Virus korona-idioti su osobe koje ne znaju, ili ih nije briga, za opasnost od zaraze, neodgovorno se ponašaju odbijajući da smanje socijalne kontakte i prihvate preventivne mere i zato postaju opasni po druge
Svaki čovek ima pravo da sam odlučuje o svom zdravlju – osim kada su u pitanju zarazne bolesti. Dok su ostale bolesti privatna stvar pojedinca, što uključuje njegov izbor da se leči ili ne leči, kao i izbor načina lečenja, u zaraznim bolestima zaraženost pojedinca nije samo njegova stvar, već je i stvar drugih ljudi s kojima dolazi u kontakt zato što može i njih da zarazi i uzrokuje njihovo obolevanje.
To je osnovni razlog zbog kojeg se u slučaju zaraznih epidemija ograničava sloboda pojedinca. Oblast zaraznih bolesti je jedina oblast u medicini u kojoj iza infektologa i epidemiologa stoji država sa svojim represivnim aparatom.
Velika većina ljudi je svesna razloga zbog kojih mora da ograniči svoje kretanje i da smanji socijalne kontakte u stvarnom svetu. Kada ljudi ne mogu da ostvaruju svoje želje i svoju slobodnu volju, oni se osećaju frustrirano i nezadovoljno. Strpljenje je reč u čijem korenu je trpljenje, a strpeti se znači voljno se samokontrolisati i izdržati neprijatnost onoliko koliko je potrebno. A kada ljudi znaju šta je smisao njihovog trpljenja, mnogo bolje podnose neprijatnost.
Sebični i neodgovorni
Aktuelna epidemija virusa korona posebno je problematična zbog toga što potpuno zdravi ljudi mogu biti zaraženi i danima potpuno nesvesno prenositi zarazu na druge ljude. Ako jedna osoba koja je zaražena infekciju prenosi na dvoje-troje ljudi, od kojih svaki zarazi novih dvoje-troje, za deset ciklusa prenošenja ispostavi se da je prva osoba zarazila ukupno 56.000 ljudi. To je osnovni razlog zbog kojeg zdravi ljudi treba da se izoluju – da ne bi bili zaraženi i da ne bi, ne znajući, zarazili druge.
Nije mali broj onih koji ili ne znaju za ovaj aspekt epidemije ili znaju, ali ih nije briga. Ovakvi pojedinci su na socijalnim mrežama označeni kao „kovidioti” ili u prevodu virus korona-idioti.
Iako reč „idiot” na prvi pogled asocira na označavanje ljudi s najnižim količnikom inteligencije (IQ od 0 do 25), ovde je potrebno da se prisetimo originalnog značenja ove reči. Rečju „idiot” u staroj Grčkoj su označavali one građane koje nije zanimalo učešće u zajedničkom životu polisa. Drugim rečima, ona je označavala one pojedince koje nisu zanimali zajednički interesi, nego su sebično gledali svoje uske interese. U skladu s tim, pojam „kovidiot” se odnosi na one pojedince koji otpisuju opasnost od zaraze, koji se neodgovorno ponašaju i zato postaju opasni po druge.
Kako prepoznati „kovidiota”? Evo nekih tipičnih izjava i postupaka.
„Ja sigurno nemam virus korona.” Ovakvu izjavu daje osoba koja se dobro oseća, a koja ne razlikuje biti zaražen od biti bolestan. Čak i da se ta osoba testirala sat pre izjave, negativan test ništa ne dokazuje jer je virusu potrebno neko vreme da bi se umnožio do onog broja na koji reaguje test.
„Ja sam mlad, meni virus korona ne može ništa.” U početku epidemije bilo je jasno da najteže obolevaju starije osobe, ali to ne znači da ne obolevaju i mlađe osobe. Upravo je italijansko iskustvo pokazalo ne samo da se ozbiljno razbolevaju i mlađi, nego i umiru od teškog zapaljenja pluća. I kod starijih nekada nailazimo na stav „neće grom u koprive” koji se opravdava izuzetnom fizičkom formom, genetikom i slično.
„Šta vam je ljudi, to je običan grip.” Iako je i sezonski grip ozbiljno oboljenje od kojeg umire značajan broj ljudi, zajednica poseduje relativni kolektivni imunitet, dok je virus korona potpuno nov i veoma zarazan.
Negiranje opasnosti
„Mene štite luk, rakija.” Nije mali broj ni onih koji su čvrsto uvereni da zbog neke preventivne mere koju sprovode ne mogu biti zaraženi, niti prenositi zarazu. Nažalost, takvo sredstvo jednostavno ne postoji.
Zbog ovakvih i sličnih stavova kojima otpisuju opasnost, osobe koje ih zastupaju nisu sklone smanjenju socijalnih kontakata i pridržavanju drugih preventivnih mera, što ih čini opasnim i po sebe i po druge.
U „kovidiote” možemo ubrojati i one koji smatraju da je sramota biti zaražen ili imati neki od simptoma. U strahu da će se osramotiti i biti odbačeni od drugih oni se pretvaraju da su zdravi i da je sa njima sve u redu. Bliski njima su oni koji lažu granične policajce odakle su krenuli na put, kao i oni koji u epidemiološkim anketama prećutkuju svoje kontakte sa zaraženima, kako ne bi završili u karantinu.
IZVOR:POLITIKA.RS
