Ana, Novak i Deki donirali su određena finansijska sredstva za pomoć Srbiji, svojim sugrađanima, u borbi protiv virusa.
Da, donirali su. Dali su poznate sume i nije uopšte bitno ko koliko. Neko 50.000, 100.000 evra, neko 250.000, neko milion. Dali su.
Neko za dva, neko za 22 respiratora i za nabavku neophodne medicinske pomoći.
Dakle, deo nečega što su stekli (napravili) svojim radom, trudom i znanjem, dali su kako bi pomogli onima kojima je trenutno najpotrebnije.
I ne samo oni, Ana Ivanović, Novak Đoković i Dejan Stanković, već i fudbaleri Crvene zvezde i Partizana, i članovi FSS, verujemo i brojni drugi sportisti i sportski radnici koji to ne vole javno da ističu. I razumljivo je, ali opet nekada treba, jer time dodatno motiviše slične njima i sve ostale da pomognu.
Na nekom mnogo “klizavijem” terenu, posle čega će neko reći: ‘Pa dobro, šta je to za njih?’. Šta god daje, njihovo je i dali su jer žele i, prevashodno, mogu da pomognu onima koji su najugroženiji.
I nije ovo priča o sportu i novcu, o humanitarnom gestu, donacijama, koronavirusu… Ovo je priča kako su naši šampioni dobili prvi set protiv najtežeg rivala, kako su ga bacili u nokdaun, kako su ga zakucali kao Danilović preko Sabonisa. Sada su se oni koji su nas toliko puta obradovali, popeli na neki drugi, imaginarni balkon Skupštine grada.
Zato, veliko bravo za Novaka, Anu, Dekija, Zvezdu, Partizan, FSS, i sve one koji ređaju pobede i van terena. Možda ova izolacija, ili karantin, i nisu tako “loši”, možda pomognu da “ozdrave” i oni koji ne boluju od virusa.
IZVOR: NOVA S
Autor:Nebojša Todorović
