TORONTO – Sa porastom popularnosti QR kodova u restoranima i drugim kompanijama tokom pandemije, stručnjaci za privatnost i kibernetičku sigurnost pozivaju Kanađane da budu oprezni u korištenju ove tehnologije.

Iako je tehnologija prisutna od ranih 90-ih, kodovi „brzog odgovora“ ili „QR“ doživeli su preporod tokom pandemije. Jedinstveni crno-beli kvadratići, koji služe kao neka vrsta bar koda, zamenili su papirne jelovnike u restoranima i, druge oblike komunikacije tokom pokušaja pružanja beskontaktnih usluga i izbegavanja daljnjeg širenja COVID-19.
Umesto rukovanja jelovnikom ili popunjavanja prijavnog dokumenta, korisnici su mogli koristiti svoje pametne telefone za brzo skeniranje QR koda, što bi ih odvelo na digitalni meni ili obrazac za praćenje kontakata na mreži.
I premda su istraživanja o COVID-19 ažurirana, kako bi pokazala da se bolest ne prenosi tako lako kao što se prvo mislilo, preduzeća su nastavila koristiti QR kodove radi pogodnosti i drugih prednosti. Neke od tih pogodnosti uključuju uštedu u trošenju neštampanja menija, jednostavnost uređivanja menija online i mogućnost prikupljanja informacija o željama kupaca kako bi im se udovoljilo.
No, postoje li potencijalni nedostaci ove tehnologije, koja se tako široko prihvata?

UČESTALO PRAĆENJE
Iako se usmeravanje na digitalni meni pomoću QR koda može činiti bezazlenim, stručnjaci za privatnost izrazili su zabrinutost zbog toga, da se lični podaci prikupljaju kada kupac poseti određenu web stranicu.
Na primer, kupac može biti odveden na web lokaciju restorana ili pružaoca usluga treće strane koji koristi kolačiće za praćenje ponašanja posetioca. Ako se obed naručuje direktno sa digitalnog menija, restoran ili pružaoc usluga možda će moći sačuvati podatke, poput vremena posete, kako bi ciljali svoje oglase ili nudili kupcima personalizovane ponude.
Brenda McPhail, direktorka programa za privatnost, tehnologiju i nadzor u kanadskom udruženju za građanske slobode (CCLA), rekla je da QR kodovi nisu uvek problematični, ali može biti teško reći kada jesu.
„Ne znamo da li nas kôd vodi samo na web stranicu koja nam prikazuje meni restorana ili kod sadrži i ugrađene informacije koje će omogućiti svakome ko je kreirao kôd da prati šta smo naručili, ”, rekla je za CTVNews u ponedeljak.
McPhail je upozorila da svaki put kad se u našu svakodnevnicu, u “nadziranoj kapitalističkoj ekonomiji” doda još jedan sloj tehnologije, postoji rizik od povećanog praćenja svakodnevnih navika potrošača.
„Svi smo previše okruženi tehnologijama koje nam pomažu da izaberemo, a koje ispod površine rade drugu stvar, a to su prikupljanje informacija o nama, kako i gde koristimo tu tehnologiju, kako bi prikupili informacije o nama u reklamne svrhe ”, rekla je.
Ritesh Kotak, stručnjak za cyber bezbednost sa sedištem u Torontu, objasnio je da svaki put kada potrošač skenira QR kôd, neki metapodaci, poput vrste uređaja koji koristi, njihova lokacija, IP adresa, datum i vreme, i bilo koje drugi podaci, mogu se prikupiti, a koje unesu u obrazac za praćenje kontakata COVID-19.
“Prosečnoj osobi to može izgledati : ” Pa, šta god, imate moju IP adresu, znate da sam na iPhone-u ili Androidu, u redu, sjajno.” Problem nastaje … ako se ti podaci počnu prikupljati za različite izvore”, rekao je.
Kotak je rekao da mnogi restorani koriste aplikacije trećih strana za svoju tehnologiju QR koda, što znači da bi jedna kompanija mogla prikupiti podatke o pojedinačnim kupcima iz više ustanova.
“Kad počnete prikupljati te stvari, počnete dobijati ​​zaista potpunu sliku o pojedincu i tada to postaje zastrašujući nivo praćenja”, rekao je.

NEDOSTATAK OPCIJE LIČNE SAGLASNOSTI
Sharon Polsky, predsednica neprofitnog veća za privatnost i pristup, rekla je da je jedna od njenih najvećih briga oko korištenja QR kodova to, što se od Kanađana ne traži uvek njihov pristanak da se njihovi podaci prikupljaju, čuvaju i koriste u reklamne ili promotivne svrhe.
Čak i ako im se pruži mogućnost da daju pristanak, obično nemaju drugog izbora nego prihvatiti ono što piše ako žele nastaviti sa uslugom.
„To je predlog sve ili ništa. Ili pristajete ili ne koristite našu uslugu ili proizvod ”, rekla je Polsky. “Trenutno je model pristanka apsolutno prisilan, nemamo alternativu. Dakle, to je nešto što treba promeniti. ”
McPhail se složila da bi preduzeća trebala zatražiti pristanak korisnika da prate njihove podatke prilikom skeniranja QR koda.
“Ako se radi o pristanku, a ne o nečemu što se dogodilo u pozadini i u tajnosti, to menja potrošačku jednačinu, ljudi tada imaju izbor”, rekla je.
“Imamo zakone o privatnosti koji se tiču zaštite ličnih podataka, da kada o nama prikuplja podatke poslovni subjekt, ta aktivnost treba biti zasnovana na pristanku. Dakle, nije neophodno samo lepo tražiti pristanak. To je zakonski obavezno. ”
Nažalost, budući da je široko rasprostranjeno usvajanje QR kodova još uvek relativni novitet, barem u Kanadi, McPhail je rekla da preduzeća nisu uvek svesna ovih zakona, niti kako bi trebala tražiti pristanak kada koriste aplikacije trećih strana.

BEZBEDONOSNI RIZICI
Osim zabrinutosti za privatnost, Kotak je rekao da postoje i potencijalni rizici po kibernetičku upotrebu korištenjem QR kodova. Rekao je da bi tehnologija mogla biti ranjiva na cyber napade u kojima bi neko mogao ugraditi zlonamerni softver u QR kôd kako bi izvukao podatke sa mobilnog uređaja, koji se koristi za njegovo skeniranje ili bi ugradili drugačiji URL koji vodi na phishing stranicu, kako bi ih dobio informacije.
“Videli smo da se URL preusmerava na drugu web lokaciju koja zapravo prikuplja informacije”, rekao je.
McPhail je dodao da postoje poznate prevare u kojima ljudi lepe nalepnicu sa svojim QR kodom iznad legalnog koda, kako bi preusmerili korisnika koji ništa ne sumnja na svoju web stranicu.

„Postaje opasnije ako vas kôd odvede na web mesto koje se ne odnosi samo na pregled menija, već možda i na plaćanje neke kupovine u tom trenutku . Naravno, postoji rizik da će se vaši bankovni ili finansijski podaci komprovitovati ili da ćete jednostavno nešto plaćati prevarantima ”, rekao je Kotak.
“Ako je nedavni porast prevara povezanih s internetom, pokazatelj kuda idemo, još je važnije razmisliti o tim stvarima i popraviti ove ranjivosti, pre nego što postanu mainstream, pre nego što se iskoriste naši podaci protiv nas samih. “

DA LI IMATE PAMETNI TELEFON ?
McPhail je primetila da restorani ili druga preduzeća koja zahtevaju od korisnika da skeniraju QR kôd pametnim telefonom radi servisiranja mogu biti diskriminišući prema onima koji ne poseduju uređaj koji sadrži tu tehnologiju.
“Dok većina nas to radi, moramo znati da postoji mali, ali značajan deo stanovništva koji nema pametni telefon”, rekla je . “Ako nemate telefon, i dalje možete poručiti u restoranu.”
Prema američkoj uniji za građanske slobode (ACLU), starija populacija, pojedinci sa niskim prihodima, oni koji nemaju dovoljno sredstava za život, kao i osobe sa invaliditetom imaju manju šansu da poseduju pametni telefon.
“Kada restorani naprave mogućnost skeniranja QR koda kao obavezu za posluživanje obroka, to također ima značajne implikacije na pravdu”, navodi grupa na svojoj web stranici.
McPhail je rekla da je najlakši način da se reši ovaj problem pružanjem papirnih menija ili obrazaca za praćenje kontakata za one koji nemaju pametni telefon.
“Ono što znamo o načinu na koji se prenosi COVID je, da je verovatno savršeno sigurno pogledati papirnati meni, nekoliko minuta da odlučite šta želite”, rekla je.

KAKO SE ZAŠTITITI ?
Najjednostavniji način da se korisnici zaštite od potencijalnih rizika oko skeniranja QR koda, prema stručnjacima za privatnost i kibernetičku sigurnost koji su razgovarali sa CTV News, je da ga u potpunosti izbegnu i zatraže papirnatu kopiju menija ili da im dostave njihove podatke o traženju kontakata na papiru.
“Mislim da je važno da ljudi shvate da pogodnost ima svoju cenu i da im je dozvoljeno da traže papirnati meni, kao što im je dozvoljeno da pokazuju papirni dokaz  o imunizaciji”, rekla je Polsky.
Druga je mogućnost da gosti poručuju kroz veb sajt umjesto korištenja QR koda; međutim, McPhail je rekla da bi još uvek moglo biti kolačića na web stranici restorana koji mogu sakupljati podatke, ali barem posetioci znaju da je to prava web stranica i mogu isključiti kolačiće ako su zabrinuti.
ACLU preporučuje da potrošači tretiraju QR kodove kao nepoznatu ( spam ) e -poštu. Organizacija je takođe rekla da mogu koristiti softver koji im omogućava da pregledaju QR kôd ili radnju koju će preduzeti, pre nego što učine sledeći korak.
Kotak je predložio da posetioci paze na QR kodove, koji izgledaju kao da su zalepljeni jedan preko drugog. Rekao je da mogu pitati i domaćina restorana je li veza ka njihovoj web stranici na QR kodu ispravna, jer je odgovornost restorana ili preduzeća da osigura da nešto nije izmenjeno.
“Razmislite pre nego što kliknete. Razmislite pre nego što date informacije ”, rekao je.
„Nemojte dobrovoljno fotografisati. Izvadite telefon, uspostavite vezu i počnete davati svoje lične podatke. To su vaši podaci. A ako izađu negde van, veoma je teško to sve vratiti i popraviti, a u nekim slučajevima, gotovo je nemoguće. ”

SERBIANNEWS/CANADA