Đoković propušta Indijan Vels
Srpski teniser Novak Đoković propustiće Masters u Indijan Velsu.
“Žao mi je što neću moći da igram i vidim moje navijače u Indijan Velsu, mom omiljenom mestu. Nadam se da se vidimo sledeće godine”, poručio je Novak na Tviteru.
Najbolji teniser sveta nije igrao od finala US opena, u kojem je izgubio od Danila Medvedeva rezultatom 3-0 u setovima.
Iako je bio najavljen za Masters u Indijan Velsu, proteklih dana je provejavala informacija da ga neće biti u “pustinji”, što se na kraju ispostavilo kao tačno.
Njegov najbolji rezultat na ovom turniru bila je titula, koju je osvajao u pet navrata, poslednju 2016. godine.
Prošle godine se ovaj Masters nije igrao, a 2019. Novak je takmičenje završio u trećem kolu, porazom od Filipa Kolšrajbera.
Do kraja sezone od Mastersa je ostao samo onaj u Parizu (1-7. novembar), kao i Završni u Torinu, koji je na programu od 14. do 21. novembra.
Premijer Trudo imenovaće novu vladu u oktobru, a parlament će se sastati ove jeseni
OTTAWA – Premijer Džastin Trudo kaže da namerava imenovati svoj novi kabinet u oktobru, vratiti parlament u funkciju “pre kraja jeseni” i sprovesti obećanu obaveznu vakcinaciju što je pre moguće.
Na svojoj prvoj konferenciji za novinare od saveznih izbora 20. septembra, na kojoj su Kanađani ovlastili liberale za drugu manjinsku vladu, Trudo je u utorak rekao da je ranije tog dana razgovarao s generalnim guvernerom Mary May Simon, o svojoj nameri da formira sledeću vladu.
“Upravo smo prošli izbore na kojima su Kanađani vrlo jasno stavili do znanja na kojim stvarima žele da radimo, i radujem se što ću ih ispunjavati”, rekao je Trudo. “Tačni datumi još se trebaju utvrditi, ali zauzeti smo poslom oko ispunjavanja ambicioznog programa koji su postavili Kanađani.”
Premijer je rekao da je prva sedmica nakon izbora bila naporna, navodeći nedavno oslobađanje Michaela Kovriga i Michaela Spavora, kao i razgovore s pokrajinskim premijerima i američkim predsednikom Džoom Bajdenom.
Formirajući 44. parlament, liberali će imati 159 mesta, što je četiri više nego pre nego što su ušli u kampanju. Broj konzervativnih mandata se nije promenio, sa 119 poslanika, Blok Quebecois i NDP su dobili po jedno mesto više sa 33 i 25 poslanika, dok će Zelena stranka nastaviti držati dva od 338 mesta u Parlamentu.
“Ovi izbori su bili važni”, rekao je Trudo, negirajući navode, koji kažu da se ništa značajno nije promenilo kao rezultat 36-dnevne kampanje i troškova od 610 miliona oko izbora.
“Zaista sam uzbuđen zbog svega što ćemo kao parlament i kao vlada u narednim godinama učiniti i mislim da Kanađani vide da su ovi izbori bili zaista važni.”
Prva grupa od 52 novoizabrana poslanika već je započela orijentacione sednice u Parlamentu. Velika većina onih koji se vraćaju na jesen su sadašnji poslanici.
Iako ima promene oko vlade, Trudo je već zatražio od Chrystie Freeland da nastavi biti zamenica premijera i ministarka finansija, što je ona prihvatila.
Premijer je rekao da će u narednim sedmicama razgovarati sa ostatkom svog željenog ministarskog spiska, dok radi na uspostavljanju rodne ravnoteže u vladi.
“Puno posla predstoji … uz Chrystiu, a uskoro dolazi i izvanredan tim liberalnih ministara i poslanika”, rekao je, dok je Freeland stajala pored njega.
“Trudiću se, kao i uvek, da osiguram odgovarajuću regionalnu distribuciju, da postoji niz raznolikosti za stolom”, rekao je Trudo.
PLANOVI ZA OSTVARIVANJE PRIORITETA NOVE VLADE
Premijer je rekao da je odabrao posetiti kliniku za vakcinaciju, pre nego što su mu novinari u utorak postavljali pitanja, jer mu je prolazak kroz krizu COVID-19 i dalje najveći prioritet. Dok je bio tamo, razgovarao je sa ljudima koji su zasukali rukave za prvu, drugu i treću dozu. Neki od onih koji su tek dobili prvu injekciju naveli su da je vakcinalni pasoš, to što ih je podstaklo na vakcinisanje, kada ih je Trudo upitao šta ih je navelo na vakcinisanje.
Konkretno, Trudo je ponovio svoju obećanu nameru da sprovede obavezno vakcinisanje za poslove koje kontroliše federalna vlada, koji uključuje obavezno vakcinisanje, kao uslov za federalne radnike i, on će se pobrinuti da svi stariji od 12+ godina koji žele putovati avionom ili vozom, moraju biti potpuno vakcinisani.
Premijer je takođe rekao da će njegova vlada krenuti sa izdavanjem međunarodnog pasoša za vakcine, za potpuno imunizovane Kanađane, koji žele putovati u inostranstvo, i da će podmiriti račune za provincije, koje su već krenule sa vlastitim sistemima sertifikata o vakcinama i uvesti krivične sankcije za one koji uznemiravaju zdravstvene radnike.
Osim pandemije, drugi glavni fokus federalne vlade biće sprovođenje paketa brige o deci, uvodeći 10 dana plaćenog bolovanja, za one u federalno uređenim sektorima čiji radnici to već ne nude, Nastavlja i obećani rad na klimatskim promenama, pomirenju domorodaca, dostupnosti stanova i ekonomskom rastu.
Po svim tim pitanjima, Trudo veruje da sada ima snažanu podršku Kanađana da “idu još brže, teže i dublje”.
“Kanađani su bili vrlo jasni da žele da te progresivne velike, hrabre ideje iznesu njihov parlament i njihova vlada, i upravo na tome ćemo raditi”, rekao je Trudo.
Kao što je bio slučaj i 2019g., Trudo će morati tražiti podršku od opozicionih stranaka kako bi usvojio zakone i održao vladu. Najverovatniji manjinski partneri ponovo će biti NDP i Blok Kvebek.
SERBIANNEWS/CANADA
Ova zajednica u Manitobi ima stopu vakcinacije samo 24%. Evo i zašto
Ljudi koji ne žive u njegovoj zajednici, prikazuju ovu ruralnu zajednicu u Manitobi kao podeljenu oko vakcinisanja protiv COVID-19, ali Willie Penner to ne vidi tako.
Unutar kompanije koju vodi, Penner, koji nije vakcinisan, ne primećuje nikakav nesklad.
Niko u njegovom domaćinstvu i bližoj i široj porodici nije vakcinisan. Ni njegova žena koja radi u zdravstvu, ni njegova braća i sestre koji žive blizu i daleko. Njegovi rođaci i njegov dobar prijatelj nemaju interesovanja za vakcinu. Njegova crkva kaže da je izbor na njemu.
U ruralnoj opštini Stanley, 100 kilometara južno od Winnipega, Penner živi sa nevakcinisanima. ” Osoba od koje stalno osećam pritisak je dr Roussin u Winnipegu”, rekao je, imenujući Brenta Roussina, glavnog službenika za javno zdravstvo Manitobe i osobu koja je na mnogo načina javno lice reakcije provincije na pandemiju.
” Samo tu osećate pritisak. On želi da se ljudi vakcinišu, a svi imaju pravo da to ne učine.”
Pennerova ruralna opština je pretežno konzervativna, bela, hrišćanska zajednica u kojoj je nemački drugi jezik, a neke potpuno vakcinisane osobe tretirane kao slučajnost, s obzirom na tvrdoglavo nisku stopu vakcinacije u Stanley-u.
Prema podacima pokrajine, samo je 24 % ljudi koji ispunjavaju uslove do utorka je primilo prvu dozu.
U stvari, procenat vakcinisanih u Stanley-u je najniži od svih zdravstvenih okruga u Manitobi i druga je najniža stopa vakcinacije prijavljena u bilo kojoj kanadskoj provinciji. CBC je otkrio da je samo jedna provincija prijavila nižu stopu vakcinisanja, a to je High Level, AB, koja je do utorka imala stopu od 20,7 % za prvu dozu.
Ova stvarnost uznemiruje službenike javnog zdravstva koji su upozorili da će četvrti talas pandemije izazvati nevakcinisani.
Južna zdravstvena regija Manitobe, koja obuhvata i Stanley, činila je otprilike polovinu novih slučajeva u provinciji COVID-19 poslednjih sedmica, ali u njoj živi samo oko 15% stanovništva.
Objašnjenje zbog ove niske stope vakcinacije ne može se pripisati samo jednom uzroku, kažu stanovnici i istoričari.
Svaki pristup zaslužuje nijansirano, slojevito razumevanje, koje delimično proizlazi iz generacija konzervativnih hrišćana koji smatraju da ih je vlast u više navrata izigrala tokom istorije, kaže Hans Werner, penzionisani profesor sa menononajtskih studija Univerziteta u Winnipegu .
Farmerska domaćinstva naseljavaju ovu zemlju, kuće su ponekad odvojene kilometrima. Mnoge druge zajednice nalaze se u malim selima, nemačkog porekla, poput Reinfelda, Schanzenfelda i Chortitza, koja su ovde preživjela čitav jedan vek.
Istorijski poznat kao zapadni rezervat, područje je oblikovano imigracijom. Odbijajući ponudu Rusije da radi u šumama umesto obavezne vojne službe, hiljade ruskih menonajta naselilo se u jugoistočnim područjima Manitobe 1870 -ih. Zauzeli su obradivo zemljište pre nego što su krenuli dalje prema zapadu, uključujući delove Stanley-a, gde su ti obučeni poljoprivrednici gradili farme i život.
Oni su namamljeni u Manitobu uz obećanje, da neće imati vojnu službu i da će imati kontrolu nad vlastitim obrazovnim sistemom, između ostalih mera, rekao je Conrad Stoesz, arhivar u arhivi menonajtske baštine u Winnipegu.
“Vremenom su neke od tih stvari erodirane, često pokrajinskim zakonima.”
Tinjajuće nepoverenje u vladu proključalo je pre otprilike 100 godina, kada je Manitoba počela prisiljavati menonajtske zajednice da šalju svoju decu u javne škole. Dok su se neki menonajti asimilovali, pod zahtevima pokrajinskih donosilaca odluka, drugi, posebno u zapadnim rezervatima, za koje je Werner rekao da su otporniji na modernističke trendove, pobegli su u zemlje poput Meksika i Paragvaja.
Usledili su drugi talasi migracija, uključujući Menonajte koji su bežali iz Rusije 1920 -ih godina, a decenijama kasnije je bio priliv imigranata iz Nemačke i povratak nekih porodica koje su otišle u Meksiko.
“To je zanimljiva mešavina ljudi iz različitih priča o migracijama, ali svi oni dele zajedničko sećanje o tome da ih vlade u Kanadi, Ukrajini ili u Sovjetskom Savezu nisu uvek pravedno tretirale”, rekao je Stoesz .
U nekim krugovima to nepoverenje se zadržano do danas, rekao je, i doprinosi velikom oklevanju u vakcinaciji.
“Gurajući ih” da se vakcinišu, “mislim da će se oni samo sve više opirati”, rekao je Stoesz.
Snažan osećaj zajednice održao je ova mala sela u životu, kroz periode opadanja i podmlađivanja, rekao je Stoesz, za razliku od nekih drugih menonajtskih zajednica u istočnom rezervatu koje su odavno nestale.
Stanley je blizu grada Winklera, gde je podela oko vakcina rasprostranjena, jer je obaveznost nošenja maski i vakcinisanja dovelo, do okupljanja, neprijateljstva prema šefu policije, za koga je napisano da je on “trgovac drogom i karijerni kriminalac. ”
Candace Grenier živi u usamljenom delu Stanley-a, na vrhu brda, zaštićenom drvećem, ali se ne oseća odvojeno od svih ostalih.
Umesto toga, ona govori o solidarnosti. Bez obzira na sve, neće dobiti vakcinu protiv COVID-19 i zna da nije sama u svojoj opštini.
“Ako znate da niste jedini, ne bojite se toliko.”
U početku je bila nervozna izraziti svoj otpor protiv vakcine na Facebooku. Bila je zabrinuta zbog uticaja koji bi to imalo na Pure Anada, njenu kozmetičku kompaniju. Grenier je rekla da se čula sa mnogim kupcima koji kažu da više nikada neće kupiti njene proizvode.
“Ali istina je da je naš posao samo rastao”, rekla je. “To je verovatno odraz stava ljudi u Stanley-ja, Winkleru i Mordenu, da sada imamo još veću podršku.”
Razgovori u opštini pokazuju da su razlozi oko oklevanja sa vakcinama različiti, od vere, do nepovjerenja u nauku i prevladavajućeg verovanja u autonomiju, da osoba donosi vlastite zdravstvene odluke.
Premijer Kelvin Goertzen podstiče žitelje Manitobe da dopru do ljudi koji se kolebaju oko vakcina. Rekao je da ne bi trebali koristiti jezik sile, kako bi istakli svoju stvar.
Zdravstveni okrug Stanley prijavio je 138 slučajeva COVID-19 i tri smrtna slučaja tokom pandemije, iako je Roussin, glavni lekar u pokrajini, rekao je i da južna Manitoba, ima nižu stopu testiranja po glavi stanovnika od ostalih područja provincije.
Uprkos zapletenoj mreži objašnjenja, čini se da su mnogi ljudi u Stanley-u ujedinjeni. Vakcinisani ili ne, ljudi sa kojima je CBC razgovarala kažu da su protiv podele koju je vlada posejala, ograničavajući pristup određenim mestima, poput restorana, samo vakcinisanim.
Barb i Jake Penner ostaju neutralni u raspravi o vakcini.
“Pritisak nikad nije uspeo “, rekao je Jake Penner.” Ne verujem u to, da se na nekoga vrši pritisak kako bi uradio nešto. To tako ne funkcioniše. ”
Manitoba je pokušala povećati stopu vakcinacije, ograničavajući mesta na koja mogu otići, ali čini se da je taj uticaj na Stanley zanemarljiv. Od objavljivanja programa krajem avgusta, stopa vakcinacije porasla je za samo 1,8 %, pokazuju podaci javnog zdravstva.
75 % odraslih i dalje ostaje nevakcinisano. Grenier je jedna od njih, poslovna žena s toplim osmehom, koja je rekla da pokušava učiniti dobro za svoje petoro dece.
“Uživam u jednostavnim stvarima”, rekla je.
“Imam decu. Imam lepo dvorište. Mogu zapaliti vatru i ispeći roštilj, a to su stvari u kojima zaista uživam u životu.”
“Ne, zapravo mi to niko ne može oduzeti.”
SERBIANNEWS/CANADA
Svaki četvrti Kanađanin kaže da je pandemija srušila njihove planove o penziji
“Kanađani su sve manje spremni da odu u penziju zbog COVID-19 i pandemije.”
To je mračna procena studije sprovedene za kanadski institut profesionalnih standarda, koja je otkrila da gotovo svaki četvrti kanadski stanovnik koji nije u penziji, izveštava da je pandemija uticala na njegov ili plan njegovog supružnika, za odlazak u penziju.
Od toga, njih 69% kaže da će morati raditi duže od planiranog, pred odlazak u penziju, jer im je potreban prihod.
Još 18% njih je reklo, da će oni ili supružnik raditi duže nego što su planirali, jer je barem jedan od njih radio od kuće i kako bi izbegao zdravstvene rizike, zbog rada u kancelarijama.
Ali njih 8% je reklo, da će otići ranije u penziju, jer su zabrinuti zbog zdravstvenih rizika, ako bi se vratili na posao.
Njih 7% je reklo da su otišli u penziju ranije, jer su oni ili njihov suprug izgubili posao ili su dobili otkaz.
Pandemija koja je započela u martu 2020. “iz temelja je promenila način na koji Kanađani razmišljaju i pripremaju se za penziju”, kaže kanadski institiut za profesionalno standardizovanje ( CIA ).
Prema statistici Kanade, prosečna starosna granica za odlazak u penziju u 2019. godini bila je 64. U istraživanju CIA -e 14% Kanađana je reklo, da ne misle da će ikada otići u penziju. Dvadeset posto je reklo da očekuje penziju između 65. i 69. godine, a 40% je reklo da ne znaju.
Prema istraživanju, mnogi Kanađani nemaju velika očekivanja od svojih penzionerskih dana. Gotovo polovina kanadskih radnika koji nisu u penziji ne razmišljaju ili ne znaju hoće li moći normalno živeti po odlasku u penziju.
To bi mogao biti odraz druge činjenice:- Više od polovine Kanađana nema finansijski plan za penziju.
Izgledi su bolji među Kanađanima koji su već u penziji, jer 84% njih kaže da žive udobno. Međutim, 27% penzionisanih Kanađana kaže da žive skromno, kako bi svojim naslednicima i bližnjima ostavili što više.
No, istraživanje takođe otkriva zabrinjavajući nedostatak štednje i ulaganja među nekim penzionerima. “Ankete pokazuju da mnogi penzionisani Kanađani nemaju dovoljno ušteđevine da bi udobno živeli tokom svog odlaska u penziju”, navodi se u studiji. Skoro 20% kanadskih penzionera navodi da ima manje od $ 25.000 uštede, a 34% izveštava da ima manje od 100.000 dolara uštede.
Pa koliko penzionerima treba? Institut procenjuje da će nekome ko ode u penziju sa 65 godina, biti potrebno 900.000 dolara uštede, da bi ostvarivao prihod od penzije u visini od 50.000 dolara godišnje sa 2% inflacije i 3,5% nakon penzionisanja, sledećih 20 godina.
Dve trećine onih koji nisu penzioneri nisu bili sigurni koliko će prihoda imati u penziji, dok penzionisani Kanađani prijavljuju prosečan prihod od 4.320 dolara mesečno. Skoro svaki treći penzioner, međutim, nije znao koliki prihod ima.
Ako ostanu bez ušteđevine, 44% Kanađana kaže da će živeti od kanadskog ( CPP ) ili kvebečkog penzijskog plana ( QPP ) i starosnog osiguranja ( OAS ).
Čini se da je i COVID-19 promenio naša očekivanja o tome koliko ćemo živeti. U istraživanju se očekivalo da će oni koji nisu imali rokove odlaska u penziju pod uticajem pandemije živeti duže (83 godine) od onih koji su imali (81 godina).
“Stvarni uticaj COVID-19 na mortalitet, kratkoročno i dugoročno, biće izvor naučne i statističke analize u godinama koje dolaze”, navodi se u studiji. ” Kanadski Institut takođe proučava i uticaj korona virusa na smrtnost u Kanadi.”
SERBIANNEWS/CANADA
Vaš sin je prepisiva
Pozvao direktor Peričinog oca na razgovor:
●Vaš sin je prepisivao od najbolje učenice u razredu.
●Kako možete biti sigurni u to?
●Siguran sam jer je ona kod prvog pitanja napisala: ne znam, a vaš sin: ni ja.
Tortilje sa piletinom i sosom od avokada
Fantastičan obrok za ljubitelje tortilja.
Sastojci:
(za 4 osobe)
– 8 tortilja
– ulje za pečenje
Nadev:
– 1 l vode
– 500 g pilećeg filea
– 1 čen belog luka
– par zrna crnog bibera
– 70 g crnog luka
– 2 kašike seckanog peršuna
– so
– 3 kašike kisele pavlake
Sos od avokada:
– 2 avokada
– 1 kašika soka od limete
– 1 kašika sitno seckanog luka
– 1 čili papričica
– 250 g paradajza
– 1 kašika seckanog peršuna
– so
Priprema:
U kipućoj vodi skuvati piletinu, beli luk narezan na listiće i biber. Kuvajte oko 20 minuta, dok meso ne omekša. Pustite da se ohladi i zatim iseći na kockice.
Seckani luk pomešajte sa peršunom, posolite i dodajte piletini. Na kraju umešajte kiselu pavlaku.
Na svaku tortilju stavite po kašiku nadeva, zamotajte i učvrstite čačkalicama.
Na zagrejanom ulju u tiganju prepecite tortilje do zlatnosmeđe boje.
Sos pripremite tako što ćete oljuštiti avokado, odstraniti mu košticu, a meso izgnječiti viljuškom.
Dodajte sok limete, seckani luk, sitno seckanu čili papričicu, oljušten i sitno seckan paradajz, peršun i so. pa sve lepo promešajte.
Tople tortilje poslužite sa sosom od avokada.
5 grešaka koje svi pravimo prilikom brisanja prašine
Brisanje prašine često predstavlja uzaludan posao jer kako je mi brišemo ona opet pada. Ipak, ovo je vrlo važan deo kućnih poslova i trebalo bi ga redovno i pravilno obavljati jer čestice prašine negativno mogu uticati na zdravlje.
Iako deluje da je brisanje prašine jednostavana posao, ipak postoji nekoliko grešaka koje dovode do toga da se čestice ponovo natalože u kratkom vremenskom periodu. Nažalost, mnogi ljudi čine ove stvati, pa umesto da im kuća blista, iza sebe ostavljaju samo veći nered.
Korišćenje pajalice
Ovo pomagalo za čišćenje čini više štete nego koristi, jer prašinu samo rasprši naokolo, sa jedne površine na drugu. Ako baš ne možete bez njih, češće ih perite pod vodom i menjajte za nove, piše 24sata.
Preskačete čišćenje grejalica i klima uređaja
Kod grejnih tela i klima kriju se velike količine prašine, što znači da ćete vi očistiti kuću, a prašina će opet izleteti i nataložiti se na stvarima. Zato je preporuka da ove uređaje redovono čistite usisivačem kako biste pokupili svu skrivenu prašinu.
Brisanje prašine na suvo
Kao i kod pajalice, i u ovom slučaju prašina će se samo razleteti i premestiti na drugu površinu. Zato neka krpa bude valažna jer to je jedini način da temeljno očistite prostor na kojem se nataložila prašina.
Sprej za poliranje direktno nanosite na nameštaj
Ako sprej za poliranje nameštaja nanosite direktno na površinu, tada samo rizikujete da se na nameštaju formiraju slojevi koji će kasnije samo privlačiti nove čestice. Umjesto direktnog nanošenja, sprej za poliranje najprije nanesite na krpu, pa onda pristupite čišćenju.
Ne menjate često filtere na usisivaču
Filteri su dizajnirani upravo zato da hvataju i zadržavaju čestice prašine. Ako ih ne menjate, prašina se nakon usisavanja neće zadržavati u usisavaču već će leteti prostorom i skupljati se na nameštaju. Da biste izbegli stvaranje dodatnog nereda tokom čišćenja, pogledajte uputrstvo za vaš usisivač i pridržavajte se predloženih instrukcija.
Kako je SS-ovac spasao Milankovićevo delo
Svoju knjigu „Kanon osunčavanja Zemlje i njegova primena na problem ledenih doba“ Milanković je predao u štampu, štampanje je skoro završeno, da bi 6. aprila 1941. godine u bombardovanju bila uništena štamparija i svi primerci izgoreli.
MILANKOVIĆ PIŠE DA JE KASNIJE TOG LETA VIDEO DA SE ISPRED KUĆE – ŽIVEO JE U PROFESORSKOJ KOLONIJI – ISPRED KAPIJE ZAUSTAVIO AUTOMOBIL IZ KOGA JE IZAŠAO NEMAČKI OFICIR. MISLIO JE DA DOLAZE DA GA HAPSE JER NIJE POTPISAO „APEL SRPSKOM NARODU“.
Kad je otvorio vrata, nemački oficir se predstavio i rekao da ga šalje SS pukovnik (rekao je ime) iz Berlina, njegov kolega sa fakulteta u Beču, i pita da li mu je nešto potrebno i šta može da pomogne.
Milanković se vratio u kuću i izneo u kutiji rukopis knjige, koju je prvo bio napisao na nemačkom, i dao SS-ovcu s rečima da se zahvali i da mu nije potrebno ništa – samo mu šalje „ovo“ a on će već znati šta treba da uradi.
U Berlinu je 1942. godine izašla knjiga „o osunčavanju“ koju će Amerikanci prevesti posle rata i koja će Milankovića proslaviti.
U tom prevodu piše u originalu na nemačkom autor, naslov i izdavač bez godine, jer nije bilo uputno posle rata navesti nešto što je objavljeno u Hitlerovoj Nemačkoj.
Stanojević: Pobeda protiv Flore za zimu u Evropi
Utakmica drugog kola B grupe Lige konferencija između Partizana i Flore igra se sutra od 18.45 sati na stadionu u Humskoj.
Čeka nas vrlo iskusna ekipa, ali mi želimo pobedu koja bi nas značajno približila plasmanu u drugu fazu, rekao je trener fudbalera Partizana Aleksandar Stanojević uoči utakmice sa estonskom Florom u Ligi konferencija.
“Igramo utakmicu koja moze dosta da pomogne da u Evropi ostanemo tokom zime. Rival je iskusan tim sa 14 reprezentativaca sa internacionalnim iskustvom, imaju oko 50-60 utakmica u proseku. Nama bi pobeda mnogo značila za zimu u Evropi i daćemo sve od sebe da je ostvarimo i potvrdimo dobru igru iz prve utakmice protiv Anortozisa“, rekao je Stanojević na konferenciji za medije.
Stanojević je istako da su napadači Partizana u dobroj formi, ali nije hteo da otkrije da li će u startnih 11 biti i Rikardo Gomeš i Kvinsi Menig.
Fudbaler Partizana Marko Živković rekao je da crno-beli u utakmicu ulaze sa namerom da pobede i da se ne obaziru na rezultate drugih ekipa.
“Igramo protiv iskusne ekipe. Bitno nam je da mi pobeđujemo, ostali rezultati kako budu. Gledamo sebe i na našem stadionu mi se pitamo”, rekao je Živković.