Pisac Darko Tuševljaković dobitnik je 72. NIN-ove nagrade za roman „Karota“, u izdanju Lagune, saopšteno je juče u Kolarčevoj zadužbin

U najužem izboru žiri je razmatrao šest romana, a kako je ocenila Adrijana Marčetić, članica žirija, svi oni na sebi svojstven način komuniciraju s romanesknom tradicijom, starijom i savremenom književnošću, svesni da pripadaju široj zajednici koja se zove književnost.

„To nisu izolovane priče o pojedinačnim junacima, već romani koji ulaze u dijalog s književnošću“, istakla je Marčetić, dodajući da je to znak da su u najuži izbor za NIN-ovu nagradu ušli osvešćeni i ozbiljni pisci.

Laureat Darko Tuševljaković rekao je da je još uvek u šoku i da veruje da će, kako dan bude odmicao, početi da oseća sreću. Kako je kazao, pisanje je samo po sebi neizvestan proces i velika je čast kada ono bude priznato.

„Kada pišete roman, mnogo toga je neizvesno — da li će ispasti onako kako ste ga inicijalno zamislili. Nikada neće do kraja. Kada završite pisanje, ne možete sa sigurnošću znati kako će čitalac čitati taj tekst, niti da li će ono što ste želeli dopreti do njega na način na koji ste zamislili — sigurno neće. Ali uvek se nadate da će vaš tekst na neki način dopreti do drugog i ostaviti što dublji trag. Kada se osvrnemo na spisak dosadašnjih dobitnika NIN-ove nagrade, vidimo imena koja su od polovine prošlog veka formirala našu književnost, i velika je čast naći se na tom spisku“, rekao je Tuševljaković, za čiji je roman „Karota“ žiri u završnici doneo jednoglasnu odluku.

foto (BETAPHOTO/MILOŠ MIŠKOV)

Žiri je radio u sastavu: Aleksandar Jerkov (predsednik), Jelena Mladenović, Adrijana Marčetić, Vladimir Gvozden i Mladen Vesković.

„Između naslova koje je žiri smatrao ravnopravnim, roman ovog zrelog pisca nagradu je dobio jer je, između ostalog, jednu veliku traumu pretvorio u pitanje dostojno Sfinge, ukrštajući istorijske dileme sa složenim psihoanalitičkim poniranjima. Ispripovedana između mita, savremenosti i sećanja, pri čemu na mitskoj osnovi izrasta priča o stradanju pojedinca i kolektiva, ‘Karota’ ukršta misteriju i tragediju. Napor da se pronađe ponešto drugačiji ugao svedočenja dao je jedno veoma čitljivo, ali istovremeno i zagonetno delo“, navedeno je u obrazloženju žirija.

U užem izboru bili su još romani: „Balada o ubici i ubici i ubici“ Dalibora Pejića (Geopoetika), „Frau Beta“ Laure Barne (HERAedu), „Besmrtne ludosti gospođe Kubat“ Milana Tripkovića (Akademska knjiga, Novi Sad), „Razgovori s Vješticom“ Vladimira Vujovića (Sumatra) i „Opatija Svetog Vartolomeja“ Miloša Perišića (No Rules Publishing). Svih pet romana žiri je toplo preporučio za čitanje.

Za 72. NIN-ovu nagradu u konkurenciji je ukupno bilo 195 naslova.

Loša rodna godina desetkovala je voćarsku proizvodnju i nanela štetu i proizvođačima rakije koji kažu da ne pamte lošiju godinu do sada.

Ipak, zahvaljujući količinama proizvedenim ranijih godina, kada su prinosi bili bolji, uspeli su da postignu zacrtane ciljeve u pogledu prodaje na domaćem tržištu, kao i izvoza. Oni koji nisu imali mnogo zaliha i proizveli su manje od očekivanog, morali su da menjaju planove, pre svega u pogledu količine robe koja je bila namenjena za izvoz.

Uspeh srpskih rakija u Meksiku

Stiče se utisak da se to se nije se odrazilo na rezultate koje domaća rakija postiže u inostranstvu. Na nedavno održanom međunarodnom ocenjivanju „Spirits Selection“, u Meksiku proizvođačima iz Srbije pripalo je čak 24 priznanja.

Na ovogodišnjem takmičenju učestvovalo je 140 sudija iz celog sveta koji su ocenjivali 2.600 uzoraka žestokih pića iz 70 zemalja.

Srbija je imala 73 prijave. Srpske rakije osvojile su tri velika zlata, 12 zlatnih i devet srebrnih medalja.
Učestvovale su destilerije iz različitih krajeva Srbije – od manjih proizvođača do poznatih brendova.

Godina teških odluka

Raduje da proizvodnja srpske rakije nije pretrpela pad u kvalitetu niti u međunarodnoj prepoznatljivosti, kažu predstavnici nagrađenih. Ipak, gledaju u nebo i nadaju se rodnijoj 2026.

Forbes Srbija razgovarao je sa nekima od proizvođača čija je rakija zavredela pažnju i dobre ocene međunarodnog žirija o tome kako su podneli prethodnu godinu.

Miloš Škorić iz Destilerije Gorda kaže da će upamtiti 2025. po tome što su morali da donose teške odluke.

„Troškovi su snažno porasli, sirovine su bile skuplje i teže dostupne, a sama proizvodnja zahtevnija nego ranije. Istovremeno, ugostiteljstvo kao naš glavni prodajni oslonac u plasmanu rakije suočilo se sa padom potrošnje i smanjenim prometom“, kaže Škorić.

Taj paralelni pritisak i u proizvodnji i na tržištu, stavio je ceo sektor pred ozbiljan test i zahtevao da se svaka odluka donosi promišljeno i oprezno, kaže direktor Gorde.

Iako spadaju u destilerije koje imaju sopstvene zasade, nisu se mogli zaštititi od klimatskih promena. One više nisu izuzetak već nova realnost u kojoj svaka sezona nosi dodatnu neizvesnost, kaže sagovornik.

Od ukupnih količina koje proizvedu, oko 20% namenjuju izvozu. Ova godina je značajno uticala na izvoz, pre svega zato što je globalna kriza snažno pogodila ugostiteljstvo, kaže.

Posebno su bile ugrožene rane sorte voća – kajsija najviše. Samim tim i rakije od ovog voća bilo je manje.

„Zbog kasnih mrazeva i nepredvidivih vremenskih uslova, pojedini regioni postaju sve manje pogodni za njen uzgoj, pa je realno da se neke etikete u budućnosti redukuju, pa čak i povuku“, smatra Miloš Škorić.

Rakija kao luksuzna kategorija

Ipak, kako kaže, ograničen rod i proizvodnja mogu pozicionirati rakiju kao luksuznu kategoriju.

„Iako se često doživljava kao „narodno“ piće, vrhunska rakija je u stvarnosti jedno od najskupljih alkoholnih pića za proizvodnju. Neretko skuplje i od najfinijih francuskih armanjaka ili retkih škotskih singl malt viskija“, kaže Škorić.

Razlog je to što rakija zahteva vrhunsku i skupu sirovinu, strpljenje i vreme, objašnjava.

Kako ne očekuju brz povratak na „uobičajene“ rodne godine pokušavaju da se prilagode situaciji. To čine kroz selekciju sorti, smanjenje količina, ali uz pažnju da se ne utiče na kvalitet.

Miloš ukazuje da je veliki problem nedostatak šire svesti da je rakija nacionalni brend i kulturni proizvod.

„Verujemo da će tržište vremenom prihvatiti realnost da se vrhunska rakija ne može proizvoditi masovno, niti po niskoj ceni“, kaže Škorić.

Manje izvozili

Osvrćući se na nastup u Meksiku, gde su dobili zlatnu medalju za šljivovicu kaže da iako na međunarodnim takmičenjima učestvuju gotovo 15 godina, svaka nagrada je, kažu, potvrda kontinuiteta. Ipak, priznanje iz Meksika u izazovnoj godini ima dodatnu težinu.

Srpska rakija ima jasno poreklo, identitet i tradiciju i verujemo da njeno vreme na globalnoj premium sceni tek dolazi, kaže Škorić.

„Ubedljivo najlošija godina“

I Ivan Bogdanović, direktor destilerije Stara Sokolova iz Užica kaže da u poslednje tri decenije ne pamte težu godinu.

„Dešavalo se da nekada prinosi budu bolji nekada lošiji, ali ova godina je ubedljivo najlošija jer su gotovo sve voćne sorte bile značajno ostećene prolećnim mrazevima. Neplanirano smo morali da kupimo dodatne količine“, priča on.

Prema njegovim rečima, kajsija je na njihovim zasadima sasvim podbacila, a nešto bolje prošli su sa drugim kulturama.

Od šljive je ostalo 25 odsto roda i srećom bila je solidnog kvaliteta. Slično je bilo i sa dunjom, što se količine tiče, ali je kvalitet njenog roda ipak bio lošiji. „Kada se desi minus, u aprilu, tu nema pomoći“, dodaje.

Foto: Privatna arhiva

Jedino je kruška uspela da „preživi“.

„Nije bilo kako smo planirali, kupovali smo dodatne količine voća, i to nas je dodatno koštalo. Ipak, to nisu bile veće količine jer imamo i zalihe proizvedenih količina rakija od prethodnih godina“, objašnjava.

Klimatske promene kao veliki problem, ali i Trampove carine

Na pitanje da li su zbog toga bili prinuđeni da povećavaju cene, kaže da su odlučili da to ne čine i da su većim delom tu razliku „progutali“.

„Kad bi ovo što je bila norma za sirovinu ove godine bilo i narednih, to bi za proizvođače rakija bilo pogubno“, kaže Bogdanović.

Kako izvoze veći deo svoje proizvodnje, najviše u Ameriku, Kanadu, Australiju, zapadnu Evropu, zemlje bivše Jugoslavije, uspeli su i ove godine da ostvare zacrtane planove. Čak i malo iznad očekivanog, ali zahvaljujući tome što su prethodne sezone bile solidne pa su deo rakije imali na lageru.

Kaže da im najviše muke trenutno zadaje tržište Amerike zbog carina. „Naša roba je sada tamo dva ili tri puta skuplja od viskija recimo što nas čini manje konkuretnim“, dodaje Bogdanović.

Kada je reč o tome šta očekuje na tržištu proizvodnje rakije kaže da se može očekivati da će klimatske promene i dalje „mrsiti konce“.

Zato će, kako ističe, biti neohodne agrotehničke mere. Neke poput đubrenja i češćeg orezivanja, već se primenjuju ali ostaje da se vidi da li će biti dovoljne.

Takođe, Bogdanović kaže da se može očekivati da će biti manje sirovine te da će proizvođači sve više posezati za prečicama i sve više se usmeravati ka konzumnijim sortama za pijacu ili markete.

Problem i suša

I u destileriji Stara pesma pored Bajine Bašte čija je rakija nagrađena u Meksiku žale se na loše prinose voća. Kažu da su šljivu i kajsiju koju inače sade, morali da nabave od drugih proizvođača.

Srećom i one količine koje su ostale i koje su ubrali na svom posedu nisu bile lošeg kvaliteta. Nešto bolje su prošli sa dunjom i kruškom, ali njihovih zasada imaju znatno manje.

„Osim poznog mraza u aprilu koji je uništio trećinu roda i suše nisu ništa lakše pale. Otprilike za očekivati je da svaka treća godina bude lošija za voće, to smo shvatili“, navodi vlasnik Marko Ilić.

Ističe da, kada je rod dobar, prozvedu više od planiranog. Tako naprave lager koji nadomešćuje kada se desi lošija godina.

Foto: Stara pesma, Privatna arhiva

Dodaje da će ako i naredna godina bude loša kao prethodna, morati da posegnu za nivelacijom cena. Prošle godine borili su se da to ne učine.

Kako godinama oko 35 odsto proizvedenih količina namenjuju izvozu, morali su da promene planove, odnosno izvozili su manje.

Pregovori o izvozu u Kinu

Raduje, kako kaže, što su za srpsku rakiju zainteresovani i na kineskom tržištu. „Videćemo u kom obimu će biti širenje i da li ćemo tu videti neke mogućnosti, ali dosta naših kolega je u pregovorima za izvoz rakije u Kinu“, kaže Ilić.

Smanjenje prinosa voća, prevashodno višnje zatim šljive, jabuke i maline (jedino je kod grožđa došlo do povećanja prinosa) uglavnom je posledica nepovoljnih vremenskih uslova.

Najpre prolećni mrazevi, koji su se javljali u periodu cvetanja pojedinih voćarskih kultura. Takođe i grad, kao i jedno od najtoplijih, a posledično i jedno od najsušnijih leta do sada.

Po svemu sudeći, procena je da je proizvodnja voća u 2025. bila manja u odnosu na već slabu 2024. godini, kaže za Forbes profesor Bojan Dimitrijević sa Katedre za menadžment u agrobiznisu Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Dodaje da su suše i nedovoljne količine vode uticale na prinos, ali i kvalitet voća. Kako kaže, bilo je i grada koji je negativno uticao na prinos.

Kako se zaštititi

Jedno od rešenja za proizvođače mogle bi da budu protivgradne mreže, ali i navodnjavanje. U 2024. navodnjavano je 48.668 ha poljoprivrednih površina, što je za 2,3% više nego u 2023. Od ukupno navodnjavanih površina najviše su se navodnjavale oranice i bašte (93,5%), a veoma malo voćnjaci (5,9%), kaže sagovornik.

Profesor ukazuje da zaštita poljoprivredne proizvodnje od suše ne podrazumeva samo primenu navodnjavanja, već i postavljanje mreža za zasenu koje smanjuju evapotranspiraciju – gubitak vode iz biljaka i zemljišta.

Takođe i stvaranje novih tehnologija proizvodnje, zasnovanih na naučnim istraživanjima, plansko gajenje biljnih kultura po regionima (gajenje tačno određenih biljnih kultura u tačno određenim regionima, pri čemu se usaglašavaju osobine biljaka sa klimatskim odlikama regiona), objašnjava.

Navodi primer da su se proizvođači u Čačku udružili su i napravili sistem za navodnjavanje i vodu plaćaju po utrošku. Pored ovog sistema, koji je potpuno digitalizovan i automatizovan i trenutno najsavremeniji u Srbiji, završava se još i sistem za navodnjavanje u Topoli, zatim u Svilajncu. Pre nekoliko godina urađen je sistem u Pančevačkom ritu.

Postoje i sistemi protiv mraza (takozvani toranj ventilatori) koji bi mogli da se postave samo je pitanje mogućnosti i sredstava da se u to ulaže.

Svi oni koji nemaju tu mogućnost, a nemaju dovoljno iz sopstvene proizvodnje trebalo bi da smanje rizike i da pregovaraju sa više dobavljača kako bi dobili potrebne količine budući da su ovakvi klimatski uslovi sada naša realnost, ukazuje profesor.

Osvrćuči se na uspeh srpske rakije u Meksiku ukazuje da se ona može porediti sa svetski poznatim pićima kao što su rum, vodka džin, viski.

„Imamo tradicionalno svetski priznatu proizvodnju, imamo znanje i tradiciju i ljude i stručnjake koji su veoma dobri“, kaže.

Bitan i kvalitet i kvantitet

Ono što je važno za naše proizvođače kada se probiju na svetsko tržište sa takvim proizvodima je da istraju u kvalitetu, ali kvantitetu. „To je važno kako se ne bi desilo da se oni koji su navikli na rakiju iz Srbije okrenu ka drugim tržištima“, upozorava profesor.

Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede koji vodi Registar proizvođača jakih alkoholnih pića, prosečno se godišnje u Srbiji proizvede oko 26 miliona litara rakije od voća.

Pored registrovanih većih proizvođača, veliki je broj individualnih proizvođača koji proizvode rakiju za sopstvene potrebe.

Procena je da, sa količinom rakije za sopstvene potrebe u domaćinstvima, ukupna količina proizvedene rakije iznosi oko 50 miliona litara.

Najzastupljenija voćna rakija u proizvodnji je tradicionalno rakija od šljive koja učestvuje sa oko 65%.

Sledi rakija od kruške sa 10-12%%, rakija od dunje sa 6-8%, rakija od grožđa 7%, rakija od kajsije 5% i ostale voćne rakije 3-5%.

Privatna arhiva

Raste broj proizvođača rakije

Broj registrovanih proizvođača jakih alkoholnih pića konstantno raste iz godine u godinu.

Tako je u 2018. u registar bilo upisano oko 530 proizvođača. Krajem 2024. bilo je upisano 1.132 privredna društva, trenutno je u registru 1.186.

Izvoz rakija od voća, takođe beleži konstantan rast. U 2024. dostigao je iznos od 15,7 miliona evra što je za 18,8% više u odnosu na 2023. Za prvih devet meseci 2025. izvoz rakije od voća porastao je za 11,2% u odnosu na isti period prošle godine. Iznosio je 12,6 miliona evra.

Raste izvoz

Najviše flaširane rakije od voća izvozi se u Crnu Goru, BiH, SAD, Hrvatsku i Australiju.

U prvih devet meseci 2005. zabeleženo je povećanje izvoza u Sloveniju, Makedoniju i Holandiju.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2024. zabeležen je rast proizvodnje i prodaje žestokih alkoholna pića dobijenih destilacijom iz voća u odnosu na 2023. i 2022.

Zalihe su na kraju 2024. bile nešto manje nego 2023. Ostaje da se vidi šta će pokazati podaci za prošlu godinu.