Šta ako se očekivano čudo od vakcinacije i nije dogodilo u potpunosti ?
Ali postoje brojni dokazi da ljudi nisu voljni da svoje živote i živote svoje dece stave na čekanje još dugo. Reakcija ljudi na brze testove može da govori u prilog tome, ljudi su spremni da stoje u redu godinama za priliku, da posete prijatelje i porodicu u relativnoj bezbednosti.
Kada je tadašnji USA predsednik Donald Trump izjavio da će vakcine biti dostupne do kraja 2020.g, pametni ljudi su stajali u redovima da zaliju tu ideju hladnom vodom. “Stručnjaci kažu da je do razvoja, testiranja i proizvodnje vakcine za javnost treba još najmanje 12 do 18 meseci i, da bi sve ostalo bilo manje -više medicinsko čudo”, izveštavao je NBC News.
Britanka Margaret Keenan primila je prvu dozu Pfizerovog magičnog eliksira samo sedam meseci kasnije, a nekoliko sedmica nakon toga, 82-godišnji penzioner iz Oksforda, Brian Pinker dobio je prvu dozu AstraZenecine verzije. I od tada mislimo da se dogodilo čudo.
U nedostatku masovne vakcinacije, takođe sumnjam da bi kanadska vlada bila pod ekstremnim pritiskom javnosti, da brzo i trajno povećaju kapacitet, fleksibilnost i efikasnost naših zdravstvenih sistema. Čak i s obzirom na čudo od vakcine, neverovatno je koliko malo pričamo o ovome.
Nema sumnje da ti brojevi govore o vrlo različitim društvenim tolerancijama na rizik, ali je takođe istina je da Austrija ima skoro tri puta više bolničkih kreveta po glavi stanovnika od Kanade, takođe više nego duplo lekara i dva i po puta više specijalista hirurgije. Austrija troši samo nešto malo više na zdravstvenu zaštitu nego Kanada.
Čovek i njegov haski uplašili pumu u Saanich-u, BC ( VIDEO )
Policija obaveštava stanovnike da vode računa o okruženju, nakon što se muškarac i njegov haski suočili sa pumom u oblasti Saanich, BC.
Susret se dogodio u utorak oko 14.30 sati. u kući na južnom kraju Bear Hill Parka.
Policija kaže da je puma uočena nakon što je pas vlasnika kuće, veliki haski, uočio pumu i jurnuo prema njoj. Video pogledajte ovde.
Vlasnik kuće uspeo je opozvati svog psa i vikati na pumu, što je nateralo životinju da pobegne.
U incidentu nije bilo povređenih osoba ili životinja.
Policija kaže da je susret dobar podsetnik da budete svesni svoje okoline, posebno ako živite u ruralnom području.
Saanich policija je takođe dala nekoliko saveta o tome kako smanjiti susrete s velikim životinjama, poput puma ili medveda, i šta učiniti ako ih vidite:
-Budite svesni svog okruženja, posebno ako živite u ruralnim područjima.
-Pazite na svoje kućne ljubimce kada su vani ili ih držite na povodcu kada je to moguće.
-Ograničite izvore hrane kao što su smeće, ostatke hrane ili kompost napolju, koji mogu biti privlačni.
-Pozovite najbližeg Conservation Officer ako se puma vidi u urbanom području, ako se ne može lako preplašiti ili ako je životinja u blizini urbanog parka ili škole tokom dana.
SERBIANNEWS/CANADA
Pet prednosti ranijeg odlaska na spavanje
Raniji odlazak na spavanje ima svojih velikih prednosti, od toga da nas čini produktivnijima do produženja našeg života.
Preporučenih sedam do osam sati sna za prosečnu odraslu osobu, održavanje toga i tokom slobodnih dana, od presudne je važnosti za našu fizičku i psihičku dobrobit.
Jačanje imunog sistema
Tokom zimskih meseci očuvanje imuniteta još nam je važnije nego inače, a spavanje ima veliku ulogu u tome.
Istraživanje iz 2017., koje je provedeno na Univerzitetu u Vašingtonu, pokazalo je vezu između sna i imunog sistema. Oni koji kasnije odlaze na počinak i spavaju manje od sedam sati imaće slabiji imuni sistem u poređenju s nekim ko ima preporučenih sedam do osam sati sna.
Poznati neurolog dr. David Perlmutter istaknuo je da telo nakon 22 sata uveče metabolizira mnogo otpadnih supstanci, a između 23:00 i 2:00 imuni sistem se “puni”.
Više energije
Ne može se poreći da se nakon dobrog sna budimo puni energije i spremni za nove pobede. S druge strane, nedovoljno sna rezultira tromim i iscrpljenim osećajem.
Zašto se to događa? Istraživanja pokazuju da se obnavljajuće funkcije u telu, poput rasta mišića, popravka tkiva i hormona rasta, oslobađaju tokom spavanja.
Spavanje pruža telu priliku da obnovi ono što smo izgubili dok smo bili budni, a to nam je itekako potrebno da bismo drugi dan bili puni energije.
Mentalno zdravlje
Kada je u pitanju mentalno zdravlje, dovoljna količina sna može biti od presudne važnosti. Univerzitet u Penslivaniji istražio je da nedostatak sna utiče na opšte raspoloženje. Ispitanici koji su bili ograničeni na 4 – 5 sati spavanja tokom noći tokom jedne nedelje prijavili su da se osećaju više pod stresom, da su ljuti, bezvoljni i fizički iscrpljeni.
Drugo istraživanje pokazalo je da postoji pet puta veća šansa da će ljudi koji pate od nesanice razviti depresiju.
Očuvanje zdravlja srca
Postoji još jedna spasonosna korist sna: održava srce zdravim jer snižava krvni pritisak. Pošto visoki krvni pritisak povećava rizik od srčanih bolesti i moždanog udara, san bi mogao poboljšati kvalitet vašeg života ili ga čak spasiti.
Na Univerzitetu u Bonu napravljeno je istraživanje kod osoba koje su bile u dežurstvu od 24 sata. Pokazalo se da je nedostatak sna kod njih doveo do povećanja kardiokontrakcija, krvnog pritiska i otkucaja srca.
Takođe je primećeno naprezanje srca jer je ono moralo da raditi 10 posto više nego što je to uobičajeno. Takođe se povećao nivo hormona štitne žlezde (TSH, T3 i T4) i kortizola, hormona koji nastaje kao odgovor organizma na stres.
Kontrolisanje telesne težine
Niz je istraživanja koja se slažu da je san ključni sastojak kada je u pitanju upravljanje telesnom težinom. Drugim rečima, dovoljno sna zaustavlja nakupljanje kilograma. Naime, ako nedovoljno spavamo, povećava se lučenje hormona kortizola, koji izaziva apetit, a ujedno se smanjuje sposobnost tela da reguliše nivo šećera u krvi.
Ako smo neispavani, veći je rizik ne samo od nakupljanja kilograma nego i od bolesti poput dijabetesa tipa 2.
To se može dogoditi i potpuno zdravim ljudima, čak i ako im, kako kaže istraživanje iz 2018. Jonathana Cederanesa i saradnika, nedostaje samo pet dana uzastopnog neredovitog spavanja. Na to se nadovezuje i činjenica što ćemo, ako prekasno ležemo, idući dan biti preumorni za bilo kakvu telesnu aktivnost, a time nećemo moći dovoljno sagoreti masnoće, piše zadovoljna.hr.
Novi haptički prsluk omogućava vam doživljaj pogodka metka-virtuelno
Novi haptički prsluk iz španske kompanije pod nazivom OVO obećava da će ponuditi nivo doživljaja za koji nismo znali da želimo. Prema TechRadar-u, prsluk kompanije koji tek treba da bude lansiran, koji se zove OVO Game, može da simulira širok spektar senzacija na vašem gornjem delu tela. Senzacije se isporučuju u realnom vremenu, za bilo koju igru koju igrate, bežično. Nije važno da li igrate na mobilnom telefonu, u VR-u, na konzoli ili na računaru, navodno radi.
Da bi ovo postigla, kompanija je deponovala nešto što izgleda kao male „vibracione čaure“ zbog nedostatka bolje fraze, u 10 oblasti oko prsluka, koji je napravljen od likre, prozračne tkanine i elastičnih kablova. Na osnovu dostupnih umetničkih dela, izgleda da postoje dve zone osećaja na vašem stomaku, dve na grudima, jedna na prednjoj strani svake ruke i četiri na donjem delu leđa.
{VIDEO RECEPT} TURŠIJA
Sastojci:
oko 5 kg paprike za turšiju
1 kg šaragerepe
1 kg krastavčića
3 kg karfiola
1 kg sitnog crnog luka
1 kg zelenog paradajza
neka ljuta paprika po želji
15 l vode
300 g soli
180 g esencije
15 g konzervansa
Priprema:
Povrće dobro operite. Paprikama isecite drške, šargarepu oljuštite pa isecite po želji, krastavčiće ostavite cele, karfiol razdvojite na cvetove, crni luk očistite od ljuske a zeleni paradajz ostavite ceo.
U bure od 30 litara redom ređajte povrće tako da formirate slojeve i da povrće bude nabijeno. U međuvremenu stavite vodu u veliki lonac da provri. Kada je voda provrela, dodajte so i dobro promešajte da se so rastopi. Sklonite sa vatre pa polako ulijte esenciju, ali jako pažljivo da ne počne da kipi. Zatim, dodajte polako i konzervans pa lagano promešajte.
Povrće u buretu pritisnite plastičnom rešetkom za zimnicu, pa prelijte vrelim rastvorom. Ukoliko je ostalo još mesta za rastvor, skuvajte još vode pa nalijte koliko treba do vrha. Dobro zatvorite i stavite na tamno mesto. Za mesec ili mesec i po dana bi trebalo da je gotovo
Poraz i „crno-belih” u Krasnodaru
U osmom kolu A grupe: Lokomotiva – Partizan 101:94 (22:23, 23:19, 25:23, 31:29). – U izjednačenoj borbi odluka pala u poslednja dva minuta
Košarkaši Partizana su izgubili od Lokomotive u Krasnodaru u derbiju osmog kola Evrokupa, tako da su sada na deobi prvog mesta – 101:94 (22:23, 23:19, 25:23, 31:29). Stiče se utisak da su „crno-beli” propustili dobru priliku da se izdvoje na čelu tabele, jer su u izjednačenoj borbi dobili neočekivan vetar u leđa, na samom početku drugog poluvremena, kada je isključen najbolji igrač ruskog tima Džonatan Motli.
Neizvesnost je vladala sve do pretposlednjeg minuta, jer se razlika do tada kretala od dva do pet poena, a onda je Kid trojkama doneo ključnu prednost.
Dvorana: Košarkaška arena. Gledalaca:1.165. Sudije: Lamonika (Italija), Račis (Švedska), Haliko (Estonija).
LOKOMOTIVA: Vitington 6 (0-2 za tri), Mekolum 33 (5-7), Kuk 15 (3-5), Motli 11 (1-2), Kid 16 (4-9), Ilnicki 3 (1-2), Tompson 10 (2-4), Vilijams 6, Martjuk 1 (0-1), Paunić, Vedišćev, Jemčenko. Trener: Maksimović.
PARTIZAN: Panter 14 (2-4), Ledej 19 (2-5), Zagorac 11 (2-4), Avramović 15 (0-2), Koprivica 2, Dangubić 2, Smailagić 8 (0-2), Miletić 1, Mur, Glas 20 (4-10), Madar 2. Trener: Obradović.
Izraelski arheolozi pronašli blago među olupinama u Sredozemlju
Izraelski arheolozi su otkrili vredne artefakte kod olupina u Sredozemnom moru. Pronašli su brojne riznice, stotine rimskih i srednjovekovnih srebrnjaka, a sam lokalitet se nalazi u moru nedaleko od drevnog grada Cezareje.
„Sve je pronađeno u poslednja dva meseca tokom podvodnog istraživanja koje je sprovela jedinica za morsku arheologiju Izraelske uprave za antikvitete”, piše Indeks o ovom istraživačkom poduhvatu.
Među ostalim artefaktima pronađenim na lokalitetu u blizini drevnog grada Cezareje bili su figurice, zvona, keramika i metalni artefakti koji su nekad pripadali brodovima, kao što su ekseri i razbijeno čelično sidro.
Izraelska uprava za antikvitete istakla je otkriće rimskog zlatnog prstena, čiji je dragi kamen uklesan s likom pastira koji na ramenima nosi ovcu.
„Na dragom kamenu je ugravirana slika dobrog pastira koji je zaista jedan od najranijih simbola hrišćanstva” – rekao je šef odeljenja za kovanice Robert Kol koji je predmet nazvao „izuzetnim”.
Koronavirus, grip i prehlada kod dece – kako ih razlikovati i kada se javiti lekaru
U kovid ambulantama je poslednjih dana manji broj prvih pregleda, a manje je i pacijenata na bolničkom lečenju. Međutim, sve je više građana koji se žale na respiratorne infekcije i simptome slične gripu. Načelnica Pedijatrije Doma zdravlja Palilula, dr Aneta Jovanović, za RTS objašnjava koje su razlike između simptoma koronavirusa, gripa i prehlada kod dece.
Doktorka Aneta Jovanović ističe da je sada mnogo bolja situacija i da je višestruko manji broj pregleda u kovid ambulantama.
“Na dnevnom nivou od oko 60 testiranih imamo maksimalno dvadesetoro pozitivne dece, što je višestruko manje nego u prethodnom periodu”, dodaje Jovanovićeva.
Navodi da su sada aktuelne i druge respiratorne infekcije, ali i stomačne.
“To su uglavnom blage infekcije respiratornih puteva – što gornjih, što donjih i stomačnog virusa ima, kao i virusa varičela naročito kod predškolske dece”, rekla je Jovanovićeva.
Kako da roditelji razliku grip, respiratornu infekciju i koronavirus, doktorka Jovanović objašnjava koje su ključne razlike.
Objašnjava da se najpre sačini epidemijska anamneza – da li je bilo dete u kontaktu sa kovid pozitivnom osobom ili u vrtiću i školi ima kovid pozitivne dece – i u odnosu na to i kliničku sliku odlučuju se za testiranje.
“Simptomi su povišena telesna temperatura, praćena glavoboljom i opštom malaksalošću”, kaže doktorka.
Ističe da u toj zdravstvenoj ustanovi još nisu detektovali virus gripa.
“Virus gripa ide naglo, sa jako povišenom temperaturom, dete je jako malaksalo, sa bolovima u mišićima i zglobovima, praćeno je nekada i mučninom i povraćenjem, kao i tečnim stolicama”, dodala je Jovanovićeva.
Naglašava da, što se tiče koronavirusa, on ide postepeno i laganije.
“Kreće sa zapušenim nosem, grebanjem u grlu, povišenom telesnom temperaturom i postepeno može ili bolest da se završi, uglavnom se završi za tri do pet dana, a kod neke dečice malo to duže potraje”, naglašava doktorka.
Ističe i da, kada je reč o koronavirusu, dominiraju školska deca. “Verovatno i zbog njihovih aktivnosti, kreću se dosta po školama, raznim sportskim aktivnostima”, dodaje Jovanovićeva.
Kada je o vakcinaciji dece reč, ističe da je protiv kornavirusa za decu uzrasta od 12 do 18 godina odobrena “Fajzerova” vakcina.
“Sada je povoljnija epidemijska situacija, malo nam se smanjio broj vakcinisane dece”, kaže doktorka i ističe da to nije dobro, jer treba iskoristiti ovaj miran period.
Kada je reč o redovnoj imunizaciji dece, navodi da se ona odvija i da se daju vakcine protiv 11 zaraznih bolesti
“Što se tiče varičela, za sada vakcina nije obavezna, ali je u najavi da će se možda uvesti kao obavezna. Prema najnovijem pravilniku o obaveznoj imunizaciji, sada deca koja nisu preležala varičelu do 12. godine, tj. šestog razreda osnovne škole, preporuka je da se vakcinišu i naročito osobe ženskog pola koje planiraju trudnoću i svakako za kućne kontakte dece koja su u visokom riziku – prevremeno rođena deca, deca su tumorima”, poručuje Jovanovićeva.
Ističe da se ta vakcina daje sa navršenih 12 meseci i u dve doze sa razmakom od šest nedelja.
Kanada zabeležila rekordnih 14.456 novih slučajeva COVID-19 u jednom danu
Kanada je u sredu zabeležila rekordnih 14.456 novih slučajeva COVID-19, a savezna vlada je pokrenula program proširene beneficije, kako bi pomogla onima koji su pogođeni brzim širenjem omikron soja.
Nove infekcije povećavaju ukupan broj slučajeva COVID-19 u Kanadi na 1.922.227. Zabeleženo je još 27 smrtnih slučajeva povezanih s COVID-19 širom Kanade, čime je broj umrlih povećan na 30.112.
Do sada se više od 1,9 miliona pacijenata oporavilo nakon što im je dijagnostikovan COVID-19, a do danas je primenjeno 65.807.168 vakcina.
Broj novih dnevnih infekcija u sredu predstavlja najveći broj novih infekcija zabeleženih u jednom danu do sada tokom pandemije, prema podacima Global News-a.
Trenutno, podaci takođe ukazuju na to da Kanada beleži još jedan maksimum sa pandemijom: sedmodnevni prosek od 8.930 slučajeva do 21. decembra.
Brojke od srede dolaze usred sve veće zabrinutosti državnih i javnih zdravstvenih službenika zbog širenja nove, vrlo zarazne varijante omicron COVID-19.
Na konferenciji za novinare u sredu, glavni službenik za javno zdravstvo Kanade dr. Theresa Tam rekla je da je do danas u zemlji najmanje potvrđenih 2360 slučajeva ove varijante.
Pošto je varijanta prvi put identifikovana u Kanadi, provincije poput Ontarija, BC-a i Quebec-a su u poslednjih nekoliko sedmica ponovo uveli stroga ograničenja, kako bi obuzdali brzi rast slučajeva COVID-19.
Kao odgovor na javnozdravstvene mere, koje uključuju ograničavanje kapaciteta restorana i trgovina za 50% savezna vlada je u sredu uvela proširenje uslova za svoju novu beneficiju za radnike u Kanadi (CWLB).
Proširenje sada omogućava svakom radniku da se prijavi za program od 300 dolara sedmično ako je njegovo radno mesto pogođeno ograničenjem kapaciteta od 50% ili više.
Prošireno pravo primenjuje se samo do 12. februara 2022., dok CWLB traje do 7. maja 2022. godine.
Takođe biste morali izgubiti 50% ili više svog prihoda, zbog ograničenja kapaciteta da biste se prijavili za beneficiju, navodi vlada.
“Privremeno proširujemo uslove za ključne programe. Za beneficiju za kanadske radnike i program lokalnog zaključavanja, moći ćete se prijaviti ako ste podložni ograničenjima kapaciteta”, najavio je premijer Justin Trudeau u sredu.
„Evo suštine: svi mi moramo (da) uradimo ono što je potrebno da Kanađani budu zaštićeni i da imamo ono što nam je potrebno da prebrodimo oluju.
Prošlog četvrtka je bilo oko 43.000 aktivnih slučajeva COVID-19 širom Kanade, a taj broj se skoro udvostručio za manje od nedelju dana, i sada iznosi nešto više od 82.000.
„Za manje od nedelju dana videli smo naglo ubrzanje epidemijske aktivnosti na lokacijama širom Kanade“, rekla je Tam.
“Dok se Delta još uvek širi u mnogim područjima, Omicron je sve odgovorniji za brzi porast broja slučajeva.”
Tam je upozorila da bi zaraze u Kanadi mogle biti i veće početkom nove godine, ako se širenje ne uspori.
Trudo je u međuvremenu pozvao Kanađane da se ” sakupe u narednim sedmicama”.
„Znam da niko ne želi da bude u ovoj situaciji trenutno, ali Kanađani su pokazali da smo tu za naše komšije, mi smo tu za naše najugroženije, tu smo za naše zdravstvene radnike na prvoj liniji… znamo da koliko god zime bile duge i mračne, proleće dolazi i da će proleće biti bolje ”, rekao je Trudo.
Pokrajinski brojke
S obzirom na to da je Kanada prijavila svoj najviši nivo u jednom danu, u broju novih slučajeva, nekoliko provincija je takođe objavilo dnevni broj slučajeva koji do sada nisu viđeni.
Ontario je u sredu izvestio o svom najvećem broju jednodnevnih slučajeva od kraja aprila sa preko 4.380 novih slučajeva COVID-a, čime je njihov ukupan broj u provinciji povećan na više od 661.500.
Slučajevi u pokrajini su se više nego udvostručili od prošle sedmice, a broj novih slučajeva u pokrajini iznosio je nešto više od 1.800 prošle srede.
U Quebec-u, slučajevi COVID-19 rastu “eksponencijalno” prema premijeru Francois Legaultu u srijedu.
Oko 6361 novi slučaj COVID-19 službeno je zabežen u sredu, iako je Legault rekao da je pokrajina zabeležila oko 9.000 novih slučajeva, od kojih će neki biti dodati službenom ukupnom broju od četvrtka.
Sreda je peti dan zaredom da je Kvebek prijavio rekordan broj infekcija.
“U protekloj sedmici broj slučajeva COVID-a se utrostručio. Danas imamo oko 9.000 novih slučajeva i očekujemo da će hospitalizacija nastaviti da raste”, rekao je Legault na konferenciji za novinare.
“Naš cilj ostaje isti: zaštititi naše bolnice kako bismo mogli nastaviti lečiti sve one kojima je to potrebno.”
Britanska Kolumbija je u sredu takođe oborila svoj prethodni jednodnevni rekord novih slučajeva COVID-19 sa 1.474 više zaraženih 22. decembra.
U Prerijama se broj slučajeva takođe drastično povećao.
Alberta je potvrdila više od 1.300 novih slučajeva COVID-19, od kojih je za 522 potvrđena varijanta Omicron.
Manitoba je prijavila najveći jednodnevni skok novih slučajeva COVID-19 od kraja maja, sa 400 novih infekcija i dva smrtna slučaja u sredu.
Zvaničnici u Saskatchewan-u su u sredu zabeležili još 105 slučajeva COVID-19, kao i jedan smrti slučaj.
Provincije u atlantskoj Kanadi takođe su doživele rekordnu sedmicu po broju slučajeva.
Nova Škotska je u sredu oborila svoj dnevni rekord u broju slučajeva sedmi dan zaredom sa 537 novih slučajeva. New Brunswick je u sredu dodao rekordnih 237 novih slučajeva, najviše od početka pandemije.
Newfoundland i Labrador dodali su još 60 slučajeva u sredu, dok je P.E.I. zabeležio najveći porast u jednom danu, sa 33 nova slučaja.
SERBIANNEWS/CANADA
Crveno-beli” prokockali prednost i loše odigrali u završnici
Crvena zvezda 84:83 (31:21, 12:25, 22:22, 19:15). – „Crveno-beli” prokockali prednost i loše odigrali u završnici, Kalinić promašio dva slobodna bacanja u finišu
Imala je Crvena zvezda pobedu u džepu protiv evropskog prvaka, ali je Vasilije Micić, najbolji igrač Evrolige prošle sezone, bukvalno „oteo” pobedu. Nigde ga nije bilo čitavo prvo poluvreme, a u drugom se probudio i u poslednjioj četvrtini sprečio veliko iznenađenje. Prvo je Kalinić na 15 sekundi pre kraja promašio oba bacanja, a sekund pre kraja posle faula Voltersa, Micić jepogodio oba slobodna bacanja i doneo pobedu koju su više zaslužilui „crveno-beli”. Ipak, loše su odigrali poslednji minut, imaju za čim da žale, imali su dobijenu utakmicu, skupo su platili nesmotrenost Voltersa jer Micić je bio u teškoj poziciji da pored dvojice donese poentira.
Dvorana: „Sinan Erdem”. Gledalaca: 3.000. Sudije: Lotermozer (Nemačka), Perez (Španija) i Đovaneti (Italija).
EFES: Larkin 8, Buboa 10 (dve „trojke”), Singlton, Brajant 8, Moerman, Tunčer, Plajs 23 (5), Micić 21 (2), Anderson 9 (2), Petrušev, Danston 5, Simon.
CRVENA ZVEZDA: Lazarević 7 (1), Volters 12 (1), Mitrović 4, Lazić 13 (3), Kalinić 20 (3), Holins 5 (1), Simonović, Ivanović 9 (3), Marković, Vajt 6 (1), Kuzmić 7, Cirbes.