NE IDE, PA NE IDE ORLOVE: ŠPANSKA RUTINA, TEŠKO “VAĐENJE” PROTIV NEMACA
Đordi Ribera je menjao spoljne igrače. Zaustavili smo kontre i tranziciju Furije, ali u pozicionom napadu ništa nismo mogli da odbranimo. Dejan Milosavljev je prvi put zaustavio udarac u 14. minutu. Ostao je na vetrometini popularni Banda. Nisu se ni španski čuvari mreže proslavili, Sergej Ernandez i Ignjasio Bioska.
Nagrada “Dimitrije Bogdanović” za 2025: Laureati Petar Pijanović i Nenad Nikolić
Za prestižno priznanje koje nosi ime velikog proučavaoca srpske srednjovekovne književnosti i kulture konkurisalo je više od 110 dela
Nagrada “Dimitrije Bogdanović” za najbolju knjigu u oblasti humanističkih nauka, koju dodeljuje Naučno udruženje za razvoj srpskih studija iz Novog Sada, ravnopravno je pripala Petru Pijanoviću i Nenadu Nikoliću.
Pijanović je nagrađen za monografiju “Srpska kultura dvadesetog veka” u izdanju Matice srpske u Novom Sadu, a Nikolić za monografiju “Granice srpske književnosti: i druge srpsko-hrvatsko-jugoslovenske književne i jezičke teme” u izdanju Catene mundi u Beogradu.
“Srpska kultura dvadesetog veka” rezultat je istraživanja, odnosno autorovog rada na istoimenom projektu koji je realizovan u Matici srpskoj od 2020. do 2024. godine, ali i produžetak Pijanovićevog rada na već završenim projektima Instituta za književnost i umetnost iz Beograda i Matice srpske, koji su rezultirali knjigama “Anđeli i ratnici. Stara srpska kultura”, “Srpska kultura u 18. i 19. veku”, “Srpski kulturni krug” i “Srpska kultura: 1900−1950”.
U svojoj studiji Pijanović je posvetio pažnju privatnom životu, obrazovanju i nauci, jeziku, književnosti i književnoj kulturi, likovnoj kulturi, arhitekturi i graditeljstvu, pozorištu, muzici i filmu, filozofiji, štampi i novim medijima, nacionalnim ustanovama i Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
Druga nagrađena monografija, “Granice srpske književnosti: i druge srpsko-hrvatsko-jugoslovenske književne i jezičke teme”, istražuje istorijske i savremene izazove srpskog kulturnog identiteta. Od Novakovića i Skerlića do globalističkih teorija 21. veka, Nikolić prati put od pansrpstva do samoodricanja, pokazujući kako su jugoslovenske i neoliberalne ideologije podrivale nacionalnu kulturu.
U konkurenciji od preko 110 naslova objavljenih u 2025. godini, odluku o dobitnicima nagrade doneo je žiri u sastavu dr Jana Aleksić, dr Marija Jeftimijević Mihajlović, dr Slobodan Antonić i dr Boris Bulatović (predsednik).
U užem izboru našla su se dela Vladana Bajčete, Milana Gromovića, Jovana Delića, Jelene Marićević Balać, Zorana Milutinovića, Ane Mumović, Kristijana Olaha, Viktora Savića, Milivoja Srebra i Boška Suvajdžića.
Priznanje nazvano po Dimitriju Bogdanoviću, proučavaocu srpske srednjovekovne književnosti i kulture i odvažnom zastupniku srpskih nacionalnih prava u titoističkoj Jugoslaviji, osnovano je 2022. godine.
Dosadašnji dobitnici bili su dr Nemanja Karović (“Svetlost, iznenada: o poeziji Ljubomira Simovića, Matije Bećkovića i Branislava Petrovića”), dr Vesna Trijić (“Književnost između politike i kulture”) i dr Milomir Stepić (“Politički pojmovnik Balkana”), te dr Milo Lompar (“Crnjanski i svetska književnost”) i dr Nemanja Dević (“Za Tita i Partiju”).
Mesto i vreme svečanog uručenja nagrade dobitnicima biće naknadno objavljeni.
Platforma Iks će sprečiti Grok AI da pravi seksualizovane slike stvarnih ljudi
Platforma Iks američkog milijardera Ilona Maska saopštila je da model veštačke inteligencije Grok više neće moći da uređuje fotografije stvarnih ljudi kako bi ih prikazivao u oskudnoj odeći, ili bez odeće, nakon globalnog negodovanja zbog korišćenja alata za generisanje eksplicitnih slika. Ova mera objavljena je samo nekoliko sati pošto je milijarder rekao da nije bio upoznat sa postojanjem “nagih slika maloletnika” koje je Grok napravio.
“Primenili smo tehnološke mere kako bismo sprečili Grok nalog da dozvoli uređivanje slika stvarnih ljudi u oskudnoj odeći”, navodi se u saopštenju na platformi Iks, koje danas prenosi Bi-Bi-SI.
Promena je objavljena nekoliko sati nakon što je glavni tužilac Kalifornije rekao da ta američka savezna država istražuje širenje seksualizovanih dipfejkova veštačke inteligencije, među kojima su bile i dečje, koje je generisao model veštačke inteligencije.
”Sada geoblokiramo mogućnost svih korisnika da generišu slike stvarnih ljudi u bikinijima, donjem vešu i sličnoj odeći putem Grok naloga i u Grok u Iks u onim jurisdikcijama gde je to nezakonito”, navodi se u saopštenju platforme Iks, što se odnosi na ograničavanje pristupa internet sajtovima, sadržaju ili uslugama na osnovu geografske lokacije korisnika, koja se obično identifikuje pomoću njegove IP adrese, koja je jedinstvena za svaki kompjuter.
U saopštenju se dodaje da će samo korisnici koji plaćaju moći da uređuju slike koristeći Grok na svojoj platformi.
“Ovo dodaje dodatni sloj zaštite jer pomaže da se osigura da pojedinci koji pokušaju da zloupotrebe Grok nalog kako bi prekršili zakon ili našu politiku mogu da budu pozvani na odgovornost”, saopštila je kompanija u sredu uveče na Iksu. Takođe je navedeno da ima “nultu toleranciju prema bilo kom obliku seksualne eksploatacije dece, nenamenskog prikazivanja golotinje i neželjenog seksualnog sadržaja”.
Sa omogućenim podešavanjima NSFW (nije bezbedno za rad), Grok bi trebalo da dozvoli “golotnju gornjeg dela tela imaginarnih odraslih ljudi (ne stvarnih)”, u skladu sa onim što se može videti u filmovima sa oznakom “R”, napisao je Mask juče na platformi Iks.
”To je de fakto standard u Americi. Ovo će varirati u drugim regionima u skladu sa zakonima od zemlje do zemlje”, kazao je Mask.
Tokom vikenda, Malezija i Indonezija postale su prve zemlje koje su zabranile alatku Grok AI, nakon što su korisnici rekli da su fotografije izmenjene kako bi se stvorile eksplicitne slike bez njihovog pristanka.
Pomeranje i promena oblika: Evo šta se dešava sa mozgovima astronauta tokom boravka u svemiru
Boravak u svemiru ostavlja mnogo dublji trag na ljudsko telo nego što se ranije mislilo, a sve je više dokaza da menjaju i mozak. Otkriveno je da uslovi bez gravitacije mogu uticati na njegov položaj, oblik i način na koji se prilagođava nakon povratka na Zemlju.
Analize su otkrile da nakon svemirskog leta dolazi do pomeranja mozga unutar lobanje – i to nagore i unazad – pri čemu su najizraženije promene u delovima mozga zaduženim za kretanje i obradu čulnih informacija. Osim samog pomeranja, uočene su i složene promene u obliku mozga, koje nisu ravnomerne i razlikuju se između njegovih gornjih i donjih regija.
Kako bi što preciznije utvrdili šta se dešava tokom misija, istraživači su upoređivali snimke magnetne rezonance astronauta napravljene pre i posle boravka u svemiru. Ukupno je analizirano 26 astronauta, a njihovi rezultati su zatim upoređeni sa skeniranjima 24 civilna učesnika na Zemlji.
Ti učesnici bili su izloženi specifičnom režimu dugotrajnog ležanja sa glavom blago nagnutom nadole, metodi koja se koristi za simulaciju efekata mikrogravitacije. Iako su i kod njih uočene promene u položaju i obliku mozga, kod astronauta su te promene bile znatno izraženije, što ukazuje na snažan uticaj stvarnih svemirskih uslova.
Još jedan važan nalaz odnosi se na trajanje boravka u svemiru. Što je misija duže trajala, to su promene u mozgu bile primetnije.
Astronauti koji su u orbiti proveli oko godinu dana imali su najveće deformacije, dok su kod onih koji su u svemiru boravili samo dve nedelje promene i dalje postojale, ali su bile manjeg intenziteta.
Ovo sugeriše da vreme provedeno u uslovima mikrogravitacije igra ključnu ulogu u načinu na koji se mozak prilagođava.
Postoji ohrabrujući podatak, a to je da se većina uočenih promena povlači u roku od šest meseci nakon povratka na Zemlju. Ipak, istraživači upozoravaju da se kod nekih astronauta pojedine deformacije zadržavaju duže. Zasad nije sasvim jasno kakav uticaj ove promene imaju na kognitivne sposobnosti, koordinaciju ili dugoročno zdravlje, ali upravo ta pitanja otvaraju prostor za dalja istraživanja.
Ranija istraživanja su takođe istakla kako boravak u svemiru menja ljudsko telo. Na primer, tokom dugih misija zabeležen je gubitak i do sedam odsto telesne težine, što ukazuje na ozbiljne metaboličke promene kod astronauta.
Poremećaj gravitacije utiče i na cirkulaciju, jer se krv i druge tečnosti lakše zadržavaju u gornjem delu tela. To može dovesti do nakupljanja tečnosti iza oka i oko optičkog nerva, izazivajući probleme sa vidom koji se ponekad javljaju već posle dve nedelje u svemiru. Iako se deo ovih promena povlači nakon povratka na Zemlju, neke mogu ostati trajne.
Svemirski uslovi ostavljaju trag i na koži i genetskom materijalu. Kod pojedinih astronauta javljaju se osipi i povećana osetljivost kože nakon misije, što se povezuje sa manjkom stimulacije.
Razumevanje ovih procesa postaje sve važnije uoči stvaranja planova za dugotrajne misije, uključujući boravak na Mesecu i putovanja ka Marsu. Ako ljudi treba da provedu mesece ili godine van Zemlje, neophodno je da naučnici saznaju kako mikrogravitacija utiče na mozak i kako se ti efekti mogu ublažiti. Ova otkrića su još jedan podsetnik da osvajanje svemira nije samo tehnološki, već i biološki izazov, prenosi “Skaj njuz”.
Tržište rada u Srbiji usporava – 15 odsto manje oglasa nego prošle godine
Što se tiče zanimanja, u Srbiji su najtraženi prodavci, magacioneri i administrativni radnici, ali je u 2025. godini zabeležen značajan pad broja oglasa za posao što ukazuje na oprezniji pristup zapošljavanju.
Tržište rada u Srbiji je tokom 2025. godine ušlo u fazu vidljivog usporavanja, koje se najjasnije ogleda u manjem broju objavljenih oglasa, prema podacima Infostudovih sajtova za zapošljavanje i karijerni razvoj.
Tokom 2025. objavljeno je ukupno 62.632 oglasa za posao, što je za oko 15 odsto manje nego u 2024. godini. Iako je broj oglasa manji, struktura potražnje pokazuje da su potrebe privrede i dalje jasno definisane, ali da se zapošljavanje sprovodi opreznije i selektivnije.
Najviše oglasa objavljeno je u oblasti trgovine, zatim u proizvodnji, kao i u uslužnim delatnostima i zanatima. Među pet najtraženijih oblasti nalaze se još IT sektor i ugostiteljstvo. Ovaj redosled najtraženijih oblasti potvrđuje da se tržište rada i dalje bazira na operativnim i uslužnim poslovima, koji čine osnovu svakodnevnog funkcionisanja privrede.
Posmatrano po zanimanjima, najtraženiji su bili prodavci, magacioneri, radnici u proizvodnji i administrativni radnici, ali i vozači i komercijalisti. To pokazuje da se, uprkos manjem broju oglasa, potražnja za konkretnim i primenljivim veštinama nije smanjila.
Manjak radnika sve izraženiji u zanatima i kvalifikovanim zanimanjima
I tokom 2025. godine izražen je nedostatak radne snage u zanatskim i kvalifikovanim zanimanjima, što se direktno odražava na visinu prosečnih ponuđenih zarada. Poslodavci su u proseku nudili oko 226.500 dinara za zidare, dok su mehaničari mogli da očekuju prosečnu ponuđenu zaradu od oko 220.800 dinara.
Među visoko deficitarnim zanimanjima su i autolimari, sa prosečnom ponuđenom platom od oko 146.000 dinara, kao i automehaničari, za koje se u proseku nudilo oko 130.000 dinara. Deficit je izražen i u uslužnim i zanatskim delatnostima gde je frizerima u proseku nuđeno oko 114.000 dinara, limarima oko 112.000 dinara, kozmetičarima oko 107.000 dinara, dok su pekari mogli da očekuju prosečnu ponuđenu zaradu od oko 102.000 dinara. Na listi deficitarnih zanimanja nalazi se i diplomirani veterinar, sa prosečnom ponuđenom platom od oko 115.500 dinara.
IT tržište u fazi prilagođavanja: manje oglasa, veći fokus na iskustvo
IT tržište rada u 2025. godini i dalje beleži pad broja oglasa, ali znatno sporijim tempom nego u periodu nakon 2022. godine, kada je usledio strmoglavi pad posle višegodišnjeg rasta. Tokom 2025. objavljeno je 4.619 IT oglasa, što je oko 16 odsto manje nego godinu ranije.
Iako se IT sektor ne vraća na nivo rasta iz perioda pre 2023. godine, podaci ukazuju na to da se tržište zapošljavanja postepeno smiruje na nižem nivou, bez dodatnog ubrzavanja negativnog trenda. Struktura oglasa pokazuje da je najveća potražnja za medior i senior kadrovima, dok su junior pozicije i dalje retke, što otežava ulazak novih kandidata u IT sektor.
Razlike u potražnji prate i izražene razlike u prosečnim ponuđenim zaradama – senior IT pozicije u proseku nude oko 4.600 evra, mediorske oko 2.750 evra, dok se junior zarade kreću oko 950 evra, što jasno oslikava jaz između nivoa iskustva na IT tržištu rada.
Pad prilika i za mlade i osobe sa invaliditetom
Usporavanje tržišta rada tokom 2025. godine posebno se odrazilo na grupe koje se i inače teže zapošljavaju. Tokom godine objavljeno je 13.696 oglasa namenjenih mladima, što je gotovo 21 odsto manje nego u 2024. godini. Ovi podaci ukazuju na to da se u uslovima opreznijeg zapošljavanja ređe otvaraju pozicije namenjene kandidatima bez prethodnog radnog iskustva.
Sličan trend beleži se i kod oglasa dostupnih osobama sa invaliditetom. U 2025. godini objavljeno je 3.099 takvih oglasa, što je oko 20 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu, što dodatno potvrđuje da inkluzivno zapošljavanje i dalje ostaje posebno osetljivo u periodima tržišnog usporavanja.
Usporavanje tržišta rada u 2025. godini rezultat je kombinacije globalnih ekonomskih neizvesnosti, opreznijeg poslovanja kompanija i prilagođavanja troškovima, što se najpre odražava na broj novootvorenih pozicija. Ipak, potražnja za konkretnim znanjima i veštinama ostaje prisutna, dok nedostatak zanatske radne snage, manjak mogućnosti za mlade i korekcija u IT sektoru ostaju ključni izazovi koji će oblikovati tržište rada i u periodu koji dolazi.
Hitan poziv Ministarstva spoljnih poslova: Srpski državljani što pre da napuste Iran
Više zemalja je ranije pozvalo svoje građane da napuste Iran ili ako ostanu, da izbegavaju područja protesta
Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je sve državljane Srbije da, zbog pogoršane bezbednosne situacije u Iranu, napuste tu zemlju, a one koji planiraju da putuju u Iran da odustanu od putovanja.
“Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije zbog pogoršane bezbednosne situacije i povećanog rizika po ličnu bezbednost u Islamskoj Republici Iran, poziva sve srpske državljane koji se nalaze u Iranu da napuste zemlju, a one koji planiraju da putuju da odustanu od putovanja”, navodi se u saopštenju objavljenom na sajtu MSP.
Mediji su juče preneli da bi Sjedinjene Američke Države mogle da pokrenu vojnu operaciju protiv Irana u roku od 24 sata, dok je američki predsednik Donald Tramp upozorio da ozbiljno razmatra upotrebu sile protiv Irana, zbog nasilnog gušenja protesta koji su u toj zemlji počeli 28. decembra prošle godine, zbog pada vrednosti nacionalne valute i teškog ekonomskog stanja.
Više zemalja je ranije pozvalo svoje građane da napuste Iran ili ako ostanu, da izbegavaju područja protesta.
Zaharova: Kao nekada KiM, sada bi da odgrizu Grenland – nemoj samo da se zagrcnu
Rusija je već govorila da je priznavanje takozvanog “Kosova” presedan, ali Evropljani nisu mislili da će samo postati taoci sopstvene šeme, istakla je Marija Zaharova
U Evropi nisu ni slutili da će im se stavovi o Kosovu i Metohiji obiti o glavu, sada kada pokušavaju da im oduzmu Grenland, izjavila je Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije na nedeljnoj konferenciji za novinare.
Na pitanje novinara o trenutnoj situaciji na Grenlandu, Zaharova je poručila da se tim povodom pre svega treba obratiti EU i SAD.
“Prvo treba da obuhvatite glavne aktere te drame. Njih pitajte kako se odnose prema tome i šta se dešava sa međunarodnim pravom i svetskim poretkom zasnovanim na pravilima”, rekla je Zaharova.
Prema njenim rečima, to je zaista smešno.
“Kada su otkidali, odgrizali od Srbije Kosovo, pre dvadeset godina. Imam u vidu sve zapadnjake, kada su jednostrano počeli paradu priznavanja Kosova, navodno suverenom, bezmalo državom, mislim da je cela EU ponosno dopisivala sebi još jednu zvezdicu, mislim da nisu čak ni pretpostavljali da će doći u ćorsokak”, ocenila je Zaharova.
Zatim je upitala u čemu se razlikuju ove dve situacije. Prema njenim rečima – ni u čemu.
“Ili su mislili da će ih lojalnost Sjedinjenim Američkim Državama spasiti i zaštititi od ovoga?”, upitala je ona.
Zaharova predlaže čitanje, slušanje i gledanje onoga što je ruski predsednik Vladimir Putin govorio nakon svih tih manipulacija tada, uključujući i njegov čuveni govor u Minhenu.
“Sve je rečeno, da je to presedan i da ne mislite da vas se on kasnije neće ticati. Ali mislim da su svi mislili da će se raditi o nekom drugom. Da ih Rusija, kako je uvek predstavljaju, navodno plaši svojim, kako uvek misle, agresivnim težnjama prema drugim regionima sveta”, istakla je ona.
Nije im je palo na pamet da će sami postati taoci šeme koju su sami odobrili i razvili, naglasila je Zaharova.
“Kao što kažu, uživajte. Pojedite ono što ste pripremili, samo nemojte da se zagrcnete. Neće biti povratka”, zaključila je.
Šta čeka kanadsko tržište nekretnina u 2026. godini?
Prodaja kuća u Kanadi pala je za 1,9 posto u decembru u poređenju s istim periodom prethodne godine, prema izveštaju koji je u sredu objavilo kanadsko udruženje za nekretnine (CREA), čime je završena godina u kojoj su kamatne stope niže, ali i povećana ekonomska zabrinutost.
Na nekim kanadskim tržištima kupci su u 2025. godini ostali nepokretni, uplašeni povećanom nezaposlenošću i strahovima izazvanim trgovinskim ratom sa SAD-om.
Ali aktivnost i cene su dobile zdrav podsticaj na tržištima poput St. John’sa, Regine i Quebec Cityja – pri čemu je ovaj grad zabeležio ogroman rast cena od 17 posto u odnosu na prethodnu godinu – jer je Banka Kanade snizila svoju ključnu kamatnu stopu za celi postotni bod u 2025. godini.
„Očekujemo povećanje prodaje od 5,1 posto u 2026. godini, dakle ne radi se o ogromnom povećanju“, rekao je Shaun Cathcart, ekonomista CREA-e, tokom konferencije za novinare u četvrtak.
“Pristupačnost će i dalje biti ograničenje. Nedostatak velike količine ponude u mnogim delovima zemlje predstavlja ograničenje”, rekao je.
CREA očekuje da će većina rasta prodaje doći iz južnog Ontarija i Britanske Kolumbije, koji su ove godine imali poteškoća.
Ipak, agenti za nekretnine i ekonomisti koji su razgovarali sa CBC News kažu da cene ostaju nedostižne za mnoge potencijalne vlasnike kuća i da bi obnovljena neizvesnost oko odnosa sa SAD-om mogla neke kupce prve nekretnine držati dalje od tržišta i tokom nove godine.
Šta očekivati sledeće
Prodaja kuća u decembru dostigla je najniži nivo u poslednjih 20 godina na dva glavna tržišta. Prošle godine u Torontu je prodato samo 62.433 kuće (najniži nivo od 2000. godine), dok je u Vancouveru prodato 23.800 kuća , što je manja brojka tokom finansijske krize 2008. godine.
Tržište nekretnina u Torontu možda okreće stranicu nakon spore godine, ali 2026. “pokazuje više znakova istog”, rekao je John Pasalis, predsednik i posrednik u Realosophy Realtyju.
„Ako ove godine vidimo rast, to je ispod najnižih nivoa u poslednjih 25 godina“, rekao je Pasalis, napominjući da bi ekonomski strah i neizvesnost izazvani trgovinskim ratom SAD-a mogli nastaviti uticati na tržište nekretnina, čineći značajan oporavak malo verovatnim u skorije vreme.
Prodaja kuća pala je za 11,2 posto u području GTA prošle godine u poređenju s 2024. godinom, prema novom izveštaju regionalnog odbora za nekretnine Toronta.
Prošla godina je označila prekretnicu na tržištu nekretnina u Torontu, jer su cene ponovo počele padati nakon porasta izazvanog pandemijom.
„Sada mnogi prodavci razmišljaju: ‘Ako čekam šest meseci, možda ću dobiti manje novca nego ako prodam danas’“, rekao je. „I to je vrlo velika promena u raspoloženju.“
U širem smislu, tržišta nekretnina u južnom Ontariju i delovima Britanske Kolumbije su se ohladila, a priliv novih nekretnina vrši pritisak na smanjenje cena kuća. Prodaja kuća u Hamiltonu u decembru bila je najsporija od 2010. godine , prema podacima regionalnog udruženja agenata za nekretnine, s padom od 12 posto u odnosu na prethodnu godinu.
„Na tim tržištima ima mnogo više zaliha. Dakle, kupci imaju manju potrebu da se brzo odluče“, rekao je Robert Hogue, pomoćnik glavnog ekonomiste u RBC-u.
Na drugim mestima – uključujući delove Quebeca, atlantske provincije i prerije – aktivnost je bila stabilna , čak i vruća.
„Quebec City je bio najpotcenjenije tržište nekretnina u Severnoj Americi“, rekao je Cathcart. „New Brunswick je bio vruć; Nova Scotia, PEI, Saskatchewan, Manitoba – to su mesta gde su [kuće] još uvek relativno pristupačne.“
Ekonomski strahovi mogli bi dodatno ugušiti aktivnost
Ipak, Hogue upozorava da trenutno tržište nekretnina u regijama gde je aktivnost usporena treba posmatrati u kontekstu porasta cena kuća nakon COVID-19, kada su manji gradovi u južnom Ontariju (poput Londona, Kitchenera i Waterlooa) zabeležili “ogroman rast”.
“Ono što sada vidimo je malo više delimični preokret tih trendova. Dakle, budući da su ti dobici cena bili značajniji u tim područjima, korekcija je takođe malo značajnija”, rekao je.
Prema Hogueu, smer kretanja tržišta nekretnina delom zavisi od smera kanadske ekonomije. Na primer, ako se tržište rada oporavi, potražnja bi se mogla učvrstiti i postaviti donju granicu cena; ali ako se ekonomija pokaže slabijom od očekivane, cene bi mogle još više pasti, rekao je.
Iako analitičari ne očekuju da će Banka Kanade menjati kamatne stope u doglednoj budućnosti, centralna banka je i dalje tvrdila da bi se njeni izgledi mogli promeniti , posebno s obzirom na trgovinsku neizvesnost pojačanu predstojećim ponovnim pregovorima o trgovinskom sporazumu CUSMA.
„Verovatno ćemo biti zabrinuti zbog smera kretanja tržišta tokom dobrog dela godine, zbog sve ove ekonomske neizvesnosti koja traje i kontinuiranih pitanja o tržištu rada i koliko će se brzo ono poboljšati“, rekao je Hogue.
SERBIANNEWS/CANADA
Kanada je prošle godine primila 393.500 stalnih stanovnika
Kanada je 2025. godine primila 393.500 stalnih stanovnika.
To je prema podacima kanadske službe za imigraciju, izbeglice i državljanstvo, koja je saopštila da je taj broj u skladu s njihovim ciljevima prijema.
To je zapravo nešto niže od projekcija objavljenih u jesen 2024. godine. U to vreme, Ottawa je objavila svoje ciljeve za stalne stanovnike za period 2025-27 kao deo svog Levels Plana. Taj plan je predviđao da će ukupan broj stalnih stanovnika iznositi 395.000 u 2025. godini, 380.000 u 2026. godini i 365.000 u 2027. godini.
SERBIANNEWS/CANADA
Britanska Kolumbija odustaje od pilot projekta za dekriminalizaciju droga nakon “pažljivog razmatranja”
Vlada Britanske Kolumbije objavila je da neće nastaviti svoj kontroverzni pilot-projekt za dekriminalizaciju droga.
Ministarka zdravstva Britanske Kolumbije, Josie Osborne, izjavila je da trogodišnji pilotni projekt “nije dao rezultate koje smo očekivali” i da neće tražiti od savezne vlade da nastavi s izuzećem za dekriminalizaciju osoba koje koriste droge.
„Kriza s toksičnim drogama i dalje ima apsolutno razoran uticaj na zajednice i porodice tokom krize“, rekla je. „Od početka, ovaj pilot program je osmišljen kao vremenski ograničeno ispitivanje, s ugrađenim kontinuiranim praćenjem kako bismo mogli razumeti šta funkcioniše, šta ne i gde su potrebne promjene“, rekla je na konferenciji za novinare u sredu poslepodne.
„Moramo razmotriti svaku dostupnu opciju i alat kako bismo spasili živote i pomogli“, rekla je. „Naša vlada ostaje apsolutno posvećena istraživanju svake opcije, korištenju alata zasnovanih na dokazima koji mogu spasiti živote i pomoći u povezivanju ljudi sa zdravstvenom negom.“
Pilot projekat je započeo 31. januara 2023. godine, a završetak je planiran za kraj ovog meseca. Ministarstvo zdravstva Kanade odobrilo je Britanskoj Kolumbiji trogodišnje izuzeće prema Zakonu o kontrolisanim drogama i supstancama kako bi se dekriminalizirale osobe koje koriste droge.
To je značilo da je svako u Britanskoj Kolumbiji stariji od 18 godina mogao posedovati do 2,5 grama MDMA, metamfetamina, kokaina ili opioida za ličnu upotrebu. Tri godine pojedinci nisu bili hapšeni zbog posedovanja, niti je policija mogla zapleniti te supstance.
Dekriminalizacija nije isto što i legalizacija, a droge su ostale ilegalne prema Zakonu o kontroliranim drogama i supstancama.
SERBIANNEWS/CANADA