Srpski teniser Novak Đoković rekao je pred start Australijan opena da se mnogo priča o potencijalnom osvajanju 25. Grend slem pehara u karijeri i dodao da želi da malo smanji pritisak na sebe.
Novak Đoković (foto: EPA/JOEL CARRETT)
Beogradski novogodišnji koncert : kako je Beograd dobio muzički događaj za pamćenje
Publika koja je u bila na Beogradskom novogodišnjem koncertu Simfonijskog orkestra i Hora Radio-televizije Srbije, sa šefom-dirigentom Srboljubom Dinićem, još uvek razmenjuju utiske. Plava dvorana je burnim aplauzima nagradila orkestar i hor, kao i soliste.
Tradicionalni koncert u Beogradu i dva dana nakon izvođenja ostao je tema razgovora, kako među publikom, tako i u stručnim krugovima. Prema rečima Aleksandre Paladin, odgovorna urednica Muzičke produkcije RTS-a, koncert je ove godine bio poseban po više osnova – od samog programa, preko obima produkcije, do interesovanja publike.
Razgovor Ane Manojlović sa Aleksandrom Paladin i Srđanom Teparićem
„Drugačiji je po programu koji je izveden u odnosu na prethodne koncerte, ali i po veličini produkcije koja je okupila ne samo Muzičku produkciju, već i različite timove RTS-a uopšte“, istakla je Paladin. Kako je navela, posebno je značajan i veoma uspešan direktan prenos, koji je publika imala priliku da prati, kao i činjenica da se za koncert tražila karta više.
Puna sala i snažna reakcija publike, naglasila je, doneli su energiju koja je bila osetna tokom čitavog koncerta. „Kada je puna sala i kada muzičari mogu da budu podstaknuti aplauzom pune koncertne dvorane, onda je to upravo ta energija koju smo i dobili na koncertu“, naglašava Aleksandra Paladin.
Sa stanovišta muzičke kritike, Srđan Teparić ocenio je da je koncert uspeo da izbegne zamke u koje novogodišnji programi često upadaju. „Vrlo lako može da se sklizne u neku vrstu kiča ili nečega što nije adekvatno u umetničkom izrazu, ali mi se čini da je Srboljub Dinić sa solistima i celokupnim ansamblom uspeo da nađe dobru meru između umetničkog izraza i onoga što bismo mogli nazvati popularnim“, rekao je Teparić.
On je dodao da je Beogradski novogodišnji koncert po koncepciji mogao da se uporedi sa tradicionalnim Bečkim koncertom, uz važnu razliku – naglašenu orijentaciju ka vokalnoj muzici. Posebno je istakao soliste, među kojima su se, kako je naveo, izdvojile domaće umetnice Sofija Petrović i Olivera Gočanina kao „vrlo dobri nosioci uloga koje se tiču bečke operete“.
Pripreme za ovako zahtevan koncert trajale su, prema rečima Aleksandre Paladin, najmanje dva meseca, oslanjajući se na iskustvo koje tim ima još od 2009. godine. „Pratimo nove tendencije, slobodno mogu da kažem šou-biznisa, kada je klasična muzika u pitanju, i to je veliki izazov, ali naš tim je veliki i radi punom snagom, dobrom energijom i divnim raspoloženjem“, naglasila je odgovorna urednica Muzičke produkcije RTS-a.
Posebno mesto na koncertu dobili su i mladi talenti. Srđan Teparić izdvojio je mladu violončelistkinju Doru Trifu, koja je izvela prvi stav Vivaldijevog Koncerta za violončelo i orkestar. „Po dubini tona pokazala se kao zrela umetnica. Vrlo je važno na ovakvim koncertima prikazati i mlade talente uz zrele domaće snage“, ocenio je Teparić.
Dodaje i da je koncert imao „punu meru u svim segmentima“, kako u orkestarskim, tako i u solističkim numerama, uz ansamble i duete. Pored domaćih umetnika, nastupili su i Hoze de Eka, portugalski tenor, koji je, kako je naveo, bečkim melodijama dao italijanski prizvuk, kao i bariton Paolo Armin Ederman, koji je „stilski gotovo savršeno“ izveo zahtevne bečke kompozicije.
Poseban utisak ostavio je i završetak koncerta, kada je umesto Radeckog marša izveden Marš na Drinu. „To je nešto što našu publiku asocira na naše nasleđe, borbu za slobodu, hrabrost i sve one vrline koje kao narod posedujemo“, navodi Teparić.
Govoreći o budućim planovima, Aleksandra Paladin nije želela da otkriva detalje, ali je poručila da su teme za narednu godinu već načete. „Svakako nešto što će biti još bolje i još moćnije od onoga što smo pokazali ove godine“, zaključila je.
Šta se sve krije ispod antarktičkog ledenog carstva – nova mapa otkriva tajni svet
Naučnici su sa do sada neviđenom preciznošću mapirali stenovitu podlogu ispod ogromnog ledenog pokrivača Antarktika, otkrivajući skrivene geološke strukture koje oblikuju glečere.
Ledeni pokrivač, koji se prostire na više od 14 miliona kvadratnih kilometara, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Sajens (Science), prekriva planine, doline, jezera i basene koji se nalaze ispod njega.
Ovaj polarni pejzaž ispod leda dugo je bio jedna od najslabije mapiranih planetarnih površina u unutrašnjem Sunčevom sistemu, napisali su autori studije. Geološke karakteristike oblikuju način na koji se led kreće odozdo, vajajući površinu glečera, a jasnija slika tog procesa mogla bi da pomogne naučnicima da predvide kako se led menja kao odgovor na zagrevanje.
Ipak, mnogo toga o pejzažu ispod leda ostalo je neizvesno, jer su kopnena i vazdušna istraživanja u tom regionu izuzetno teška. Naučnici, na primer, često procenjuju podatke između udaljenih ili nepravilno raspoređenih tačaka merenja, što može da dovede do toga da se previde doline u stenovitoj podlozi koje usmeravaju tok leda.
U novoj studiji istraživači su ovaj jaz premostili kombinovanjem satelitskih snimaka površine ledenog pokrivača visoke rezolucije sa merenjima debljine leda i analizom toka leda zasnovanom na fizici njegovog kretanja preko stenske podloge. Integracijom ovih podataka naučnici su napravili mapu topografije ispod leda na nivou celog kontinenta.
Iako su glavni planinski lanci Antarktika bili poznati, novi pristup naučnika otkrio je desetine hiljada do sada neotkrivenih brda i grebena, kao i znatno više detalja oko pojedinih planina i kanjona koji su sahranjeni ispod leda.
Planine, brda i kanali ispod leda
Detaljna mapa otkrila je strukture koje se nalaze od dva do 30 kilometara ispod ledenog pokrivača, a koje su ranije bile nepoznate ili nedovoljno jasne nauci, poput rečnih kanala koji se protežu stotinama kilometara i koji bi mogli biti tragovi pejzaža koji je postojao pre formiranja ledenog pokrivača.
Jedno od zanimljivih otkrića je duboki kanal urezan u podlogu Antarktika u oblasti poznatoj kao podglečerski basen Mod.
Kanal je u proseku dubok oko 50 metara, širok 6 kilometara i proteže se gotovo 400 kilometara.
Mapa takođe otkriva oštre prelaze između visokih i niskih terena, što ukazuje na tektonske granice. U jednom regionu gde su prethodna vazdušna istraživanja predviđala drevni rečni krajolik prekriven ledom, nova mapa je zapravo identifikovala duboke doline ispod njega.
Ova mapa omogućava naučnicima da prate kako se ledeni pokrivač razvijao i kako je stupao u interakciju sa podložnom topografijom. Vizuelizacija procesa koji utiču na glečere može da unapredi modele ledenih pokrivača i učini preciznijim projekcije topljenja leda i porasta nivoa mora izazvanih klimatskim promenama.
Nove analize pokazale da jeNaučnici su dugo posmatrali i brojali prstenove rasta u fosilizovanim kostima nogu ti-reksa kako bi izračunali i njihovu starost u trenutku smrti i koliko brzo su rasli do veličine odrasle jedinke. Istraživanja su pokazivala da su ovi dinosaurusi obično prestajali da rastu oko 25. godine, a životni vek im je bio oko 30 godina. Međutim, nova studija objavljena u časopisu PeerJ u sredu, detaljno opisuje kako je tim naučnika koristio polarizovanu svetlost da bi otkrio prstenove rasta, koje ranije nije bilo moguće videti, kod 17 pojedinačnih primeraka. Analiza je pokazala da tiranosaurus reks (Tyrannosaurus rex) ne bi dostigao svoju maksimalnu veličinu od oko osam tona sve dok nije imao 35, pa čak i 40 godina. Za razliku od godova kod drveća, prstenovi rasta dinosaurusa obuhvataju samo poslednjih 10 do 20 godina života jedinke. Međutim, kako su analizirani primerci obuhvatali i mlade životinje, kao i one potpuno odrasle, istraživači su uspeli da sastave sliku njihovog rasta koristeći novi statistički pristup koji kombinuje zapise različitih uzrasta. Koristeći najveći skup podataka ikada prikupljen za ti-reksa, istraživači su uspeli da rekonstruišu njihovu hronologiju rasta i otkrili da su ovi dinosaurusi rasli mnogo sporije nego što se ranije mislilo. „Umesto da brzo raste, tiranosaurus reks je veći deo svog života proveo u rasponu srednje veličine tela, umesto da brzo dostigne ukupnu dužinu tela od 12 metara“, rekla je za Si-En-En vodeća autorka studije Holi Vudvord, profesorka anatomije na Državnom univerzitetu Oklahome. Slika „Osim toga, otkrili smo da se razmak između prstenova rasta razlikuje kod jedinki, pri čemu su neke godine pokazale znatan rast, a druge vrlo mali. Ova varijabilnost sugeriše da je rast bio fleksibilan i verovatno pod uticajem dostupnosti resursa, a možda i drugih spoljnih uslova“, objašnjava dr Vudvord. Nalazi pomažu naučnicima, kako kaže, da bolje shvate kralja dinosaurusa i njegovu ulogu u svetu pre više desetina miliona godina. Prema njenoj oceni, studija pomaže da se otkrije zašto je ti-reks bio toliko uspešan kao mesožder – da je, rastući sporo tokom dužeg vremenskog perioda, ovaj dinosaurus zalazio u mnoge prehrambene niše tokom života, da bi na kraju bio dovoljno veliki da se oko hrane bori sa drugim ti-reksovima. Prstenovi rasta u fosilima ti-reksa Razlike u krivama rasta nekih primeraka uključenih u studiju doprinose naučnoj debati o tome da li je ono što su paleontolozi smatrali jednom vrstom nazvanom tiranosaurus reks, zapravo grupa koja obuhvata druge vrste ili podvrste. Na primer, studija objavljena u oktobru otkrila je dokaze da je jedinka za koju se smatralo da je mladi tiranosaurus reks, zapravo bio dinosaurus druge vrste poznate kao nanotiranus (Nanotyrannus). Iako brzina rasta ispitana u ovoj studiji ne može definitivno potvrditi postojanje odvojenih vrsta, „dokazi ukazuju na tu intrigantnu mogućnost, između ostalih mogućih objašnjenja“, navodi se u saopštenju istraživača. Nalazi nove studije se poklapaju sa nedavnim radom o nanotiranusu, rekao je Stiv Brusati, profesor paleontologije i evolucije na Univerzitetu u Edinburgu u Škotskoj, koji nije bio deo naučnog tima koji je sproveo studiju. „Ovo je dobar, provokativan rad koji takođe sugeriše da je postojalo više varijacija među tiranosaurusima nego što smo ranije mislili i da neki fosili koji su dugo nazivani tiranosaurusima zapravo mogu pripadati različitim vrstama“, istakao je Brusati. Otkriće novog tipa prstena rasta dinosaurusa moglo bi imati šire implikacije za paleontologe koji istražuju stope rasta ovih životinja. „Tumačenje višestrukih blisko raspoređenih oznaka rasta je teško“, naveo je u saopštenju koautor studije Nejtan Mirvold, matematičar i paleobiolog u kompaniji za pronalaske i investicije “Intellectual Ventures”. „Pronašli smo jake dokaze da protokoli koji se obično koriste u studijama rasta možda moraju biti revidirani“, poručio je Mirvold. bio dugovečniji nego što su naučnici procenjivali
Tiranosaurus reks je živeo duže i trebalo mu je više vremena da dostigne svoju maksimalnu veličinu nego što se ranije mislilo, pokazuju rezultati najnovije studije.
Nove analize pokazale da je ti-reks bio dugovečniji nego što su naučnici procenjivali
Naučnici su dugo posmatrali i brojali prstenove rasta u fosilizovanim kostima nogu ti-reksa kako bi izračunali i njihovu starost u trenutku smrti i koliko brzo su rasli do veličine odrasle jedinke. Istraživanja su pokazivala da su ovi dinosaurusi obično prestajali da rastu oko 25. godine, a životni vek im je bio oko 30 godina.
Međutim, nova studija objavljena u časopisu PeerJ u sredu, detaljno opisuje kako je tim naučnika koristio polarizovanu svetlost da bi otkrio prstenove rasta, koje ranije nije bilo moguće videti, kod 17 pojedinačnih primeraka.
Analiza je pokazala da tiranosaurus reks (Tyrannosaurus rex) ne bi dostigao svoju maksimalnu veličinu od oko osam tona sve dok nije imao 35, pa čak i 40 godina.
Za razliku od godova kod drveća, prstenovi rasta dinosaurusa obuhvataju samo poslednjih 10 do 20 godina života jedinke.
Međutim, kako su analizirani primerci obuhvatali i mlade životinje, kao i one potpuno odrasle, istraživači su uspeli da sastave sliku njihovog rasta koristeći novi statistički pristup koji kombinuje zapise različitih uzrasta.
Koristeći najveći skup podataka ikada prikupljen za ti-reksa, istraživači su uspeli da rekonstruišu njihovu hronologiju rasta i otkrili da su ovi dinosaurusi rasli mnogo sporije nego što se ranije mislilo.
„Umesto da brzo raste, tiranosaurus reks je veći deo svog života proveo u rasponu srednje veličine tela, umesto da brzo dostigne ukupnu dužinu tela od 12 metara“, rekla je za Si-En-En vodeća autorka studije Holi Vudvord, profesorka anatomije na Državnom univerzitetu Oklahome.
„Osim toga, otkrili smo da se razmak između prstenova rasta razlikuje kod jedinki, pri čemu su neke godine pokazale znatan rast, a druge vrlo mali. Ova varijabilnost sugeriše da je rast bio fleksibilan i verovatno pod uticajem dostupnosti resursa, a možda i drugih spoljnih uslova“, objašnjava dr Vudvord.
Nalazi pomažu naučnicima, kako kaže, da bolje shvate kralja dinosaurusa i njegovu ulogu u svetu pre više desetina miliona godina.
Prema njenoj oceni, studija pomaže da se otkrije zašto je ti-reks bio toliko uspešan kao mesožder – da je, rastući sporo tokom dužeg vremenskog perioda, ovaj dinosaurus zalazio u mnoge prehrambene niše tokom života, da bi na kraju bio dovoljno veliki da se oko hrane bori sa drugim ti-reksovima.
Prstenovi rasta u fosilima ti-reksa
Razlike u krivama rasta nekih primeraka uključenih u studiju doprinose naučnoj debati o tome da li je ono što su paleontolozi smatrali jednom vrstom nazvanom tiranosaurus reks, zapravo grupa koja obuhvata druge vrste ili podvrste.
Na primer, studija objavljena u oktobru otkrila je dokaze da je jedinka za koju se smatralo da je mladi tiranosaurus reks, zapravo bio dinosaurus druge vrste poznate kao nanotiranus (Nanotyrannus).
Iako brzina rasta ispitana u ovoj studiji ne može definitivno potvrditi postojanje odvojenih vrsta, „dokazi ukazuju na tu intrigantnu mogućnost, između ostalih mogućih objašnjenja“, navodi se u saopštenju istraživača.
Nalazi nove studije se poklapaju sa nedavnim radom o nanotiranusu, rekao je Stiv Brusati, profesor paleontologije i evolucije na Univerzitetu u Edinburgu u Škotskoj, koji nije bio deo naučnog tima koji je sproveo studiju.
„Ovo je dobar, provokativan rad koji takođe sugeriše da je postojalo više varijacija među tiranosaurusima nego što smo ranije mislili i da neki fosili koji su dugo nazivani tiranosaurusima zapravo mogu pripadati različitim vrstama“, istakao je Brusati.
Otkriće novog tipa prstena rasta dinosaurusa moglo bi imati šire implikacije za paleontologe koji istražuju stope rasta ovih životinja.
„Tumačenje višestrukih blisko raspoređenih oznaka rasta je teško“, naveo je u saopštenju koautor studije Nejtan Mirvold, matematičar i paleobiolog u kompaniji za pronalaske i investicije “Intellectual Ventures”.
„Pronašli smo jake dokaze da protokoli koji se obično koriste u studijama rasta možda moraju biti revidirani“, poručio je Mirvold.
Tagatoza – šećer budućnosti sa malo kalorija i ne podiže insulin
Veštački zaslađivači trebalo je da učine slatku hranu i napitke zdravijim, ali danas neki od najpopularnijih zamena bez kalorija izazivaju nove zabrinutosti. Jedna prirodna alternativa u usponu mogla bi jednog dana da se proizvodi u mnogo većim razmerama, uz pomoć enzima iz plesni.
Ovaj prirodni šećer zove se tagatoza i ne samo da ima 92 odsto slatkoće saharoze (odnosno običnog, stonog šećera), već sadrži i samo oko trećinu kalorija.
Još važnije, tagatoza ne izaziva nagli porast nivoa insulina kao saharoza ili visokointenzivni veštački zaslađivači, što je čini potencijalno privlačnom opcijom za osobe sa dijabetesom ili problemima sa nivoom glukoze u krvi.
Istraživači sa Univerziteta Tafts, u partnerstvu sa biotehnološkim kompanijama “Manus Bio” (SAD) i “Kcat Enzymatic” (Indija), sproveli su studiju koja dokazuje princip, pokazujući da se tagatoza može proizvoditi održivo i efikasno, što je izazov koji je do sada kočio razvoj tržišta.
Tagatoza je redak prirodni zaslađivač, koji se u malim količinama nalazi u nekim mlečnim proizvodima i voću. Ona nudi potencijalno zdraviju alternativu i saharozi i veštačkim zaslađivačima, koji oba mogu da izazovu snažne skokove insulina.
Jedan od ključnih razloga zašto tagatoza nema isti efekat jeste to što se veliki deo fermentiše u debelom crevu. Ona se samo delimično apsorbuje u krvotok preko tankog creva.
U crevima se ovaj redak šećer metaboliše na sličan način kao voćni šećer fruktoza – što znači da bi osobe sa intolerancijom na fruktozu trebalo da budu oprezne – ali tagatoza je priznata kao bezbedna za upotrebu od strane Američke agencije za hranu i lekove i Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Tagatoza se takođe smatra „prijateljskom za zube“ i može imati čak i prebiotičke koristi za oralni mikrobiom. Za razliku od saharoze, koja hrani određene bakterije u ustima koje doprinose karijesu, prva istraživanja ukazuju na to da tagatoza ograničava rast štetnih mikroorganizama u usnoj duplji.
Potencijal postoji, ali je tržište tagatoze do sada bilo ograničeno malim obimom proizvodnje.
„Postoje utvrđeni procesi za proizvodnju tagatoze, ali su oni neefikasni i skupi. Razvili smo način da proizvodimo tagatozu tako što smo genetički izmenili bakteriju ešerihiju koli da deluje kao minijaturna fabrika, opremljena pravim enzimima za preradu velikih količina glukoze u tagatozu“, objašnjava bioinženjer Nik Nair sa Univerziteta Tafts.
Konkretno, istraživači su u ove bakterije ubacili novootkriveni enzim iz plesni, nazvan galaktoza-1-fosfat-selektivna fosfataza (Gal1P). Ovaj enzim pretvara glukozu u galaktozu, a taj proizvod se zatim drugim enzimom pretvara u tagatozu.
Koristeći ovaj novi niz reakcija, Nair i njegove kolege pokazali su da prinos u proizvodnji tagatoze može dostići i do 95 odsto, što je znatno bolje od približno 40 do 77 odsto koliko je trenutno moguće postići.
„Ključna inovacija u biosintezi tagatoze bila je u pronalaženju Gal1P enzima iz sluzave plesni i njegovom ubacivanju u naše proizvodne bakterije. To nam je omogućilo da preokrenemo prirodni biološki put koji metaboliše galaktozu u glukozu i umesto toga dobijemo galaktozu iz glukoze koja se koristi kao sirovina. Od tog trenutka mogu se sintetisati tagatoza i potencijalno drugi retki šećeri“, ističe Nair.
Tim i dalje mora dodatno da optimizuje proizvodni proces tagatoze, ali se nadaju da njihova strategija predstavlja koristan okvir za buduću proizvodnju retkih šećera.
Sudbina Naftne industrije Srbije, finale drame: Ko je kupac i po kojoj ceni
Kompanija NIS Jugopetrol, koju je krajem devedesetih reklamirao pas Petronije, oktanski gonič, promenila je i ime i vlasnika, a upravo ovih dana traži novog. Reklo bi se nekog sa osobinama koje je imao Petronije iz televizijske reklame – da je veran i iz dobre kuće. U ovom regionalnom energetskom lovu u kome učestvuju Srbija, Rusija, Amerika, Mađarska, ali i Hrvatska i Ujedinjeni Arapski Emirati, ko je plen, ko gonič, a ko lovac? Ko je kome veran, a ko koga drži na kratkom lancu? Kako će se ovaj lov završiti: ko je kupac NIS-a i po kojoj ceni?
TV reklame za NIS Jugopetrol, 1999.
„Nešto se mislim: pas kad bira, bira nepogrešivo, a čovek kad bira, često pravi greške.“
Ovako je 1999. godine jedan pas, Petronije, oktanski gonič, reklamirao kompaniju NIS Jugopetrol. A ta kompanija, koja je u međuvremenu menjala i ime i vlasnika i strukturu, trenutno je pod američkim sankcijama.
I baš ovih januarskih dana za NIS se dešava konačno odbrojavanje, ili što bi Amerikanci rekli: final countdown. Regionalni energetski lov svoj rasplet mogao bi da dobije do kraja nedelje. NIS traži kupca koji bi trebalo da ima osobine maskote iz davno zaboravljene reklame: da je veran i da je iz dobre kuće.
Epilog bi mogao da promeni regionalnu energetsku mapu, a u njemu učestvuju i neki globalni igrači. Ko je u ovom lovu plen, ko gonič, a ko lovac? Ko je kome veran, a ko koga drži na kratkom lancu?
Kako će se sve završiti za Oko magazin komentarisala su tri sagovornika iz ovog regiona, energetski regionalni kapitalci. Iz Srbije Dušan Bajatović, koji je na poziciji generalnog direktora „Srbijagasa“ skoro dve decenije; iz Hrvatske Davor Štern, nekadašnji hrvatski ministar energetike, ali i dugogodišnji direktor u hrvatskoj Ini i nekadašnjem Jugoslovenskom naftovodu, danas Janafu; iz Mađarske Atila Holoda, bivši državni sekretar u mađarskom Ministarstvu energetike koji je 25 godina radio u MOL-u, bio direktor za istraživanje i razvoj za Centralnu Evropu, a bio je i u upravi hrvatske Ine, nakon što je 2003. godine MOL ušao u njenu vlasničku strukturu.
Sagovornici OKO magazina: Davor Štern, Dušan Bajatović i Atila Holoda
O kakvoj prodaji je ovde, zapravo, reč, pitali smo svu trojicu. Za Šterna ovo je prinudna, za Bajatovića iznuđena prodaja, a za Atilu Holodu samo „igra s vremenom“.
Koliko je kupaca NIS-a?
Kompanija NIS ima operativnu licencu do 23. januara, što je praktično neka vrsta dozvole za rad, a izdaje je onaj ko je i uveo sankcije – OFAK, američka Kancelarija za kontrolu imovine u inostranstvu. Prošle godine, negde baš u ovo vreme, OFAK je NIS-u zbog većinskog ruskog vlasništva uveo sankcije. Posle nekoliko odlaganja, sankcije su na snagu stupile 9. oktobra prošle godine.
Ruski vlasnik „Gaspromnjeft“, preko povezane firme „Intelidžens“, u NIS-u trenutno ima 56,15% akcija, a svaku prodaju kompanije moraće da odobri OFAK. Detalji te transakcije stići će u OFAK, rekao je predsednik Aleksandar Vučić iz Abu Dabija, ali je 13. januara u direktnom prenosu u razgovoru sa novinarkom „Pinka“ Gordanom Uzelac otkrio još nešto.
Poslovni centar NIS-a u Beogradu
„Ko je bliži preuzimanju ruskog udela u NIS-u? Da li Mađari ili razgovarate i ovde sa šeikom Muhamedom bin Zajedom?“, pitala je Uzelac.
„Ili možda i jedni i drugi“, odgovorio je predsednik republike.
„Ko? Ko?“, tražila je novinarka „Pinka“ konkretniji odgovor.
„Pa ti koji ste pomenuli“, rekao je Vučić.
„Znači neko između njih dvoje?“, pitala je dalje Uzelac.
„Pažljivo me sad saslušajte: ili možda i jedni i drugi. Šest reči“, odgovorio je predsednik.
A onda je 14. januara iz Abu Dabija poručio kako zna ko je kupac, ali da to ne može da kaže pre nego što detalji transakcije stignu u OFAK.
„Preslušajte pažljivo šta sam juče rekao“, lakonski je poručio predsednik.
Aleksandar Vučić i šeik Mohamed bin Zajed Al Nahjan u Abu Dabiju, 13. januara 2026.
MOL i ADNOK
Znači li to da je na pomolu novo partnerstvo između jedne evropske i jedne bliskoistočne naftne kompanije? Hoće li mađarski MOL i ADNOK, državna naftna kompanija iz Emirata, biti partneri u NIS-u i zajednički preuzeti ruski udeo u ovoj kompaniji?
„Nisam siguran da će MOL biti jedini kupac“, kaže za Oko magazin Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa“. „Zašto mi ne bismo mogli da zamislimo da to budu i MOL i Arapi i da ostane deo ruskog kapitala. Pod uslovom da to prihvati OFAK. Ne bih igrao samo na to da Srbija kupi 5% od manjinskih akcionara, jer niko neće da ispusti većinski paket. Možda će ruska želja biti da pred OFAK-om proba sa izmenama upravljačke i vlasničke strukture, odnosno svođenja ruskog kapitala na neki minimum. Model možda može da bude 30:30:30. A država Srbija može da kupi nešto od malih akcionara. Nisam siguran da to može tako lako da uradi.“
U slučaju da OFAK ne odobri transakciju, Dušan Bajatović otkriva šta bi mogla da bude druga opcija: „Da se država Srbija pojavi u nekoj vrsti konzorcijuma. Mi već imamo 29%, ideja je da pređemo 34% i da za neka kapitalna pitanja imamo blokirajući paket. U tom slučaju mi nemamo upravljačka prava.“
MOL-ova pumpa. Akcije MOL-a od početka godine porasle su 10% i na najvišem su nivou od 2019.
Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je 15. januara bio u Srbiji, i u kontekstu aktuelnih pregovora izgovorio važnu vest, na osnovu koje je jasno ko će biti potencijalni nosilac eventualnog konzorcijuma. „MOL želi većinski udeo“, izgovorio je Sijarto posle sastanka sa ministarkom energetike Dubravkom Đedović Handanović.
„Narednih dana može da se očekuje prvi značajan korak u pregovorima između sadašnjeg većinskog vlasnika Gaspromnjefta i MOL-a“, rekao je Sijarto. „Vlada Mađarske podržava nameru MOL-a da otkupi akcije u NIS-u, jer bi to obezbedilo ogroman iskorak u pogledu bezbednosti snabdevanja Centralne Evrope.“ Mađarski ministar je dodao i da očekuje pozitivan odgovor od OFAK-a.
Druga važna vesta koja se zatim čula jeste da MOL neće zatvarati rafineriju u Pančevu. To je Sijarto nazvao lažnom vešću. I dodao da bi ugovor sadržavao sve strateške elemente saradnje u naftnoj industriji.
Srpska ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je da je s mađarskim kolegom razgovarala o pregovorima koji se vode između ruskih vlasnika i mađarske kompanije MOL, i da je cilj da se ti razgovori završe do kraja nedelje. Dodala je i da se razgovori vode sa još nekim mogućim partnerima, kao i da će biti potpisan obavezujući sporazum o prenosu vlasništva, o izlasku ruskih akcionara iz vlasništva i otkupu tih akcija od strane novih vlasnika. Nakon toga će biti upućen zahtev američkoj administraciji za produženje licence.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Peter Sijarto, 15. januara 2026.
Na osnovu rečenog, jasno je da među potencijalnim novim vlasnicima NIS-a još nije napravljen konačni dogovor o tome koliko će iznositi čiji vlasnički udeo, kao i da detalji transakcije još nisu stigli u OFAK. Kako sada stvari stoje, do 24. marta, do kada važi licenca za završetak transakcije, sve mora da se završi.
„Mi smo u duhu ovih razgovora i budućih koraka razgovarali i o međudržavnom sporazumu između Srbije i Mađarske, koji bismo zaključili ovim povodom, i razgovarali smo o nekim osnovnim principima i načelima tog sporazuma“, rekla je ministarka.
Novac, interes, uticaj i tržište
Davor Štern, nekadašnji ministar energetike u Vladi Republike Hrvatske, na pitanje da li je predsednik Aleksandar Vučić slučajno boravio u Abu Dabiju i da li u ovom biznisu ima slučajnosti, za Oko magazin odgovara: „Ne mogu da komentarišem njegove puteve. Dok nije gotovo, nije gotovo.“
Ipak, dodaje da je to možda jedan od načina da se vode pregovori: „MOL je ozbiljna kompanija koja zna da pregovora, a znaju to i u ADNOK-u. Čini mi se da ni srpska strana nije potpuno bez znanja. Nije Srbiji svejedno ko će biti kupac udela od ‘Gaspromnjefta’, oni su bili korektni partneri i ta saradnja je bila na obostrano zadovoljstvo. MOL sigurno ima znanje i interes, a ADNOK ima novac i interes. Prema tome, ne bih isključio mogućnost da postoji nekakva kombinacija gde se koristi novac iz Abu Dabija i interes i prisutnost MOL-a na regionalnom tržištu da se stvori nekakva alijansa koja bi bila prihvatljiva i za prodavca, a to je ruska strana.“
Postrojenja ADNOK-a
Atila Holoda, koji je bio dugogodišnji direktor u MOL-u i koji odlično poznaje i tu kompaniju, ali i kompanije u ovom regionu, kaže da ADNOK želi da poveća svoje učešće i prisustvo u evropskom naftnom biznisu, kao i da za to ima dovoljno novca.
„Naravno, mogu reći da i MOL, takođe, ima dovoljno sredstava i da može da dobije bilo koju vrstu bankarskih kredita za ovu investiciju“, kaže Holoda. „Ali, naravno, ADNOK je prilično jaka kompanija na Bliskom istoku. Ovo bi bila dobra prilika za MOL, ne samo da ima iskusne partnere, već i partnere koji mogu da ponude različite mogućnosti na Bliskom istoku. To znači da ovde nije reč samo o kupovini i prodaji. U naftnoj industriji svi znaju i razumeju da to nije jednostavno. Nije samo ‘ja prodajem, ti kupuješ’, već je to poziv da učestvuješ u mom poslu. I, naravno, zauzvrat, i ti mi nudiš svoje mogućnosti za učešće u poslovanju na Bliskom istoku. To je normalan pristup naftnih kompanija u ovakvim slučajevima. ADNOK je takođe snažna i iskusna kompanija, sa dovoljno finansijskih sredstava, profesionalizma i ekspertize. S druge strane, MOL ima znatno više iskustva u Centralnoj Evropi, posebno u radu u Panonskom basenu kroz istraživanje i proizvodnju. Naravno, MOL trenutno igra vodeću ulogu u rafinerijskom i maloprodajnom poslovanju u Centralnoj Evropi.“
Za MOL grupu, kao veliku integrisanu naftnu kompaniju u regionu, ovo nije samo pitanje preuzimanja još neke imovine negde u inostranstvu, već predstavlja veoma važan deo planiranog regionalnog sistema, smatra Holoda i dodaje:
„MOL je svoju strategiju počeo još dvehiljaditih godina, kada je preuzeo svoju prvu rafineriju u Slovačkoj. To pokazuje da ova investicija za njih nije samo plasiranje kapitala, već interes leži u stabilizaciji MOL-ovog lanca snabdevanja. Ovo nije prvi put da MOL želi vlasništvo u NIS-u. Sećam se perioda kada sam radio za MOL, bilo je to davno, pre više od deset godina, kada smo u više navrata posećivali NIS, i kada su postojale najave da bi kompanija mogla biti privatizovana i prodata drugim firmama. MOL je bio u konkurenciji sa Gaspromnjeftom. Nažalost, u tom trenutku Gaspromnjeft je bio pobednik, ali MOL nikada nije odustao od svog interesa i namere da preuzme određene strateške resurse u centralnoevropskom regionu.“
Zaključavanje Janafa
Inače, kompanija MOL je 2003. godine ušla u vlasničku strukturu hrvatske naftne kompanije Ina. Pet godina kasnije postala je i većinski vlasnik. Između ostalog i zbog te prodaje, bivši hrvatski premijer Ivo Sanader je od 2019. bio u zatvoru, osuđen na jedinstvenu kaznu od 18 godina zatvora zbog primanja mita u slučaju prodaje javnih preduzeća. Nakon odslužene dve trećine kazne, prošle godine pušten je na uslovnu slobodu.
Bivši hrvatski premijer Ivo Sanader čeka izricanje presude u sudnici u Zagrebu, 20. novembra 2012.
Na pitanje kakav je MOL bio vlasnik u Hrvatskoj, Davor Štern odgovara rečima „relativno dobar“, i podseća na činjenicu da je do vlasništva došao kroz koruptivne radnje. Štern je, inače, jedno kratko vreme od 2011. do 2012. bio i predsednik nadzornog odbora Ine, ali „bez ikakvih ovlašćenja“.
„Ni na šta nismo mogli da utičemo“, kaže Štern. „MOL je jedna dobro organizirana, agresivna, kvalitetna nafta kompanija koja ima svoje postulate, kakvi važe u poslovnom svetu: Ko je jači taj i tlači.“
Hoće li posle ove transakcije MOL postati još jači? U Hrvatskoj je u vlasništvu ove kompanije Riječka rafinerija, koja radi. To je ujedno i prva tačka na Jadranskom naftovodu, Janafu, koji je sedamdesetih godina izgrađen u Jugoslaviji.
Druga tačka na Janafovom kraku je rafinerija u Sisku, koja je danas zatvorena. Treća rafinerija je u Bosni i Hercegovini. Reč je o rafineriji Brod, koja je u vlasništvu ruske državne kompanije „Zarubežnjeft“. I ova rafinerija ne prerađuje naftu.
_392x740 "МОЛ-ове рафинерије (molgroup / )")
MOL-ove rafinerije
Poslednja tačka na tom kraku je rafinerija u Pančevu, koja trenutno ne radi, a koja bi ovih dana trebalo ponovo da pokrene proizvodnju. Tamo kuda vodi drugi krak Janafovog naftovoda, ka Mađarskoj i Slovačkoj, dve su MOL-ove rafinerije: jedna u Sažalombati u Mađarskoj, druga u Bratislavi u Slovačkoj, i obe su aktivne.
Da li bi preuzimanjem rafinerije u Pančevu MOL imao sve aktivne rafinerije na trasi Jadranskog naftovoda? Vladislav Veselica, član uprave Janafa je nedavno za zagrebački „Poslovni dnevnik“ ovu operaciju, u kojoj bi MOL na kraju preuzeo NIS, nazvao „zaključavanjem trase Janafa“.
Ako MOL vlada svim aktivnim rafinerijama na Janafovoj trasi, onda on, bez i da vlada Janafom, može da diktira odakle će dolaziti nafta, kaže Štern. „Hrvatska mora da bude spremna za takvu jednu buduću situaciju i da vodi politiku razgovora sa MOL-om i Mađarskom, i da, ako postoji namera da se to dogodi, onda izuzme Riječku rafineriju“, smatra Štern.
Rafinerija u Pančevu
Sa zaključavanjem trase Janafa, postoji li ipak mogućnost zatvaranja i rafinerije u Pančevu? Predstavnici srpskih vlasti rekli su da će u pregovorima insistirati na tome da rafinerija u Pančevu mora da nastavi da radi.
Na pitanja hoće li u ugovor s MOL-om biti uneta klauzula da pančevačka rafinerija ne može biti zatvorena, jer ako će MOL na potezu od Pančeva do Bratislave imati tri aktivne rafinerije, hoće li za ovu mađarsku kompaniju biti isplativo da rade sve tri, Dušan Bajatović kaže da Srbija nije ta koja pregovara, te da nije siguran da to može biti u ugovoru, ali da interes MOL-a jeste da rafinerija u Pančevu radi, pošto je reč o modernoj i savremenoj rafineriji i da se nikome ne isplati da je ugasi. On dodaje i da ako bi tražio manu MOL-u kao kupcu, to je činjenica da on nema svoju naftu. „Onaj ko kupi NIS će u najgorem slučaju imati 60% tržišta Srbije, a to nije tako malo“, kaže Bajatović.
Davor Štern podseća na činjenicu da je MOL i u Hrvatskoj prema prvobitnom ugovoru imao obavezu da ne zatvara rafinerije u Sisku i u Rijeci, pa je u međuvremenu rafineriju u Sisku ipak zatvorio. „Niko ga na to nije silio, ali sa hrvatske strane nije bilo nikoga ko bi ih podsećao na odredbe iz ugovora, tako da je Sisak pao u tišini“, kaže Štern.
Sa druge strane, Atila Holoda, koji je od 2009. do 2011. godine bio i jedan od direktora u MOL-u i koji je baš bio zadužen za ovaj region, kaže da se seća perioda kada je delegacija iz MOL-a posetila rafineriju u Sisku.
„Stanje je bilo veoma loše: nizak kvalitet postrojenja, loši tehnički i operativni uslovi, kao i vrlo skromna infrastruktura. Bilo je potrebno izuzetno veliko finansijsko ulaganje da bi se rafinerija dovela na prihvatljiv nivo, odnosno da bi mogla da se uključi u sistem rafinerije u Rijeci. Procene su pokazale da je bilo neophodno između 300 i 500 miliona dolara samo za unapređenje, što je sa ekonomske tačke gledišta bilo neisplativo. Nakon toga doneta je odluka da se dalje ne ulaže u rafineriju u Sisku. Umesto toga, promenjena je njena funkcija. Rafinerija u Sisku je preusmerena na proizvodnju bitumena i sličnih proizvoda, a ujedno služi i kao skladišni i logistički centar za rafineriju u Rijeci i za snabdevanje gorivom na teritoriji Hrvatske.
Ove dve rafinerije, ona u Sisku i u Pančevu, nisu uporedive. Rafinerija u Pančevu je jedina velika rafinerija u Srbiji i ima centralnu poziciju u zemlji. „Ako pogledamo rafineriju u Sisku, ona je bila manja i veoma zastarela“, tvrdi Holoda. „Još pre nego što je MOL ušao u Hrvatsku, INA se već više fokusirala na rafineriju u Rijeci i imala je nameru ne da zatvori rafineriju u Sisku, već da smanji njenu ulogu. U poređenju s tim, Pančevo je izuzetno važna rafinerija za ceo balkanski region, tako da ne vidim, niti očekujem, bilo kakav rizik od njenog zatvaranja. Ona je veoma značajna i za MOL.“
Rafinerija nafte Pančevo
Holoda dodaje i da država Srbija, koja je delimični vlasnik akcija NIS-a, ima snažnu poziciju i velike mogućnosti da unapred definiše preduslove i uslove eventualne prodaje. A iz perspektive MOL-a, preuzimanje NIS-a bilo bi veoma povoljno za upravljanje celim lancem snabdevanja.
„Na taj način moguće je optimizovati asortiman goriva, odnosno odrediti koja će se vrsta proizvoda proizvoditi u kojoj rafineriji“, objašnjava Holoda. „Ovakav sistem već funkcioniše između Mađarske i Slovačke. Na primer, rafinerija u Bratislavi je znatno pogodnija za proizvodnju benzina i drugih proizvoda sa većom dodatom vrednošću, dok je rafinerija u Sažalombati efikasnija u proizvodnji dizela i dublje prerade dizelskih derivata. Kao rezultat toga, Slovačka dobija kvalitetniji dizel iz rafinerija u Mađarskoj, dok Mađarska dobija kvalitetniji benzin iz rafinerije u Bratislavi. Na isti način, ovo predstavlja dobru priliku za unapređenje kvaliteta goriva u Srbiji, jer bi rafinerije u Pančevu, Sažalombati i Bratislavi mogle da usklade i optimizuju svoje lance snabdevanja i zajedno obezbede gorivo visokog kvaliteta za sva tri tržišta.“
Davor Štern takođe misli da se kupovinom NIS-a za MOL otvara novo, veliko komercijalno distributivno područje koje zahteva još jednu rafineriju na tom prostoru. Ali, ipak, Štern zadržava i dozu skepse: „Trgovina je neumoljiva. Ako MOL ima previše svojih kapaciteta, domaćih i slovačkih, za zadovoljenje svojih potreba, sa padajućom potrošnjom u našem regionu ne bih isključio mogućnost zatvaranja rafinerije ukoliko se to izričito u ugovoru ne zabrani. Jer, vlasti i politike se menjaju, godine brzo prolaze. Ono što je bilo dogovoreno 2003. godine između hrvatske države i MOL-a nije se ispoštovalo u 70% slučajeva.“
Hrvatski ministar privrede Ljubo Jurčić i predsednik mađarske naftne kompanije MOL, Žolt Hernadi, potpisuju ugovor o prodaji hrvatske naftne kompanije INA, u prisustvu mađarskog premijera Petera Međešija i hrvatskog premijera Ivice Račana u Zagrebu, 17. jula 2003. Hrvatska vlada je tada prodala 25% plus jednu akciju naftne kompanije INA mađarskoj kompaniji MOL za 505 miliona američkih dolara
Koliko košta NIS?
Detalje prodaje NIS-a saznaćemo do kraja ove nedelje, tako je obećao predsednik Aleksandar Vučić. Kako se sada čini, osim dozvole američkog OFAK-a, jedna od prepreka za zaključenje transakcije može biti i cena. „Fajnenšel tajms“ objavio je da ceo NIS vredi 4,7 milijardi evra.
Koliko Rusi traže za polovinu nije poznato. Ali, Atila Holoda za Oko magazin sada prvi put iznosi procenu koliko su Mađari spremni da plate ruski udeo.
„Svi računaju da bi cena paketa NIS-a, koji je u vlasništvu Gasproma, iznosila oko 1,5 milijardi evra“, kaže Holoda. „Naravno, sve zavisi od toga da li ruski vlasnici, odnosno da li Gasprom zaista želi da proda svoje akcije ili ne. Koliko ja vidim, oni nisu baš odlučni u tome, nisu zadovoljni ovom idejom i ne žele da izgube svoj udeo, što dodatno komplikuje situaciju.“
„Ako me već vučete za jezik, mislim da je ponuda na 1,7 milijardi“, kaže Dušan Bajatović, „ali ako su Rusi uložili četiri milijarde, logično je da će za 50% NIS-a tražiti barem dve“.
Atila Holoda, međutim, podseća da pregovaračka moć uvek zavisi od aktuelne situacije, a Rusi su sada prinuđeni da prodaju imovinu: „To je ista situacija kao kada idemo u trgovinu. Ako vidim da je prodavac u boljoj ili lošoj poziciji, ja kao kupac iskoristiću tu situaciju. To je pregovaračka moć, i moram reći da je to prirodno u ovakvoj vrsti poslovanja. Naravno, da su ovi resursi prodati ranije, pre tri ili četiri godine, mogli bi da postignu mnogo bolju cenu. Ali sadašnja situacija im ne pruža mogućnost da povećaju cenu. Mislim da je 1,5 milijardi evra prilično realna cena za ovu imovinu. Takođe, postoji pitanje kako poslati novac ruskim kompanijama. Američki regulatori i OFAK ne žele da dozvole plaćanje ruskim kompanijama. A na neki način to mora biti plaćeno. Mogu da zamislim da bi u tom slučaju država Srbija, kao suvlasnik kompanije, mogla da pruži podršku i olakša realizaciju ugovora mađarske i ruske strane. Naravno, sve zavisi od odobrenja američkog OFAK-a, kao i od države Srbije, koja ima specijalno pravo da odobri ovu transakciju između dve kompanije.“
Hrvatsko-mađarski pregovori
U rafineriju u Pančevu sva sirova nafta iz uvoza stiže preko Janafa. Šta bi onda ova transakcija značila za Janaf i Hrvatsku? Ako je NIS poslovni partner broj jedan za Janaf, njemu je u interesu da pančevačka rafinerija radi. Ali ova hrvatska kompanija trenutno u dve MOL-ove rafinerije, u Mađarskoj i Slovačkoj, isporučuje 2 miliona tona nafte godišnje, i ima plan B.
Terminal Omišalj na Krku
Naime, MOL i Janaf već dugo pregovaraju o zaključenju novog dugoročnog ugovora o isporuci šest puta većih količina nafte za MOL-ove rafinerije. U Srbiju, prema aktuelnom ugovoru, Janaf godišnje isporuči pet miliona tona nafte. Ali ukoliko bi potpisao novi ugovor s MOL-om, onda bi mađarska kompanija, a ne NIS za Janaf bio poslovni partner broj jedan.
Ipak, za Janaf su se okolnosti promenile, zahvaljujući izuzetku koji je mađarski premijer Viktor Orban izdejstvovao kod američkog predsednika Donalda Trampa, da može da nastavi da uvozi rusku naftu preko naftovoda Družba. Time, praktično, ugovor s Janafom pada u drugi plan.
Uz to, u Srbiji će se graditi i konkurentski naftovod – već je raspisan javni poziv za izgradnju naftovoda od Srbije ka Mađarskoj. Ukoliko se ostvare planovi, o kojima se govori, da će se Mađarska spojiti naftovodom sa Pančevom, i ako se jednog dana ukinu sankcije na rusku naftu, onda je za Srbiju logičnije da Pančevo dobija naftu iz Rusije preko naftovoda Družba koji ide kroz Mađarsku, a ne kroz Janaf.
Onda se postavlja pitanje koja je budućnost Janafa i Riječke rafinerije.
„Međutim, velika prednost Rijeke je što je ona na moru i što može da dobije puno različitih vrsta nafte i da je prerađuje za ceo Mediteran“, kaže Štern.
Rafinerija nafte u Rijeci
Logika posla s naftom
Kako god da se transakcija s NIS-om završi, to neće biti klasična trgovina. U naftnom biznisu to nikada nije samo čista ekonomija. Nije bila ni 2008. godine kada je Srbija prodavala NIS i kada je Dušan Bajatović potpisao ugovor po kome se polovina kompanije prodaje za 400 miliona evra.
Rusi su kupovinom NIS-a na velika vrata stigli u Srbiju. Zato ni danas prodaja ruskog vlasništva u NIS-u nije samo obična transakcija.
U ovom kontekstu zanimljivo je, na primer, kako je „Politika“ u januaru 1973. godine o jednom velikom naftnom poslu pisala kao o poslu za koji važi prosta ekonomska logika. Takav je bio i naslov komentara u tom dnevnom listu: „Prosta logika.“
“Politika”, januar 1973.
A poenta je da naftni biznis ni ovde ni u svetu zapravo nikada nije bio samo prosta ekonomska logika. Nije to bio ni posle prvog velikog svetskog naftnog šoka, kada je započela izgradnja Jadranskog naftovoda kao kapitalnog projekta bivše zemlje.
Naftovod koji je dugo planiran šezdesetih i građen od 1974. do 1979, zapravo je napravljen složenom političkom logikom, prema kojoj su nosioci posla bile tri kompanije: Ina iz Hrvatske, Naftagas iz Srbije i Energoinvest iz Bosne i Hercegovine. Baš u to vreme, od 1974. do 1977. godine, mladi inženjer Davor Štern radio je u Jugoslovenskom naftovodu.
A kada je u decembru 1979. Jugoslovenski naftovod svečano pušten u rad, „Borba“ je pisala kako je Josip Broz Tito poslao telegram i čestitao graditeljima naftovoda. „Njegov značaj je u tome što nas povezuje i sa Evropom i sa Mediteranom“, napisao je Tito.
Početak izgradnje terminala Omišalj na ostrvu Krk 1974. godine
„Ne sećam se baš telegrama, ali se sećam da je to bila je velika proslava“, kaže Štern. „To je bio grandiozan poduhvat za tadašnju Jugoslaviju: više od 600 kilometara naftovoda. Ja sam učestvovao u kupovini opreme, nabavljali smo cevi za to iz Kuvajta, koji je dao kredit za izgradnju naftovoda. Deo se radio na Kosovu, u Uroševcu, deo se kupovao iz Nemačke.
Cela ta luka je bio jedan tehnološki vrlo složen objekt i dokazano je da je on jako dobro napravljen, jer do danas nije bilo niti jednog incidenta na toj trasi, nije bilo izlivanja nafte. Nije bio ni jedan ni ekološki incident u luci, što je neuobičajeno. Dok sam ja vodio delegacije dole na Janaf, niko nije mogao da veruje da je more uz pristanište tankera u Omišlju tako čisto i da na kamenu nema ni traga neke crne tečnosti koja bi mogla biti nafta.
Stvarno čestitam ljudima koji su time upravljali i tada i sada, jer je to složen objekat. Međutim, on je star više od 50 godina i to treba isto imati na umu kada se govori o povećanju kapaciteta i pritisaka iznad određene granice za koje je on bio projektovan“, zaključuje Davor Štern.
Mapa Jadranskog naftovoda u novinama 1971.
Opcije na stolu
Posle 50 godina, može li se geopolitička mapa sveta objasniti tokovima nafte?
Sudbina NIS-a zavisi i od ishoda rata u Ukrajini. I od američkog predsednika Donalda Trampa koji ruskog predsednika Vladimira Putina sankcijama pritiska da pristane na mir. I od Viktora Orbana, premijera Mađarske, zemlje članice EU, koji je izdejstvovao izuzeće za uvoz ruske nafte. I od šeika Muhameda bin Zajeda koji ima pare. I od Hrvatske koja ima naftovod.
Ako od svega toga zavisi naftna kompanija – ne zvuči li danas naivno i sama pomisao da je reklamira pas? Sve i da je Petronije bio u pravu kada je u reklami rekao: „Pas kad bira, bira nepogrešivo, a čovek kad bira – često pravi greške“, može li za nas priča oko NIS-a da se završi bez greške? Ako američki OFAK ne odobri transakciju, šta bira Srbija?
_copy_827x740 "Вест из")
Vest iz “Borbe”, 23. februara 1965. Rafinerija u Pančevu počela je sa radom 14. decembra 1968. godine
Dušan Bajatović odgovara da nacionalizacija neće biti opcija i da je to već nekoliko puta rečeno. U slučaju da OFAK traži da novac od prodaje ide na zamrznut račun, kao i u slučaju Lukoila, Bajtović kaže da je alternativa tome da rafinerija u Pančevu postane gomila gvožđa, ali i da je moguće da novac bude uplaćen preko platnog agenta, jer postoji i to rešenje.
„Mislim da se to neće desiti“, kaže Bajatović. „Postoji odgovarajuća komunikacija između Rusa i Amerikanaca, to se pokazalo na više primera. Nisam siguran da će o NIS-u razgovarati Tramp i Putin, jer to čini 0,6% prometa Gaspromnjefta, ali sam siguran da je ovde Srbija kolateralna šteta tuče dve velike sile u kojoj svaka hoće da pokaže da ima moć.“
Atila Holoda kaže da su američka vlada i američki predsednik veoma odlučni i protiv su davanja šanse ruskim kompanijama da zadrže svoju imovinu u Evropi. „Siguran sam da će problem morati da bude rešen. Ako se Rusima pruže mogućnosti da dobiju novac za svoju imovinu, sve bi trebalo da bude rešeno na normalan način. Jer niko ne može očekivati da bilo koji vlasnik izgubi svoje vlasništvo bez ikakve nadoknade“, zaključuje Holoda.
OKO magazin, 14. januar 2026.
„Loša prodaja gora je od rasprodaje“, tako je srpska štampa 2008. godina pisala o prodaji NIS-a. „Loš, skupo plaćen ugovor“, tako je jugoslovenska štampa krajem osamdesetih pisala o Jugoslovenskom naftovodu. A istina je da su Rusi u NIS-u bili bolji vlasnici nego što smo to bili mi, kao što je istina da u slučaju da sedamdesetih nije izgrađen jugoslovenski naftovod, morali bismo danas da ga gradimo. Ako je sve ostalo u aktuelnoj komplikovanoj energetskoj jednačini nejasno, bar su te dve stvari danas jasne.
Sa ove istorijske distance, jasno je i da se dobar posao u naftnom biznisu ne meri samo parama. Da li je onda jasno i da se sa promenom vlasništva u NIS-u ne menja samo nekoliko važnih ekonomskih pokazatelja naše zemlje? Menja se sve.
Srbija lako preplivala Francusku i spremna čeka derbi sa Mađarima za polufinale Evropskog prvenstva
Vaterpolisti Srbije pobedili su selekciju Francuske u prvom meču druge faze Evropskog prvenstva u Beogradu rezultatom 14:10 (4:2, 5:2, 3:2, 2:4) u okviru grupe E. Sledeći meč “delfini” igraju protiv Mađarske u utakmici koja može da odluči ko će prvi rezervisati kartu za polufinale turnira.
Srbija lako preplivala Francusku i spremna čeka derbi sa Mađarima za polufinale Evropskog prvenstva
Upisala je Srbija novu pobedu i ostvarila osmi bod na Evropskom prvenstvu, pa tako i dalje nema poraz, a sačuvala je i šanse za lidersko mesto u grupi i plasman u polufinale.
Sledeći meč sa Mađarima biće svojevrsno “četvrtfinale”, jer ekipa koja pobedi gotovo izvesno će se plasirati među četiri najbolje selekcije.
Na ovom meču Srbija je igrala bez Dušana Mandića, koji će biti spreman za Mađarsku, a drugi igrači su se razigrali protiv Francuza. Milan Glušac je sjajno branio, a Radomir Drašović bio raspoložen za postizanje golova.
Koristili su izabranici Uroša Stevanovića dobro situacije kada su imali igrača više u bazenu, a sa druge stane, osim uvodnih minuta, igrali su u agresivnu odbranu. Sa vremena na vreme Francuzi nisu imali rešenja u napadu. Odbrana je upravo segment koji Srbiju može da odvede do trona.
Karni: O budućnosti Grenlanda odlučuju Grenland i Danska, ne Tramp
Odluka o tome kome pripada Grenland ne zavisi od predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, već od samog Grenlanda i Kraljevine Danske, rekao je u Pekingu premijer Kanade Mark Karni.
“Budućnost Grenlanda je odluka Grenlanda i Kraljevine Danske“, rekao je Karni novinarima na konferenciji za medije, posle razgovora sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, piše briselski Politico.
Karni je pozvao saveznike u NATO, uključujući SAD, da “poštuju svoje obaveze”, istakavši punu podršku Kanade danskom suverenitetu nad arktičkim ostrvom, za koje je Tramp ranije pretio da bi SAD mogle da ga preuzmu.
“Mi smo NATO partneri sa Danskom i naše partnerstvo je potpuno. Naše obaveze po članu 5 i članu 2 NATO-a važe i mi u potpunosti stojimo iza njih”. rekao je Karni.
Karni je naveo da su Grenland i suverenitet na Arktiku bili teme i u njegovim razgovorima sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, ocenivši da je u tim pitanjima uočen “visok stepen saglasnosti stavova”.
SERBIANNEWS/CANADA
Univerzitet u Viktoriji uveo kurs „Nauka o Betmenu“
Da, dobro ste pročitali. Na Univerzitetu u Viktoriji u Kanadi studenti imaju priliku da pohađaju kurs koji zvuči kao iz sveta stripova, ali je potpuno stvaran. Kurs pod nazivom „Nauka o Betmenu“ koristi omiljenog superjunaka kao „prozor“ kroz koji studenti istražuju ljudsku fiziologiju i psihologiju.
Kroz kombinaciju teorije i praktičnih vežbi, polaznici se bave pitanjima poput: koliko daleko ljudsko telo može da se razvije, kako mentalna disciplina utiče na performanse i kako telo podnosi povrede i ekstremne napore.
Inspirisan knjigom profesora E. Paula Zehra, Becoming Batman kurs spaja neuroznanost i kineziologiju kako bi prikazao koliko je realno dostići „superherojski“ nivo kondicije.
Studenti tako uče:
-
kako se razvijaju snaga i izdržljivost na naučno utemeljen način,
-
kako trenirati mentalnu otpornost i disciplinu,
-
kako poznate tehnike iz sporta i medicine mogu da „približe“ čoveka fizičkim sposobnostima Betmena.
Iako Betmen ostaje fiktivan, kurs pokazuje da strip junaci mogu biti izvor inspiracije za nauku i samousavršavanje. Na kraju, ideja nije da svi postanemo mračna senka Gotham Cityja, već da kroz nauku bolje razumemo granice ljudskog tela i uma, i možda ih pomerimo.
SERBIANNEWS/CANADA
Kanadski premijer: Kina postala predvidljiviji partner od SAD, dogovoreno smanjenje carina
Kanada se usaglasila da smanji 100 odsto carine na kineske električne automobile u zamenu za niže carine na kanadske poljoprivredne proizvode, izjavio je danas kanadski premijer Mark Karni. On je ovo saopštio nakon dvodnevnih sastanaka sa kineskim vlastima. Naveo je da će postojati početni godišnji limit od 49.000 vozila na izvoz kineskih električnih vozila u Kanadu, koji će rasti na oko 70.000 tokom narednih pet godina.
Kina će smanjiti carinu na seme kanole, jedan od glavnih kanadskih izvoznih proizvoda, sa 84 na oko 15 odsto, rekao je Mark Karni. On je novinarima rekao da je Kina postala predvidljiviji partner za saradnju od SAD, suseda i dugogodišnjeg saveznika Kanade.
“Naš odnos sa Kinom se razvijao u poslednjim mesecima. Mnogo je predvidljiviji i vidite rezultate koji dolaze iz toga”, rekao je Karni.
Karni nije uspeo da postigne dogovor sa predsednikom SAD Donaldom Trampom o smanjenju nekih carina koje opterećuju ključne sektore kanadske ekonomije, a Tramp je ranije pretio da bi Kanada mogla da postane 51. američka savezna država.
Premijer, govoreći ispred tradicionalnog paviljona i zamrznutog jezera u jednom parku u Pekingu, rekao je da su sastanci u Kini bili “istorijski i produktivni”.
Ranije danas, on i kineski lider Si Đinping obećali su da će unaprediti odnose svojih zemalja nakon godina nesuglasica.
SERBIANNEWS/CANADA