeglo je oko 20.000 boraca ovih jedinica i članova njihovih porodica.

Među njima bio je i Rahmanulah Lakanvala.

Beg iz Avganistana

Tokom najdužeg rata u istoriji SAD, ubijeno je 2.600 američkih vojnika, kao i više od 3.000 Amerikanaca zaposlenih u kompanijama, koje su tokom dve decenije zavodile red po Avganistanu.

Bilo jednom u Avganistanu

Stradalo je i najmanje 100.000 Avganistanaca, čiji su duhovi, kako se čini, nastavili da progone pripadnike jedinica “zero” i kada su pokušali da izgrade nove živote u Americi.

Rahmanulah Lakanvala je, po dolasku u Ameriku, imao ozbiljne probleme zbog scena koje je video tokom rata u Avganistanu, piše Njujork tajms, navodeći se da se, zbog toga, i razveo svega nekoliko dana posle venčanja.

“Video je krv, leševe i ranjene i nije mogao da se nosi s tim. Bio je pod ogromnim psihološkim pritiskom”, citirali su američki mediji jednog od Lakanvalovih prijatelja.

U Ameriku je stigao u sklopu programa “Saveznici su dobrodošli”, koji je Bajdenova administracija pod silnim pritiskom javnosti, osmislila kako dojučerašnje saradnike ne bi ostavila na milost i nemilost talibanima.

Poslednji let iz Kabula

Kao i povlačenje iz Avganistana, i njihov dolazak bio je prilično haotičan, pa se ispostavilo da većina nije prošla bilo kakve bezbednosne provere, ali i da su pripadnici paravojnih formacija opljačkali sve što im je došlo pod ruke pre nego što su se ukrcali u avione za SAD.

Sredinom godine, Amerika je obustavila isplate finalsijske pomoći nekadašnjim pripadnicima avganistanskih paravojnih jedinica, navodeći da je stanje u Avganistanu dramatično poboljšano

Odmah posle pucnjave u Vašingtonu, administracija Donalda Trampa obustavila je na neodređeno vreme izdavanje američkih viza Avganistancima.

Trener košarkaša Crvene zvezde Saša Obradović izjavio je posle pobede nad Olimpijakosom da je utakmica bila sjajna za gledanje, da je Devonte Grejem bio faktor odluke, ali i da ekipa još mora da se dokazuje.

Košarkaši Crvene zvezde pobedili su u “Beogradskoj areni” ekipu Olimpijakosa 91:80 u utakmici 13. kola Evrolige.

Pozdrav Obradovića i Milera-Mekintajera

Devonte Grejem odigrao je prvi meč u Evroligi i pogodio je tri bitna šuta.

Podrška sa tribina bila je ključna za ritam u kojem je Zvezda odigrala poslednju četvrtinu.

Zvezda još uvek treba da se dokazuje.

Miler-Mekintajer do poslednjih pet minuta nije postigao poen, ali je serijom postigao 10 u odlučujućim trenucima.

Komentarisao je neopozivu ostavku Željka Obradovića na mesto trenera Partizana.

“Žao mi je svakog trenera koji izgubi posao, on je jedan od najboljih od nas. Ostavio je neizbrisiv trag i zadao je velike izazove nama, mlađim trenerima. Žao mi je što se ovo desilo, ali verujem da će se vratiti još jači”, rekao je Obradović na kraju konfrencije za medije.

Fudbaleri Crvene zvezde dočekuju rumunski FCSB u petom kolu prve faze Lige Evrope. Utakmica počinje u 21.00 uz direktan prenos na Prvom programu RTS-a. Najzanimljivije detalje možete pratiti na našem portalu.

Zvezda traži važne bodove protiv FCSB-a, poznati sastavi

Prva postava Zvezde

Sastav FCSB-a

Podsećanje na finale iz 1979. godine

Ivanić i Katai zaduženi za golove u Ligi Evrope

Zvezdin učinak u Ligi Evrope

Katai za petama Kostiću i Saviću

Poseban dan za Handela

Zvezda bez Radonjića

Jedan susret FCSB-a sa srpskim klubovima

Zvezdini omladinci uspešni u Ligi šampiona

Brizar deli pravdu

Steauina nezaboravna 1986. godina

Detalji sa treninga crveno-belih

Zvezda tri puta sa Rumunima

Loša forma FCSB-a

Crveno-beli žele novu pobedu

Zlata vredni bodovi na talonu

Raspored današnjih utakmica

Velika grupa navijača Partizana dočekala je na beogradskom Aerodromu “Nikola Tesla” Željka Obradovića, u pokušaju da ga po povratku iz Atine ubedi da povuče ostavku i ostane trener crno-belih košarkaša.

Navijači dočekali Obradovića – “Željko ostani” orilo se beogradskim aerodromom

Nakon niza loših rezultata u Evroligi, Željko Obradović je u sredu podneo neopozivu ostavku na mesto šefa stručnog štaba Partizana.

Međutim, Izvršni odbor beogradskog kluba je na predlog predsednika Ostoje Mijailovića danas jednoglasno doneo odluku da se ne saglasi sa ostavkom, uz napomenu da je od Obradovića zatraženo da još jednom razmotri svoj potez i nastavi sa radom.

I brojni navijači Partizana rešili su da ubede najtrofejnijeg evropskog stručnjaka svih vremena da ostane trener crno-belih, zbog čega su se u velikom broju okupili na beogradskom Aerodormu “Nikola Tesla” i dočekali Obradovića po povratku iz Atine.

Avion iz grčke prestonice je malo posle 18.00 časova sleteo na aerodrom u Surčinu, mada je po redu letenja dolazak bio planiran za 17.15.

Taj let je prema specijalizovanom sajtu Flajtradar u jednom trenutku bio najpraćeniji na svetu.

Obradović je dočekan uz transparente, šalove, navijačke pesme, trube i skandiranje “Željko ostani”. Nije se obratio navijačima, već je napustio aerodromsku zgradu u pratnji obezbeđenja koje mu je pomoglo da se probije kroz masu.

Povremeno su se čule i uvrede na račun predsednika KK Partizan Ostoje Mijailovića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Pored navijača Partizana, na aerodromu su bile i brojne novinarske ekipe, a sve je podsećalo na tradicionalne dočeke reprezentativaca sa velikih takmičenja.

Željko Obradović je Partizana preuzeo u junu 2021. godine. U svom drugom mandatu na klupi “parnog valjka” osvojio je dve titule šampiona regionalne ABA lige (2023. i 2025. godine), kao i Superligu Srbije (2025. godine).

Kanadski pacifički praznični voz počinje svoju rutu u novembru i na najveseliji način najavljuje božićne praznike i pretvara hladne zimske večeri u čistu prazničnu magiju.

Kanadski pacifički praznični voz je prvi put počeo sa radom 1999. godine, sa jasnom misijom: da spoji praznični duh i prikupljanje sredstava za zajednice kojima je to najpotrebnije.

Svake sezone, voz prelazi hiljade kilometara i zaustavlja se u desetinama gradova. Svaki vagon sija i ima razne svetlosne mortive – od božićnih jelki i pahuljica do animiranih scena.

Ovaj spektakl privlači publiku svih uzrasta. Najmlađi tradicionalno stižu mnogo ranije, ne želeći da propuste trenutak kada se šareni voz prvi put pojavi iza krivine.

Posebna atrakcija je scena skrivena u teretnom vagonu, koja se otvara čim se voz zaustavi. Tamo nastupaju poznati umetnici koji sviraju božićne pesme i popularne hitove.

Sve je potpuno besplatno, a posetioci se podstiču da donesu zdravu hranu ili novac za lokalne banke hrane, koje svaka stanica direktno podržava.

Ovog decembra, Praznični voz će imati 6 zaustavljanja u državi Njujork, a svako zaustavljanje traje oko 30 minuta. Dovoljno da publika uživa u koncertu, fotografiše raskošno ukrašene vagone i ostavi donaciju lokalnoj organizaciji.

Događaj je osmišljen da bude porodični, pristupačan i topao. Za mnoge porodice, trenutak kada voz stigne na stanicu nije samo prizor, već je početak Božića, piše secretnyc.

Kriza zdravstvene zaštite u Kanadi rezultirala je time da više pacijenata umire dok čekaju na operacije i dijagnostičke preglede.

Taj broj predstavlja povećanje od tri posto u broju smrtnih slučajeva na listama čekanja, pri čemu su pacijenti prisiljeni čekati od manje od sedmice do gotovo devet godina. A od aprila 2018. godine, 100.876 Kanađana je umrlo čekajući na negu.

„Situacija je neprihvatljiva i nedostojna za razvijenu naciju“, navodi se u izveštaju. „Nedostatak odgovornosti u vezi sa smrtnim slučajevima na listama čekanja je podjednako neprihvatljiv.“

“Sistem u krizi”

A vremena čekanja postaju sve duža.

Prema izveštaju, bilo bi neprimereno kriviti vladu za sve ove smrtne slučajeve na listama čekanja. Međutim, „patnja pacijenata koja se događa u Kanadi je dobro dokumentovana, a podaci koje su dostavile vlade pokazuju da je sistem u krizi.“

Hitna potreba za reformom