Novac kakav poznajemo uskoro bi mogao da se preseli iz banaka i novčanika u muzeje, jer se svet približava trenutku kada će postati bezgotovinsko društvo. Stručnjaci kažu da je ovo proces koji se ne može zaustaviti, te da je samo pitanje kada će se to desiti, to jest kada će jedini način plaćanja postati kartice i mobilne aplikacije.
Kako prenosi Biznis info, to će se desiti pre nego što mnogi misle – u nekim državama već u narednih nekoliko godina. Ovakve informacije poslednjih godina sve češće se mogu čuti, a kod građana izazivaju oprečna reagovanja.
Nasuprot ovome takođe ima i stavova, zasnovanih na stručnim istraživanjima iz sveta finansija, da su predviđanja o nestanku gotovine u skorijoj budućnosti preterana. Preovlađujući stav jeste da je ovo najbolji način za kontrolu ne samo tokova novca već čitavog čovečanstva, jer bi države, izbacivanjem keša iz upotrebe mogle da prate sve transakcije pojedinaca i pribavljaju različite informacije o njima.
Pominje se da su već uveliko uvpripremi digitalni juan, dolar, rublja, kao i da EU takođe razmišlja da krene u ovom pravcu sa svojom valutom. Kako prenosi portal, prva država na svetu koja bi mogla da izbaci novčanice iz upotrebe jeste Švedska, gde se predviđa da bi se to moglo desiti već 2023. godine.
Širom sveta građani su na neki način prinuđeni da sve manje koriste novčanice, a dešavanja u vezi s pandemijom virusa korona mogla bi dodatno da ubrza evoluciju novca, s obzirom na rast onlajn prodaje, socijalnog distanciranja i digitalnog plaćanja, piše Biznis info. Najdalje je otišla Švedska, za koju se predviđa da bi za dve godine mogla da postane prva bezgotovinska zemlja na svetu. Ovo je zaključak istraživanja koje su još 2017. sprovela dva profesora – jedan švedski, a drugi danski – u saradnji sa savetnikom i istraživačem u Centalnoj banci Švedske. U istraživanju su proučavani troškovi upravljanja novcem 750 švedskih trgovaca na malo i pad gotovine u opticaju.
– Otkrili smo da upravljanje novcem postaje skuplje od dobiti kada gotovinske transakcije padnu ispod sedam odsto ukupnih platnih transakcija – rekao je Jonas Hedman, jedan od autora istraživanja i profesor sa Kopenhške škole biznisa. Ovo se već dešava u Švedskoj. Oko 80 odsto Šveđana sada koristi kartice, a 58 odsto svih plaćanja je kartično, za razliku od samo šest procenata gotovinskog plaćanja, pokazuju podaci švedske Centralne banke. Elektronska plaćanja u Švedskoj brzo rastu. Sve više prodavnica i restorana u zemlji ne prihvata plaćanje u gotovini. Od kupaca se traže da plate karticom ili mobilnom aplikacijom. Mnogi Šveđani više ne nose gotovinu zbog sveprisutnosti elektronskih sredstava plaćanja u svojoj zemlji. Čak i deca (iznad 6 godina) u Švedskoj plaćaju karticama. Velika većina švedskih banaka prestala je da dozvoljava klijentima da podižu ili uplaćuju gotovinu preko šaltera, jer je upravljanje gotovinom skupo – zbog mera osiguranja i slično. Gotovina se može podići samo na bankomatu. Međutim, portal zaključuje da je ključna stvar specifični švedski zakon. U većini država kompanije i dalje moraju da primaju novac. Švedska već sada ima zakon koji firmama, na primer prodavnicama, omogućava da ne primaju papirni novac ako ne žele, čime kupce prisiljavaju da plaćaju elektronskim putem. Sve što takve firme treba da urade jeste da na ulazu u radnju postave znak da ne primaju gotovinu.
Rastuća upotreba elektronskog plaćanja i smanjivanje upotrebe gotovine ne dešava se samo u Švedskoj već u mnogim zemljama. Na primer, digitalne transakcije u Indiji porasle su za 55 odsto u 2018. godini, 48 u Kini i 23 u Indoneziji. Hedman smatra da neće samo Švedska postati bezgotovinsko društvo već je to nešto što čeka sve zemlje sveta.
–To je neminovnost. Ne možete zaustaviti taj proces– rekao je on prilikom jednog ranijeg intervjua. Treba reći da vlade, banke i kompanije širom sveta forsiraju što brži prelazak na digitalne forme novca iz mnogo razloga. Njima to odgovara jer imaju mnogo niže troškove obrade novca, kao i njegovog skladištenja i čuvanja od potencijalnih pljački.
IZVOR:POLITIKA.RS
