foto: screenshot/newbalance.comNedeljko Jovanović za Danas: “ Ovo je velika prilika za svojevrsni izlaz u rukometu koji je mnogo ponižen poslednjih godina“
Rukomet je nekada bio jedan od najpopuarnijih i najtrofejnijih sportova u Srbiji, ali je poslednjih desetak godina pao na „niske grane“. Ipak, kao da se nazire neka „svetlost na kraju tunela“.
Prvo su rukometašice na momente pokazale dobre igre na Svetskom prvenstvu, ali pobeda muške A selekcije protiv Nemačke (30:27) na Prvenstvu Evrope u Danskoj odjeknula je „kao bomba“ u sportskim krugovima.
Sada sledi meč sa Austrijom (ponedeljak 18.00) i ukoliko Srbija pobedi sigurno ide u drugi krug.
– Momci imaju veliku šansu. Sa pobedom protiv Austrije izlazimo iz grupe, a to se nije dogodilo poslednjih osam godina – rekao je na početku razgovora za Danas proslavljeni rukometni as Nedeljko Jovanović.
Ukoliko savldamo Austriju onda navijamo za Nemačku da bismo sa dva boda prešli u drugu fazu.
– Ne smatram da je to sada prioritet. Svakako bilo bi lepše proći sa dva boda, ali ja sam trenutno zaokupiran našom igrom i želim da mi kao tim napredujemo i da igramo dobro. To je najvažnije.
Bojazan je da može doći do opuštanja posle veličanstvene pobede nad Nemačkom.
– To jednostavno ne može da se desi po mom ličnom ubeđenju. Uz to sam u kontaktu sa sa nekima u timu tako da mislim da se neće dogoditi. Ovo je velika prilika za svojevrsni izlaz u rukometu koji je mnogo ponižen poslednjih godina. Vreme je da se svi ujedinomo u ovoj pozitivnoj atmosferi.
Mnogi ističu da se vidi napredak i promene koji je doneo novi selektor Raul Gonzales.
– Raul je napravio par lepih stvari i uspeo je da podigne ekipu posle, moglo bi se reći nesrećnog poraza od Španije, jer se mora istaći da smo i na tom meču igrali dobro. Što se tiče trenera i od najgoreg se može nešto naučiti, makar kako se nešto ne treba raditi – naglasio je uz smeh Jovanović.
Popularni Neđa dugo poznaje Raula Gonzalesa tako da ga ne iznenađuju njegovi rezultati u trenerskoj karijeri.
– On je pre svega veliki profesionalac. Nije emotivac i sve radi u pravcu pozitive. O njemu mogu reći sve najbolje, poznajem ga još iz igračkih dana, i nadam se da će dobiti šansu da duže vreme radi sa našom nacionalnom selekcijom – istakao je Nedeljko Jovanović.
Srbin ispisao nove stranice istorije tenisa: Novak Đoković izjednačio dva rekorda Rodžera Federera
Srpski teniser Novak Đoković je pobedio Španca Pedra Martineza u prvom kolu Australijan opena, ali samim dolaskom na turnir ispisao istoriju „belog sporta“
Novak je po 81. put zaigrao na jednom grend slemu, i tako se izjednačio na večnoj listi sa Rodžerom Federerom.
Đoković je takođe po 21. put u glavnom žrebu Australijan opena i po tome se isto izjednačio sa Švajcarcem.
Zanimljivo da je Australijan open jedini grend slem na kom je Novak izgubio u prvoj rundi. I to na debiju 2005. protivRusa Marata Safina, tada aktuelnog šampiona, a onda i godinu dana kasnije od Amerikanca Pola Goldštajna.
Stiv Benon: Kanada je sledeća Ukrajina
Bivši glavni strateg Bele kuće Stiv Benon izjavio je da se Donald Tramp sprema da se oštro suprotstavi rastućem kineskom uticaju u Kanadi, u okviru proširene takozvane „Donroove doktrine“, koja više ne obuhvata samo Latinsku Ameriku, već celu zapadnu hemisferu.
Benon tvrdi da Kanada nije u stanju da zaštiti svoju severnu, arktičku granicu, što Kina, prema njegovim rečima, koristi. „Kanada je sledeća Ukrajina“, izjavio je Benon, dodajući da će se Tramp „žestoko obračunati“ s Otavom.
Tramp je još u prvom mandatu formirao arktičku radnu grupu, koja je ukazala na strateški značaj Arktika, uključujući Grenland i ranjivosti Kanade. Američki zvaničnici navode da je Tramp dugo zabrinut zbog kineskih ambicija na Arktiku, naročito nakon što se Peking 2018. proglasio „gotovo arktičkom državom“.
Dodatnu zabrinutost u Vašingtonu izazvali su potezi kanadskog premijera Marka Karnija, koji je Kinu nazvao „strateškim partnerom“ i podržao stavove Danske i NATO-a protiv Trampovih interesa oko Grenlanda.
Nakon akcije u Venecueli, u kojoj je uhapšen Nikolas Maduro, Tramp je poručio da se Monroova doktrina više neće zanemarivati i da je sada proširena u „Donroovu doktrinu“, čiji je cilj da se Rusija i Kina drže podalje od zapadne hemisfere.
Prema novoj Strategiji nacionalne bezbednosti SAD, Vašington je spreman da koristi „različita sredstva“ kako bi sprečio strane sile da steknu vojni ili politički uticaj u regionu, uz jasnu poruku da SAD očekuju da budu prvi i glavni partner zemljama zapadne hemisfere.
SERBIANNEWS/CANADA
Da li je Kanada napravila suštinski zaokret u politici prema Kini?
Tokom posete kanadskog premijera Pekingu, dve zemlje su potpisale ugovor o trgovini koji će omogućiti veći izvoz kineskih električnih automobila u prostranu severnoameričku državu. To predstavlja jasno odstupanje Otave od politike koju joj je do sada diktirao Vašington, pa i jednu vrstu geopolitičkog trijumfa Kine.
Kanadski premijer Mark Karni je sredinom januara posetio Peking, gde se sastao sa predsednikom Si Đinpingom i premijerom Li Ćangom. To je prva zvanična poseta jednog lidera zemlje javora kineskoj prestonici još od 2017.
Kanadski premijer Mark Karni sa predsednikom Kine Si Đinpingom
Dve zemlje u Pekingu su potpisale sporazum koji predviđa drastično smanjivanje carina na uvoz kineskih električnih vozila sa jedne, i tarifa na uvoz kanadskih poljoprivrednih proizvoda sa druge. Vlada u Otavi tako je odustala od drakonskih carina na kineska vozila koje je uvela 2024. godine delujući u saglasju sa SAD, koje su odlukom da električna vozila iz te azijske zemlje opterete carinama od čak 100 odsto praktično bile podigle neprelazni zid za njihov uvoz.
Konkretno, kanadska vlada će umesto carine od 100 procenata, primeniti tarifu od samo 6,1 odsto na kontingent od 49.000 kineskih električnih vozila svake godine. (Taj broj će u petoj godini važenja sporazuma porasti na 70.000.)
S druge strane, Peking će carine u na kanadske poljoprivredne i ribarske proizvode, među kojima su seme uljane repica, grašak, rakovi i krabe, sniziti sa 84 na 15 posto.
Kineska novinska agencija Sinhua javila je da je premijer Li Ćang tokom susreta sa Karnijem izrazio spremnost njegove vlade da uveća obim razmene sa Kanadom u mnogim oblastima i na različitim nivoima, te da je njegov gost rekao da Otava želi do ojača saradnju i dijalog sa Pekingom.
Kineska strana je posebno zainteresovana sa produbljivanje saradnje sa Kanadom kroz međunarodne institucije kao što su Ujedinjene nacije i Svetska trgovinska organizacija radi očuvanja slobodne trgovine i multilaterizma, te stvaranja pravednijeg i razumnijeg međunarodnog poretka.
Dve strane su potpisale sporazume o saradnji u oblasti energetike, borbe protiv kriminala, sigurnosti prehrambenih proizvoda i drugog.
Kanadski zaokret
Karni je u Pekingu novinarima izjavio da se svet promenio i da su odnosi njegove zemlje sa Kinom sada predvidiviji nego sa Trampovom vladom. On je, javlja Bi-Bi-Si, na društvenim mrežama dodao i da njegova zemlja trenutno na strateški način, pragmatično i odlučno rebalansira svoje odnose sa Kinom.
Kanadski lider, dakle, po svemu sudeći je usvojio pragmatičan pristup u kojem se od ekonomskih partnera ne zahteva da ispune određene ideološke norme, kako je do sada njegova zemlja, u saradnji sa EU i SAD pre drugog mandata predsednika Trampa, činila u odnosu na Kinu i zemlje tzv. “globalnog juga”.
Njegovi motivi prilično su jasni. Kanada je došla pod udar novih američkih carina koje su ozbiljno narušile njen razvojni model kao snabdevača SAD sirovinama i proizvodnog uporišta za azijske i evropske proizvođače automobila koji ciljaju krupno i bogato američko tržište. Štaviše, Kanada se suočava i sa sve realnijom bezbednosnom pretnjom, u smislu da će se, ako se ostvari ideja predsednika Trampa o preuzimanju Grenlanda, naći opkoljena teritorijom suseda čiji ekscentrični lider preti da je učini 51. državom SAD.
Otavi su zato potrebni diversifikacija spoljnih odnosa i umanjivanje ekonomske i političke zavisnosti od SAD.
Normalizacija odnosa
Mada se u kanadskoj štampi već mogu videti skeptični komentari i strahovanja u vezi toga šta će uvoz jeftinih kineskih električnih automobila značiti za domaće kompanije iz auto-industrije, jasno je da će on pogodovati novčaniku kanadskih potrošača. Premijer Karni je izjavio i da se nada da bi u budućnosti Kina mogla da uloži u proizvodnju automobila u njegovoj zemlji. Takođe, nesumnjivo je da je ublažavanje ekonomskog trvenja sa Kinom kroz sklapanje sporazuma o umanjivanju carina potez koji doprinosi normalizaciji uzdrmanih odnosa dve zemlje, što je u novonastaloj ekonomskoj i geopolitičkoj situaciji neophodno i, uopšteno govoreći, pozitivno po njegovu zemlju.
Naime, odnosi Otave i Pekinga su poslednjih sedam-osam godina, naročito za vreme vlade prethodnog premijera Džastina Tridoa, bili vrlo hladni. Povod je bilo hapšenje u decembru 2018. Meng Vendžou, ćerke osnivača i direktora diva elektronske kineske industrije “Huaveja”.
Meng, koja je i sama funkcioner tog preduzeća, zadržana je na aerodromu u Vankuveru na putu iz Kine u Meksiko i potom stavljena u kućni pritvor, gde je provela skoro tri godine čekajući da bude izručena SAD pod optužbom za finansijske malverzacije, odnosno kršenje američkih sankcija protiv Irana.
Taj diplomatski presedan kanadska vlada je počinila na zahtev Vašingtona, koji je tokom prvog mandata predsednika Donalda Trampa počeo da vrši pritiske na “Huavej” ne bi li ga, smatraju u Kini, zaustavio u trijumfalnom pohodu na svetsko tržište, pošto je “Huavej” u to vreme počinjao da diljem sveta širi svoju 5G mrežu i bio na putu da preuzme međunarodni primat u prodaji pametnih telefona. SAD su tada “Huaveju” uskratile korišćenje američkih patenata i za hardver i za softver, i tako praktično onemogućile korišćenje njegovih telefona, što je kompaniji pričinilo ogromne gubitke i na nekoliko godina jako omelo njen napredak na tržištu telekomunikacionih uređaja.
Štaviše, vlada u Otavi je 2022. godine čak prisilila tri kineske kompanije koje su otkupile deonice kanadskih preduzeća koja se bave eksploatacijom litijuma i kobalta da se odreknu svojih legalno stečenih vlasničkih udela, jer se Tridoov kabinet priklonio u to vreme relativno novoj američkoj ideji da treba onemogućiti kineske investicije u stratešku infrastrukturu i sirovine zemalja Zapada.
Problem narušenog poverenja, kanadski ustupak i kineski geopolitički trijumf
Određene sumnje u vezi sa normalizacijom odnosa postoje i na kineskoj strani. Karni je ne tako davno Kinu nazvao najvećom bezbednosnom pretnjom po Kanadu, tako da pojedini komentatori u Istočnoj Aziji tvrde da Peking ne treba da mu veruje i naglašavaju da će se Kanada vratiti staroj politici osude Kine i postavljanja ideoloških i političkih zahteva čim se režim u Vašingtonu promeni i na vlast vrati garnitura koja u međunarodne odnose unosi jednostrane ocene i pridike vezane za demokratiju, ljudska prava i slično.
Drugim rečima, u Kini se debatuje o pitanju da li je kanadski otklon od američke i, šire, zapadnjačke politike ekonomske izolacije Kine definitivan ili privremen.
Ipak, u kineskim medijima čini se preovlađuje pomirljiva linija, odnosno prihvatanje istupanja Kanade iz okvira politike tehnološkog i ekonomskog odvajanja od Kine koju su provodile ili još provode Bajdenova i Trampova vlada. Odnosno, na kineskoj strani postoji nada da se politički i naročito ekonomski odnosi sa Kanadom mogu osetno unaprediti, što bi naravno išlo i u prilog Pekingu, posebno u svetlu trvenja sa SAD i pada robne razmene sa tom, nominalno, najvećom ekonomijom sveta.
Da postoji potencijal da se trgovina između Kanade i Kine višestruko uveća je nešto u čemu se u potpunosti slažu analitičari obe zemlje. U Kini naglašavaju da Kanada ima velike resurse i teritoriju, pa i veću populaciju od, recimo, Australije s kojom Peking ima obimniju trgovinsku razmenu, dok Kanađani posebno ističu komplementarnost dveju privreda.
Pojedini ekonomisti i politikolozi u Kanadi sada govore i o potrebi da se sve zemlje međusobno poštuju, što je nešto što su proteklih godina kineske diplomate, pa i najviši vrh, u svojim sastancima sa liderima zemalja Zapada konstantno isticali, dok su njihovi sagovornici pokušavali da im drže pridike o demokratiji i ljudskim pravima.
I dok je sigurno da će trebati još vremena da vlada u Otavi povrati ozbiljno narušeno, ili bolje reći, (za vreme vlade bivšeg premijera Tridoa) izgubljeno poverenje, poseta Karnija Pekingu je prvi važan korak u tom pravcu.
Interesantno je i primetiti da dok u Vašingtonu likuju, u veri da su, u sklopu svoje doktrine o dominaciji zapadnom hemisferom, uklanjanjem predsednika Nikolasa Madura potkopali prisustvo Kine u Venecueli i ugrozili njen ekonomski primat u Južnoj Americi, Peking sada može da smatra da je njegov uzvratni udarac još bolniji, jer je uspeo da od Vašingtona delimično odvoji njegovog višedecenijskog vernog saveznika Kanadu, zemlju koja ne samo što se nalazi na istom kontinentu kao i SAD već je i njihov neposredni sused.
SERBIANNEWS/CANADA
Film “Đeneral” premijerno 21. januara u Beogradu
Premijera igranog filma”Đeneral”, koji se bavi jednim od najdramatičnijih perioda Drugog svjetskog rata u Kraljevini Јugoslaviji, biće održana 21. januara u Sinepleksu Galerija u Beogradu, saopšteno je na današnjoj konferenciji za novinare.
Radnja filma smještena je na Zlatibor 1943. godine, u vrijeme dolaska britanskog generala Čarlsa Armstronga u Vrhovnu komandu Јugoslovenske vojske u otadžbini, a kroz sukob i saradnju generala Draže Mihailovića i zapadnih saveznika, film osvjetljava sudbonosne događaje koji su odredili ishod rata na ovim prostorima.
Scenarista, reditelj i producent Miloslav Samardžić istakao je da je svaka replika u filmu zasnovana na istorijskim arhivama.
– Htio sam da prikažemo kako se i zašto istorija odigrala. Riječi koje izgovaraju Srbi, Nijemci i Britanci potkrepljene su izvorima i fusnotama. Kod nas vlada mišljenje da četnici nisu metak ispalili na Nijemce, što je posljedica decenija partizanskog filma u SFRЈ. Ljudi imaju utiske na osnovu filmova, a ne konkretne istorije – rekao je Samardžić, dodajući da je film realizovan kao nezavisna produkcija uz pomoć brojnih donatora i da je snimljen za mjesec dana.
Glavni glumac Nikola Rakočević, koji tumači lik generala Draže Mihailovića, naglasio je da je za njega rad na ovoj ulozi bio istraživanje porodične i narodne genetike.
– Smatram da je bavljenje ovom temom zdravo, da možemo i imamo pravo da o tome govorimo bez stida – rekao je Rakočević.
On je dodao da se za ulogu pripremao slušajući autentične audio snimke Mihailovićevog glasa.
– Izazov je igrati istorijsku ličnost jer nemate potpunu slobodu, to je čovjek koji je zaista postojao – objasnio je Rakočević.
Glumac Nikola Drmončić, koji u filmu tumači lik njemačkog oficira, ocijenio je da je snimanje bilo intenzivno, posebno izdvojivši rad u skučenim prostorima koji su zahtijevali veliku glumačku i tehničku preciznost.
S druge strane, Stevan Mrđenović je ulogu britanskog generala gradio “od čizama”.
– Mjesecima sam svuda išao u britanskim vojnim čizmama kako bih ušao u taj lik. Lepo je vidjeti da je taj rad konačno na ekranu – rekao je Mrđenović.
U filmu igraju i Igor Borojević, Aleksandar Јelenić, Čedomir Štajn, Dejan Cicmilović, Saša Pilipović, Gavrilo Јovanović, Stefan Јosić, Mladen Đorđević, Nenad Vulević, Nikola Milojević, Avram Cvetković i drugi.
Nakon beogradske premijere, film će biti prikazivan širom Srbije, dok je premijera u Banjaluci zakazana za 19. februar, a, kako je najavljeno, planirane su i projekcije u Londonu i Milvokiju.
Gas u Evropi prvi put skuplji od 450 dolara za hiljadu kubika
Berzanske cijene gasa u Evropi prvi put od juna premašile su 450 dolara za hiljadu kubnih metara, proizlazi iz podataka sa trgovanja.
Gas (foto: EPA/NEIL HALL)
Naime, jutros je cijena gasa iznosila 411,8 dolara da bi nešto prije zatvaranja cijena skočila do rekordnih 450,5 dolara, što je za 13,1 odsto skuplje nego prethodnog dana.
Kako se navodi, posljednji put su cijene gasa na berzi premašile nivo od 450 dolara 23. juna 2025. godine.
Prosječna cijena gasnih fjučersa prošle godine neznatno je premašila 420 dolara, što je gotovo devet odsto više nego godinu ranije.
Najviše vrijednosti cijene gasa zabilježene su 2021–2022. godine, tako stabilno visoki nivoi nisu viđeni od 1996, odnosno tokom cjelokupne istorije funkcionisanja gasnih habova u Evropi.
Istorijski rekord od 3.892 dolara zabilježen je početkom proljeća 2022. godine.
Sa Francuzima potpisan sporazum o izgradnji beogradskog metroa
Predstavnici Srbije i Francuske potpisali su danas u Beogradu dva međuvladina sporazuma, i to o projektu beogradskog metroa i izgradnji kanalizacionog kolektora za otpadne vode grada Beograda.
Žan-Noel Baro i Aleksandar Vučić (foto: instagram.com/buducnostsrbijeav)
Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je potpisivanju ovih sporazuma, a razgovarao je i sa francuskim šefom diplomatije Žan-Noelom Baroom kojem je predočio da Srbija ostaje posvećena dijalogu i miru.
Vučić je naveo da će Srbija biti oslonac Francuskoj i EU, te da je spremna doprinosi stabilnosti, bezbjednosti i razvoju.
On je istakao da je sa francuskim šefom diplomatije razgovarao o pitanjima od značaja za odnose dvije zemlje i evropskom putu Srbije, kao i o izgradnji metroa, razvoju vještačke inteligencije, te saradnji u oblastima nuklearne energije i namjenske industrije.
Јedna od tema, rekao je Vučić, bila je projekat prečišćavanja otpadnih voda u Beogradu.
– Јasno sam ukazao na opredeljenost Srbije da vodi nezavisnu i odgovornu politiku, zasnovanu na zaštiti svojih državnih i nacionalnih interesa, uz istovremenu spremnost za jačanje saradnje sa Francuskom kao jednim od naših najvažnijih partnera u Evropi – naveo je Vučić u objavi na Instagramu.
Vučić je nakon ovog susreta izjavio za TV “Pink” da je na sastanku sa Baroom bilo riječi o vojnoj saradnji Srbije i Francuske, te dodao da ne komentariše šta govore hrvatski zvaničnici o francuskim avionima “rafal”, koje su kupile i Hrvatska i Srbija.
– Radimo svoj posao u tišini, da uradimo ono što je dobro za Srbiju, jer tako imamo dovoljno odvraćajući faktor za svakog potencijalnog agresora – rekao je Vučić.
On je napomenuo da je bilo riječi i o geopolitičkoj situaciji, te da su u nekim pitanjima stavovi dvije zemlje slični, a u drugim nisu.
– Francuska je danas snažni zagovarač proširenja EU i napretka Srbije na evropskom putu – ukazao je Vučić.
Rekordan broj podnijetih zahtjeva za bankrot u Finskoj u posljednjih 30 godina
Broj podnijetih zahtjeva za bankrot u Finskoj je dostigao najviši nivo u posljednjih 30 godina, pokazuju najnoviji statistički podaci, prenose danas mediji u toj zemlji.
Helsinki, Finska (foto: EPA/MAURITZ ANTIN)
Broj zahtjeva u posqednje tri godine je u porastu u skoro svim sektorima, prenosi finski javni servis “Yle”.
Prema podacima finske statističke službe “StatFin”, nešto više od 3.900 kompanija je prošle godine podnijelo zahtev za bankrot što je najveća brojka zabeležena od 1996. godine.
U tim kompanijama bilo je zaposleno oko 14.300 ljudi.
“StatFin” je takođe saopštio da je u decembru 2025. godine pokrenuto 360 stečajnih postupaka, ili 92 više nego u istom mjesecu prethodne godine, što je povećanje od 34 procenta.
Agencija koja obrađuje statističke podatke saopštila je da je nedavni veći talas bankrota počeo prije nekoliko godina.
Kako se navodi, od 2023. u prosjeku je 3.600 kompanija godišnje podnijelo zahtjev za bankrot.
Godišnji prosjek tokom 2010-ih iznosio je oko 2.700 kompanija.
Broj zaposlenih koji su pogođeni bankrotstvom kompanija sugeriše, međutim, da su uglavnom pogođena mala i srednja preduzeća.
“StatFin” je naveo da je najveći broj firmi koje su podnijele zahtev za bankrot bio u građevinskom sektoru, ukupno 768.
Rukometaši Srbije protiv Njemačke
Rukometna reprezentacija Srbije igraće večeras, od 20 časova i 30 minuta, protiv Njemačke, u 2. kolu Evropskog prvenstva.
Rukometaši Srbije, arhivska fotografija (foto: EPA/LAVANDEIRA)